?ор? Вашингтон

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
?ор? Вашингтон
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1732-02-22 ) 22. фебруар 1732.
Место ро?е?а Округ Вестморланд , Британска Америка
Датум смрти 14. децембар 1799. ( 1799-12-14 )  ( 67 год. )
Место смрти Маунт Вернон , САД
Религи?а Америчка епископална црква [1] [2] и Деизам [3]
Породица
Супружник Марта Вашингтон
Политичка кари?ера
Чин генерал арми?е
30. април 1789 ? 4. март 1797.
Избори Председнички избори у САД 1788/89.
Реизбор(и) Председнички избори у САД 1792.
Потпредседник ?он Адамс
Наследник ?он Адамс
Потпис

?ор? Вашингтон ( енгл. George Washington ; Округ Вестморланд , 22. фебруар 1732 ? Маунт Вернон , 14. децембар 1799 ) био ?е амерички револуционарни врховни командант (1775?1783), први председник САД (1789?1797) и ?едан од оснивача САД . Ро?ен у богато? породици у Вестморленд округу, Вир?ини?а , имао ?е приватно образова?е и радио ?е као гра?евински инспектор од сво?е 16. године. [4]

Године 1752, наследио ?е посед свог брата на Маунт Вернону, ук?учу?у?и 18 робова чи?и ?е бро? до 1760 . порастао на 49. [4] У Француско-инди?анском рату именован ?е за пуковника и послат на територи?у Оха?а . Пошто ?е Едвард Бредок уби?ен, Вашингтон ?е постао командант свих трупа у Вир?ини?и и поверен му ?е задатак да одбрани западну границу (1755?58). Повукао се из службе да би управ?ао сво?им има?ем и 1759 . оженио се Мартом Дендри? Кастис (1731?1802), удовицом. [4]

Радио ?е у Ку?и Бур?уса 1759-74, подржава?у?и колонизаторе, и у Континенталном Конгресу 1774?1775. Године 1775. изабран ?е за команданта Континенталне арми?е . Касни?е, у Америчко? револуци?и , показао се као изванредан командант и поуздан во?а, упркос томе што ?е доживео неколико пораза. Када ?е рат успешно окончан осва?а?ем ?орктауна (1781), напустио ?е службу и вратио се у Маунт Вернон (1783). Био ?е делегат и председава?у?и на уставно? конвенци?и (1787) и помогао да се осигура одобре?е Устава у Вир?ини?и. [4]

Када су се државни гласачи састали да изаберу првог председника (1789), Вашингтон ?е ?едногласно изабран. Оформио ?е кабинет да би ускладио фракци?ске и политичке разлике, али ?е имао ?аку централну владу. Када ?е изабран у другом мандату, тражио ?е компромисно реше?е изме?у политичких фракци?а од ко?их су касни?е постале федералистичка и демократска парти?а. ?авно ?е истакао неутралност у рату изме?у Британи?е и Француске (1793) и послао трупе да сузби?е Виски побуну (1794). [4]

Одбио ?е тре?и председнички мандат, направивши преседан за наредне 144. године, и повукао се 1797. пошто ?е одржао сво? опрошта?ни говор. Познат ?е као отац сво?е зем?е , сматра се ?едном од на?ве?их личности у истори?и САД. ?ор? Вашингтон ?е често сматран за на?бо?ег председника у истори?и САД. [5] [4]

Дети?ство и младост [ уреди | уреди извор ]

Родно место ?ор?а Вашингтона

?ор? Вашингтон ?е био син Огастина Вашингтона и Мери Бел Вашингтон . Ро?ен ?е у округу Вестморланд , у колони?и Вир?ини?и , 11. фебруара 1731. године (по ?ули?анском календару ). Према грегори?анском календару ко?и ?е у Британско? импери?и усво?ен 1752. године, датум Вашингтоновог ро?е?а ?е 22. фебруар 1732. године. Био ?е племи?ког порекла. ?егов прадеда, ?он Вашингтон , емигрирао ?е у Вир?ини?у 1657. године и започео са откупом зем?е и робова [6] . Делатност ?е наставио ?егов син Лоренс и унук Огастин, отац ?ор?а Вашингтона. ?ор? Вашингтон ?е имао шесторо бра?е и сестара. Три ?егове сестре су умрле пре стица?а пунолетства [7] . Отац му ?е умро када ?е ?ор? имао ?еданаест година [8]

Ве?и део дети?ства ?ор? Вашингтон провео ?е на фарми Фери у округу Стафорд , у близини Фредериксбурга . ?егов стари?и брат Лоренс наследио ?е ?ош ?едно има?е свог оца, плантажу на реци Потомак , ко?а се називала Маунт Вернон (у част адмирала Едварда Вернона ). ?ор? ?е на?пре наследио фарму Фери, а након Лоренсове смрти и Маунт Вернон. [9]

