Посто?и неколико теори?а о пореклу имена панама . Неки веру?у да ?е зем?а добила име по широко раширено? врсти дрвета. Други веру?у да су први досе?еници у Панаму дошли у месецу августу, када ?е много лептира, и да име значи ?много лептира“ на ?езику уро?еника.

На?више прихва?ена теори?а ?е да су се рибарско село и оближ?а плажа звали Panama , што ?е значило оби?е рибе . У ово село ?е дошао капетан Антонио Те?о де Гузман 1515. током истражива?а Пацифика.

У суштини Панамци веру?у да реч панама значи оби?е рибе, дрве?а и лептира. То ?е званична дефиници?а у у?беницима ко?е ?е одобрило Министарство образова?а Панаме. Ме?утим, други веру?у да реч панама долази из ?езика народа Куна од речи bannaba што значи уда?ен или веома далек . ^[4]

Панамска превлака ?е створена пре отприлике три милиона година чиме су коначно спо?ене континенталне масе данаш?е Северне и ?ужне Америке. Посто?а?е превлаке ?е имало утица? на крета?е ?уди, по?опривреду и технологи?у на целом америчком континенту од по?аве првих ловаца и сакуп?ача до ере села и градова. ^{[5] [6] [7]}

На?стари?и предмети домородачких народа ко?и су откривени у Панами су врхови стрела палеоинди?анаца. На налазишту Монагри?о , у раздоб?у од 2500. до 1700. пре н. е, су се налазиле инди?анске културе код ко?их су забележени први грнчарски предмети на америчком континенту. Ове културе су се знатно развиле а томе на?бо?е говоре величанствене сахране ко?е су се одви?але од 500. до 900. године нове ере и прелепа грнчари?а у бо?и са налазишта Гран Кокле . Монументалне монолитне скулптуре на налазишту Барилес тако?е говоре о древним културама на панамско? превлаци.

Пре доласка Европ?ана, широм данаш?е Панаме су живели народи Чибчан , Чокоан и Куева , ме?у ко?има ?е на?бро?ни?а била за?едница народа Куева. Не посто?е прецизни показате?и о бро?ности уро?еничких народа на панамско? превлаци при доласку Европ?ана. На?више процене се кре?у до два милиона ?уди али према нови?им студи?ама та? бро? ?е око двеста хи?ада.

Уро?еничко становништво ?е потпуно истреб?ено изме?у 1510. и 1535. током шпанске колонизаци?е ове области. Након масакра на?ве?е за?еднице, народа Куева, острво Чуче ?е наста?ено робовима из Африке, ко?е су Шпанци довели ради ва?е?а бисера.

Родриго де Бастидас ?е, у потрази за златом, плове?и западно од Венецуеле 1501. постао први Европ?анин ко?и ?е истражио панамску превлаку. Годину дана касни?е, Кристифор Колумбо ?е посетио превлаку и основао краткотра?ну насеобину у данаш?о? провинци?и Дари?ен . Тешко ви?угаво путова?е Васка Ну?еза де Балбое од Атлантика до Пацифика током 1513. показало ?е да ?е панамска превлака у ствари пут изме?у морa па ?е убрзо Панама постала раскрсница и средиште трговине Шпанске импери?е у Новом свету . Злато и сребро ?е бродовима довожено из ?ужне Америке, превожено преко превлаке, и товарено на бродове за Шпани?у. Ова? пут ?е био познат као Кра?евски пут ( шп. Camino Real ), иако ?е незванично знан као Пут крстова ( шп. Camino de Cruces ) због мноштва гробница дуж пута.

Панама ?е триста година била део Шпанске импери?е, од 1538. до 1821. Од почетка колонизаци?е Европ?ана, панамски идентитет ?е био заснован на осе?а?у географске судбине , а панамско богатство ?е варирало са геополитичком важнош?у превлаке. Колони?ално искуство ?е тако?е подстакло панамски национализам као и расна сложеност и велика расло?еност друштва, извор унутраш?их сукоба ко?и су спречавали об?еди?ава?е националистичких снага.

Кра?евска ауди?енци?а Панаме ( шп. Real Audiencia de Panama ) ?е основана 1538. Пре осва?а?а Перуа имала ?е власт од Никарагве до рта Хорн. Кра?евска ауди?енци?а ?е била судска област ко?а ?е имала улогу апелационог суда.

Шпанске власти су имале незнатну власт над на?ве?им делом Панаме, тако да су велике области остале неосво?ене све до пред кра? шпанске владавине. Због овога, домородачки народи су често сматрани ратничким инди?анцима ( шп. indios de guerra ), те су се супротстав?али покуша?има Шпанаца да их покоре или покрсте. Ме?утим, Панама ?е била стратешки изузетно важна Шпани?и ?ер ?е она представ?ала на?кра?и пут за транспорт сребра из Перуа у Европу. Товари сребра су искрцавани у Панами и затим одношени копном до Портобе?а или Номбре де Диоса на карипско? страни превлаке ради да?ег транспорта.

