Umjetnost ( ijek. ) ili umetnost ( ek. ), ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih ?ula kao i ljudskog uma i duha; prema tome, umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom da se prenesu emocije ili/i ideje. Osim ove definicije, ne postoji ni jedna druga op?teprihva?ena definicija umetnosti, s obzirom da je definisanje granica umetnosti subjektivan akt, a potreba za umetno??u se obi?no naziva ljudskom kreativno??u .

Kvalitet umetni?kog dela se obi?no procenjuje na osnovu koli?ine stimulacije koju ono izaziva ? utisak koji ono ostavlja na ljude, broj ljudi u kojima je to delo izazvalo neku emociju, u kolikoj meri to delo se ceni, kao i efekat ili uticaj koji to delo ostavlja ili je ostavilo u pro?losti. Ve?ina umetni?kih dela koja se generalno smatraju remek-delima poseduje ove atribute.

Ne?to ?to stimuli?e samo ?ula ili samo um, ili kad mu je cilj ne?to drugo, ne smatra se umetno??u, mada neka dela moderne umetnosti ozbiljno dovode ovu tvrdnju u pitanje.

Shodno tome, ne?to mo?e biti procenjeno u potpunosti kao umetnost, ili umetnost mo?e biti deo nekog objekta. Na primer, slikarstvo mo?e biti ?ista umetnost, dok stolica, iako dizajnirana sa prakti?nim ciljem i upotrebnom vredno??u, mo?e sadr?ati elemente umetnosti ba? u tom istom dizajnu.

Umetnost koja nema funkcionalnu vrednost ili nameru se naziva lepom umetno??u, dok se delatnost koja pored umetni?ke vrednosti poseduje i funkcionalnu svrhu naziva zanatom. Međutim, objekat mo?e biti klasifikovan i na osnovu namera svog tvorca koje su prisutne (ili odsutne) u samom objektu. Na primer, ?olja, koja o?igledno ima svoju funkcionalnu vrednost jer se mo?e upotrebiti kao posuda, mo?e biti smatrana umetno??u ako je namera njenog tvorca bila da prevashodno napravi ukras, dok slikanje mo?e biti procenjeno kao zanat ako se masovno proizvodi.

U 19. veku , umetnost je bila pre svega okrenuta ka "Istini" i "Lepoti". Po?etkom 20. veka dolazi do ozbiljnog preokreta u poimanju umetnosti sa dolaskom modernizma , a potom u drugoj polovini 20. veka sa nagove?tajima postmodernizma .

Najra?irenija upotreba re?i "umetnost" koja je po?ela da dobija na va?nosti posle 1750. godine je shva?ena kao ve?tina da se provede ne?to sa nekim estetskim rezultatom ^[1] . Enciklopedija Britanika defini?e pojam umetnosti kao "kori??enje ve?tine i imaginacije u stvaranju estetskih objekata, okru?enja ili iskustava koja se mogu podeliti s drugima ^[2] .

Prema bilo kojoj od ovih definicija re?i "umetnost", umetni?ka dela su stara koliko i samo ?ove?anstvo: od rane praistorijske umetnosti do savremene umetnosti . Mnoge knjige i ?lanci u ?asopisima su napisani o umetnosti ^[3] . Godine 1998. Volt Viver je ustvrdio da je " o?igledno da ni?ta ?to se ti?e umetnosti nije vi?e o?igledno ^[4] .

Prvi i ?iri smisao re?i umetnost je onaj koji je ostao najbli?i starom latinskom zna?enju, koje se otprilike prevodi kao ve?tina ili zanat , kao i takođe iz protoindoevropskog korena koje zna?i sređivanje , ukra?avanje . U tom smislu, umetnost je sve ?to je pretrpelo proces namernog sređivanja. Drugo i novije zna?enje re?i umetnosti je skra?enica od kreativna umetnost ili lepa umetnost . Lepa umetnost je pojam koji se koristi kako bi se izrazilo da je umetnik upotrebio svoju ve?tinu kako bi izrazio svoju kreativnost ili kako bi probudio estetsku senzibilnost publike, ili pak kako bi privukao pa?nju publike na "finije" stvari.

