Славони?а
Положа? данаш?е Славони?е у оквиру Републике Хрватске
На?ве?и градови	Оси?ек , Славонски Брод
Држава	Хрватска
Административна ?единица	Ос?ечко-бара?ска жупани?а Вуковарско-сремска жупани?а Пожешко-славонска жупани?а Бродско-посавска жупани?а Вировитичко-подравска жупани?а Б?еловарско-билогорска жупани?а Сисачко-мославачка жупани?а

Славони?а ?е истори?ска и географска област у данаш?о? Хрватско? . Назив области потиче од општег латинског назива за зем?у Словена ( лат. Sclavonia ). Просторни опсег Славони?е се током истори?е ме?ао у складу са геополитичким променама на ширем подруч?у изме?у речних токова Саве и Драве . Првобитни просторни опсег Славони?е обликован ?е у време посто?а?а сред?овековне Бановине Славони?е , из ко?е се развила нововековна Кра?евина Славони?а . Током 18. века, по?ам Славони?е ?е постепено сужен на данаш?у географску област, ко?а лежи изме?у до?их токова Драве и Саве. Ова област ?е по?опривредно на?разви?ени?и део данаш?е Хрватске. ^[1]

Назив [ уреди | уреди извор ]

Радослав Лопаши? наводи податак да су становници Славони?е себе, у стари?е доба, звали Словинци и да ?е тек у прошлом виеку (18. в.) настао, по латинском, назив Славонац . ^[2]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Током истори?е, по?ам Славони?е се ме?ао, како по пространству ко?е ?е обухватао, тако и по свом геополитичком значе?у. Недуго након досе?ава?а Словена на подруч?е ?ужне Панони?е ( Панони?а Сави?а и Панони?а Секунда ), ове области су потпале под врховну власт Авара . Словенско становништво ових области припадало ?е скупини Панонских Словена . Током франачко-аварских ратова кра?ем 8. и почетком 9. века, на овим просторима ?е створена посебна словенска држава - Посавска кнежевина , ко?а ?е признавала врховну власт Франачког царства . Главни град ове словенске кнежевине ?е био Сисак . Словенско становништво ове области се на челу са сво?им кнезом ?удевитом Посавским побунило против франачке власти, али ова? устанак ?е на кра?у био угушен. Потом ?е у ово? области владао кнез Ратимир , а средином 9. века читаво подруч?е ?е ук?учено у састав шире словенске кнежевине ко?ом су владали Прибина и Коце? . ^[3]

Кра?ем 9. века, за време владавине кнеза Браслава , у ову област су почели да упада?у Ма?ари . Током читавог 10. и 11. века, шире подруч?е изме?у речних токова Драве и Саве било ?е поприште честих сукоба изме?у суседних држава: Источнофраначког кра?евства , Ма?арске кнежевине и Хрватске кра?евине . Кра?ем 11. века у ово? области ?е успостав?ена ма?арска власт, на челу са кнезом Алмошем , што ?е представ?ало ме?укорак ка потпуном ук?учива?у читавог подруч?а у састав Кра?евине Угарске . У то време ?е основана и Загребачка бискупи?а , ко?а ?е обухватала читаву област тадаш?е Славони?е. У раздоб?у од 13. до 15. века, на овом подруч?у ?е посто?ала посебна управна област - Бановина Славони?а , ко?а ?е обухватала три жупани?е: Загребачку, Крижевачку и Вараждинску. Зема?ским пословима у ово? угарско? покра?ини управ?али су славонски бан и славонски сабор . Кра?ем 15. века, угарски владари су у сво?у кра?евску титулу унели и помен Славони?е , чиме ?е озваничено уздиза?е ове бановине на степен кра?евине ( лат. Regnum Sclavoniae ). ^{[4] [5]}

Као ?ужни огранак Панонских Словена , становници сред?овековне Славони?е су током раздоб?а угарске власти успели да очува?у сво?у етничку посебност, за разлику од северног дела Панонских Словена, у прекодравским областима, ко?и су током времена на?ве?им делом ма?аризовани , иако су се трагови ?ихове племенске и ?езичке посебности очували у културном и лингвистичком насле?у становништва Панонске низи?е. ^[6] Као потомци ?ужног дела Панонских Словена, становници сред?овековне Славони?е, односно етнички Славонци , ^[7] очували су сво?у народну посебност све до раног нововековног раздоб?а, ^[8] када су потпали под удар хрватизаци?е .

Током читавог сред?овековног и раног нововековног раздоб?а, Славони?а се према западу простирала све до реке Сутле , ^[9] а ?ен тадаш?и западни део се називао Гор?а Славони?а ( лат. Sclavonia superior), обухвата?у?и простор од Сутле до Илове , док се преостали део од реке Илове према истоку називао До?а Славони?а ( лат. Sclavonia inferior). Тек након Бечког рата (1683?1699), по?ам Славони?е ?е постепено сужен на дотадаш?у До?у Славони?у , ко?а ?е сачувала славонско обласно име, док ?е некадаш?а Гор?а Славони?а преименована у Северну Хрватску .

