Андора

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
За друге употребе погледа?те страницу Андора (вишезначна одредница) .
Кнежевина Андора
Principat d'Andorra    ( каталонски )
Крилатица:  У?еди?ене врлине су ?аче
( лат. Virtus Unita Fortior)
Химна:  Карло Велики, Оче мо?
( кат. El Gran Carlemany, Mon Pare )
Положај Андоре
Главни град Андора ла Ве?а
Службени ?език каталонски
Владавина
 ? Бискупски сукнез Жон Енри Вивес и Сицили?а
 ? Француски сукнез Емануел Макрон
 ? Представник бискупског су-кнеза ?осеп Мари?а Маури
 ? Представник француског су-кнеза Патрик Штзода
 ?  Председник Владе Гзави?ер Еспот Замора
 ?  Генерални саветник Розер Су?е Паскует
Истори?а
Независност 1278 .
Географи?а
Површина ‍
 ? укупно 467,63 km 2   ( 194 )
 ? вода (%) 0,26
Становништво ‍
 ?  2020 . [1] 77.543   ( 203 )
 ?  густина 165,82 ст./km 2
Економи?а
БДП / номинални ? 2022
 ? укупно 3,4 млрд. $
 ? по становнику 41,930 $
ИХР ( 2021 ) Раст 0.858   ( 40 ) ?  веома висок
Валута Евро 1
 ? стоти део валуте ‍цент‍
Остале информаци?е
Временска зона UTC  +1, +2 ( CET , CEST )
Интернет домен ‍ .ad 2 ‍
Позивни бро? +376
1 Усво?ен ?еднострано. Пре 2002 . француски франак и шпанска пезета као и колекционарски андорски динар
2 Као и .cat

Андора ( кат. Andorra ), или службено Кнежевина Андора ( кат. Principat d'Andorra ) ?е мала кнежевина без излаза на море у ?угозападно? Европи [2] [3] , смештена у источним Пирине?има и граничи се са Француском и Шпани?ом . Некада ?е била изолована, а данас ?е просперитетна државица, углавном захва?у?у?и туризму и ниским порезима .

Главни град Андоре ?е Андора ла Ве?а са 20.437 становника, а на?виши ?е главни град у Европи, лежи на висини од 1.023 m изнад нивоа мора. [4] Од осталих градова са преко 8.000 становника издва?а?у се Лес Ескалдес , Енкамп и Сент ?ули?а де Лори?а .

Андора ?е шеста на?ма?а наци?а у Европи, ко?а има површину од 468 km² и са популаци?ом од око 85.000. Службени ?език ?е каталонски , врло често се користе шпански, француски и португалски ?език. [5] [6] Ни?е чланица Европске уни?е, али ?е евро званична валута. Од 1993. ?е чланица У?еди?ених наци?а . [7]

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Географи?а Андоре

Положа? [ уреди | уреди извор ]

Андора ?е малена континентална државица на Пирине?ском полуострву у ?угозападно? Европи . Смештена ?е изме?у Француске на северу и Шпани?е на ?угу у области источних Пирине?а и са површином од свега 468 km² ме?у на?ма?им ?е европским државама и ?една ?е од 6 такозваних микродржава у Европи .

Геологи?а и ре?еф [ уреди | уреди извор ]

Физичка мапа Андоре

С обзиром да ?е смештена на планинском масиву источних Пирине?а , ре?еф Андоре се углавном састо?и од планина просечне висине 1.997 m, док ?е на?виши врх Coma Pedrosa на 2.946 m. Планине су раздво?ене трима уским долинама у облику слова Y, ко?е се сустичу у ?едно? долини ко?а да?е прати главни ток, т?. реку Валира на ?еном путу према Шпани?и (на на?нижо? тачки Андоре, на свега 870 m надморске висине.

Воде [ уреди | уреди извор ]

Река Валира ?е у?едно и главни и на?ве?и водоток у зем?и (дужина тока око 44 km). Наста?е од Северне и Источне Валире ко?е се саста?у недалеко од главног града зем?е Андоре ла Ве?е .

Клима [ уреди | уреди извор ]

Клима Андоре ?е врло слична климатским приликама ?ених суседа, с тим што висока надморска висина значи и више снежних падавина зими и нешто свежи?а лета.

