Неутрална тачка гледишта овог чланка ?е оспорена . Релевантна расправа се може прона?и на страници за разговор . Не укла?а?те ову поруку док се стекну услови за то. ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Али?а Изетбегови?
Али?а Изетбегови?
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1925-08-08 ) 8. август 1925.
Место ро?е?а	Шамац , Кра?евина СХС
Датум смрти	19. октобар 2003. ( 2003-10-19 )  ( 78 год. )
Место смрти	Сара?ево , Босна и Херцеговина
Држав?анство	Босна и Херцеговина
Народност	Бош?ак
Религи?а	Сунитски Ислам
Универзитет	Правни факултет Универзитета у Сара?еву
Професи?а	адвокат , писац и активиста
Породица
Супружник	Халида Изетбегови?
Деца	Бакир Изетбегови?
Политичка кари?ера
Политичка странка	СДА
Мандати председник Председништва Соци?алистичке Републике Босне и Херцеговине 20. децембар 1990. ? март 1992. Избори oпшти избори 1990 . Претходник Обрад Пи?ак Наследник он као председник Председништва Републике БиХ председник Председништва Републике Босне и Херцеговине март 1992. ? 14. март 1996. Претходник он као председник Председништва СР БиХ Наследник он као председава?у?и Председништва БиХ Бош?ачки члан Председништва Босне и Херцеговине 14. март 1996 ? 14. октобар 2000. Избори 1996 . Реизбор(и) 1998 . Претходник функци?а успостав?ена Наследник Халид Ге?ац

Али?а Изетбегови? ( бош?. Alija Izetbegovi? ; Шамац , 8. август 1925 ? Сара?ево , 19. октобар 2003 ) био ?е председник Председништва СР БиХ, а касни?е Републике Босне и Херцеговине , оснивач и први председник Странке демократске акци?е . Први ?е политичар ко?и ?е на европско тло довео му?ахедине .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Али?а Изетбегови? ?е ро?ен 8. августа 1925. године од оца Мустафе и ма?ке Хибе Изетбегови?. Али?а ?е био тре?е од петоро деце ? три к?ерке и два сина. Породично презиме настало ?е по ?иховом претку Изет-бегу ?ахи?у, ко?и ?е био у османско? служби, ко?и се 1861. године иселио из Београда у Босански вила?ет . Породица ?ахи? ?е живела у Београду стотинама година. ^[1] Изетбегови?ев деда Али?а, по коме ?е он добио име, служио ?е као во?ник у Ускудару и оженио ?е турску жену по имену Садика. Пар се преселио у Шамац и имали су петоро деце, ме?у ко?има ?е био и Али?ин отац. Изетбегови?ев деда ?е касни?е постао начелник града, и саопштено ?е да ?е спасио четрдесет Срба од погуб?е?а од стране Аустроугарске во?ске. Након досе?е?а породице у Сара?ево , током 1930?их поха?ао ?е гимнази?у, а у доба Другог светског рата био ?е активан у муслиманским хуманитарним удруже?има као члан панисламистичке организаци?е Млади муслимани и то пронацистичке фракци?е ко?а ?е подржавала Хан?ар-дивизи?у ^[2] , због чега 1946 . бива осу?ен на три године роби?е. По одслуже?у казне студира и дипломира право 1956 . године, након чега се запош?ава у фабрици ?Босна“ у ко?о? ?е провести скоро тридесет година.

Политичка и списате?ска делатност [ уреди | уреди извор ]

Изетбегови? се политички до кра?а профилирао кра?ем 60-их и почетком 70-их, када ?е написао политичко-верски програм Исламска деклараци?а (1970), у ко?ем се залаже за државни систем утеме?ен на принципима сунитског ислама . Есенци?ално, радило се о теократском про?екту ко?и се залаже не само за ревитализаци?у исламских начела у друштвима у ко?има живе муслимани , него и за правни поредак и политичку власт базирану на шери?атском правном систем (сама Босна и Херцеговина ни?е споменута у ?Исламско? деклараци?и“). Та? ?е текст вид?иво панисламистички по своме ви?е?у: Изетбегови?ева ?е утопи?а прокламаци?а муслиманске власти и одби?а?е како тоталитарно комунистичког , тако и секуларно-демократског западног друштвеног и политичког модела. Иако ни?е фундаменталистички радикалан у сво?о? реторици, нити догматски ортодоксан као вехаби?ски покрет кра??е противзападне провени?енци?е, ?асно ?е да ?е Изетбегови?ев спис политички програм на црти исламских утопи?ских нацрта ко?и су наста?али од друге половине 19. века као реакци?а на притисак запада и изазове модернизаци?е.

