Акико ?осано

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Акико ?осано
Акико ?осано
Датум ро?е?а ( 1878-12-07 ) 7. децембар 1878.
Место ро?е?а Сака? ,  ?апан
Датум смрти 29. ма? 1942. ( 1942-05-29 )  ( 63 год. )
Место смрти Огикубо ,  ?апан

Акико ?осано (? 謝 野 晶 子, Yosano Akiko ;7. децембар 1878 ? 29. ма? 1942) ?е псеудоним ?апанске ауторке, песники?е, феминистки?е и соци?алне реформаторке у касном Ме?и периоду , Таишо и Шова периоду . [1] ?ено име при ро?е?у било ?е Шо Хо (鳳 志 や う, Ho Sho ). [2] Она ?е ?една од на?контроверзни?их песники?а пост-касичног ?апана . [3]

Дети?ство и младост [ уреди | уреди извор ]

?осано ?е ро?ена у успешно? трговачко? породици у Сака?у , близу Осаке . Од 11. године, она ?е била на?одговорни?а за во?е?е породичног посла, ко?е ?е производило и продавало ?укан , врсту слаткиша. Од раног дети?ства обожавала ?е да чита к?ижевна дела у опсежно? библиотеци свога оца. Као сред?ошколка претплатила се на песнички часопис ? М?о?о“ (С?а?на звезда), чи?и ?е постала истакнути сарадник. Уредник часописа, Текан ?осано , учио ?у ?е да пише танка поези?у када ?у ?е сретао на пословним путова?има у Осаку и Сака?. [4]

Текан и Акико су започели за?еднички живот у предгра?у Токи?а , а венчали су се 1901. Пар ?е имао два сина, Хикару и Шигеру.

Мидарегами [ уреди | уреди извор ]

Године 1901. ?осано ?е об?авила сво?у прву збирку танка поези?е, ? Мидарегами “ (Умршена коса), ко?а се садржала од 400 песама. К?ижевни критичари су збирци углавном давали лоше оцене. [5] [6] Упркос ово? критичко? реакци?и, збирка ?е читана и поста?е сво?еврсни водич за слободне мислиоце тог времена. Ова збирка ?е унела страствени индивидуализам у традиционалну танка поези?у, што ?у ?е разликовало од било ког другог дела касног Ме?и периода. Ве?ина чине ?убавне песме. Управо кроз ове песме Акико ?е представила слику о себи. Песме су изражавале женственост на начин ко?и ни?е био уобича?ен за ?ено време, нарочито од женског писца.

У традиционалним ?апанским вредностима, жене се сматра?у нежне и скромне. [6] Улоге ?апанских жена биле су усмерене на ра?а?е и подиза?е деце, посебно дечака. ?Мидарегами“ не само да изражава по?мове и пита?а ко?а се односе на жене и ко?има се ?авно не говори, ве? ?е створила и нову, револуционарну слику женскости, као живахних, слободних, сексуалних и поузданих ?уди, потпуно супротно од ?апанске конвенционалне слике скромне младе даме. [6] Жене у ово? збирци нису биле пасивне ве? активне особе у ?иховом ?убавном животу. Мидарегами ?е представ?ао изазов патри?архалним вредностима ?апанског друштва, као и прихва?ене к?ижевне и културне конвенци?е ?еног времена. Иако ?е дело Акико ?осано демантовано и оштро критиковано, оно ?е служило као с?а?ан извор надахну?а женама ?еног времена. Америчка научница Хироми Цучи?а Долас приметила ?е: "Визуелни прикази коже, усана и груди симболишу женску сексуалност." [6] [7]

Ни ?едан песник рани?е ни?е писао о грудима у танка поези?и, што ?е довело до тога да песни Нобуцуна Сасаки нападне ?осано у чланку часописа због "корумпира?а ?авног морала" и "изговара?а гадости погодне за курву". [8] По примеру ?Мидарегами“, иде?а голоти?е променила ?е начин на ко?и ?апанци гледа?у еротику и женску сексуалност. До овог тренутка груди жена биле су симбол до?е?а и ма?чинства. Од тада су почеле да представ?а?у другачи?услику; природне лепоте, а посебно код младих жена. [6]

Живот [ уреди | уреди извор ]

?осано ?е издала ?ош двадесет к?ига танка поези?е, ук?учу?у?и и ? Коигоромо “ (Огртач од ?убави) и ? Маихиме “ (Плесачица). ?ен супруг Текан тако?е ?е био песник, али ?егова кари?ера била ?е у сенци ?егове жене. Наставио ?е да об?ав?у?е радове сво?е жене и да ?е подржава у к?ижевно? кари?ери. ?осано Акико ?е била изузетно продуктиван писац. Могла ?е да напише чак 50 песама од?едном. Сматра се да ?е током свог живота ?осано Акико написала изме?у 20.000 и 50.000 песама. Написала ?е и 11 к?ига прозе.