У вишим планинским подруч?има преовладава оштра планинска клима , док ?е клима у долинама нешто умерени?а. Због изразито велике надморске висине количина падавина ?е изразито висока и кре?е се и до 2.000 mm на годиш?ем нивоу. Снежни покривач у току зимског дела године ?е изразито висок што се позитивно одражава на зимску туристичку сезону. Надморска висина ?е главни разлог и великог бро?а сунчаних сати (300 дана годиш?е ?е без облака).

Флора и фауна [ уреди | уреди извор ]

У фитогеографском смислу Андора ?е део циркумбореалне области холарктичког флористичког царства . Држава лежи у зони пирине?ских четинарских и мешовитих шума.

На?ве?е еколошке проблеме на територи?и Андоре изазива?у клизишта и снежне лавине , док опасност од снажни?их зем?отреса не посто?и (максималне до сада забележене ?ачине трусова износиле су до 2° рихтера ).

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Црква Сент ?оан де Каселес, сагра?ена у 11. или 12. веку. [8]

Према ?едно? легенди, Карло Велики ?е пове?ом доделио зем?у Андорцима како би наградио ?ихову борбу против Мавара . Контрола над територи?ом прешла ?е у руке грофа од Урхела, [9] потом су се о ?о? за?еднички старали бискуп од Урхела и породица Кабое ко?у су наследили грофови покра?ине Фоа. Два владаоца (?едан световни и други црквени) често су се сукоб?авали око права првенства над долином.

Године 1278, конфликт ?е разрешен успостав?а?ем поде?еног суверенитета над Андором изме?у француског грофа покра?ине Фоа (касни?е, шефа француске државе) и бискупа Урхела из шпанске реги?е Каталони?е . То ?е учврстило територи?у ове мале кнежевине.

У периоду изме?у 1812 . и 1814 , француско царство анексирало ?е Каталони?у и поделило ?е на четири департмана. Андора ?е тако?е припо?ена и ушла ?е у састав ?едног од департмана.

Дана 6. ?ула 1934 . Рус Борис Скосирев се прогласио кнезом Андоре. Осам дана касни?е, 14. ?ула шпанска во?на полици?а ?е ушла у Андору и ухапсила га.

Изме?у ?ула 1936 . и ?уна 1940 , ?едан француски во?ни одред ?е упу?ен у Андору како би спречио погубан утица? Шпанског гра?анског рата и Франкове Шпани?е . ?ун 1940. ?е месец капитулаци?е Француске у Другом светском рату .

Дана 25. септембра 1939 . Андора ?е била приморана да потпише мировни споразум са Немачком ?ер никада пре тога ни?е ратификовала Верса?ски мировни уговор , што ?у ?е, у чисто правном погледу, оставило у рату са Немачком. Државица ?е успела да очува неутралност током целог Другог светског рата .

Узевши у обзир ?ену релативну изолованост, Андора ?е остала на маргини европске истори?е, са поко?им везама са Француском и Шпани?ом . Па ипак, у нови?е време ?ен туризам бележи успех, баш као што су разво? саобра?а?а и телекомуникаци?а извукли зем?у из изолаци?е. ?ен политички систем ?е осетно модернизован 1993 .

Политика [ уреди | уреди извор ]

Каза де ла Вал, парламент Андоре.

Андора ?е по организаци?и парламентарна кнежевина, чи?и су су кнежеви председник Француске и бискуп Урхела из Шпани?е. Преми?ер Андоре ?е шеф владе, ко?а има извршну власт. Законодавна власт ?е у рукама и парламента и владе. Судство ?е независно од ове две гране власти. Модерни андорски устав ?е усво?ен референдумом 14. марта 1993.

Председник Владе Андоре ?е Антони Марти из парти?е Демократе Андоре .

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Туризам ?е главна андорска привредна активност ко?а носи око 80% укупног БДП-а. Годиш?е државу посети око 10 милиона туриста, ко?и су привучени богатом зимском и лет?ом понудом, те беспорезним производима. [10]

Банкарски сектор, са статусом порезног ра?а, тако?е знача?но доприноси укупно? привреди. [11] По?опривреда ?е прилично ограничена, буду?и да ?е само 2% зем?ишта државе обрадиво и храна се ве?ином увози. Главна сточарска активност ?е овчарство. Производе се ве?ином цигарете .