Године 1980 . об?ав?у?е сво?е на?важни?е дело, ?Ислам изме?у истока и запад а”. Та се к?ига може окарактерисати као истори?ско-филозофско разматра?е положа?а исламске цивилизаци?е, посебно у контексту секуларизаци?е и смеше науке, технологи?е и политичке демократи?е ко?а ?е препородила запад, потиснувши хриш?ански идентитет у други план- процес за ко?и ?е аутор исправно претпоставио да ?е корозивно деловати и на верски састав зема?а с ве?инским муслиманским становништвом. Изетбегови?ева ?е позици?а истовремено конзервативна и противсловна: залаже се за очува?е специфично исламских обележ?а друштва, ме?утим, оста?е не?асно ?есу ли те карактеристике спо?иве с универзалним начелима политичке демократи?е ко?у ни?е директно осудио. У 1983 . Али?а Изетбегови? ?е осу?ен на политичком процесу у Сара?еву (за?едно с ?ош неколицином истомиш?еника) због ?муслиманског национализма” и ?непри?ате?ске пропаганде” на 14 година затвора. Након издржанога дела казне у затвору у Зеници , 1988 . ?е, у клими либерализаци?е распада?у?ег комунизма, амнестиран .

Оснива?е СДА, сувереност БиХ и рат [ уреди | уреди извор ]

Године 1990 . Изетбегови? оснива Странку демократске акци?е , националну политичку странку Муслимана , садаш?их Бош?ака. На првим вишестраначким изборима у Босни и Херцеговини након више од пола века, СДА доби?а 33% мандата у новом парламенту као по?единачно на??ача странка у БиХ. Иако ?е Фикрет Абди? , харизматични политичар из западне Босне, добио више гласова на изборима за председништво од Изетбегови?а, услед више национално-политичких аранжмана Али?а Изетбегови? поста?е муслимански члан босанско-херцеговачког председништва и ?егов председник.

Политички договор изме?у српских, хрватских и муслиманских парти?а и политичара почео се растакати у клими расту?е националне поларизаци?е. Изетбегови? ?е избегавао осуду српске политике, ствара?у?и привид еквидистанце (?То ни?е наш рат“). Мотив за такво понаша?е ?е вероватно лежао у страху од прошире?а рата на целу Босну и Херцеговину и свести о могу?ем страда?у цивилног становништва због чега ?е наставио да инсистира на дипломатском реше?у уз помо? ме?ународне за?еднице. Заступао ?е став да Босна и Херцеговина не треба да остане у окр?ено? ?угослави?и, ве? да има исто право на самоопреде?е?е као и све ?ене бивше републике. У марту 1992 . Босна и Херцеговина проглашава независност и самосталност, што су признале САД и зем?е Европске уни?е у априлу 1992. Након пропасти Лисабонског договора, под патронатом португалског дипломата Хосеа Кути?ера , ко?и ?е предви?ао преуре?е?е БиХ на принципима националне кантонизаци?е (хрватска, српска и муслиманска страна су потписале договор, но Изетбегови? ?е повукао сво? потпис после два месеца), отпочео ?е рат на целом подруч?у Босне и Херцеговине . ^{[3] [4]}