Ako se ve?tina koristi na uobi?ajen ili prakti?an na?in, obi?no ?e biti smatrana zanatom, a ne umetno??u. Isto tako, ako se ve?tina koristi u komercijalne i industrijske svrhe, bi?e smatrana komercijalnom umetno??u. S druge strane, zanati i dizajn se u određenim uslovima smatraju primenjenom umetno??u . Neki teoreti?ari smatraju da se razlika između lepe umetnosti i primenjene umetnosti ogleda vi?e u vrednosnim sudovima o umetnosti nego u nekoj jasnoj definicijskoj razlici ^[5] . Međutim, ponekad cilj lepe umetnosti nije samo ?ista kreativnost i li?ni izraz umetnika. Svrha umetni?kih dela mo?e biti i saop?tavanje neke ideje, kao ?to se to de?ava sa politi?ki, duhovno ili filozofski motivisanom umetno??u; da proizvede ose?aj lepote (vidi estetika ); da istra?e prirodu ?ula; iz zadovoljstva; ili da proizvedu jake emocije . Svrha umetni?kog dela takođe mo?e biti prividno odsutna.

Prema Aristotelu, umetnost uvek ima neki cilj. Ako je taj cilj sama umetnost (umetnost radi umetnosti) onda se radi o "lepim umetnostima".

Sama re? "umetnost" mo?e da se odnosi na razlilite stvari, ose?anja i delanja. Mo?e biti studija kreativne ve?tine, upotrebni proces kreativne ve?tine, ili iskustvo koje publika ima u interakciji sa kreativnom ve?tinom. Kreativna umetnost ("umetnost" kao disciplina) je skup disciplina ("umetnosti") kojima se proizvode umetni?ka dela ("umetnost" kao objekat) stvorena li?nom nadahnuto??u ("umetnost" kao delanje) umetnika, i odra?avaju poruku, raspolo?enje ili simboliku za posmatra?a koji je interpretira ("umetnost" kao iskustvo). Umetni?ka dela mogu da se defini?u kao svrsishodne, kreativne interpretacije beskrajnih koncepata ili ideja koje slu?e da bi se saop?tilo ne?to drugoj osobi. Umetni?ka dela mogu da budu pravljena specijalno u ovu svrhu, ili pak mogu da budu tuma?ena na osnovu slika ili objekata.

Umetnost je ne?to ?to putem ?ula stimuli?e misli, emocije, verovanja ili ideje pojedinca. Takođe se mo?e ra?i da je izraz ideje i mo?e imati vi?e obli?ja kao i vi?e razli?itih svrhi.

?lanak Klementa Grinberga Modernisti?ko slikanje ( engl. Modernist Painting ), objavljen 1960 . godine definisao je modernu umetnost kao "kori??enje karakteristi?nih metoda discipline u cilju kritikovanja same discipline." ^[6]

Grinberg je prvi primenio ovu ideju na pokret apstraktnog ekspresionizma i upotrebio ga kako bi razumeo i opravdao ravnu (neiluzionisti?ku) apstraktnost u slikanju. Realisti?na, naturalisti?ka umetnost je bila umetnost imitacije, koristila je umetnost da bi sakrila umetnost; modernizam je iskoristio umetnost da bi privukao pa?nju na umetnost. Stari majstori su na ograni?enja sredstava u slikarstvu (ravna povr?ina, oblik potpore, sastojci boja) gledali kao na negativne faktore koji su morali biti prikriveni. Modernizam ta ista ograni?enja isti?e u prvi plan kao pozitivne faktore koji se otvoreno isti?u. ^[6]

Iako u osnovi predstavlja na?in razumevanja specifi?nog tipa umetnika, ova definicija moderne umetnosti podvla?i ve?inu ideja o umetnosti u okviru razli?izih umetni?kih pokreta 20. i po?etka 21. veka .

Endi Vorhol je postao va?an umetnik kritikuju?i popularnu kulturu i svet umetnosti ba? tim istim jezikom pop-kulture. Kasniji, postmodernisti?ki umetnici iz osamdesetih, devedesetih i prve decenije 21. veka preuzeli su te ideje pro?iruju?i tehniku autokriticizma izlaze?i iz granica "visoke umetnosti" i primenjuju?i ideju na sve oblasti kulturnog stvaranja slika, uklju?uju?i modu , stripove , bilbordove i pornografiju .