Андора ни?е пуноправни члан Европске уни?е , али с ?ом има посебне односе, се третира као ?ена чланица у производ?и добара, али се тако не третира у по?опривредно? производ?и. Буду?и да Андора нема сопствену валуту, користи валуту суседних зема?а. До 1999. године у употреби су били француски франак и шпанска пезета, ко?и су заме?ени евром . За разлику од других малих европских држава, Андора нема властите кованице, те су у фази преговори са ЕУ о производ?и андорских кованица. Андорски природни ресурси су: хидроенерги?а, минерална вода, дрво, руда и олово.

Саобра?а? [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Саобра?а? у Андори
Путна карта Андоре и окруже?а.
Улазни пут у Андору.

Андора ?е ?една од на?ма?их зема?а у свету. Ова државица ?е на велико? надморско? висини и изразитог планинског ре?ефа, па су услови за разво? саобра?а?а изузетно сложени. Ме?утим, разво?ем зем?е протеклих децени?а саобра?а? у зем?и ?е знатно унапре?ен и изолованост зем?е ?е сма?ена на на?ма?у могу?у меру. Саобра?а? Андоре тесно повезан са саобра?а?ем у Француско? и саобра?а?ем у Шпани?и , ко?е ?е окружу?у.

Железничка мрежа у Андори не посто?и, а на?ближе станице налазе се у суседном делу Француске . Посто?е планови за изград?у посебне врсте ?висе?ег метроа“ у Андора ла Ве?и изнад реке.

Укупна дужина путева у Андори ?е 269 km, од чега 198 km са савременом тврдом подлогом. Ауто-путева нема. Главни путни правац ?е правац ко?и води из долине реке Валире (где ?е смештена ве?ина насе?а) до Француске на северу преко прево?а Елвира .

Поштански саобра?а? у Андори ?е ?единствен у свету по томе што Кнежевина Андора нема свог оператера поштанског саобра?а?а ве? то обав?а?у ?ена два велика суседа Француска и Шпани?а . Ово ?е насле?ено после вековне de facto контроле ове две државе над Андором. Француска пошта ( франц. La Poste ) и Шпанска пошта ( шп. Correos ) функционишу паралелно, француски поштански сандучи?и су жуте бо?е, а шпански црвене.

Обе поште изда?у посебне поштанске марке за Андору. Поштанске марке из Француске односно Шпани?е нису важе?е у Андори.

Андора, као високопланинска и континентална држава нема пловних вода. На?ближа велика морска лука ?е Барселона .

Гасоводи и нафтоводи
Ваздушни транспорт

Андора нема аеродрома , а на?ближи аеродроми су у Тулузу ( Француска ) и Барселони ( Шпани?а ).

Спо?ни односи, одбрана и безбедност [ уреди | уреди извор ]

Андора нема сво?е оружане снаге, иако посто?и мала церемони?ална во?ска. Одговорност за одбрану наци?е ?е првенствено на Француско? и Шпани?и . Ме?утим, у случа?у ванредних ситуаци?а или природних катастрофа, позива се Сометент (аларм) и сви во?но способни мушкарци изме?у 21 и 60 година андорске националности мора?у служити. Због тога би сви Андоранци, а посебно старешина сваке ку?е (обично на?стари?и радно способни мушкарац у ку?и) по закону требало да држе пушку, иако закон тако?е каже да ?е полици?а понудити ватрено оруж?е у случа?у потребе. Андора ?е пуноправна чланица У?еди?ених наци?а (УН) , Организаци?е за европску безбедност и сарад?у (ОЕБС) и има посебан споразум са Европском уни?ом (ЕУ). Након што ?е устав ратификован, Андора ?е касни?е успоставити дипломатске односе са сво?им главним савезницима, осим са суседима Француском и Шпани?ом, као што су У?еди?ено Кра?евство 1994. и С?еди?ене Државе 1995. Тако?е има статус посматрача у Светско? трговинско? организаци?и (СТО). Дана 16. октобра 2020, Андора ?е постала 190. чланица Ме?ународног монетарног фонда (ММФ), током пандеми?е KOВИД-19 . [12] [13] [14] [15] [16]

Во?ска [ уреди | уреди извор ]

Андора има малу во?ску, ко?а ?е истори?ски подизана или реконституисана у различитим датумима, али никада у модерним временима ни?е представ?ала сталну во?ску. Основни принцип одбране Андоре ?е да су сви во?но способни мушкарци доступни за борбу ако их позове Сометент (организаци?а цивилне одбране Андоре, ко?у чине главе дома?инства). Сометент се ретко користио против француских "лутеранских" напада током касног 16. века. Пошто ?е зем?а без излаза на море , Андора нема морнарицу.

