Руско-?апански рат
Време 8. фебруар 1904 ? 5. септембар 1905 . Место Ман?ури?а , Жуто море Узрок амбици?е око северне Коре?е и Ман?ури?е Исход ?апанска победа
Сукоб?ене стране
Руска Импери?а	?апанско царство
Команданти и во?е
Никола? II Алексе? Куропаткин Степан Макаров	Муцухито Хе?хачиро Того О?ама Ивао
?ачина
500.000 во?ника	300.000 во?ника
Жртве и губици
уби?ено: 47.387; ра?ено: 173.425; умрло од рана: 11.425; умрло од болести: 27.192; укупни чист губитак: 86.004 [1]	34.000?52.623 уби?ено или умрло од рана 9.300?18.830 умрло од болести 146.032 ра?ених 74.369 зароб?ених Укупно: 43.300?120.000 [2]

Руско-?апански рат ( 10. фебруар 1904 ? 5. септембар 1905 ) ?е био рат изме?у царске Руси?е и ?апанског царства за превласт над Ман?ури?ом и Коре?ом . На?ве?е поприште рата ?е била ?ужна Ман?ури?а , тачни?е полуострва ?аодонг и Мукден у Кини . Поморски рат се одви?ао у Жутом мору и морима око Коре?е и ?апана. Рат ?е започео ?апан , пошто ?е Руси?а одби?ала да им преда северну Коре?у.

У рату са ?апаном ко?и ?е уследио руска во?ска ?е доживела тежак пораз. Изгубила ?е пацифичку и балтичку флоту. На та? начин изменио се баланс снага у Источно? Ази?и. ?апан ?е постао нова светска сила. Порази су у Руси?и изазвали велико народно незадово?ство неефикасном царском и аутократском влаш?у. Ти дога?а?и довели су до руске револуци?е 1905 .

Узроци руско-?апанског рата [ уреди | уреди извор ]

Након Меи?и обнове 1868 . у ?апану ?е нова власт прекинула са неколико векова дугом изолаци?ом ?апана. Одлучили су да прихвате западне иде?е, технолошке новости и обича?е. До кра?а 19. века ?апан ?е за релативно кратко време изашао из изолаци?е и трансформисао се у модерну индустри?ску државу. ?апан ?е насто?ао да га призна?у ?еднаким западним силама.

Руси?а ?е била велика сила и имала ?е импери?алне амбици?е на Истоку. До кра?а 19. века Руси?а ?е проширила сво?у импери?у дуж сред?е Ази?е све до Авганистана и апсорбовала ?е при томе локалне државе. Руси?а се протезала од По?ске на западу до полуострва Камчатке на истоку. Са изград?ом Транссибирске железнице до Владивостока Руси?а се надала да ?е осигурати и о?ачати сво? утица? и присуство у том подруч?у.

Кинеско-?апански рат [ уреди | уреди извор ]

Кина ?е изгубила у рату са ?апаном , па ?е 1895 . по споразуму из Шимонисеки?а предала ?апану

• Коре?у
• Та?ван
• полуострво ?аодонг , са Порт Артуром .

На то су интервенисале три западне силе Руси?а , Немачка и Француска и присилиле ?апан да се одрекне полуострва ?аодонг. Руси су 1898 . присилили Кину да са ?има потпише уговор о изна?м?ива?у поморске базе Порт Артур на 25 година. Порт Артур ?е био ?едина руска лука на топлим морима на обали Пацифика и имала ?е огромну стратешку вредност. ?апан ?е у ме?увремену покушао да преузме Коре?у, што доводи до пакта са Кином и Руси?ом. Руси?а ?е тада заузела ве?ину Ман?ури?е и северне делове Коре?е.

Ито Хорибуми ?е започео преговоре са Руси?ом. Веровао ?е да ?е ?апан преслаб да ?о? се супротстави, тако да ?е предложио да Руси?а узме Ман?ури?у , а да ?апану преда северну Коре?у. Ме?утим уместо тога ?апан ?е склопио савез са Великом Британи?ом 1902 . Намеравали су да блокира?у употребу руских лука Владивосток и Порт Артур, као што ?е то Британи?а рани?е радила током Кримског рата , када ?е блокирала луку Севастопо? . ?апан ?е уз подршку Британи?е био много слободни?и да тражи од Руси?е што више.

Након пропасти преговора са Руси?ом ?апан ?е 31. децембра 1903 . послао Руси?и ултиматум . ?апан ?е Руси?и об?авио рат 8. фебруара 1904 . године. ?апан ?е напао луку Порт Артур три сата пре званичне об?аве рата.