Услед непотпуне шпанске контроле Панамски пут ?е био изложен нападима пирата (углавном Холан?ана и Енглеза) и Африканаца из новог света тзв. симарона , ?уди ко?и су се ослободили ропства и живели су око Кра?евског пута у унутраш?ости Панаме и на острвима панамске пацифичке обале. ?една таква позната за?едница ко?ом ?е владао Ба?ано од 1552. до 1558. била ?е равна малом кра?евству. Симарони су помагали сер Франсису Дре?ку у препадима на Панаму 1572. и 1573. године. Да би се одбраниле од Дре?ка шпанске власти су 1582. морале да склопе савез са симаронима ко?им су им гарантовали слободу а заузврат добиле во?ну помо?. ^[8]

Током колонизаци?е Панаме домородачки народи су се повлачили у шуме и на околна острва. Научници веру?у да су, поред многобро?них чинилаца, заразне болести биле главни узрок сма?е?а бро?а америчких Инди?анаца. Домородачко становништво ни?е имало разви?ен имунитет на болести ко?е су вековима биле присутне код Европ?ана. ^[9]

Благоста?е ко?е ?е уживала током прва два века (1540?1740) доприносе?и напретку царства; посто?а?е широке регионалне судске власти (Кра?евска ауди?енци?а) као дела ?ене надлежности; и главна улога ко?у ?е одиграла на врхунцу Шпанске импери?е ? прве модерне глобалне импери?е ? допринели су дефиниса?у посебног осе?а?а за аутономи?у као и регионалног т?. националног идентитета у Панами знатне пре него у другим колони?ама.

Оконча?е посто?а?а енком?енда ( шп. encomienda ) на полуострву Азуеро подстакло ?е осва?а?е Верагваса 1558. године. Под во?ством Франсиска Васкеза , област Верагвас ?е исте године пала под шпанску власт. У новоосво?ено? области уведен ?е систем енком?енда . С друге стране, панамски покрет за независност може се посредно повезати са укида?ем система енком?енда на полуострву Азуеро, што ?е предложила шпанска Круна, због учесталих протеста локалног становништва против злостав?а?а домородачког становништва. Да би им се удово?ило уведен ?е систем малих и сред?их газдинстава, чиме ?е сма?ена мо? великих зем?опоседника.

На панамско? превлаци Кра?евина Шкотска ?е направила колони?у 1698. године ко?а ?е убрзо пропала. Настали дуг због трошкова колони?е допринео ?е настанку уни?е Енглеске и Шкотске 1707. године. ^[10]

Гусар Хенри Морган ?е 1671, уз одобре?е енглеске владе, оп?ачкао и спалио град Панаму ? други на?важни?и град ме?у шпанским поседима у Америци тог доба. Након ствара?а Вицекра?евства Нова Гранада 1717. године Панамска превлака се нашла у ?еговом саставу. Ме?утим, уда?еност главног града Нове Гранаде, Санта Фе де Боготе се показало ве?ом препреком него што ?е шпанска Круна претпостав?ала, ?ер ?е ауторитет Нове Гранаде био оспорен близином и претходним везама са вицекра?евством у Лими . Ова неудобна повезаност изме?у Панаме и Боготе ?е потра?ати вековима.

Бискуп Франсиско Хави?ер де Луна Виктори?а и Кастро ?е 1744. године основао Универзитет Сан Игнасио де Ло?ола а 3. ?уна 1749. ?е основао Универзитет Сан Хави?ер. У ово време знача? и утица? Панаме ?е постао безнача?ан ?ер ?е мо? Шпани?е у Европи опала а напредак у техници навигаци?е ?е олакшавао путова?е око рта Хорн . Иако ?е Панамски пут био кратак он ?е тако?е захтевао велики утрошак радне снаге и пове?ане трошкове због претовара робе.

Током друге половине 18. и прве половине 19. века, миграци?е у унутраш?ост су сма?иле бро? становника града Панаме. Тако?е, дошло ?е до разво?а терци?арног на уштрб примарног сектора.

Са почетком Борбе за независност Латинске Америке град Панама се припремао за независност; ме?утим, ?ихови планови су убрзани након одлуке становника Азуера 10. новембра 1821. да прогласе независност од Шпанске импери?е без подршке из Панаме . У Верагвасу и у главном граду ова? чин ?е дочекан са презиром, иако са различитим ви?е?ем. За Верагвас ово ?е био чин потпуне изда?е, док ?е у главном граду дожив?ен као неефикасан и нерегуларан.

Ипак, ова? дога?а? ?е уздрмао панамску превлаку до сржи. У граду Панами се на ове дога?а?е гледало са презиром ?ер ?е сматрано да се становници Азуера не боре само за независност од Шпани?е ве? и за самосталност сво?е области након одласка Шпанаца.

Након одласка бившег гувернера, генерала Хуана де ла Круза Мурхеона, у октобру 1821. у Кито, команду ?е преузео пуковник Хуан де Фабрега , чврсто одан шпанско? Круни. Ме?утим, до 10. новембра исте године сепаратисти су успели да преобрате пуковника Фабрегу, ко?и се сада ставио на страну ко?а ?е заговарала независност од Шпани?е. Убрзо након деклараци?е о отцеп?е?у у Лос Сантосу, Фабрега ?е позвао све организаци?е ко?е су тежиле ка независности, и званично ?е об?авио подршку града Панаме за независност. Во?ни сукоби су вешто избегнути захва?у?у?и подми?ива?у ро?алистичких трупa.