Пре Првог светског рата , Андора ?е имала оружану милици?у од око 600 милица?аца са скра?еним радним временом под надзором капетана (Цапита или Цап де Сометент) и поручника (Десенер или Ллоцтинент дел Цапита). Ово тело ни?е било одговорно за службу ван кнежевине и ?име су командовала два службеника (вегуерс) ко?е су именовали Француска и бискуп Ургела.

У модерно? ери, во?ска се састо?ала од веома малог тела доброво?аца спремних да преузму церемони?алне дужности . Униформе и оруж?е преносили су се с генераци?е на генераци?у унутар породица и за?едница. [17]

Улога во?ске у унутраш?о? безбедности у велико? мери ?е преузета формира?ем полици?ског корпуса Андоре 1931. Кратак гра?ански неред у вези са изборима 1933. довео ?е до траже?а помо?и од француске Националне жандармери?е са одредом ко?и ?е живео у Андора два месеца под командом Рене-?улес Бауларда. Андорска полици?а ?е реформисана следе?е године, са ?еданаест во?ника именованих на надзорне улоге. Снаге су се састо?але од шест десетара , по ?едног за сваку парохи?у (иако тренутно има седам парохи?а, било их ?е само шест до 1978. године), плус четири мла?а штабна официра за координаци?у акци?а, и командант са чином ма?ора. Шест десетара, сваки у сво?о? парохи?и, била ?е одговорна да могу да подигну борбену снагу ме?у во?но способним мушкарцима жупе. [18] [19]

?едини стални део данаш?ег Сометента ?е церемони?ална ?единица од дванаест ?уди. Ме?утим, сви во?но способни мушкарци су технички доступни за во?ну службу ,  уз услов да свака породица има приступ ватреном оруж?у. Оруж?е у области као што ?е сачмарица по дома?инству ни?е регулисано; ме?утим, за далекометно оруж?е као што су пишто?и и пушке потребна ?е дозвола.  Во?ска се ни?е борила више од 700 година, а ?ена главна одговорност ?е представ?а?е заставе Андоре на званичним церемони?алним функци?ама.  Према Марку Форнеу Молнеу , во?ни бу?ет Андоре ?е иск?учиво од доброво?них донаци?а и доступности доброво?аца са пуним радним временом. [20] [21]

У нови?е време посто?ао ?е само општи хитан позив народно? во?сци Сометента током поплава 1982. у каталонским Пирине?има  где ?е страдало 12 гра?ана у Андори, да помогне становништву и успостави ?авни ред за?едно са Локалне полици?ске ?единице. [22] [23]

Полици?ски корпус [ уреди | уреди извор ]

Андора има мале, али модерне и добро опрем?ене унутраш?е полици?ске снаге, са око 240 полица?аца уз подршку цивилних помо?ника. Главне услуге ко?е пружа корпус су униформисана полици?а у за?едници, открива?е криминала, контрола граница и саобра?а?на полици?а. Посто?е и мале специ?алистичке ?единице ук?учу?у?и полици?ске псе, горску спасилачку службу и тим за укла?а?е бомби. [24]

ГИПА [ уреди | уреди извор ]

Група д'Интервенцио Полициа д'Андорра (ГИПА) ?е мали одред специ?алних снага обучен за борбу против тероризма и задатке вра?а?а талаца . Иако ?е по стилу на?ближи активно? во?но? сили , део ?е полици?ског корпуса , а не во?ске. Како су терористичке и талачке ситуаци?е ретка прет?а по зем?у, ГИПА се обично доде?у?е дужностима прат?е затвореника, а у другим случа?евима и рутинско? полици?и.