Смрт Вашингтоновог оца онемогу?ила ?е ?егово школова?е у Енглеско?. Школовао се код англиканског свештеника близу Фредериксбурга. [10] [11] . Када ?е имао 15 година, требало ?е да се при?ави у енглеску кра?евску морнарицу , али се ?егова ма?ка супротставила [12] . Захва?у?у?и утица?у свог брата, са 17 година постав?ен ?е за службеног геометра за округ Калпепер. Добро пла?ено место омогу?ило му ?е да купи зем?у у долини реке Шенандоа . Године 1751. отпутовао ?е на Барбадос са Лоренсом ко?и ?е боловао од туберкулозе. Током путова?а ?е добио мале боги?е ко?е су оставиле ожи?ке на ?еговом лицу [13] . Лоренсово здрав?е се, ме?утим, ни?е поправило те се он вратио у Маунт Вернон где ?е умрети 1752. године [14]

Фебруара 1753. Вашингтон ?е именован за ?едног од четири а?утанта Вир?ини?е са чином ма?ора. [15] Док ?е боравио у Фредериксбургу у овом периоду, Вашингтон ?е постао масон, иако ?е ?егово учеш?е у организаци?и било минимално [16] .

Учеш?е у Седмогодиш?ем рату [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Седмогодиш?и рат
Главни чланак: Француски и инди?ански рат
Портрет ?ор?а Вашингтона из 1772. године

Британско Оха?о предузе?е насто?ало ?е да се прошири у долини Оха?о отвара?у?и нове центре за трговину са Инди?анцима . [17] Године 1753. Француска ?е и сама почела да шири во?ну контролу у Оха?у, али и у британским колони?ама Вир?ини?и и Пенсилвани?и. То ?е довело до изби?а?а сукоба у колони?ама под називом Француски и инди?ански рат (1754?1762). Вашингтон ?е био ук?учен у рат ?ош од самог почетка. Касни?е ?е рат израсти у светски сукоб познат као Седмогодиш?и рат (1756?1762).

Роберт Динвиди , гувернер колони?е Вир?ини?е, добио ?е наре?е?е од британске владе да чува британске територи?е, ук?учу?у?и и слив реке Оха?о. Кра?ем 1753. године он ?е наредио Вашингтону да уручи писмо Французима у коме од ?их тражи да напусте долину Оха?а. [17] Вашингтон се састао са Таначарисоном и поглавицом Ирокеза . Предао ?е писмо за француског команданта Жака Легардера Сен-П?ера . [18] Француз ?е одбио да напусти зем?у. Вашингтон ?е водио дневник током свог путова?а. По Динвидовом наре?е?у, дневник ?е штампао Вили?ам Хантер и тако допринео Вашингтоново? популарности. [19] Сакупио ?е групу од 100 ?уди и са ?има започео во?ну кари?еру. [20]

Динвиди ?е послао Вашингтона натраг у Оха?о да штити изград?у утвр?е?а Оха?о компани?е у данаш?ем Питсбургу у Пенсилвани?и. Ме?утим, пре него што ?е Вашингтон стигао у ту област, Французи су ве? истерали британске трговце и започели изград?у свог утвр?е?а. Дана 28. ма?а 1754. године Вашингтон се сукобио са Французима у бици код Жумонвила . Битка ?е тра?ала око 15 минута. Француски командант Жумонвил ?е уби?ен, а ве?ина ?егових ?уди ?е зароб?ена или су страдали. [21] Французи су одговорили нападом у коме ?е Вашингтон зароб?ен ?ула 1754. године. [22] Ме?утим, дозво?ено му ?е да се са сво?им трупама врати у Вир?ини?у. [23] Ова? дога?а? имао ?е светске последице. Француска и Британи?а прекинули су дипломатске односе и отпочели су борбу за колони?е у Северно? Америци. Рат ?е и званично проглашен 1756. године. [24]

Вашингтон ?е 1755. године постао помо?ник британског генерала Едварда Брадока , во?е кобне Брадокове експедици?е. Брадок ?е требало да са ?аким снагама британске во?ске протера Французе из Оха?а. Први ци? био ?е осва?а?е Форт Дуке?на. [25] . На почетку експедици?е Вашингтон се разболео. Препоручио ?е Брадоку да во?ску подели у две дивизи?е. У бици код Мононгахела , Брадок ?е смртно ра?ен. Британци су се повукли у нереду. Вашингтон ?е показао велику храброст и издрж?ивост у бици када ?е, упркос болести, испод ?ега страдало два ко?а, а капут му ?е био проби?ен са четири метка. [26]