Осамдесет година по стица?у независности од Шпани?е, Панама ?е била департман Колумби?е, пошто ?о? се доброво?но прик?учила кра?ем 1821. године. Становници панамске превлаке су неколико пута покушали да се отцепе а били су близу ци?а 1831, и током Хи?адудневног рата од 1899. до 1902. Када ?е Сенат Колумби?е одбио Хе?-Еранов споразум , С?еди?ене Америчке Државе су одлучиле да подрже панамски покрет за независност. У новембру 1903. Панама ?е прогласила независност и зак?учила Споразум Хе?/Бино-Вари?а са С?еди?еним Државама. Према споразуму САД су добиле право на Зону Панамског канала у ширини од 10 и дужини од 50?km. У то? зони САД ?е омогу?ено да направе канал, затим да управ?а?у, утвр?у?у и да га вечно бране. САД су 1914. изград?ом 83?km довршиле изград?у канала. Од 1903. до 1968. Панама ?е била зем?а либералне демократи?е ко?ом су владали богати трговци. Током педесетих година 20. века панамска во?ска почи?е да нарушава политичку хегемони?у богатих трговаца. Током преговора о Споразуму Роблес-?онсон 1967. године одржани су избори. Кандидати су били др Арнулфо Ари?ас Мадрид , Антонио Гонзалез Реви?а и инже?ер Давид Самудио, ког ?е подржавала влада. Самудио ?е био кандидат Народне али?ансе ( шп. Alianza del Pueblo ), Ари?ас Мадрид ?е био кандидат Народног савеза ( шп. Union Nacional ), док ?е Гонзалез Реви?а био кандидат хриш?анских демократа ( шп. Democracia Cristiana ). ^[11] Ари?ас Мадрид ?е проглашен за победника избора ко?е ?е обележило наси?е и оптужбе Народне али?ансе да су лажирани. Дужност председника Ари?ас Мадрид ?е преузео 1. октобра 1968, обе?авши да ?е водити владу народног ?единства ко?а ?е сузбити корупци?у и утрти пут ново? Панами. Неде?у и по дана касни?е, 11. октобра 1968, Национална гарда ?е свргнула Ари?аса након чега долази до сукоба ко?и ?е кулминирати инвази?ом САД 1989. године. Ари?ас, ко?и ?е обе?ао да ?е поштовати хи?ерархи?у Националне гарде, прекршио ?е договор и започео велике промене у ?о?. Да би сачували позици?е гарде потпуковник Омар Торихос Ерера и ма?ор Борис Мартинез предводили су први во?ни пуч против демократске власти у истори?и Панаме. ^[11]

Во?ска ?е правдала сво?е поступке тиме што ?е тврдила да Ари?ас Мадрид покушава да уведе диктатуру, и обе?авала ?е повратак у уставне оквире. У ме?увремену, да би придобила подршку народа Национална гарда ?е применила низ популистичких мера. Ме?у ?има ?е и замрзава?е цена хране, лекова ^[12] и других добара до 31. ?ануара 1969. Паралелно са овим во?ска ?е почела да спроводи репреси?у над опозици?ом, ко?а ?е означена као комунистичка. Во?ска ?е именовала Привремену владу хунте ко?а ?е припремити нове изборе. Ме?утим, Национална гарда ?е показала да ?е веома тешко предати власт и ускоро ?е почела да себе назива Револуционарна влада ( шп. El Gobierno Revolucionario ).

Током владавине Омара Торихоса во?ни режим ?е преобразио политичку и привредну структуру зем?е чине?и доступни?им услуге соци?алне заштите и шире?ем образова?а. Ради промене устава, ко?а ?е обав?ена 1972. године, во?ска ?е створила нову институци?у ? Скупштину представника општина, ко?а ?е заменила Народну скупштину. Нову скупштину, познату и као снага народа ( шп. Poder Popular ) чинило ?е 505 чланова ко?е ?е одабрала во?ска без учеш?а политичких парти?а, чи?и ?е рад био забра?ен током диктатуре во?не хунте. Новим уставом Омар Торихос ?е проглашен за максималног во?у панамске револуци?е ( шп. Lider Maximo de la Revolucion Panamena ), и доде?ена му ?е неограничена власт на шест година, мада ?е, ради поштова?а устава, Деметрио Б. Лакас именован за председника на исти период. ^[11] Торихос ?е погинуо у авионско? несре?и 1981. а спекулисало се да ?е ?егову погиби?у организовала Ци?а с обзиром да се противио поновним преговорима о Панамском каналу са Роналдом Реганом . ^[13] Торихосова смрт ?е променила тон политичких промена у Панами. Упркос уставним променама из 1983, ко?има ?е забра?ена уплита?е во?ске у политику, Панамске одбрамбене снаге ( шп. Fuerzas de Defensa de Panama ) су наставиле да доминира?у политичким животом Панаме. У то време генерал Мануел Нори?ега ?е имао потпуну власт над Панамским одбрамбеним снагама и владом Панаме.

На изборима 1984. кандидати су били: Николас Ардито Барлета Ва?арино , ког ?е подржала во?ска у коалици?и UNADE ; др Арнулфо Ари?ас Мадрид, испред опозиционе коалици?е ADO ; бивши генерал Рубен Дарио Паредес , испред Народне националистичке странке ( шп. Partido Nacionalista Popular ) и Карлос Иван Зу?ига, кандидат Странке народне акци?е ( шп. Partido Accion Popular ). Николас Ардита Барлета ?е проглашен за победника избора, иако ?е било ?асно да ?е победио Арнулфо Ари?ас Мадрид. Ардито Барлета ?е преузео државу са огромним привредним проблемима и дугом према ММФ -у и Светско? банци . Усред економске кризе и Барлетиних покуша?а да смири стране кредиторе дошло ?е до уличних протеста те се по?ачала репреси?а во?ске.