Иосано ?е помогла да се осну?е Бунка Гакуин (Институт за културу), помогли су ?о? Нишимура Исаку , Кавасаки Нацу и други. ?осано ?е постала први декан и главни предавач ове институци?е. [9] Тако?е, превеодила ?е ?апанска класична деала на модеран ?апански ?език, ук?учу?у?и Причу о Ген?и?у и Причу о с?а?у (?花物語). [10]

Песма ? Не?еш умрети “ [11] , упу?ена ?еном мла?ем брату [11] , об?ав?ена ?е у часопису ?М?о?о” током Руско-?апанског рата и била ?е изузетно контроверзна. [12] За ?у ?е написана мелоди?а и кориш?ена ?е као благи облик антиратног протеста након што ?е бро? ?апанских жртава од опсаде Порт Артура постао ?аван. [11] Септембра 1904, ?осано ?е сазнала да се ?апански во?ници у Порт Артуру користе као "?удске бомбе". Везивани су експлозивом и упу?ени су у самоубилачку миси?у да разоре руске бод?икаве жице. [8] Мла?и брат, ко?и ?е служио у Царско? во?сци, био ?е везан за снаге опко?ава?а Порт Артхура. У кодексу Бушидо на?ве?а част ?е била да човек умре за цара, и зна?у?и за импулсивну природу свог брата, ?осано пише песму у коме му говори да мисли на сво?у ма?ку удовицу. [8] ?осано ?е напала главни концепт кодекда Бушидо.Назвавши рат са Руси?ом бесмисленом и глупим, ?осано ?е постала на?контроверзни?и песник у ?апану, а влада ?е покушала да забрани ову песму песму. [13] ?осано ?е постала умешана у бурноу расправу с новинаром Ома?и Кегецу -ом око пита?а да ли су песници дужни да подржава?у рат или не. [8]

Прво изда?е либералног часописа ? Сето “, издато у септембру 1911, садржи песму "Дан када се планине помера?у" у ко?о? ?осано захтава ?еднака права за жене и мушкарце. [8] У чланку из 1918. године, ?осано ?е напала "влада?у?у и во?ну класу ко?а намерно спречава усва?а?е истински моралног система у насто?а?у да заштите богатство и утица? сво?их породица ... Они се позива?у?и на мо? и одредбе старих тоталитарних моралних кодекса усмерава?у животе ?апанских гра?ана." [8] ?осано ?е завршила чланак назвавши милитаризам обликом "варварског размиш?а?а ко?е ?е одговорност нас жена да искоренимо." [8]

?осано ?е родила тринаесторо деце, од ко?их ?е ?еданаесторо преживело до пунолетности. Поко?ни ?апански политичар ?осано Каору био ?е ?едан од ?ених унука. [14]

Феминистичке перспективе [ уреди | уреди извор ]

?осано Акико често ?е писала за женски к?ижевни часопис ?Сето“, као и за друге публикаци?е. ?ено миш?е?е ?е укорие?ено у концепту ?еднаког учествова?ародите?а у одга?а?у д?еце, финанси?ско? независности и друштвено? одрговорноси.

О финанси?ско? независности [ уреди | уреди извор ]

?осано Акико се ни?е сложила са концептом ма?ки ко?е траже финанси?ску независност уз помо? владе, тврде?и да су зависност о држави и зависност о мушкарцима ?едно те исто. Ово гледиште било ?е супротно многих ?апанских феминистки?а ко?е су сматрале да би влада требало да финанси?ски подржи ма?ке. Раи?о Хирацука , ?една од оснивача часописа ?Сето“ ?е то критиковала рекавши да ве?ина жена не може реално да живи без финанси?ске помо?и. [15] [16]

О ма?чинству [ уреди | уреди извор ]