Поход 1904. [ уреди | уреди извор ]

Порт Артур на ?угу Ман?ури?е био ?е утвр?ен у на?ве?у руску поморску базу. Пошто су ?апанци намеравали да рату?у против Руса на копну на?пре су морали да неутралишу руску флоту у Порт Артуру. По но?и 8. фебруара 1904 . ?апанска флота под командом адмирала Хе?хачиро Тогоа започела ?е рат изненадним нападом торпедних чамаца на руске бродове. Тешко су оштетили два руска брода. Та? напад се претворио у битку код Порт Артура , ко?а ?е обухватала низ неодлучених окрша?а. Адмирал Того ни?е могао да нападне руску флоту ?ер ?е била зашти?ена обалском арти?ери?ом, а руска флота с друге стране ни?е излазила из луке, посебно након погиби?е адмирала Макарова.

Та битка омогу?ила ?е да се ?апанци неометано искрца?у кра? Инчона у Коре?и. ?апанци су после тога заузели Сеул и остатак Коре?е. Ве? кра?ем априла ?апанска во?ска ?е била на реци ?алу спремна да пре?е у Ман?ури?у. ?апанска стратеги?а ?е била да брзо заузму што ?е могу?е више. Руси су одлагали акци?е да би добили дово?но времена да им стигну по?ача?а транссибирском железницом. Битка на реци ?алу 1. ма?а 1904. била ?е прва велика копнена битка тога рата. ?апанци су након неометаног преласка реке лако савладали руске снаге. С друге стране искрцали су се и на неколико тачака на ман?урско? обали и потиснули руску во?ску до Порт Артура. У тим биткама ?апанци су имали огромне губитке напада?у?и Русе у добро утвр?еним рововима. Руси, ме?утим, и поред тога нису кретали у контранападе, него су се базирали само на одбрану.

Након почетка рата ?апанци су покушали да спрече Русе да користе луку Порт Артур. Тако су 13. фебруара потопили неколико пароброда да би спречили улаз у луку. Ме?утим потопили су их предубоко. На сличан начин су покушали исто да учине и почетком ма?а. Обе стране су постав?але мине на мору. До тада су мине углавном биле одбрамбено средство. ?апанска тактика постав?а?а мина показала се веома ефикасном када су 12. априла потопили два руска бо?на брода Петропавловск и Победа . Петропавловск ?е потонуо и на ?ему адмирал Макаров, ко?и ?е био на?ефикасни?и руски стратег поморског ратова?а.

Руси су брзо научили ?апанску тактику офанзивног полага?а мина, па су два ?апанска бо?на брода страдала 14. ма?а 1904. На броду ?ашими страдало ?е и 450 морнара.

Руси су у ?уну безуспешно покушали да разби?у ?апанску блокаду. ?апанци су започели дугу опсаду Порт Артура, ко?и ?е био ?ако добро утвр?ен. Руси су покушали пробо? 10. августа у одлучно? бици у Жутом мору . ?апанци су знали да Русима долази у помо? ?ош ?една флота, а они су имали само ?едну флоту. У то? бици руски командни брод Цареви? ?е директно пого?ен и на ?ему адмирал Витгефт. Руси су се после тога вратили у луку. Руска флота ?е била угрожена и од ?апанске арти?ери?е око Порт Артура, па су покушали да ослабе опсаду, али нису успели. После копнене битке код ?ао?анга у августу руске снаге су се повукле до Мукдена ( Шен?анг ). Порт Артур ?е пао 2. ?ануара 1905 .

На мору Руси су слали балтичку флоту око Африке до Ази?е. Замало су изазвали рат са Великом Британи?ом 21. октобра 1904. Док су пролазили кра? Догер бенка пуцали су на британске рибарске бродове, ?ер су сматрали да су то торпедни чамци. Та? дога?а? ?е познати?и као ? Халски инцидент “.

Битка код Мукдена [ уреди | уреди извор ]

Након пада Порт Артура ?апанска во?ска ?е напредовала северно и о?ачавала ?е положа?е ?ужно од Мукдена, ко?и су држали Руси. Са наступом оштре ман?ури?ске зиме ни?е било окрша?а. Обе во?ске су камповале на 100 km фронта.

Руска Друга арми?а под заповедништвом Оскара Грипенберга ?е изме?у 25 и 29. ?ануара напала ?апанско лево крило и готово га пробила. Изненадили су ?апанце, али пошто ни?е било подршке од других руских ?единица напад ?е обустав?ен. ?апанци су знали да мора?у уништити руску во?ску у Ман?ури?и, пре него што стална по?ача?а, ко?а су стизала транссибирском железницом, не обезбеде руску бро?чану надмо?.

Битка код Мукдена започела ?е 20. фебруара 1905 . ?апанци су нападали и лево и десно крило руских снага око Мукдена дуж 50 mi (80 km) фронта. Обе стране су биле добро ушанчене и потпомогнуте стотинама топова. Након одре?еног времена руска одбрамбена лини?а се почела пови?ати унатраг. Постало ?е очито да ?апанци намерава?у да окруже Мукден. Руси су започели повлаче?е, али брзо ?е уследио колапс руских редова и повлаче?е у нереду. Руски генерал Куропаткин ?е 10. марта морао да се повуче северно од Мукдена. Руске ?единице су се распале као во?не формаци?е при повлаче?у, али ?апанци то нису искористили да их потпуно униште. ?апанци су сами имали велики бро? губитака па нису били у ста?у да прогоне поражену руску во?ску.