У ме?увремену, Нори?егин режим ?е развио добро скривену економи?у подзем?а ко?а ?е представ?ала паралелни извор прихода за во?ску и ?ихове савезнике, обезбе?у?у?и приходе од дроге и пра?а новца. Током послед?их година во?не диктатуре долази велики бро? кинеских миграната са ци?ем одласка у С?еди?ене Државе. Кри?умчаре?е Кинеза ?е био веома уносан посао за Нори?егин режим ?ер су годиш?и приходи износили око 200 милиона долара. ^[14]

Током во?не диктатуре, ко?у су подржавале С?еди?ене Америчке Државе, више од сто Панамаца ?е уби?ено и мучено а ?ош барем сто дисидената ?е приморано на изгнанство. ^[15] Нори?ега ?е тако?е почео да игра двоструку улогу у Сред?о? Америци под надзором Ци?е. Док ?е група Контадора покушавала да дипломатским путем успостави мир у региону, Нори?ега ?е снабдевао оруж?ем и муници?ом побу?енике у Никарагви и околним државама. ^[11]

Пуковник Роберто Ди?аз Ерера ?е 6. ?уна 1987. отказао послушност режиму. Он ?е об?авио дета?е о изборно? превари, оптужио ?е Нори?егу за планира?е убиства Торихоса, обзнанио ?е да ?е Торихос примио 12 милиона долара од иранског шаха да би добио политички азил у Панами, тако?е ?е окривио Нори?егу за убиство опозиционог лидера Уга Спадафора. ^[11]

У но?и 9. ?уна 1987. створена ?е организаци?а Cruzada Civilista ко?а ?е подстицала на гра?анску непослушност. Ова организаци?а ?е позвала на генерални штра?к. Као одговор на ове дога?а?е во?ска ?е суспендовала устав и прогласила ванредно ста?е. Десет ?уна Cruzada Civilista ?е позвала народ на масовне демонстраци?е ко?е ?е сурово сузбила специ?ална ?единица во?ске. Тог дана, касни?е познатог као црни петак ( шп. El Viernes Negro ), ?е око шестсто ?уди повре?ено и ?ош шестсто ?е ухапшено, касни?е мучено и силовано.

Председник САД Роналд Реган ?е након ових дога?а?а увео санкци?е во?ном режиму. САД су током лета 1987. замрзле економску и во?ну помо? Панами као одговор на политичку кризу у Панами и напад на америчку амбасаду. Ипак ове санкци?е нису дале резултате у свргава?у Нори?еге ве? су само нанеле штету панамско? привреди. Друштвени производ ?е пао за 25 посто изме?у 1987. и 1989. ^[16]

Тужилаштва у Тампи и Ма?ами?у су 5. фебруара 1988. оптужили генерала Мануела Нори?егу за трговину дрогом.

У априлу 1988. председник САД Роналд Реган применио ?е закон ко?им су замрзнути улози панамске владе у свим организаци?ама у САД. У ма?у 1989. Панамци су у великом бро?у гласали за анти-Нори?егиног кандидата, ме?утим Нори?егин режим ?е поништио изборе и поново почео да спроводи репресивне мере.

Председник САД, ?ор? Х. В. Буш ?е 19. децембра 1989. одлучио да примени силу против Панаме, одобривши операци?у за ко?у ?е тврдио да ?е неопходна ради заштите живота држав?ана САД у Панами, одбране демократи?е и ?удских права, борбе против трговине дрогом, и обезбе?ива?а функциониса?а Панамског канала, како ?е дефинисано Споразумима Торихос-Картер ( ?у?орк та?мс , Транскрипт обра?а?а председника Буша). ^[17]

С?еди?ене Државе су одобриле операци?у Праведни ци? ?ер су сматрале да ?е то неопходно ради повратка демократи?е и обезбе?ива?а функциониса?а Панамског канала. Операци?а ?е почела 20. децембра 1989. и представ?ала ?е на?ве?у во?ну акци?у С?еди?ених Америчких Држава од завршетка Ви?етнамског рата . Током инвази?е ко?а ?е тра?ала две неде?е погинуло ?е више стотина цивила и во?ника. ^[18]

На?више ?е било пого?ено градско становништво, од ко?их су многи живели испод лини?е сиромаштва. У?еди?ене наци?е су 1995. истакле да ?е инвази?а довела до расе?ава?а двадесет хи?ада ?уди. На?више ?е пого?ена област Ел Чори?о где ?е након изби?а?а пожара потпуно уништено неколико блокова зградa. Штета ко?а ?е нанета привреди Панаме износила ?е изме?у 1,5 и 2 мили?арде долара. Незапосленост ?е била рекордно висока ?ер ?е државни апарат био у распаду. ^[16] Ме?утим, ве?ина Панамаца ?е подржала инвази?у. ^{[19] [20]}

Изборни суд Панаме ?е брзо реаговао с ци?ем успоставе владавине закона, признао ?е резултате избора из ма?а 1989, и потврдио ?е победу председника Ги?ерма Ендаре и потпредседникa Ги?ерма Форда и Рикарда Ари?аса Калдерона.

Током петогодиш?е владавине влада ?е имала велике проблеме да испуни велика очекива?а ?авности. Нове полици?ске снаге су представ?але велики напредак у односу на сво?е претходнике али нису биле у ста?у да у потпуности сузби?у криминал. На изборима за председника одржаним 1. септембра 1994. изабран ?е Ернесто Перез Ба?адарес .