Упркос томе што ?е током свог живота родила тринаесторо деце, ?осано ?е из?авила да чин поро?а?а не сматра главним делом свог идентитета. [16] Тако?е ?е изразила забринутост око потпуног из?едначава?а идентитета жене са ма?чинством да?е предност материнству над осталим аспектима особе. ?ена главна тврд?а ?е да жене могу да прихвате улогу ма?ке, али да су више од те улоге. Оне су при?ате?ице, супружнице, ?апански држав?ани и као припадници света. [16] [17]                                                               

Окрет десници [ уреди | уреди извор ]

Године 1931. ?осано, на?познати?и пацифиста у ?апану, подлегао ?е "ратно? грозници" ко?а ?е захватила ?апан када ?е Квантушка арм?а заузела Ман?ури?у . [13] Подржавала ?е сво?у зем?у против Кине, мада ?е и кинеске во?нике уби?ене у бици приказала као жртве, осим Чианг Каи-шек -а кога ?е оптужила за изда?у заоставштине Сун ?ат-сен -а, ко?и ?е увек проповедао кинеско-?апанско при?ате?ство. [8] У ?еним песамама Кинези су "глупи" да се одупру ?апану, ?ер ?е ?апан "добар комши?а" и не могу ни да се нада?у да ?е га победити,а сав ?ихов отпор ?е бити узалудан. [8]

У сво?о? песми ?Гра?ани ?апана, ?утар?а песма“ об?ав?ена у ?уну 1932. године, ?осано ?е прихватила Бушидо тако што ?е похвалила ?апанског во?ника зато што ?е умро за цара у Прво? битки за Шанга?, док ?е описивала како во?ник ?расипа“ сво?е тело док бива кориш?ен као ??удска бомба“. [13] ?осано ?е назвала "распршено" тело во?ника ?чисти?е од цвета, ко?и да?е живот самура?ско? части“.  За разлику од ?Не?еш умрети“, ?осано позива ?апанске жене да се ?у?едине у оданости“ за царство. Амерички уче?ак Стивен Робсон приметио ?е да ?е за разлику од ?Не?еш умрети“, ко?а ?е као и остатак ране поези?е ове песники?е била кра??е иновативна, у песми ?Гра?ани ?апана, ?утар?а песма“  ?осано користи се познате фразе попут "части самура?а" узете директно из националистичке штампе, а да притом нис?е развили сопствени песнички вокабулар. [8] ?осано ?е сво?у песму завршила хвале?и Бушидо, из?авивши да "на?чиш?и" чин ко?и ?апански човек може да учини ?е да умре за цара у бици и позвала во?ску из Квантунга да напреду?е у осва?а?у Ман?ури?е. [13]

?осанине песме од 1937. нада?е подржава?у рат против Кине, а 1941. године подржала ?е и рат против С?еди?ених Држава и Велике Британи?е. [8] ?ени коментари из раног Шова-периода склони су хва?е?у милитаризма, док су тако?е промовисали ?ена феминистичка становишта.

Године 1942. у ?едно? од сво?их послед?их песама ?осано ?е похвалила свог сина, ко?и ?е служио као поручник царске морнарице, позива?у?и га да се "храбро бори" за цара у "овом светом рату".  

?осано ?е умрла од можданог удара 1942, у 63. [18] години.  ?ена смрт, ко?а се догодила током Рата на Пацифику , прошла ?е готово незапажено у штампи, а након завршетка рата, ?ена дела су критичари и ?авност у велико? мери заборавили.