Динвиди ?е 1755. године наградио Вашингтона имену?у?и га командантом свих трупа у Вир?ини?и са задатком одбране западне границе. Под ?еговом командом било ?е 1000 во?ника. Вашингтон их ?е сам провео кроз обуку. Потом их ?е повео у рат против Инди?анаца на западу. [27] У десет месеци, Вашингтонов пук водио ?е двадесет битака у ко?има ?е страдала тре?ина ?уди. [28] [29] Граница Вир?ини?е ?е одбра?ена. Године 1758. учествовао ?е у Форбесово? експедици?и чи?и ?е ци? био осва?а?е Форт Дуке?на. Французи су напустили твр?аву, а Британци су остварили изузетно знача?ну стратешку победу. Након завршетка Форбесове експедици?е , Вашингтон се пензионисао децембра 1758. године. [30] Ни?е учествовао у во?ном животу све до изби?а?а Револуци?е 1775. године.

Ме?уратни период (1759?1775) [ уреди | уреди извор ]

Маунт Вернон (Вир?ини?а)

Вашингтон се 6. ?ануара 1759. године оженио богатом удовицом Мартом ко?а ?е имала 28 година. ?ор? и Марта имали су сре?ан брак. Марта ?е имала дво?е деце из претходног брака, ?она и Марту. ?ор? и Марта нису имали за?едничке деце. Болест малих боги?а ко?у ?е прележао 1751. године вероватно га ?е учинила стерилним. [31] Брачни пар преселио се у Маунт Вернон, у близини Александри?е, где ?е ?ор? био плантажер, а учествовао ?е и у политичком животу. Браком са богатом Мартом, Вашингтон ?е постао ?едан од на?богати?их ?уди Вир?ини?е. [32] Стекао ?е тре?ину има?а (од 18.000 хектара) има?а Кустиса, поко?ног Мартиног мужа. Добио ?е око 23.200 хектара зем?е за заслуге у рату. [33] Вашингтон ?е често куповао зем?у. До 1755. године удвостручио ?е величину Маунт Вернона на 6.500 хектара. Пове?ао ?е и бро? сво?их робова на преко 100. Био ?е посланик скупштине у Вир?ини?и седам година, почев од 1758. године. [34]

Америчка револуци?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Амерички рат за независност

Вашингтон се 1765. године успротивио Закону о таксеним маркама , првом директном порезу кога ?е Енглеска наметнула америчким колони?ама. Тада ?е почео да преузима воде?у улогу у све ве?ем отпору колониста према Британцима. Противио се британским Тауншенд актима из 1767. године. Ма?а 1769. године предложио ?е бо?кот енглеске робе у Вир?ини?и на ко?у су се акти односили. [35] . ?ула 1774. године председавао ?е састанком на коме су усво?ене Ферфаксове одлуке ко?има ?е одлучено да се сазове Први Континентални конгрес . [36] [37]

Прве године (1775?1776) [ уреди | уреди извор ]

?ор? Вашингтон код Трентона

Битка код Лексингтона и Конкорда у близини Бостона (април 1775 ) представ?а први оружани сукоб Британаца и устаника. Након ?е ?е избила Америчка револуци?а . [38] . Вашингтон ?е имао углед, во?но искуство, харизму и утица?, а био ?е познат и као велики патриота. На почетку ?е одби?ао функци?у главнокоманду?у?ег сматра?у?и да ни?е дово?но способан за ?у [39] . Ме?утим, ни?е имао озби?ну конкуренци?у. [40] Континентални конгрес ?е 14. ?уна 1775. године створио Континенталну арми?у . Номинован од стране ?она Адамса од Масачусетса, Вашингтон ?е постав?ен за генерала [41] Британска влада ?е 23. августа прогласила револуционаре побу?еницима и изда?ницима.

Вашингтон ?е преузео команду над Континенталном во?ском у Кембри?у у Масачусетсу, ?ула 1775. године, током британске опсаде Бостона . Схвативши да ?е америчко? во?сци на?више недоста?ало барута, Вашингтон ?е тражио нове изворе. Револуционари су упадали у британске арсенале, ук?учу?у?и и неке на Карибима. Барут ?е куповао углавном од Француза. [42] Под притиском Вашингтонових снага, Британци су напустили опсаду 17. марта и повукли се ка ?у?орку.