Поморске битке и тешки руски порази [ уреди | уреди извор ]

Битка код Цушиме [ уреди | уреди извор ]

Руска балтичка флота, прозвана Друга пацифичка ескадра, ?е пловила 18.000 ми?а да би сазнали да ?е Порт Артур пао. То ?е деморалисало морнаре. Надали су се да ?е до?и до Владивостока . Посто?ала су три пута до Владивостока, али пролаз Цушима изме?у Коре?е и ?апана ?е био на?кра?и.

?апански адмирал Того ?е знао да ?е Балтичка флота насто?ати да стигне до Владивостока. ?апанска флота ?е пред почетак рата имала шест бо?них бродова, а тада ?е имала само четири. Ипак имала ?е бро?не крсташе , разараче и торпедне чамце. Руска Друга пацифичка ескадра имала ?е осам бо?них бродова, бро?не крсташе, разараче, све укупно 38 бродова.

?апанци су на време уочили руску флоту и ушли са ?ом у окрша? у Цушима пролазу 27. ма?а до 28. ма?а 1905 . Потпуно су уништили руску флоту. Потопили су ?о? свих осам бо?них бродова и бро?не ма?е бродове. Руси су изгубили 5.000 морнара. ?апанци су изгубили само три торпедна чамца и 116 ?уди. Само су три руска брода допловила до Владивостока.

Битка у Жутом мору [ уреди | уреди извор ]

Поморске битке за Порт Артур и Коре?ско полуострво [ уреди | уреди извор ]

Де?ства у ?апанском мору и битка у Коре?ским вратима [ уреди | уреди извор ]

Халски инцидент [ уреди | уреди извор ]

Мировни споразум [ уреди | уреди извор ]

Пораз ?е уздрмао повере?е цара у Руси?и. У Руси?и ?е 1905 . избила револуци?а , ко?а ?е представ?ала озби?ну прет?у стабилности зем?е.

Руси?а се одлучила на мировне преговоре. Преговоре ?е водио амерички председник Теодор Рузвелт , ко?и ?е због тога добио Нобелову награду за мир. Постигнут ?е Споразум у Портсмуту 1905. у коме ?е ста?ало:

• Руси?а призна?е ?апану да ?е Коре?а у ?апанско? сфери интереса
• Руси?а приста?е да напусти Ман?ури?у
• Руси?а ?е престала изна?м?ивати Порт Артур
• ?ужни део Сахалина Руси?а ?е предала ?апану

?апан ?е 1910 . анектирао Коре?у. Руси?а ?е 1952 . повратила Сахалин под сво? суверенитет Споразумом у Сан Франциску.

Учеш?е Црне Горе у рату [ уреди | уреди извор ]

Црна Гора ?е била у при?ате?ским односима са Руси?ом и послала ?е у рат ?едан одред во?ске на челу са ?ованом Липовцем .

Учеш?е Срби?е у рату [ уреди | уреди извор ]

Срби?а ?е тако?е послала одред на челу са Арсеном Кара?ор?еви?ем .

Последице [ уреди | уреди извор ]

Био ?е то први велики пораз ?едне западне силе. Руси?а ?е изгубила две флоте и престиж у свету, а руски пораз на Пацифику знача?но ?е утицало и на буду?ност Немачке, ко?а ?е планира?у?и рат са Француском имала веома ослаб?еног савезника. Руси?а ?е због тога пораза започела реформу во?ске. Ме?утим незадово?ство народа изазвало ?е револуци?у 1905. и посе?ало семе револуци?е 1917 .

?апан се након ове победе уврстио ме?у велике светске силе и започео процес ?апанске доминаци?е у Кини.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Лексо Саичи?

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Друштво за проучава?е Руско-?апанског рата Архивирано на са?ту Wayback Machine (30. септембар 2002)
• База података ?евре?ских во?ника у Руско? арми?и ко?и су повре?ени, уби?ени или нестали током рата: http://www.bfcollection.net/fast/rjmain.html
• Text of the Treaty of Portsmouth: http://www.lib.byu.edu/~rdh/wwi/1914m/portsmouth.html
• Russian Navy history of war: http://rusnavy.com/history/hrn10-e.htm
• Meeting of Frontiers (Library of Congress): Russo-Japanese Relations in the Far East
• Treaty of Portsmouth now seen as global turning point from the Christian Science Monitor , by Robert Marquand, December 30 . 2005.
• The New Student's Reference Work/Russo-Japanese War
• Црногорци у Руско-?апанском рату (?език: српски)
• ?Двобо? у Ман?ури?и: САМУРА?У НА ЦРТУ “, Политикин Забавник