Jedna od klju?nih karakteristika lepe umetnosti za razliku od primenjene umetnosti je odsustvo bilo kakve upotrebne vrednosti. Međutim, ovo shvatanje je kritikovano kao klasna predrasuda, i protivnici pogleda da umetnost ne mo?e biti korisna ka?u da svaka ljudska aktivnosti ma neku upotrebnu funkciju i da objekti za koje se tvrdi da su "beskorisni", zapravo imaju funkciju poku?aja da mistifikuju i kodifikuju dru?tvene hijerarhije. Ponekad se takođe tvrdi da korisnost nekog naizgled potpuno "nekorisnog" dela je u efektu koji on ostavlja na svog stvaraoca ili posmatra?a.

Umetnost takođe koriste terapeuti, psihoterapeuti i klini?ki psiholozi kao "umetni?ku terapiju". Umetnost takođe mo?e da se koristi u testiranju li?nosti. Glavni cilj u ovom slu?aju nije krajnji proizvod - umetni?ko delo, ve? le?enje subjekta-stvaraoca kroz kreativan rad. Krajnji proizvod - umetni?ko delo mo?e takođe biti od velike pomo?i u otkrivanju eventualnih psihi?kih problema koje stvaralac mo?e da ima.

Na primer, grafiti i drugi tipovi "uli?ne umetnosti" su deo raznih kultura mladih kao na primer ameri?ka hip-hop kultura, koja je politi?ki anga?ovana, te su grafiti, kao ne?to ?to je zakonom zabranjeno, jedan od izraza politi?kih stavova ove kulturne grupacije.

U dru?tvenom kontekstu, umetnost mo?e poslu?iti za formiranje javnog mi?ljenja. Umetnost je u pro?losti ?esto kori??ena u propagandne svrhe. Ponekad su umetni?ka dela zloupotrebljena u propagandne svrhe, iako u stvari umetnik nije imao tu nameru kada je stvarao. Primer je Vagnerova muzika koju je Hitler upotrebio za ?irenje ideje Tre?eg rajha .

Sa antropolo?ke strane gledi?ta, umetnost ?esto nekim univerzalnim jezikom prenosi ideje i koncepte sa generacije na generaciju. Interpretacija ovog jezika je veoma subjektivna i zavisi od konteksta i perspektive posmatra?a.

Uobi?ajena je rasprava u istoriji umetnosti da li je neko delo ili neka vrsta delanja umetnost ili ne. Zapravo, Filozofi umetnosti nazivaju ove rasprave "klasifikacijskim raspravama o umetnosti". Klasifikacijske rasprave su tokom 20. veka uklju?ivale kubizam i impresionizam, Di?anov pisoar, savr?ene imitacije nov?anica, filmove, propagandu, i dr. Konceptualna umetnost ponekad namerno gura granice onoga ?to se smatra umetno??u i neki konceptualni umetnici, kao na primer, Dejmijen Herst i Trejsi Emin su autori dela oko kojih se trenutno vodi rasprava.

Video igre i FRP su dve oblasti za koje neki kriti?ari tvrde da su umetnost, dok drugi tvrde da nisu.

Filozof Dejvid Novic ka?e da neslaganje u definisanju ?ta je to umetnost nije glavni problem. Klasifikacijske rasprave su veoma ?esto rasprave o sopstvenim vrednostima kao i o pravcu u kom dru?tvo ide a ne o samoj teoriji. Na primer, kada je Dejli Mejl kritikovao Herstov i Eminin rad tvrdnjom:" Tokom 1000 godina, umetnost je bila jedan od velikih civilizacijskih pokreta?a. Danas,ovde u tur?iji i prljavi kreveti prete da nas sve pretvore u divljake ", oni ne uspevaju da defini?u teoriju umetnosti, ve? dovode u pitanje vrednost Hirstovog i Emininog dela.