Августа 1776. године британски генерал Вили?ам Хау ?е покренуо велику поморску и копнену офанзиву са намером да осво?и ?у?орк . Континентална во?ска Вашингтона, по први пут као во?ска независних САД , сукобила се са Британцима у бици код Лонг А?ланда , на?ве?о? бици у почетно? фази рата. Америчка во?ска била ?е у ма?ини. Многи су напустили бо?но по?е, а Вашингтон ?е приморан на повлаче?е преко Ист Ривера . Послушавши савет генерала Натани?ела Грина , Вашингтон ?е покушао да ослободи Форт Вашингтон , али ?е поражен у бици. Потом ?е наставио са бегом преко ?у ?ерзи?а . Буду?ност Континенталне арми?е била ?е неизвесна због низа пораза. Вашингтон ?е прешао 25. децембра Делавер ко?им су пловиле санте, а 26. децембра напао у Трентону три британска пука ( битка код Трентона ). Британци прелазе у напад ко?и ?е Вашингтон одбио, али се нашао изме?у британских снага Чарлса Корнволиса и Делавера. Победи код Трентона уследила ?е нова победа код Принстона . [43]

Кампа?а 1777. и 1778. године [ уреди | уреди извор ]

Преда?а ?орктауна

Кра?ем лета 1777. године британски генерал ?он Берго?н предводи велику во?ску ?ужно од Квебека са намером да угуши побуну у Ново? Енглеско? . Генерал Вили?ам Хау ?е из ?у?орка упутио сво?у во?ску ка Филаделфи?и уместо да се кре?е обалом реке Хадсон и тако удружи са Берго?новим снагама. Била ?е то велика стратешка грешка. Вашингтон ?е пожурио да га ангажу?е код Филаделфи?е. У бици ко?а ?е уследила Вашингтон ?е поражен. ?егова во?ска била ?е релативно неискусна. Након битке код Брендива?на (11. септембар), Хау ?е заобишао Вашингтона и марширао ка Филаделфи?и. Вашингтон га ?е напао, али ?е доживео ?ош ?едан пораз код Германтауна . У ме?увремену, Берго?н ?е на северу зароб?ен након катастрофалне битке код Саратоге . [44] Пораз код Саратоге довео ?е до великог во?но-дипломатског преокрета. Француска улази у рат на страни Америке.

Вашингтонови порази навели су неке чланове Конгреса, предво?ене Томасом Конве?ом , да размотре могу?ност одузима?а команде. [45] Див?е?е према Вашингтону ?е неизбежно слабило. Децембра 1777. године Вашингтонова во?ска (11.000 ?уди) [46] прешла ?е у Вали Фор? да ту проведе зиму. У наредних шест месеци, Вашингтон ?е изгубио изме?у 2000 и 3000 ?уди ко?и су умрли од болести. [47] [48] [49] Ме?утим, во?ска ?е из Вали Фор?а изашла у добром ста?у. Британци су 1778. године евакуисали Филаделфи?у и повукли се у ?у?орк. [50] Вашингтон их ?е напао код Монмаута . ?една од на?ве?их битака Америчког рата за независност завршена ?е неодлучно. [51] Британци су наставили марш ка ?у?орку. Вашингтонова во?ска напустила ?е град [50]

Завршне године рата [ уреди | уреди извор ]

Сцена са уставотворне скупштине

Лета 1779. године Вашингтон и Конгрес су одлучили да покрену кампа?у против Ло?алиста и Ирокеза. [52] ?уна 1779. године ратници Ирокеза придружили су се британско? во?ски генерала Батлера. Августа 1779. године ?он Саливан водио ?е во?ну операци?у у ко?о? ?е уништио преко 40 села Ирокеза и спалио им све усеве. [53] Ме?утим, убио ?е мало ?уди ?ер су Инди?анци побегли на британске поседе у Канади.

Вашингтон ?е у ме?увремену преселио сво? штаб из Мидлброка у ?у Виндсор на реци Хадсон. ?егова арми?а бро?ала ?е око 10.000 ?уди. Британци, предво?ени Хенри?ем Клинтоном, кренули су узводно реком Хадсон, али су их зауставиле снаге америчког генерала Антони?а Ве?на . Зима 1779/80. била ?е на?тежа за америчку во?ску. Температура ?е пала на 16 степени испод нуле, а реке су се заледиле. [54] Кра?ем 1779. године Клинтон ?е сво?е снаге померио ?ужно од Чарлстона ради офанзиве против патриота предво?ених Бен?амином Линколном . Линколн ?е поражен, а Клинтон се победнички вратио у ?у?орк остав?а?у?и Корнволиса на ?угу. Конгрес ?е Линколна сменио Хоре?шиом Ге?тсом упркос препоруци Натани?ела Грина у корист Вашингтона. Ге?тс ни?е постигао успеха у ?ужно? Каролини те ?е сме?ен Грином. Средином следе?е године француски генерал Лафа?ет вратио се у Америку са додатним по?ача?има. [55] Британци су држали готово читав ?уг.