Перез Ба?адарес ?е био кандидат коалици?е три странке, у ко?о? ?е на?знача?ни?а била Демократска револуционарна странка (ДРС) ( шп. Partido Revolucionario Democratico ), некадаш?е политичко крило во?не хунте. Перез Ба?адарес ?е током кампа?е вешто успео да промени слику ДРС-а, скла?а?у?и се иза Торихосове политике, уместо приче о везама ове странке са Нори?егом. Захва?у?у?и не?единству других странака успео ?е да победи на изборима са осво?ених 33 посто гласова. ?егова администраци?а ?е спровела привредне реформе и блиско ?е сара?ивала са САД на примени споразумa о Панамском каналу.

Мире?а Москосо , удовица бившег председника Арнулфа Ари?аса Мадрида , преузела ?е дужност 1. септембра 1999, након што ?е победила кандидата ДРС-а Мартина Торихоса, сина Омара Торихоса . Током сво?е владавине покушала ?е да оснажи соци?алне програме. ?ена администраци?а ?е успешно преузела управ?а?е Панамским каналом.

Мартин Торихос ?е на изборима 2004. постао председник и добио ?е ве?ину у законодавном телу. Сво?у кампа?у ?е базирао на нулто? толеранци?и према корупци?и, проблему с ко?им су се суочавале администраци?е Перез Ба?адареса и Москосове. Након преузима?а дужности, Торихос ?е одобрио ве?и бро? закона ко?има ?е рад владе постао белодани?и. Основао ?е Национални савет против корупци?е чи?и су чланови били на?виши функционери владе, као и гра?анског друштва, синдиката, и верске во?е. Поред тога, ве?и бро? ?егових на?ближих сарадника у влади биле су непарти?ске личности, струч?аци ко?и су подржавали Торихосове ци?еве у борби против корупци?е. Иако се Торихосова администраци?а ?авно борила против корупци?е, многи велики случа?еви у ко?е ?е био уплетен политички и пословни врх, нису никада раз?аш?ени.

Конзервативни трговински магнат Рикардо Мартинели изабран ?е за наследника Мартина Торихоса у ма?у 2009. ^[21] Мартинели ?е добио 60 посто гласова као кандидат коалици?е четири странке - Савез за промене а ?егов противкандидат ?е добио 37 посто гласова.

Извршну власт у Панами има?у председник државе и влада. Председник Панаме ?е у?едно и председник владе. Законодавну власт чине влада и народна скупштина. Судска власт ?е одво?ена од извршне и законодавне.

Гласа?е на изборима ?е обавезно за све особе стари?е од 18 година. Избори за извршну и законодавну власт се обав?а?у сваких пет година. Чланове судске власти одре?у?е председник државе. Посланици за народну скупштину се бира?у по пропорционалном систему, тако да и много ма?их парти?а има сво?е представнике у овом телу. Председник се бира са релативном ве?ином гласова. Примера ради током послед?их четири избора само ?е на ?еднима председник добио више од 50 посто гласова. ^[22]

Од инвази?е САД и оконча?а 21-годиш?е во?не диктатуре, у Панами ?е власт четири пута проме?ена мирним путем. Политичком сценом доминира?у две велике странке и неколико малих странака.

Од завршетка во?не диктатуре Мануела Нори?еге 1989. године, Панама ?е успешно завршила пет мирних преноса власти на супротстав?ене политичке фракци?е. Политичким пе?зажом доминира?у две велике странке и многе ма?е странке, од ко?их су многе више во?ене по?единачним лидерима него идеологи?ама. Бивши председник Мартин Торихос син ?е генерала Омара Торихоса. Наследио ?е Мире?у Москосо, удовицу Арнулфа Ари?аса.

Панамске ?авне снаге су националне снаге безбедности Панаме. Панама ?е друга зем?а у Латинско? Америци (прва ?е Костарика) ко?а ?е тра?но укинула сво?у посто?ану во?ску. Панама одржава наоружану полици?у и снаге безбедности, као и мале ваздушне и поморске снаге. Задатак им ?е спрово?е?е закона и могу да изводе ограничене во?не акци?е.

Панама ?е 2017. године потписала уговор УН-а о забрани нуклеарног оруж?а. ^[23]

Панама ?е поде?ена на девет провинци?а, на челу ко?их се налазе гувернери, и на десет градова. Тако?е посто?и и пет области ко?е наста?у?у разни уро?енички народи.

Провинци?е

• Бокас дел Торо
• Чирики
• Кокле
• Колон
• Дари?ен
• Ерера
• Лос Сантос
• Панама
• Верагвас

Области

• Ембера
• Гуна ?ала
• Нгобе-Бугле
• Куна де Мадуганди
• Куна де Варганди

Панама се налази у Сред?о? Америци, изме?у Колумби?е и Костарике, и Карипског мора и Тихог океана. По неким класификаци?ама територи?а Панаме источно од Панамског канала се сматра делом ?ужне Америке. Панама ?е са 75.515?km² 118. зем?а по површини на свету.

Главна одлика ре?ефа Панаме ?е средиш?и планински венац ко?и ствара континенталну вододелницу. Вододелница ни?е део великог планинског венца Северне Америке а само код границе са Колумби?ом су планине ко?е припада?у масиву Анда.

Планински венац ко?и ствара вододелницу се у близини границе са Костариком зове Корди?ера де Таламанка . Да?е према истоку поста?е Серани?а де Табасара а део венца код Панамског канала се често назива Си?ера де Верагвас. У суштини, географи венац изме?у Костарике и Панамског канала зову Корди?ера Сентрал .