Ватрогасна бригада [ уреди | уреди извор ]

Андорска ватрогасна бригада, са седиштем у Санта Коломи , ради из четири модерне ватрогасне станице, и има особ?е од око 120 ватрогасаца. Служба ?е опрем?ена са 16 тешких апарата (ватрогасна возила, окретне мердевине и специ?ална возила са погоном на сва четири точка), четири лака помо?на возила (аутомобили и комби?и) и четири возила хитне помо?и. [25]

Истори?ски гледано, породице шест древних жупа Андоре одржавале су локалне аранжмане да помажу ?една друго? у гаше?у пожара. Прва ватрогасна пумпа ко?у ?е купила влада набав?ена ?е 1943. Озби?ни пожари ко?и су тра?али два дана у децембру 1959. довели су до позива за сталну ватрогасну службу, а Андорска ватрогасна бригада ?е формирана 21. априла 1961. [26]

Ватрогасна служба има пуно радно време са пет ватрогасних екипа на дежурству у било ком тренутку: две у седишту бригаде у Санта Коломи и по ?една у свако? од преостале три ватрогасне станице. [27]

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Демографи?а Андоре
Центар Ордина .
Пас де ла Каса .

Андорци су ма?ина у сво?о? зем?и, само 33% популаци?е ?е андорске националности. На?ве?е остале етничке групе су: Шпанци (43%), Португалци (11%) и Французи (7%). Осталих 6% популаци?е су других, разних националности. На?раширени?а религи?а ?е католицизам . [28] Писменост ?е 100%. Око 50% школа су француске, а 50% андорске и шпанске, док свима управ?а?у андорске власти. У држави посто?е две сред?е школе и ?едан факултет .

Националност

Ве?ина становништва Андоре се из?аш?ава као Андорци (Андорци су пори?еклом Каталонци) и Шпанци. Етничка структура према националности: [29]

Религи?а

У Андори, на?више становника припада римокатоличко? цркви . Подаци о религи?и:

?езици

У Андори се на?више говоре каталонски и шпански ?език.

Структура становништва према матер?ем ?езику:

На?ве?и градови [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Списак градова у Андори
Насе?е Бро? становника (2010) Парохи?а
1. Андора ла Ве?а 20526 Андора ла Ве?а
2. Лес Ескалдес 16920 Ескалдес-Енгордани
3. Енкамп 8830 Енкамп
4. Сент ?ули?а де Лори?а 8101 Сент ?ули?а де Лори?а
5. Ла Масана 5067 Ла Масана
6. Пас де ла Каса 3063 Енкамп
7. Санта Колома 2979 Андора ла Ве?а
8. Ордино 2809 Ордино
9. Канило 2274 Канило
10. Аринсал 1655 Ла Масана
11. Ел Тартер 1527 Канило
12. Вила 1260 Енкамп
13. Лес Бонс 1204 Енкамп
14. Сиспони 1037 Ла Масана

Административна подела [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Административна подела Андоре
Административна подела.

Андора се састо?и од седам за?едница ко?е се зову парохи?е ( кат. parroquies ). Традиционално ?е посто?ало шест парохи?а, али ?е 1978 . уведена и парохи?а Ескалдес-Енгордани .

Неке парохи?е има?у да?у поделу. Ордино , Ла Масана и Сент ?ули?а де Лори?а се деле на квартове а Канило ?е поде?ен на 10 насе?а. Ове поделе се поклапа?у са поделом на села од ко?их се састо?е.

Свака парохи?а бира свог градоначелника ко?и се налази на челу локалне владе ко?а се зове кому ( кат. comu ).

Државни симболи [ уреди | уреди извор ]

Главни чланци: Застава Андоре и Грб Андоре
Грб Андоре ? на згради парламента.

Застава Андоре званично ?е усво?ена 1866 . године. Застава се састо?и од три вертикална ?еднака по?а (од ?арбола ) плаве ( azure ), жуте ( or ) и црвене ( gules ) бо?е, са грбом Андоре на жутом по?у. Размера заставе ?е 7:10.

Грб Андоре посто?и ве? вековима, а познат ?е по томе што наводно крши правило бо?е у хералдици (метал не сем на метал ? гор?и леви део грба).

У оваквом облику грб ?е званичан од 1969 . године.

Испод штита налази се мото Андоре ? У?еди?ена врлина ?е ?ача .