Вашингтон ?е примио вест о изда?и америчког генерала Бенедикта Арнолда ко?и ?е знача?но допринео Револуци?и. Арнолд ?е био огорчен политиком Конгреса и савезништвом са Француском (са ко?ом се борио у Француско-инди?анском рату). Тешка зима 1780/81. довела ?е до побуне пенсилвани?ских трупа. Вашингтон ?е успео да угуши побуну. ?ула 1780. године пристижу нова по?ача?а предво?ена француским адмиралом Франсоа Грасом и Жаном Батистом Рошамбеом . [56] Французи односе знача?ну поморску победу у заливу Чесапик 5. септембра следе?е године. [57] Континентална во?ска ?ор?а Вашингтона, недавно финансирана са 20.000 долара од стране Француза, задала ?е Британцима одлучу?у?и удар осва?а?ем ?орктауна 19. октобра 1781. године. [58] [59] Корнволис ни?е дошао на церемони?у преда?е града због болести. Осва?а?е ?орктауна означио ?е кра? великих сукоба у континенталном делу Северне Америке.

Британци су ?ош увек имали во?ску од 26.000 ?уди у ?у?орку и Чарлстону, али и снажну флоту. Француска во?ска се повукла па су Американци 1782?83. године били сами. У америчко? во?сци расте непослушност, а у ?едном тренутку су побу?еници присилили Конгрес да се из Филаделфи?е пресели у Принстон. Вашингтон ?е марта 1783. године угушио побуну. [60] . Париским миром из 1783. године Британи?а ?е Америци признала независност [61] . Уследила ?е евакуаци?а ?у?орка. Вашингтон ?е 23. децембра 1783. године распустио сво?у во?ску и поднео оставку. [62]

Председништво [ уреди | уреди извор ]

Главни чланци: Председнички избори у САД 1788/89. и Председнички избори у САД 1792.
?ор? Вашингтон, ?илберт Ст?уарт

Вашингтоново пензиониса?е ни?е било дугог века. Након дуготра?ног оклева?а, пристао ?е да присуству?е уставотворно? скупштини у Филаделфи?и лета 1787. године као делегат из Вир?ини?е. [39] [63] ?едногласно ?е изабран за председава?у?ег. На скупштини ?е донет устав САД . [64] Ова? дога?а? сматра се ?едним од на?знача?ни?их у америчко? истори?и.

Колеги?ум изборника ?едногласно ?е Вашингтона изабрао за првог председника 1789. године, и поново 1792. године. ?едини ?е председник ко?и ?е ?едногласно изабран на ту позици?у. ?он Адамс изабран ?е за потпредседника. Дана 30. априла 1789. године Вашингтон ?е положио свечану заклетву . [65] На кра?у заклетве додао ?е "Тако ми Бог помогао" и по?убио Библи?у . То су, као део свечаног чина, понав?али сви амерички председници до данас [66]

Конгрес САД одредио ?е плату од 25.000 долара годиш?е (око 340.000 долара 2015. године). Свестан да се држава налази у тешко? финанси?ско? ситуаци?и, Вашингтон ?е у почетку одбио плату. На наговор Конгреса ?е, на кра?у, прихватио исплату. [67] Након истека другог мандата, Вашингтон ?е одбио да се по тре?и пут кандиду?е.

Вашингтон ни?е био члан ни?едне политичке парти?е, а надао се да ни?една не?е бити формирана. [68] Александар Хамилтон , секретар трезора, ударио ?е теме?е Федералистичко? парти?и , а Томас ?еферсон , државни секретар, Демократско-републиканске парти?е . Вашингтон ?е подршку пружио Хамилтону. ?еферсон ?е због сукоба са Вашингтоном и Хамилтоном напустио владу доброво?но. [69] . Вашингтон му никада ни?е опростио и никада са ?им ни?е разговарао. [69]

Законом о резиденци?и од 16. ?ула 1790. године одре?ено ?е да се нова америчка престоница осну?е на реци Потомак . [70] Тачну локаци?у требало ?е одредити председник Вашингтон. Дана 9. септембра 1791. град ?е добио име по ?ор?у Вашингтону, а округ ?е назван Колумби?а. Вашингтон ?е 1791. године увео порез на дестилаци?у алкохола. То ?е довело до протеста у пограничним областима, посебно у Пенсилвани?и. Ова? дога?а? познат ?е као Виски револуци?а . Побуна ?е угушена 1794. године. [71]

Спо?на политика [ уреди | уреди извор ]