Политички програм СДА предво?ене Изетбегови?ем ?е била унитарна (??единствена“) Босна и Херцеговина без унутраш?ег устро?ства ко?е би се теме?ило на националном начелу. Та ?е политика, ко?у су Срби и Хрвати перципирали као покуша? муслиманске доминаци?е преко централизиране БиХ у ко?о? су Муслимани имали релативну ве?ину изазвала аверзи?у код хрватског и српског становништва. Хрватска страна страховала ?е од оснаже?а централне мо?и ко?а их ?е подсе?ала на српски централизам из доба Кра?евине ?угослави?е , док ?е српско становништво страховало од могу?ег обнав?а?а масовних злочина ко?и су над ?им почи?ени у Босни, током Другог светског рата , од стране муслиманских и хрватских припадника СС -а и усташа . Пораст тензи?а изме?у три на?ве?а босанскохерцеговачка народа као и велики низ по?единачних инцидената букнули су у свеопшти гра?ански рат на територи?и Босне и Херцеговине. Српска и хрватска страна, чи?е су зем?е матице биле против унитарне Босне биле су активно помагане, во?но и матери?ално од стране Срби?е и Хрватске. Босански Муслимани, и ?ихов председник Али?а Изетбегови?, потражили су помо? ме?у богатим блискоисточним муслиманским државама.

Током рата сара?ивао ?е са исламским екстремистичким организаци?ама , изме?у осталих и Ал Каидом Осаме Бин Ладена кога ?е и лично примио у Сара?еву 1994. године. Посету Осаме бин Ладена Сара?еву и ?егов сусрет са Али?ом Изетбегови?ем открила ?е новинарка немачког магазина Шпигл Рената Флотау, ко?а ?е испред канцелари?е тадаш?ег првог човека власти у Сара?еву чекала интерв?у и случа?но наишла на Бин Ладена. ^[5]

Сам ток рата у Босни и Херцеговини довео ?е прилаго?ава?а Изетбегови?еве политике реалностима на терену, па ?е након више неуспелих примир?а, у америчком граду Де?тону 1995 . склоп?ен споразум изме?у Изетбегови?а као представника Бош?ака (године 1993 . муслимански народ ?е службено проми?енио име у бош?ачки), Милошеви?а ко?и ?е представ?ао Србе из БиХ, те Ту?мана као представника босанско-херцеговачких Хрвата.

Послератно раздоб?е [ уреди | уреди извор ]

После Де?тонског споразума Али?а Изетбегови? оста?е активан као председник СДА и копредседник бош?ачко-хрватске Федераци?е БиХ , но права власт ?е, по споразуму, прешла у руке високог представника ≪ме?ународне за?еднице≫ (есенци?ално, САД и ЕУ ). Због погорша?а здрав?а Изетбегови? се повлачи из политике 2000 . године, но задржава пресудан утица? на обликова?е бош?ачке политике. Дана 19. октобра 2003. Изетбегови? ?е преминуо од компликаци?а узрокованих погорша?ем срчане болести. ^[6] ?егово? сахрани присуствовало ?е преко 150.000 ?уди из БиХ ^[7] , као и бро?не дипломатске делегаци?е из Француске, С?еди?ених Држава, Грчке, Аустри?е, Турске, Македони?е, Хрватске, Словени?е, Ирана и Пакистана ^[8] . Сахрана ?е протекла у сенци информаци?е да ?е хашко тужите?ство разматрало могу?ност подиза?а оптужнице против ?ега због ратних злочина ^[9] ко?е су починили исламски му?ахедини против хрватског и српског народа и зароб?ених во?ника.

Хашка оптужница [ уреди | уреди извор ]

Оригинална оптужница ко?а ?е подигнута 16. децембра 1996 . године вра?ена ?е из Трибунала у Хагу уз образложе?е главног тужиоца Луиз Арбура да не садржи дово?но доказа за сум?е да ?е Али?а Изетбегови? починио тешко крше?е ме?ународног хуманитарног права. Бироу Владе Републике Српске за односе с Ме?ународним кривичним судом у Хагу Републичко ?авно тужилаштво доставило ?е 2. новембра 2001 . године проширену оптужницу против Али?е Изетбегови?а, ко?и ?е у ври?еме рата у БиХ обав?ао функци?у предс?едника Предс?едништва БиХ. Биро Владе Републике Српске за односе с Ме?ународним кривичним судом у Хагу просли?едило ?е 8. новембра 2001. године проширену оптужницу против Али?е Изетбегови?а Ме?ународном кривичном суду у Хагу. Оптужница терети Али?у Изетбегови?а за геноцид , ратне злочине над цивилним становништвом и зароб?еницима и уништава?е културних и истори?ских споменика. Уз оптужницу Трибуналу у Хагу достав?ени су докази: 300 кривичних при?ава, 350 из?ава св?едока саслушаних пред судовима Републике Српске, 1000 из?ава датих органима унутраш?их послова Републике Српске, 16 видео и 9 аудио-записа, 800 св?едоче?а цивила - инвалида страдалих од граната или сна?пера и други доказни матери?ал.