Педесетих година прошлог века ?Не?еш умрети“ ?е постала обавезна за чита?е у ?апанским сред?им школама, а током протеста ко?е су водили идеалистички студенти против владе Нобусуке Киши -?а, ?Не?еш умрети“ ?е постала нешто као химна студентима. [8] Романтични, сензуални стил ?осано Акико вратио се у популарност послед?их година, а све више ?уди чита ?ена дела. ?ен гроб ?е на гроб?у Тама у месту Фучу у Токи?у.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Beichman, Janine. (2002). Embracing the firebird : Yosano Akiko and the birth of the female voice in modern Japanese poetry . Honolulu: University of Hawai?i Press. ISBN   0-585-46342-5 . OCLC   52832053 .  
  2. ^ Henshall, Kenneth G. Historical dictionary of Japan to 1945 . Lanham. ISBN   978-0-8108-7872-3 . OCLC   863673451 .  
  3. ^ Yosano, Akiko, 1878-1942. (1996). River of stars : selected poems of Yosano Akiko . Hamill, Sam., Gibson, Keiko Matsui. (1st изд.). Boston, Mass.: Shambhala Publications. ISBN   978-0-8348-2933-6 . OCLC   648339786 .  
  4. ^ Arana, R. Victoria. (2013). Encyclopedia of world poetry, 1900 to the present (2nd изд.). New York: Facts on File. ISBN   978-1-4381-4072-8 . OCLC   882543427 .  
  5. ^ Yosano, Akiko, 1878-1942. (2002). Tangled hair : selected tanka from Midaregami . Goldstein, Sanford., Shinoda, Seishi, 1906- (1st Cheng & Tsui rev. изд.). Boston: Cheng & Tsui Co. ISBN   0-88727-373-4 . OCLC   51809334 .  
  6. ^ а б в г д ?Simply Haiku: Quarterly Journal of Japanese Short Form Poetry ~ Feature” . simplyhaiku.com . Приступ?ено 30. 3. 2020 .  
  7. ^ Takeda, Noriko, 1958- (2000). A flowering word : the modernist expression in Stephane Mallarme, T.S. Eliot, and Yosano Akiko . ?謝野, 晶子, 1878-1942. New York: P. Lang. ISBN   0-8204-3897-9 . OCLC   37341279 .  
  8. ^ а б в г д ? е ж з и ? к Rabson, Steve (април 1991). ?Yosano Akiko on War: To Give One's Life or Not: A Question of Which War” . The Journal of the Association of Teachers of Japanese . 25 (1): 45. ISSN   0885-9884 . doi : 10.2307/488910 .  
  9. ^ Rodd, Laurel Rasplica (април 1991). ?Yosano Akiko and the Bunkagakuin: "Educating Free Individuals " ” . The Journal of the Association of Teachers of Japanese . 25 (1): 75. doi : 10.2307/488911 .  
  10. ^ Emmerich, Michael, (2013). The Tale of Genji : translation, canonization, and world literature . New York: Columbia University Press. ISBN   978-0-231-53442-0 . OCLC   859614952 .  
  11. ^ а б в Rimer, J. Thomas., Gessel, Van C. (2005). The Columbia anthology of modern Japanese literature . New York, N.Y.: Columbia University Press. ISBN   0-231-11860-0 . OCLC   56334254 .  
  12. ^ McClain, James L., 1944- (2002). Japan, a modern history (1st изд.). New York, N.Y.: W.W. Norton & Co. ISBN   0-393-04156-5 . OCLC   47013231 .  
  13. ^ а б в г Kovalio, Jacob (децембар 1998). ?Japan’s Total Empire: Manchuria and the Culture of Wartime Imperialism, by Louise YoungJapan’s Total Empire: Manchuria and the Culture of Wartime Imperialism, by Louise Young. Berkeley, California, University of California Press, 1998. xiv, 490 pp. $45.00 U.S.” . Canadian Journal of History . 33 (3): 486?488. ISSN   0008-4107 . doi : 10.3138/cjh.33.3.486 .  
  14. ^ Arana, R. Victoria. (2008). The Facts on File companion to world poetry : 1900 to the present . New York: Facts On File. ISBN   978-1-4381-0837-7 . OCLC   234190560 .  
  15. ^ Kano, Ayako (31. 5. 2016). Japanese Feminist Debates . University of Hawai'i Press. ISBN   978-0-8248-5580-2 .  
  16. ^ а б в Bardsley, Jan (ма? 1992). ?Recreating Japanese Women, 1600?1945. Edited by Gail Lee Bernstein. Berkeley: University of California Press, 1991. xi, 340 pp; 32 illustrations. $40.00 (cloth); $14.95 (paper).” . The Journal of Asian Studies . 51 (2): 400?401. ISSN   0021-9118 . doi : 10.2307/2058058 .  
  17. ^ Pye, Lucian W.; Gordon, Andrew; Buruma, Ian (2003). ?A Modern History of Japan: From Tokugawa Times to the Present” . Foreign Affairs . 82 (2): 162. ISSN   0015-7120 . doi : 10.2307/20033555 .  
  18. ^ Lesbian histories and cultures : an encyclopedia . Zimmerman, Bonnie. New York: Garland Pub. 2000. ISBN   0-8153-1920-7 . OCLC   42290691 .  
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акико_?осано&oldid=26806572 ”