Иако ?е Кра?евина Славони?а била управно повезана са Кра?евином Хрватском у лику за?едничког бана (од 1476. године) и за?едничког сабора (од 1558. године), ^[10] државно-правни статус Кра?евине Славони?е ( лат. Regnum Sclavoniae ) се очувао све до 1867 . године, када ?е извршено ?ено државно-правно спа?а?е са Кра?евином Хрватском , чиме ?е створена ?единствена Кра?евина Хрватска и Славони?а . Током аустроугарског раздоб?а, на подруч?у славонских жупани?а се развило регионално славонство , ко?е се испо?авало у виду залага?а за очува?е зема?ске посебности Славони?е у односу на Хрватску. ^[11] Ова насто?а?а су кра?ем 19. и почетком 20. века покушали да искористе угарски државници, ме?у ко?има се истицао Каро? Куен-Хедервари, ко?и ?е као хрватско-славонски бан (1883?1903) пружао отворену подршку свим поборницима славонства . ^[12]

Након ствара?а Кра?евине СХС (1918), по?авила се замисао о ствара?у посебне славонске управне области, са Оси?еком као главним градом. Ова замисао ?е спроведена у склопу преуре?е?а државне управе, када ?е Кра?евина СХС поде?ена на управне области . ^[13] Том приликом ?е створена и посебна Ос?ечка област , ко?а ?е обухватала читаву савремену Славони?у . Ос?ечка област ?е посто?ала до 1929. године, када ?е извршено ново преуре?е?е државне управе. Тада ?е читава Славони?а ук?учена у састав новостворене Савске бановине .

Током НОБ -а (1941?1945), посто?ала ?е замисао да се у оквиру Хрватске као буду?е федералне ?единице у ново? ?угослави?и створи и посебна аутономна ?единица Славони?а , те ?е стога ве? током 1943. године основан и посебни Обласни народноослободилачки одбор Славони?е . ^[14] Ме?утим, ово тело ?е укинуто 1945. године, недуго по оконча?у рата, пошто ?е замисао о аутономи?и Славони?е сузби?ена од стране поборника унитарног уре?е?а новостворене федералне ?единице, ко?а ?е названа Народна Република Хрватска . Привремена обнова обласне самоуправе у Славони?и извршена ?е током 1949. године, када ?е створена нова Ос?ечка област , позната и као Славонска област , ^[15] Ме?утим, ова административна ?единица ?е била кратког века, пошто ?е укинута ве? током 1951. године. ^[16]

Након ствара?а независне Републике Хрватске (1991?1992), по?едини регионални покрети и странке ( Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Baranje ) су се у склопу планова о регионализаци?и државне управе залагали за ствара?е Славони?е као посебне ?единице са сво?им обласним сабором , ^[17] али ове замисли су одбачене, пошто ?е славонско аутономаштво означено као опасно по очува?е државног ?единства Хрватске.

Привреда [ уреди | уреди извор ]

На по?опривредним површинама узга?а?у се ве?ином житарице (пшеница и кукуруз), индустри?ско би?е (ше?ерна репа, у?арице, крмно би?е и дуван), те у нешто ма?о? м?ери во?е (?абуке, крушке, ш?иве). У источном ди?елу разви?ено ?е и виноградарство . У сточарско? производ?и превладава говедарство и сви?ого?ство. Разви?ено ?е и рибарство.

Славонске шуме пружа?у важан извор дрвне гра?е. Искориштава?е шума, ко?е ?е започело ?ош средином 19. ви?ека, и данас ?е врло активно, али због неразви?ености процеса обраде, не представ?а посебно профитабилну индустри?ску грану.

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Ве?ину данаш?ег становништва Славони?е чине Хрвати, док су Срби на?ве?а етничка ма?ина. Према попису становништва из 2011. године, свега 133 становника се из?аснило као етнички Славонци . ^[18]

Етнички састав по жупани?ама [ уреди | уреди извор ]

Подаци су из пописа становништва од 2001 . године:

• Вировитичко-подравска : 89,47% Хрвати , 7,08% Срби , 0,27% Ма?ари , 0,25% Албанци , 0,10% Чеси
• Ос?ечко-бара?ска : 83,89% Хрвати , 8,73% Срби , 2,96% Ма?ари , 0,65% Словаци , 0,30% Роми , 0,29% Немци , 0,26% Албанци , 0,15% Словенци , 0,12% Бош?аци , 0,11% Црногорци
• Пожешко-славонска : 88,68% Хрвати , 6,54% Срби , 0,92% Итали?ани , 0,90% Чеси , 0,26% Ма?ари , 0,17% Албанци , 0,14% Словаци
• Бродско-посавска : 93,98% Хрвати , 3,02% Срби , 0,33% Роми , 0,21% Бош?аци , 0,18% Укра?инци , 0,16% Албанци
• Вуковарско-сремска : 78,27% Хрвати , 15,45% Срби , 1,00% Ма?ари , 0,88% Русини , 0,65% Словаци , 0,56% Бош?аци , 0,24% Албанци , 0,23% Укра?инци

На?ве?и градови [ уреди | уреди извор ]

1. Оси?ек 114.616
2. Славонски Брод 64.612
3. Винковци 35.912
4. Вуковар 31.670
5. ?аково 30.092
6. Славонска Пожега 28.201
7. Вировитица 22.618
8. Нашице 17.320
9. Жупа?а 16.383
10. Нова Градишка 15.833

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Славони?а на Викимеди?ино? остави .

• Narodni odbor oblasti Osijek