На?виши врх у Панами ?е вулкан Бару , ко?и ?е висок 3.475 m. Скоро непроходна ?унгла формира Дари?енов пролаз изме?у Панаме и Колумби?е. Шуме покрива?у око 40 посто територи?е. Од четрдесетих година 20. века површина под шумом ?е сма?ена за више од 50 посто.

Панама има на?разноврсни?у флору и фауну у Сред?о? Америци.

У Панами посто?и око петсто река. Многе наста?у као брзи планински потоци, кривуда?у у долинама и формира?у делте на обали. Река Чагрес ( шп. Rio Chagres ) ?е ?една од ширих и огроман ?е извор хидроелектричне енерги?е. Ова река се налази у централном делу Панаме. У средиш?ем делу ?еног тока налази се брана Гатун , ко?а формира вештачко ?езеро Гатун , део Панамског канала. ?езеро ?е настало изме?у 1907. и 1913. године, што ?е у то време било на?ве?е вештачко ?езеро на свету а брана Гатун ?е тако?е била на?ве?а на свету. ?езеро Гатун отиче према северозападу у Карипско море. Поред овог, из реке Чагрес се водом снабдева?у ?езера Кампи?а и Маден, тако?е велики извори хидроелектричне енерги?е.

Река Чепо ( шп. Rio Chepo ), ?ош ?едан извор хидроелектричне енерги?е, ?е ?една од више од 300 река ко?е се улива?у у Тихи океан. Реке ко?е теку према Пацифику су дуже и спори?е од оних ко?е теку према Карипском мору. ?ихови басени су пространи?и.

?една од на?дужих река ко?а се улива у Тихи океан ?е Туира ( шп. Rio Tuira ) ко?а се улива у залив Сан Мигел и ?едина ?е река у Панами ко?ом могу да се кре?у ве?а пловила.

До кра?а осамдесетих година 20. века Кристобал , на карипско? страни Панамског канала, ?е био ?едина важни?а лука у Панами. Бро?на острва архипелага Бокас дел Торо, близу обале Костарике, пружа?у пространо природно сидриште и заштиту за луку Алмиранте . Више од 350 острва Сан Блас се протеже у дужини од 160?km дуж карипске обале.

Тренутно се са обе стране Панамског канала налазе транспортни терминали, Лука Кристобал и Лука Балбоа, ко?е су на другом и тре?ем месту по претовару робе у Латинско? Америци. ^[24] Лука Балбоа се простире на 182 хектара, има четири пристаништа и два вишенаменска пристаништа. ^[25]

На пацифичко? обали Панаме у области Чарко Азул , и на карипско? обали у провинци?и Бокас дел Торо су луке где могу да приста?у велики танкери за превоз нафте. Изме?у ова два подруч?а протеже се транспанамски нафтовод у дужини од 131?km. ^{[ тражи се извор ]}

Панама има тропску климу. Температуре су углавном високе, као и релативна влажност ваздуха а ?ихове промене током годиш?их доба су незнатне. Дневне вари?аци?е температуре су мале; током суве сезоне ?утар?а температура у граду Панами ?е око 24?°C а максимална дневна ?е око 30?°C. Температура ретко прелази 32?°C. На пацифичко? обали температуре су нешто ниже него на карипско? обали. На планинама су знатно више температуре, док ?е мраз уобича?ен на Корди?ера де Таламанки на западу Панаме.

Климатске области нису одре?ене према температури, ве? према падавинама, ко?е се кре?у од 1300 до преко 3000 милиметара годиш?е. Скора све падавине се излучу?у током кишне сезоне, ко?а ?е обично од априла до децембра, али ?ена дужина варира ?ер може да тра?е од седам до девет месеци. Падавине су знатно ве?е на карипско? него на пацифичко? обали. Просечне годиш?е падавине у граду Панами су око педесет посто ве?е него у Колону. Иако су п?ускови са грм?авином карактеристични за кишну сезону Панама се налази ван подруч?а урагана.

Ве?ина Панаме ?е густа кишна шума, са мало савана или прери?а. На влажно? карипско? обали шума ?е зимзелена, док ?е на сушо? тихоокеанско? страни шума полулистолична. Врста цветних би?ака укупно има око 9.000 и ук?учу?у национални цвет, орхиде?у Свети дух . Сисари наста?ени на превлаци су мраво?ед , армадило , слепи миш , ?елен , опосум , ракун , тапир и многе сорте ма?муна. Гмизавци, посебно алигатори , бро?ни су дуж обала. Живот птица богат ?е и варира у зависности од присуства миграторних врста. Рибе има на претек, с тим што ?е пацифичка обала оми?ени регион за спортски риболов. ^[26]

Панама ?е у ма?у 2010. имала 3.405.813 становника. ^[27] Местици чине 68%, црнци 10%, белци 15%, Ази?ати 1% а амерички Инди?анци 6% становништва. ^[2] У Панами посто?и седам домородачких народа: ^[28] Нгабе, Куна (Гуна), Ембера, Бугле, Воунан, Насо Т?ерди (Терибе) и Бри Бри.

Више од половине становништва живи у подруч?у Панама ? Колон , ко?е обухвата неколико градова. Градско становништво чини више од 70%, што Панаму сврстава на прво место у Сред?о? Америци.