Вашингтонов гроб у Маунт Вернону

Године 1789. избила ?е Француска револуци?а против кра?а Лу?а . Монарси европских држава пружили су помо? француском кра?у због негативног од?ека револуционарних иде?а у сво?им државама. Фебруара 1793 . године изби?а?у Француски револуционарни ратови . Борба Француске и остатка Европе тра?а?е све до пада Француског царства 1815. године. Британска импери?а била ?е ?едина држава ко?а ?е учествовала у свим ратовима против Наполеона. Сем тога, она ?е била и главни финанси?ер и подстрекач наставка опира?а француско? мо?и. Уз сагласност владе, Вашингтон ?е прогласио неутралност САД. Револуционарна влада Француске послала ?е дипломату Едмонда Шарла Генета у Америку. Генет ?е у Америци дочекан са великим ентузи?азмом. Насто?ао ?е да убеди народ да изврши притисак на владу да подржи Француску револуци?у. Вашингтон ?е затражио од француске владе да повуче Генета. Она ?е то и урадила. [72]

Како би избегао нов рат са Британи?ом, Хамилтон ?е формулисао " ?е? уговор " (по ?ону ?е?у ) о нормализаци?и трговинских односа са Британи?ом и решава?у дугова преосталих након Револуци?е. [73] ?еферсон ?е, уз подршку Француске, снажно напао споразум. Вашингтон ?е на кра?у пришао Британи?и и обезбедио ратификаци?у у Сенату. Овим споразумом ?е одложен рат са Британи?ом. Односи са Француском су, ме?утим, погоршани што ?е довести до рата за време председништва ?она Адамса [74] [75] .

Године 1797. Вашингтон се повукао са функци?е након што ?е одржао опрошта?ни говор. [76]

Послед?е године и смрт [ уреди | уреди извор ]

Вашингтон се марта 1797. године вратио у Маунт Вернон. Послед?е године живота провео ?е на сво?им плантажама где ?е и производио алкохол. [77] Рат са Француском био ?е неизбежан. Председник ?он Адамс понудио ?е Вашингтону титулу врховног команданта америчких снага (13. ?ул 1798). Ова функци?а била ?е само формална. Вашингтон ни?е учествовао у ратним операци?ама ве? само у припремама во?ске. [78] [79] Умро ?е седамнаест месеци касни?е.

Вашингтон ?е умро у суботу, 14. децембра 1799. године у 67. години. Два дана рани?е ?е по снегу и киши прегледао сво?е плантаже ?ашу?и ко?а. По повратку ни?е променио мокру оде?у. [80] Тро?е лекара лечило ?е Вашингтона пред смрт. [81] Пред смрт ?е изгубио доста крви. Умро ?е око 10 часова. Тачан узрок Вашингтонове смрти предмет ?е расправа од дана када ?е умро. [82] [83] [84]

Широм света, ?уди су били ожалош?ени смр?у ?ор?а Вашингтона. У Француско? ?е конзул Наполеон Бонапарта наредио десет дана жалости у цело? зем?и. [85] Када су примили вест о смрти Вашингтона, ?егови бивши непри?ате?и у Британи?и су му одали почаст тиме што ?е флота на Ламаншу испалила 20 плотуна. [86] У САД су хи?аде ?уди носили црнину месецима. Вашингтон ?е сахра?ен на свом има?у у Маунт Вернону. [87] По Вашингтону ?е назив добила америчка престоница и 31 округ. [88]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

  • Вашингтон, 1776, Чарлс Вилсон Пил
    Вашингтон, 1776, Чарлс Вилсон Пил
  • Џилберт Стјуарт, 1797.
    ?илберт Ст?уарт, 1797.
  • Рембрант Пил, 1797.
    Рембрант Пил, 1797.
  • На новчаници од 20 долара из 1905. године
    На новчаници од 20 долара из 1905. године
  • Марка из 1899. године
    Марка из 1899. године
  • Волстрит
    Волстрит
  • Гробно место у Маунт Вернону
    Гробно место у Маунт Вернону
  • Статуа из 1840. године
    Статуа из 1840. године
  • Потпис Џорџа Вашингтона
    Потпис ?ор?а Вашингтона
  • Новчић, 1 долар
    Новчи?, 1 долар
  • Вотерфорд, Пенсилванија
    Вотерфорд, Пенсилвани?а
  • Статуа у Паризу
    Статуа у Паризу
  • Масонска зграда Џорџ Вашингтон у Александрији
    Масонска зграда ?ор? Вашингтон у Александри?и
  • Вашингтонов обелиск
    Вашингтонов обелиск

