Федераци?а Босне и Херцеговине
(скра?ено
Федераци?а БиХ
или
ФБиХ
) ?едан ?е од два
ентитета
у
Босни и Херцеговини
, поред
Републике Српске
.
[2]
Заузима око 51% територи?е
БиХ
. Основана ?е
18. марта
1994. године потписива?ем
Вашингтонског споразума
, ко?им ?е прекинут
Муслиманско-хрватски сукоб
.
Законодавну власт врши дводомни
Парламент Федераци?е Босне и Херцеговине
, ко?и се састо?и од
Дома народа
ко?и има 58 делегата и
Представничког дома
ко?и има 98 посланика, ко?и се као
предс?едник
бира?у на непосредним
општим изборима
.
Влада Федераци?е Босне и Херцеговине
и предс?едник врше извршну власт. Према
прелиминарним подацима пописа становништва
2013
. године, у Федераци?и ?е пописано укупно 2.219.220 лица или 62,85% од укупног становништва Босне и Херцеговине.
[1]
Прелиминарни резултати пописа показу?у и то да ?е у Федераци?и укупан бро? дома?инстава 715.739, а станова 986.668.
[1]
Сара?ево
?е на?ве?и град, с?едиште ве?ине институци?а Федераци?е Босне и Херцеговине и представ?а ?ен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар.
Федераци?а БиХ ?е настала
Вашингтонским споразумом
, ко?и ?е потписан
18. марта
1994. године. Тим споразумом ?е прекинут
рат изме?у Хрвата и Бош?ака (Муслимана)
.
Национални паркови и паркови природе
[
уреди
|
уреди извор
]
Федераци?а Босне и Херцеговине има ?едан
национални парк
и два
парка природе
:
Састо?и се од десет
кантона
:
- Унско-сански кантон
(
Биха?
),
- Посавски кантон
(
Ораш?е
),
- Тузлански кантон
(
Тузла
),
- Зеничко-добо?ски кантон
(
Зеница
),
- Босанско-подри?ски кантон
(
Горажде
),
- Сред?обосански кантон
(
Травник
),
- Херцеговачко-неретвански кантон
(
Мостар
),
- Западнохерцеговачки кантон
(
Широки Бри?ег
),
- Кантон Сара?ево
(
Сара?ево
) и
- Кантон 10
(тзв. Херцегбосански кантон) (
Ливно
).
Главни град ?е Сара?ево, уз Мостар у коме се налазе с?едишта четири федерална министарства.
Послед?им уставним пром?енама, и
Срби
су постали конститутивни народ Федераци?е, тако да тренутно посто?и декларативна
[3]
конститутивност сва три народа на ци?елом подруч?у Федераци?е.
Година
|
Бош?аци
|
%
|
Хрвати
|
%
|
Срби
|
%
|
?угословени
|
%
|
остали
|
%
|
Укупно
|
1991.
|
1.423.593
|
52,3
|
594.362
|
21,9
|
478.122
|
17,6
|
161.938
|
5,9
|
62.059
|
2,3
|
2.720.074
|
Федераци?а ?е на?више насе?ена
Бош?ацима
и
Хрватима
, као и ма?им бро?ем
Срба
(ко?и су од
2001
. године тре?и конститутивни народ) него 1991. године, што ?е продукт
распада СФР?
и
етничког чиш?е?а
.
Према званичним резултатима пописа из 2013. године, у Федераци?и Босне и Херцеговине живе:
[1]
- Бош?аци
(70,40%)
- Хрвати
(22,44%)
- Срби
(2,55%)
- остали (3,6%)
- неиз?аш?ени и без одговора на попису (1,01%)
Три кантона су ве?ински
хрватска
, два су мешовита (Сред?обосански, са више Бош?ака него Хрвата, и Херцеговачко-Неретвански, са више Хрвата него Бош?ака), док су остали ве?ински
бош?ачки
.