Дана 8. новембра 2001. године у Бироу Владе Републике Српске за односе с Ме?ународним кривичним судом за ратне злочине у Хагу одржана ?е конференци?а за новинаре, ко?у су поводом достав?а?а проширене оптужнице против Али?е Изетбегови?а Ме?ународном кривичном суду у Хагу одржали преми?ер Републике Српске Младен Ивани? , министар правде Владе Републике Српске Би?ана Мари? , сав?етник преми?ера Републике Српске за односе с Трибуналом Синиша ?ор?еви? и ?авни тужилац Републике Српске Во?ислав Димитри?еви? . Образлажу?и оптужницу, ?авни тужилац Републике Српске Во?ислав Димитри?еви? ?е рекао да су геноцид, ратни злочини над цивилима и зароб?еницима и разара?е културних и истори?ских споменика за ко?е се Али?а Изетбегови? терети извршени у периоду од 1. ма?а 1992. до 14. децембра 1995. године када ?е Али?а Изетбегови? био предс?едник Предс?едништва БиХ. ?Осим што ?е био предс?едник предс?едништва Али?а Изетбегови? ?е од ? зелених беретки “ и других параво?них формаци?а и му?ахедина организовао муслиманска Арми?у БиХ и имао реалну власт над сво?им ?единицама“ рекао ?е ?авни тужилац Републике Српске Во?ислав Димитри?еви?. Али?и Изетбегови?у се на терет став?а?у злочини ко?е ?е починила муслиманска Арми?а БиХ ко?а ?е, у градовима и насе?има ко?е ?е контролисала вршила систематско уби?а?е, злостав?а?е и т?ера?е цивила на присилни рад, у чему су пред?ачили доброво?ци из Авганистана , Судана , Алжира и Египта . ?единице муслиманске Арми?е БиХ поступале су супротно женевским конвенци?ама из 1949 . године, у чему ?е пред?ачила Седма муслиманска брдска бригада Тре?ег корпуса муслиманске Арми?е БиХ, састав?ена иск?учиво од му?ахедина. Почасни командант те бригаде био ?е Али?а Изетбегови?. На територи?и под контролом муслиманске Арми?е БиХ, на око 400 локаци?а били су организовани логори за цивилно становништво. Само на подруч?у Сара?ева било их ?е 80. На?познати?и логори су били Силос , Централни затвор , Мусала , Касарна ? Виктор Буба? ”, Челеби?и . Оптужница терети Али?у Изетбегови?а и за систематско уништава?е об?еката Српске православне цркве . ?Током рата ?единице Арми?е БиХ порушиле су око 200 таквих об?еката, што се не може оправдати ратним де?ствима“. ?Ово ?е оптужница против ?едног чов?ека, а не против народа. Оптужен ?е чов?ек ко?и ?е током рата у БиХ обав?ао знача?ну функци?у, знао за злочине, а ни?е учинио ништа да се они спри?ече“, рекао ?е тадаш?и преми?ер Републике Српске Младен Ивани?.

Популарна култура [ уреди | уреди извор ]

Музика:

• Не волим те Али?а, Ба?а Мали Книн?а
• О? Али?а, ниси више главни , Ба?а Мали Книн?а
• О?, Али?а, А?о , Коридор

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Umro Alija Izetbegovi? ? Б92
• BBC: Али?а Изетбегови? као осим?ичени под истрагом за ратне злочине Хашког трибунала
• The Real Izetbegovic ? Laying to Rest a Mythical Autocrat by Nebojsa Malic
• Жртва закона рата ? Али?а Изетбегови?, оча?ник Сто?ан Церови?, 1992
• Жозе Кути?еро (2015): Трагеди?а што Изетбегови? ни?е прихватио мо? план
• Жозе Кути?еро (2015): Рат могао бити спречен!