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Chernow, ?Ron (October 18, 2010). Ron Chernow on George Washington (MP3)” . Приступ?ено 29. 12. 2011 .   Архивирано на са?ту Wayback Machine (16. ма? 2012). We The People Stories (Podcast) (Philadelphia: National Constitution Center)
  2. ^ Lillback & Newcombe 2006 .
  3. ^ Wilson & Reill 2009 , стр. 148.
  4. ^ а б в г д ? Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. В-? . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 24. ISBN   86-331-2112-3 .  
  5. ^ Why is George Washington the Greatest President?
  6. ^ Dorothy Twohig, "The Making of George Washington" in Hofstra (1998)
  7. ^ " ?Burials at George Washington Birthplace National Monument” . Приступ?ено 29. 1. 2011 .   ". George Washington Birthplace National Monument. National Park Service. Archived from the original on June 23, 2008..
  8. ^ " ?George Washington's Family Chart". Mo” . Приступ?ено 12. 11. 2011 .   unt Vernon Ladies' Association
  9. ^ Freeman 1948 , стр. 15?72.
  10. ^ " ?Life Before the Presidency” . Приступ?ено 12. 11. 2011 .   ". American President: George Washington (1732?1799). Miller Center of Public Affairs, University of Virginia..
  11. ^ Ferling 2010 , стр. 5?6.
  12. ^ Freeman 1948 , стр. 199.
  13. ^ Flexner 1974 , стр. 8.
  14. ^ Freeman 1948 , стр. 264.
  15. ^ Freeman 1948 , стр. 268.
  16. ^ Alden 1993 , стр. 9.
  17. ^ а б Freeman 1948 , стр. 274?327.
  18. ^ Lengel 2005 , стр. 23?24.
  19. ^ Washington, George. The Journal of Major George Washington, Sent by the Hon. Robert Dinwiddie to the Commandment of the French Forces in Ohio. New York: Reprinted for J. Sabin, 1865.
  20. ^ Grizzard, Frank E. George Washington: A Biographical Companion. Santa Barbara, Calif: ABC-CLIO, 2002.
  21. ^ Lengel 2005 , стр. 31?38.
  22. ^ Grizzard 2002 , стр. 115?119.
  23. ^ Ellis 2004 , стр. 17?18.
  24. ^ Anderson 2005 , стр. 100?101.
  25. ^ Alden 1993 , стр. 35?36.
  26. ^ Alden 1993 , стр. 37?46.
  27. ^ Flexner 1965 , стр. 138.
  28. ^ Fischer 2004 , стр. 15?16.
  29. ^ Ellis 2004 , стр. 38.
  30. ^ Lengel 2005 , стр. 75?76, 81.
  31. ^ Flexner 1974 , стр. 42?43.
  32. ^ Ferling 2000 , стр. 33?34.
  33. ^ Rasmussen & Tilton 1999 , стр. 100.
  34. ^ Ellis 2004 , стр. 41?42, 48.
  35. ^ Freeman 1968 , стр. 174?176.
  36. ^ Ferling 2010 , стр. 100.
  37. ^ Cont'l Cong., Credentials of the Delegates from Virginia, in 1 Journals of the Continental Congress, 1774?1789 23 (Library of Cong. eds., 1904).
  38. ^ Rasmussen & Tilton 1999 , стр. 294.
  39. ^ а б Bell 2005
  40. ^ Ellis 2004 , стр. 68?72.
  41. ^ "WEDNESDAY, JUNE 14, 1775 (Journals of the Continental Congress, 1774-1789, ed. Worthington C. Ford et al. (Washington, D.C., 1904-37)". memory.loc.gov. Library of Congress. June 14 (1775). p. 89-90. Приступ?ено 21. 6. 2015.
  42. ^ Stephenson, Orlando W. (1925). ?The Supply of Gunpowder in 1776” . The American Historical Review . 30 (2): 271?281. JSTOR   1836657 . doi : 10.2307/1836657 .  
  43. ^ Fischer 2004 , стр. 367.
  44. ^ Higginbotham (1971, ch. 8)
  45. ^ Heydt, Bruce (December 2005). "'Vexatious Evils': George Washington and the Conway Cabal". American History 40 (5): p. 50?73.
  46. ^ Chai, Jane; Homol, Lindley (2009). "The Forging of an Army". Pennsylvania Center for the Book. Pennsylvania State University. Приступ?ено 19. 1. 2011.
  47. ^ Rogers, J. David. "George Washington: God's Man for America" (PDF). Missouri University of Science and Technology. Приступ?ено 19. 1. 2011.
  48. ^ Fowler, William Morgan, Jr. "Valley Forge". World Book Encyclopedia 20 (2002 ed.). World Book Inc. p. 266.
  49. ^ " ?History & Culture” . Приступ?ено 19. 1. 2011 .   ". Valley Forge National Historical Park. National Park Service