U 19. veku , ovaj tip rasprava se vodio oko dela Teodora ?erikoa , Splav Meduza ( 1820 ), koji su mnogi smatrali kao o?tru osudu nemarnosti francuske vlade u vezi sa bordolomom francuske fregate Meduza . Takođe je veliku raspravu izazvala slika Eduara Manea , Doru?ak na travi ( 1863 ), gde skandal nije bila nagost ?ene, ve? to ?to sedi u dru?tvu potpuno obu?enih mu?karaca, kao i dela Teodora Singera Sard?enta i njegovog Portreta Madam Iks ( 1884 ), koji je izazvao veliko negodovanje zbog crvenkasto-roze boje upotrebljene za u?nu ?koljku modela, jer se to smatralo previ?e sugestivnim i pogubnim za dobru reputaciju modela iz visokog dru?tva.

U 20. veku , kontroverznu umetnost predstavljaju Pablo Pikaso i njegova Gernika ( 1937 ), Leon Golub i Ispitivanje III ( 1958 ), gde je ameri?ka javnost bila ?okirana prizorom nagog tela zatvorenika sa kapulja?om na glavi i vezanog za stolicu, okru?enog obi?nim i normalnim policajcima, kao i Andres Serano i Hrist u mokra?i ( 1989 ).

Godine 2001 , Erik Fi?l je izvajao skulpturu Le?e?a ?ena , u spomen onima koji su poginuli skakaju?i ili padaju?i 11. septembra. Ova skulptura je bila postavljena u Rokfelerovom centru u Njujorku, ali je u nakon godinu dana bila uklonjena s obja?njenjem da je bila "previ?e uznemiravaju?a" ^[7]

Umetni?ka forma je specifi?na forma umetni?kog izraza. Ovaj izraz je određeniji od termina umetnost , ali manje specifi?an od termina ?anr . Neki primeri umetni?kih formi su:

?anr je skup konvencija i stilova koji se koriste kako bi se postigla umetni?ka forma. Na primer, slikanje mo?e biti mrtva priroda , apstraktno , portret , ili pejza? , a takođe mo?e obrađivati istorijske, socijalne ili neke druge teme. U filmu, ?anr bi bio istorijski film , komedija , drama , akcioni film , itd. Granice između forme i ?anra su veoma nejasne. Tako na primer, postoji nedoumica da li su re?i pesme umetni?ka forma koja nije isto ?to i poezija, ili je ?anr poezije, ili da li je film ?anr fotografije ili potpuno druga forma umetni?kog izraza, razli?ita od fotografije.

Umetnikov stil ili je poseban na?in rada koji umetnik ima pri stvaranju umetni?kog dela. Ponekad stilovi odra?avaju neku posebnu umetni?ku filozofiju ili cilj. Na primer, D?oj Divi?n bi u muzi?kom smislu, mogao da se okarakteri?e minimalisti?kim muzi?kim stilom. Ponekad je stil usko vezan za određeni istorijski period, ili određeni umetni?ki pokret. Tako su Dalijeve slike slikane u nadrealisti?kom stilu, na primer.

Stil mo?e vezan za tehniku koja se koristi, ili za efekat koji proizvodi. Umetnost Roja Liktenstajna karakteri?e poentilisti?ki stil jer Liktenstajn koristi sitne ta?ke, iako u su?tini nema ni?ta zajedni?ko sa ostalim poentilistima . Liktenstajn je koristio ben-dej ta?ke, koje su se koristile za bojenje stripova : imaju jednake razmake između sebe i formiraju ravne obojene povr?ine; poentilizam koristi ta?kice ?iji raspored do?arava varijacije u boji i dubini.

Mnogi termini koji se koriste za opisivanje umetnosti, a naro?ito umetnosti najnovijeg doba, te?ko se mogu podvesti pod kategoriju forme, ?anra ili stila, ?ak se i ove kategorije dovode ponekad u pitanje. Niko ne sumnja u postojanje pejza?ne umetnosti , ali se postavlja ve?ito pitanje da li je ona posebna forma umetnosti, ili je pak ?anr arhitekture , ili je mo?da stil u okviru ?anra pejza?ne arhitekture . Ili, da li je strip umetni?ka forma, ili je medij, ?anr, stil, ili ne?to sasvim drugo?