Шпански ?е службени и главни ?език у Панами. За око 93 посто становништва шпански ?е први ?език, иако много ?уди говори и шпански и енглески као матер?и ?език, као што су Нгабере. ^[29] Панама ?е зем?а са на?ма?е становника у ко?о? ?е шпански службени ?език у Латинско? Америци. Панама има знача?ан бро? Африканаца са Антила и Кинеза. Данас у Панами има око педесет хи?ада ?уди пореклом из Кине. ^{[30] [31]}

Црнци, ко?и су дошли током колони?алног доба, живе у малим за?едницама дуж карипске обале и у селима у прашуми у области Дари?ен. Углавном се баве риболовом и га?е?ем банана, пиринча и кафе као и сточарством. Током изград?е Панамског канала доведен ?е велики бро? црнаца са Кариба, првенствено са ?ама?ке, Барбадоса и Тринидада. ^[32] ?ихови потомци су данас на?бро?ни?и у градовима Колон, Кристобал и Балбоа , као и у делу града Панаме Рио Абаху. У области Бокас дел Торо тако?е посто?и бро?на за?едница црнаца пореклом са Кариба. ^[32]

На?раширени?а религи?а у Панами ?е римокатоличка ? према разним изворима проценат католика ?е од 75 до 85 посто, док 15 до 25 посто чине евангелисти. ^[33] Процена ?е да има око 60.000 следбеника бахаизма ^[34] а ?едан од седам баха?ских храмова се налази у Панами. ^[33] Посто?е и ма?е групе ?евре?а и муслимана ко?е бро?е по десет хи?ада следбеника, тако?е присутне су и ма?е за?еднице индуса, будиста и растафари?анаца. ^[33]

Шпански ?е службени и доминантан ?език. Шпански ?език ко?и се говори у Панами познат ?е као панамски шпански. Око 93 одсто становништва говори шпански као сво? први ?език. Многи гра?ани ко?и има?у посао на ме?ународном нивоу или у пословним корпораци?ама говоре и енглески и шпански ?език. Око 14 процената Панамаца говори енглески; ^[35] очеку?е се да ?е ова? бро? порасти ?ер Панама сада захтева наставу енглеског у сво?им државним школама. ^[36] Матер?и ?езици, попут Нгебере, говоре се широм зем?е, углавном на ?иховим матичним територи?ама. Преко 400 000 Панамаца држи се сво?их матер?их ?езика и обича?а. ^[37] Око 4 процента говори француски, а 1 проценат говори арапски. ^[38]

Послед?их година привреда Панаме бележи велики раст, а просечна стопа раста БДП-а изме?у 2006. и 2008. ?е била 10,4%. ^[39] Панамска привреда спада ме?у на?брже расту?е и на?бо?е управ?ане привреде у Латинско? Америци. Као и ве?ина зема?а у региону и Панама осе?а последице светске економске кризе, ко?е би могле да пониште резултате постигнуте у претходном периоду. Незапосленост ?е у 2011. износила 4,5% ^[40] Упркос томе што спада у зем?е са сред?им нивоом прихода ? мерено БДП-ом по глави становника ? Панама ?е и да?е зем?а великих супротности. У Панами ?е 2011. године 27,6% становништва живело испод лини?е сиромаштва. ^[41]

Због свог географског положа?а Панама има веома разви?ен услужни сектор, нарочито банкарство, трговину и туризам. Након преноса власништва над Панамским каналом пове?ан ?е обим великих гра?евинских про?еката. Панамски канал ?е од на?ве?ег знача?а за привреду Панаме ?ер доноси милионске приходе од такси ко?е се пла?а?у за пролазак кроз ?ега и обезбе?у?е велики бро? радних места.

Култура Панаме потиче из европске музике, уметности и традици?е ко?у су Шпанци донели у Панаму. Хегемонске снаге створиле су хибридне облике меша?у?и афричку и инди?анску културу са европском. На пример, тамборито ?е шпански плес са афричким ритмовима, темама и плесним покретима. ^[42]

Плес ?е типичан за разнолике културе у Панами. Локални фолклор може се доживети на мноштву фестивала, кроз игре и традици?е ко?е се преносе са колена на колено. Локални градови пушта?у реге, регетон, хаити?ано (компас), ?ез, блуз, салсу и рок музику.

Изван града Панама током целе године одржава?у се регионални фестивали на ко?има учеству?у локални музичари и плесачи. Комбинована култура Панаме огледа се у традиционалним производима, као што су дуборези , свечане маске и грнчари?а , као и у архитектури , кухи?и и фестивалима Панаме. У рани?а времена корпе су се ткале за утилитарне потребе, али сада се многа села осла?а?у готово иск?учиво на приход од кошара ко?е производе за туристе.

Пример неометане, ?единствене културе у Панами ?е култура Гуне ко?а ?е позната по молима. Мола ?е реч за блузу, али термин мола означава сложене везене панеле ко?е су изра?ивале жене Гуне, а ко?и чине пред?и и зад?и део женске блузе Гуна. То ?е неколико сло?ева тканине, различите бо?е, ко?и су лабаво спо?ени, направ?ени обрнутим поступком наноше?а.