  50. ^ а б " ?This Day in History: American Revolution ? June 18, 1778, British abandon Philadelphia” . Приступ?ено 2. 6. 2011 .   ". History.com
  51. ^ " ?Battle of Monmouth 1778” . Приступ?ено 2. 6. 2011 .   ". Rediscovering George Washington. PBS. 2002
  52. ^ Grizzard 2002 , стр. 303.
  53. ^ Mann 2008 , стр. 106.
  54. ^ Alden 1993 , стр. 185?186.
  55. ^ Alden 1993 , стр. 187?188.
  56. ^ Lancaster & Plumb 1985 , стр. 311.
  57. ^ Alden 1993 , стр. 198?199.
  58. ^ Mann 2005 , стр. 38.
  59. ^ Lancaster & Plumb 1985 , стр. 254
  60. ^ Kohn, Richard H. (1970). ?The Inside History of the Newburgh Conspiracy: America and the Coup d'Etat” . The William and Mary Quarterly . 27 (2): 188?220. JSTOR   1918650 . doi : 10.2307/1918650 .  
  61. ^ Washington, George. " ?Letter to Continental Army, 2. 11. 1783, Farewell Orders; Letter to Henry Knox, 2. 11. 1783” . Приступ?ено 13. 11. 2011 .   Архивирано на са?ту Wayback Machine (21. август 2013)". George Washington Papers, 1741?1799: Series 3b Varick Transcripts. Library of Congress
  62. ^ John Shi, "Review," Journal of Southern History (May 1990) 46:2. p. 336
  63. ^ " ?George Washington, Covenanter squatters Historical Marker” . Приступ?ено 7. 1. 2014 .   ". ExplorePA. WITF. 2011
  64. ^ " ?The President's House: Freedom and Slavery in the Making of a New Nation” . Приступ?ено 3. 1. 2011 .   ". Independence National Historical Park. National Park Service..
  65. ^ " ?Presidential Oaths of Office” . Приступ?ено 13. 11. 2011 .   ". Presidential Inaugurations. Library of Congress
  66. ^ Политикин забавник , бро? 2683 (11. 7. 2003)
  67. ^ Chernow (2010, Kindle location 11,386)
  68. ^ Elkins & McKitrick 1995 , стр. 290.
  69. ^ а б Chernow 2004 , стр. 427.
  70. ^ Alden 1993 , стр. 243?244.
  71. ^ Coakley 1996 , стр. 43?49.
  72. ^ Elkins & McKitrick 1995 , стр. 335?354.
  73. ^ Elkins & McKitrick (1995, ch. 9)
  74. ^ Grizzard 2005 , стр. 263.
  75. ^ Lengel 2005 , стр. 357.
  76. ^ Matthew Spalding, "The Command of its own Fortunes: Reconsidering Washington's Farewell Address" in Fishman, Pederson & Rozell (2001, ch. 2); Virginia Arbery, "Washington's Farewell Address and the Form of the American Regime" in Gregg & Spalding. (1999). p. 199-216
  77. ^ Breen, Eleanor E.; White, Esther C. (децембар 2006). ?A Pretty Considerable Distillery?Excavating George Washington's Whiskey Distillery” (PDF) . Quarterly Bulletin of the Archeological Society of Virginia (Archeological Society of Virginia) . 61 (4): 209?220.  
  78. ^ Kohn 1975 , стр. 225?42.
  79. ^ Grizzard 2005 , стр. 264.
  80. ^ Vadakan, Vibul V. (Winter?Spring 2005). " A physician looks at the death of Washington Архивирано на са?ту Wayback Machine (28. септембар 2015)". The Early America Review 6 (1).
  81. ^ Washington 1799 , стр. 257.
  82. ^ Vadakan, Vibul V. (Winter?Spring 2005). "A physician looks at the death of Washington". The Early America Review 6 (1).
  83. ^ Mitgang, Herbert (14. 12. 1999). " Death of a president: a 200-year-old malpractice debate ". New York Times.
  84. ^ Wallenborn, White McKenzie (5. 11. 1997). ?George Washington's Terminal Illness: A Modern Medical Analysis of the Last Illness and Death of George Washington” . The Papers of George Washington (University of Virginia). Архивирано из оригинала 2005-04-13. г . Приступ?ено 1. 6. 2013 .  
  85. ^ Abbott 1860 , стр. 137.
  86. ^ Б. Муни; 100 великих во?а; Лагуна, 2009. год. (стр. 48)
  87. ^ "The Funeral". The Papers of George Washington. University of Virginia. Archived from the original on 5. 7. 2006. Приступ?ено 3. 7. 2011.
  88. ^ Политикин забавник, бро? 2683 (11. 7. 2003)

Литература [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=?ор?_Вашингтон&oldid=27762831 ”