Glavni ?lanak: Istorija umetnosti

Umetnost datira jo? iz praistorijskog doba. Pronađene su skulpture , pe?insko slikarstvo i petroglifi koji su stari oko 40.000 godina i datiraju iz starijeg kamenog doba . Ta?no zna?enje ove umetnosti jo? uvek nije potpuno utvrđeno jer se previ?e malo zna o kulturama koje su je proizvele. Do skora, najstarije umetni?ko delo na svetu je bio komad nakita ? male bu?ene ?koljke koje su stare oko 75.000 godina ^[8] i koje su otkrivene u ju?noafri?koj pe?ini. Međutim, najnovije otkri?e istih takvih ?koljki u marokanskoj pe?ini pomera granice za nekih 7.000 godina ? ?koljke nađene u Maroku su stare nekih 82.000 godina ^[9] .

Velike umetni?ke tradicije bazirane su na umetnosti jedne od velikih starih civilizacija: Stari Egipat , Mesopotamija , Persija , Indija , Kina , Anti?ka Gr?ka , Anti?ki Rim ili Arabija (stari Jemen i Oman ).

Svaki od ovih centara rane civilizacije razvio je sopstveni jedinstveni stil u umetnosti. Zahvaljuju?i svojoj veli?ini i trajanju, znatan deo umetni?kih dela ovih civilizacija je pre?iveo i njihov uticaj je prene?en na druge kulture u kasnijim istorijskim periodima. Ove civilizacije su takođe prve zabele?ile kako su umetnici radili. Na primer, anti?kogr?ka umetnost je obo?avala fiz?ke forme ljudskog tela i u skladu sa tim, razvile su se ve?tine kojima bi se prikazala muskulatura, poza, lepota ljudskog tela, kao i anatomski korektne proporcije.

Umetnost Vizantije i goti?ka umetnost zapadnoevropskih zemalja u srednjem veku , uglavnom se fokusirala na izraz i interpretaciju biblijskih i nr materijalnih istina, stavljaju?i akcenat na metode koje bi uveli?ale slavu duhovnog sveta kao zlatna boja na slikama, staklo u mozaicima i prozorima, i prikaz likova u idealizovanoj i ?ematizovanoj formi (npr. dvodimenzionalne, ravne forme).

Pojava renesanse u zapadnoevropskim zemljama je vratila vrednovanje materijalnog sveta, kao i mesto ?oveka u njemu, ?to se odra?ava u umetni?kim formama, koje vra?aju realnost u prikazu ljudskog tela, kao i tridimenzionalnost pejza?a.

Na Istoku, odbacivanje ikonogafije u islamskoj umetnosti dovelo je do stavljanja naglaska na geometrijskim oblicima, islamskoj kaligrafiji i arhitekturi. Na Dalekom istoku, religija je takođe dominirala u umetni?kim stilovima i formama. U umetnosti Indije i Tibeta bile su posebno zastupljene obojene skulpture i ples sa religioznim bojenjem koji je pozajmljivao mnoge konvencije od skulpture daju?i svetlost kontrastnim bojama stavljaju?i naglasak na liniju. Kineska umetnost se karakteri?e rezbarenjem u ?adu, bronzi, lon?arstvu (uklju?uju?i neverovatnu glinenu vojsku ratnika Sjena cara ?ina , poeziji, kaligrafiji, muzici, slikarstvu, drami, itd. Kineski stilovi prili?no variraju od perioda do perioda i tradicionalno se nazivaju imenom dinastije koja je u to doba vladala. Tako, na primer, slikarstvo dinastije Tang je monohromati?no i oskudno u ukrasu, sa akcentom na idealizovanim pejza?ima, ali slikarstvo dinastije Ming je raznovrsno, puno boja, i koncentri?e se na pri?anje pri?a putem seta kompozicije.

Periodi u japanskoj umetnosti takođe su dobili ime po carskim dinastijama, i takođe, kao i kineska umetnost, veoma se razlikuje od perioda do perioda.

Doba prosve?enosti u 18. veku je donelo predstavljanje fizi?kih i racionalnih istina preciznog univerzuma, kao i politi?ke i revolucionarne vizije post-monarhisti?kog sveta, kao ?to je Blejkov portret Njutna kao bo?anskog geometra ili Davidovo propagandisti?ko slikarstvo. Ova stremljenja su dovela do romanti?arskog odbacivanja svega racionalnog i okretanja ka ljudskoj emotivnoj strani i indivudualizmu, po uzoru na Geteove romane. Kasni 19. vek je doneo mnogobrojne nove pravce u umetnosti, kao akademska umetnost , simbolizam , impresionizam , fovizam itd.