Култура [ уреди | уреди извор ]

Иако ?е ?едини службени ?език каталонски , врло често се користе шпански, француски и португалски ?език.

Андора има врло богати фолклор и мноштво народних прича, чи?и корени сежу чак и из Андалузи?е и Холанди?е. Андора ?е врло важна у каталонско? култури, буду?и да су изворни Андорци, Каталонци, представ?а важно каталонско културно средиште. [30]

Познати каталонски писци су Мишел Гази?ер и Рамон Вилер, они су Андорци.

Андорски изворни фолклорни плесови су контрапас и маратка, ко?и су се на?више одржали у Сент ?ули?и де Лори?и. Андорска музика ?е под утица?ем суседних зема?а, али ?е у основи каталонска, што се види уз паралелно изво?е?е плесова као Сардана.

Светска баштина у Андори [ уреди | уреди извор ]

Колиба у долини Мадри?у-Кларор-Перафита.

Мадри?у-Кларор-Перафита ?е глечерска долина на ?угоистоку Андоре. Има површину од 42,47 km², што ?е око 9% укупне површине Андоре, и део ?е другог по величини водног разво?а у Андори. Ова изолована долина ?е ра? за ретке и угрожене врсте, а однедавно се сматра ?духовним срцем“ Андоре. То ?е прво, и за сада ?едино место, Унескове светске баштине Андоре, став?ено на листу 2004. године. [31]

Долина ?е глечерски предео, с паш?ацима, стеновитим литицама, и дубоким шумовитим удолинама. Планински висови ?е окружу?у с ?уга, истока и запада, западни део се граничи са Шпани?ом , а на северу ?е велика стрмина ко?а се спушта у долину реке Валира. Одсечена ?е од остатка Андоре и до ?е се може до?и само пешачком стазом. Насе?а, терасаста по?а, стазе и остаци обраде гвож?а сведоче како су природна богатства високих Пирине?а кориш?ена више од 700. година, уз климатске промене, економски разво? и промене друштвених односа.

Спорт [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Андора на олимпи?ским играма
Општински стадион Андора ла Ве?а капацитета од 838 гледалаца.

Спортисти из Андоре до сада нису осво?или ни ?едну олимпи?ску меда?у. Олимпи?ски комитет Андоре ?е основан 1976 . године а исте године ?е признат од стране МОКа . Спортисти Андоре се традиционално такмиче у плива?у, атлетици, стре?аштву и гимнастици.

Фудбалска репрезентаци?а Андоре ?е национални тим Андоре под управом Фудбалског савеза Андоре . Андора ?е веома ?млада“ држава у ме?ународном фудбалу. Репрезентаци?а посто?и нешто више од 20 година (1996).

Први тим ?е састав?ен од аматера. До сада су забележили три победе, све код ку?е. Две победе у при?ате?ским утакмицама од 2:0, против Фудбалске репрезентаци?е Белоруси?е 26. априла 2000 . (прву победу у истори?и), те у репрезентаци?е Албани?е 17. априла 2002 . ?едину победу у квалификаци?ама за Светско првенство 2006. постигла ?е 13. октобра 2004 . против репрезентаци?е Македони?е (1?0).

У Квалификаци?ама за Светско првенство у фудбалу 2006. су добили више црвених и жутих картона него било ко?и други тим. [32]