Према резултатима генетских истражива?а, ме?у становништвом Босне и Херцеговине, самим тим и Федераци?е БиХ, на?заступ?ени?е су с?еде?е патрилинеарне
ДНК хаплогрупе ?удског Y-хромозома
:
[4]
Природно крета?е становништва
[
уреди
|
уреди извор
]
|
Бро? становника (проц?ена)
|
Живоро?ени
|
Умрли
|
Природна пром?ена
|
Стопа наталитета
|
Стопа морталитета
|
Природни прирашта?
|
1996.
|
|
34.331
|
14.221
|
20.110
|
15,2
|
6,3
|
8,9
|
1997.
|
|
34.304
|
16.120
|
18.184
|
14,6
|
6,9
|
7,7
|
1998.
|
|
31.480
|
16.210
|
15.270
|
14,1
|
7,3
|
6,8
|
1999.
|
|
27.964
|
16.108
|
11.856
|
12,3
|
7,1
|
5,2
|
2000.
|
|
25.372
|
17.112
|
8.260
|
11,0
|
7,4
|
3,6
|
2001.
|
|
24.018
|
16.891
|
7.127
|
10,4
|
7,3
|
3,1
|
2002.
|
|
23.251
|
17.175
|
6.076
|
10,0
|
7,4
|
2,6
|
2003.
|
|
23.168
|
18.259
|
4.909
|
10,0
|
7,9
|
2,1
|
2004.
|
|
22.250
|
18.350
|
3.900
|
9,6
|
7,9
|
1,7
|
2005.
|
2.233.167
|
21.934
|
19.293
|
2.641
|
9,4
|
8,3
|
1,1
|
2006.
|
2.232.376
|
21.602
|
18.678
|
2.924
|
9,3
|
8,0
|
1,3
|
2007.
|
2.231.548
|
21.715
|
19.428
|
2.287
|
9,3
|
8,3
|
1,0
|
2008.
|
2.229.787
|
22.920
|
19.480
|
3.440
|
9,8
|
8,3
|
1,5
|
2009.
|
2.229.072
|
22.913
|
20.022
|
2.891
|
9,8
|
8,6
|
1,2
|
2010.
|
2.228.027
|
22.382
|
20.482
|
1.900
|
9,6
|
8,8
|
1,2
|
2011.
|
2.226.011
|
21.228
|
20.208
|
1.020
|
9,1
|
8,6
|
0,5
|
2012.
|
2.222.587
|
21.472
|
20.859
|
613
|
9,2
|
8,9
|
0,3
|
2013.
|
2.219.131
|
20.145
|
20.465
|
-320
|
9,1
|
9,2
|
-0,1
|
2014.
|
2.215.997
|
19.880
|
20.283
|
-403
|
9,0
|
9,2
|
-0,2
|
2015.
|
2.210.994
|
19.358
|
21.703
|
-2.345
|
8,8
|
9,8
|
-1,0
|
2016.
|
2.206.231
|
19.655
|
21.105
|
-1.450
|
8,9
|
9,6
|
-0,7
|
2017.
|
2.201.193
|
19.824
|
21.689
|
-1.865
|
9,0
|
9,9
|
-0,9
|
2018.
|
2.196.233
|
19.899
|
21.442
|
-2.543
|
8,6
|
9,8
|
-1,2
|
Тренутна витална статистика
[
уреди
|
уреди извор
]
- Бро? ро?ених ?ануар-Октобар 2018 =
15,400
- Бро? ро?ених ?ануар-Октобар 2019 =
14,548
- Бро? умрлих ?ануар-Октобар 2018 =
17,275
- Бро? умрлих ?ануар-Октобар 2019 =
17,739
- Природни прирашта? ?ануар-Октобар 2018 =
-1,875
- Природни прирашта? ?ануар-Октобар 2019 =
-3,191
- *
Општине ко?е чине
Град Сара?ево
|
---|
|
|
1
Припада и ?едном и другом ентитету
|
|
---|
|
Учесници
| |
---|
Увод
| |
---|
1992.
| |
---|
1993.
| |
---|
1994.
| |
---|
1995.
| |
---|
Логори
| |
---|
Аспекти
| |
---|
|
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Остале
| |
---|