Dvadeseti vek je doneo nova revolucionarna nau?na otkri?a, kao Ajn?tajnova teorija relativiteta ^[10] ili Frojdove teorije u psihologiji ^[11] , ali i veliki tehnolo?ki razvoj, ubrzan implozijom civilizacije u dva svetska rata. Istorija umetnosti 20. veka je istorija beskrajnih mogu?nosti i potrage za novim standardima, od kojih je svaki prethodni bio prega?en onim koji mu je sledio. Parametri impresionizma , ekspresionizma , fovizma , kubizma , dadaizma , nadrealizma , itd, ne mogu da se odr?e van okvira prostora u kom su nastali. Sve prisutnija globalna interakcija tokom ovog vremena donela je u zapadnu umetnost ekvivalentne uticaje iz drugih kultura (na primer, Pablo Pikaso je bio pod velikim uticajem afri?ke umetnosti ). Japanska umetnost je dosta uticala na impresioniste, a sama zapadna umetnost je izvr?ila veliki uticaj na isto?noevropsku umetnost u 19. i 20. veku sa idejama komunizma i postmodernizma koje su izvr?ile veliki uticaj na umetni?ke stilove.

Modernizam je otvorio put realizaciji svoje neukrotivosti u drugoj polovini 20. veka. Relativnost je prihva?ena kao neizbe?na istina, koja je dovela do perioda savremene umetnosti i postmodernisti?ke kritike, gde se svetske kulture i istorija toliko pro?imaju i menjaju forme, da neki kriti?ari ve? smatraju da se vi?e ne mo?e govoriti o regionalnim kulturama, ve? o jednoj, globalnoj kulturi.

?arl Bato ( fr. Charles Batteaux ) je 1746. godine stvorio termin "lepe umetnosti" pod koji su po njemu spadale ples , florikultura , vajarstvo , muzika , slikarstvo i poezija . Kasnije je dodao arhitekturu i elokvenciju . U kasnijim periodima, lista je pretrpela vi?e izmena jer ?e joj razli?iti autori dodavati i uklanjati elemente. Rikoto Kanudo ( ital. Ricciotto Canudo ), prvi filmski teoreti?ar, bi?e prvi koji ?e 1911 . godine kvalifikovati film kao sedmu umetnost .

Trenutno, slede?e umetnosti se ra?unaju kao lepe umetnosti:

• Prvih ?est su arhitektura , ples , vajarstvo , muzika , slikarstvo i knji?evnost , podela koja je preuzeta od stare Gr?ke.
• Sedma umetnost je film .
• Osma umetnost je fotografija , iako se ponekad defini?e kao deo slikarstva.
• Deveta umetnost je strip , iako se ponekad defini?e kao prelaz između slikarstva i filma.

Neki na ovu listu pro?iruju televizijom , modom , reklamama ili video igrama .

• Istorija umetnosti
• Estetika
• Socijalna istorija umetnosti i knji?evnosti
• Aristotel o umetnosti

• Carl Jung, Man and His Symbols
• Benedetto Croce, Aesthetic as Science of Expression and General Linguistic, 1902
• Władysław Tatarkiewicz, A History of Six Ideas: an Essay in Aesthetics , translated from the Polish by Christopher Kasparek, The Hague, Martinus Nijhoff, 1980.
• Leo Tolstoy, What Is Art?, 1897
• Kleiner, Gardner, Mamiya and Tansey (2004). Art Through the Ages, Twelfth Edition (2 volumes) . Wadsworth. ISBN   0-534-64095-8 (vol 1) and ISBN 0-534-64091-5 (vol 2) .  

• In-depth directory of art Arhivirano 2016-03-06 na Wayback Machine-u
• Art and Artist Files in the Smithsonian Libraries Collection (2005) Smithsonian Digital Libraries
• NASTRAG ?asopis za knji?evnost, umetnost i kulturu Arhivirano 2005-10-25 na Wayback Machine-u
• Na?i Zanati