Празници [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Population on 31 December” . Приступ?ено 1. 4. 2020 .  
  2. ^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 50. ISBN   86-331-2075-5 .  
  3. ^ ?millennium indicators” . Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г . Приступ?ено 09. 04. 2014 .  
  4. ^ ?Maps, Weather, and Airports for Andorra la Vella, Andorra” . Fallingrain.com . Приступ?ено 26. 8. 2012 .  
  5. ^ ?CIA World Factbook: Andorra” . Архивирано из оригинала 12. 06. 2020. г . Приступ?ено 5. 6. 2013 .  
  6. ^ ?Background Note: Andorra” . State.gov . Приступ?ено 14. 5. 2015 .  
  7. ^ ?United Nations Member States” . Un.org . Приступ?ено 14. 5. 2015 .  
  8. ^ ?Esglesia de Sant Joan de Caselles” . Cultural Heritage of Andorra . Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г . Приступ?ено 4. 12. 2011 .  
  9. ^ ?Elements de la historia del Principat d'Andorra” (на ?езику: Catalan). Архивирано из оригинала 9. 2. 2010. г . Приступ?ено 30. 3. 2016 .  
  10. ^ ?HOTELERIA I TURISME” . Архивирано из оригинала 18. 5. 2015. г . Приступ?ено 14. 5. 2015 .  
  11. ^ ?Andorra and its financial system 2013” (PDF) . Aba.ad. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 12. 2015. г . Приступ?ено 14. 5. 2015 .  
  12. ^ Andorra (на ?езику: енглески), Central Intelligence Agency, 2024-05-15 , Приступ?ено 2024-05-18  
  13. ^ Ministerio de Asuntos Exteriores (1993-06-30), Aplicacion Provisional del Tratado de Buena Vecindad, Amistad y Cooperacion entre el Reino de Espana, la Republica Francesa y el Principado de Andorra, hecho en Madrid y Paris el 1 de junio de 1993 y en Andorra la Vieja el 3 de junio de 1993 (Acuerdo Internacional), стр. 19876?19877 , Приступ?ено 2024-05-18  
  14. ^ ?Web oficial Turisme d'Andorra la Vella | Tota la informacio que necessites” . Comu d'Andorra la Vella (на ?езику: каталонски) . Приступ?ено 2024-05-18 .  
  15. ^ (PDF) https://recarrega.net/arxius/Decret%20veguers%20Sometent,%20del%2023%20d%27octubre%20de%201984.pdf .   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? )
  16. ^ ?WT/ACC/AND/5” . docs.wto.org . Приступ?ено 2024-05-18 .  
  17. ^ ?El Sometent es lliura de registrar l’arma” . El Periodic d'Andorra (на ?езику: каталонски). 2016-02-23 . Приступ?ено 2024-05-18 .  
  18. ^ ?De la policia” . vLex (на ?езику: шпански) . Приступ?ено 2024-05-18 .  
  19. ^ ?ANDORRA'S "ARMY " ” . Courier-Mail . 5 ?ан 1934 . Приступ?ено 2024-05-18 .   Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= ( помо? )
  20. ^ ?History of the Principality of Andorra” . www.andorramania.com . Приступ?ено 2024-05-18 .  
  21. ^ ?Andorra” . www.un.org . Приступ?ено 2024-05-18 .  
  22. ^ ?La Tribuna - 82 aiguats” . El Periodic d'Andorra (на ?езику: каталонски). 2012-11-23 . Приступ?ено 2024-05-18 .  
  23. ^ ?La nit mes llarga en molts anys” . El Periodic d'Andorra (на ?езику: каталонски). 2012-10-29 . Приступ?ено 2024-05-18 .  
  24. ^ ?Policia d'Andorra” . Policia d'Andorra (на ?езику: каталонски) . Приступ?ено 2024-05-18 .  
  25. ^ https://archive.ph/20120722172143/http://www.bombers.ad/index.php?option=com_content&view=article&id=80&Itemid=64 .   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? )
  26. ^ https://archive.ph/20120801135702/http://www.bombers.ad/index.php?option=com_content&view=article&id=83&Itemid=44 .   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? )
  27. ^ https://www.bombers.ad .   Недоста?е или ?е празан параметар |title= ( помо? )
  28. ^ ?PEW 2011” . Приступ?ено 30. 12. 2015 .   Архивирано на са?ту Wayback Machine (11. ма? 2017). Pewforum.org (2011-12-19)
  29. ^ Andorra Demographics Profile 2014
  30. ^ ?Culture of Andorra | Europe-Cities” . Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г . Приступ?ено 30. 3. 2016 .  
  31. ^ ?Cultural landscape of the Madriu Valley-Perafita-Claror World Heritage” . Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г . Приступ?ено 30. 3. 2016 .  
  32. ^ "Home: 7/4 Draw: 11/5 Away: 11/8" , David Prentice, Liverpool Echo , 6 September 2008. This was also confirmed by the Setanta Sports commentary team during the England match on 6 September 2008.
  33. ^ * ?Устав Андоре” . Приступ?ено 30. 3. 2016 .   , mjp.univ-perp.fr

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андора&oldid=27793222 ”