Божи?на парада, позната као El desfile de Navidad слави се у главном граду Панами. Ова? празник се слави 25. децембра. Плутачи на паради украшени су у панамским бо?ама, а жене носе ха?ине зване полере, а мушкарци традиционални монтуно. Поред тога, бенд ко?и парадира, ко?и се састо?и од буб?ара, забав?а публику. У граду ?е велико божи?но дрвце освет?ено божи?ним лампицама и сви окружу?у дрво и пева?у божи?не песме. ^[43]

Буду?и да на културно насле?е Панаме утичу многи етнички припадници, традиционална кухи?а зем?е ук?учу?е састо?ке из многих култура из целог света: ^[44] мешавину афричких, шпанских и инди?анских техника, ?ела и састо?ака, што одражава ?егову разноликост. С обзиром на то да ?е Панама копнени мост изме?у два континента, има велику разноликост тропског во?а, повр?а и би?а ко?е се користи у дома?ем кува?у. Чувена риб?а пи?аца позната као Mercado de Mariscos нуди свеже морске плодове и кевиче, ?ело од морских плодова. Мале продавнице дуж улице ко?е се назива?у киоско и емпанада, прода?у типично латиноамеричко пециво, ко?е ук?учу?е низ различитих састо?ака, било са месом или вегетари?анско, углавном пржено. Друга врста пецива ?е пастелито, веома слично емпанадама.

Типична панамска храна ?е благог укуса, без оштрине неких панамских суседа Латинске Америке и Кариба. Уобича?ени састо?ци су кукуруз, пиринач, пшенично брашно, ?ука (касава), говедина, пилетина, сви?етина и морски плодови.

Панамска мушка традиционална оде?а, названа монтуно, састо?и се од белих памучних кошу?а, панталона и тканих сламнатих капа.

Традиционална женска оде?а ?е полера. Настала ?е у Шпани?и у 16. веку, а почетком 1800-их била ?е типична у Панами, ко?у су носиле женске слуге, посебно мокре сестре. Касни?е су ?е усво?иле жене више класе. Квалитетна полера може коштати и до 10.000 долара, а може потра?ати и годину дана да се заврши.

Прва литература ко?а се односи на Панаму може се датирати у 1535. годину, а модерни к?ижевни покрет по?авио се од средине 19. века нада?е.

Панамски историчар и есе?ист Родриго Миро (1912-1996) наводи Гонзала Фернандеза де Ови?еда Валдеса као аутора првог панамског к?ижевног дела, приче о лику по имену Андреа де ла Рока, ко?е ?е об?ав?ено у оквиру дела "Historia General y Natural de Las Indias" (1535).

Прва литература ро?ених у Панами долази из 17. века са насловом " Llanto de Panama a la muerte de don Enrique Enriquez " (Плака?е из Панаме на самрти Дон Енрике Енрикеза). Иако ?е ова антологи?а настала током Колони?е, ве?ину песама у ?о? написали су аутори ро?ени у Панами.

Панама ни?е била изолована од револуционарних покрета ко?и су тражили независност колони?а од Шпани?е. Насто?а?е за независнош?у остварено ?е независнош?у Панаме од Шпани?е 28. новембра 1821. Као и у другим колони?ама, панамски романтизам био ?е повезан и под утица?ем слободарских и националистичких схвата?а. Много литературе из тог периода произвели су аматерски аутори; професионалних аутора остало ?е мало. ^[45]

1903. године Панама се одво?ила од Колумби?е; ово време ?е забележило врхунац модернизма у хиспанско? к?ижевности. Први модерниста био ?е Дарио Херера (1870?1914), при?ате? и следбеник Рубена Дари?а, ко?ег ?е упознао у Буенос А?ресу . Други важан песник био ?е Леон Антонио Сото (1874?1902), ко?и ?е умро у младости када га ?е полици?а мучила због тога што ?е заговарао патриотизам Панаме.

На?познати?и песник ?е Рикардо Миро . ?егова поема "Patria" ?е ?ако позната широм Панаме.

Бе?збол ?е на?популарни?и спорт у Панами и сматра се ?националним спортом”. Неколико панамских играча су играли у МЛБ лиги, као Умберто Робинсон, први панамски играч у МЛБ. ^[46] Кошарка ?е тако?е веома популарна, посебно у главном граду Панами. Бокс ?е ?една од на?распростра?ени?их спортских дисциплина, ?една од легенди овог спорта ?е Роберто Дуран.

Фудбалери Панаме су осам пута учествовали на КОНКАКАФ златном купу . На?бо?и пласман остварила ?е 2005. и 2013. године када ?е била другопласирана. На?ве?и успех репрезентаци?е ?е пласман на Светско првенство 2018. године. Панама ?е играла у групи са Мексиком, Костариком, Хондурасом, САД и Триндидадом и Тобагом. Заузела ?е тре?е место са 13 бодова. ^[47] Утакмице као дома?ин игра на стадиону Ромел Фернандез у Панами .

Панама ?е на Олимпи?ским играма осво?ила три меда?е, ?едну златну и две бронзане, зак?учно са Олимпи?адом у Рио де Жанеиру 2016 . Све три меда?е донели су атлетичари, Ирвинг Саладино ?е осво?ио злато у скоку уда? у Пекингу 2008. године.

• Hays, J. N. (2005). Epidemics and Pandemics: Their Impacts on Human History . ABC-CLIO. стр.?82?83. ISBN  978-1-85109-658-9 .  
• Pastor, Robert A. (2001). Exiting the Whirlpool: U.S. Foreign Policy Toward Latin America and the Caribbean . Westview Press. стр.?96. ISBN  978-0-8133-3811-8 .  

• Председник Панаме
• Форум Панаме Архивирано на са?ту Wayback Machine (24. август 2007)
• CoolPanama.com Портал Панаме