Stefan Uro? IV Du?an
Freska iz manastirske crkve u Lesnovu , oko 1350 . godine
Datum rođenja	oko 1312 .
Mesto rođenja	Srpsko Kraljevstvo
Datum smrti	20. decembar 1355 .
Mesto smrti	Devol
Grob	Manastir Sveti Arhangeli (posle 1927 . godine crkva Svetog Marka u Beogradu )
Titula	"Stefan u Hristu Bogu blagoverni car svima Srbima i Grcima, i stranama bugarskim, i celome Zapadu, Pomorju, Frugiji i Arbanasima". [1]
Period	1331 ? 1346 , kralj 1346 ? 1355 , car
Prethodnik	Stefan
Naslednik	Stefan Uro?
Poreklo i porodica
Dinastija	Nemanji?i
Otac	Stefan
Majka	Teodora Smilec
Supru?nik	Jelena
Deca	Uro?

Stefan Uro? IV Du?an Nemanji? , poznat i kao Du?an Silni (oko 1312 ? 20.12. 1355 ) je bio srpski srednjovekovni kralj ( 1331 ? 1345 ) i prvi srpski car ( 1346 ? 1355 ), odnosno car Srba, Grka, i Bugara . ^[2]

Bio je sin srpskog kralja Stefana De?anskog , kojeg je uz pomo? vlastele zbacio sa vlasti. Car Du?an je zna?ajno pro?irio granice srpske dr?ave prema jugu, iskoristiv?i građanski rat u Vizantiji . Po osvajanju znatnih vizantijskih teritorija Stefan Du?an se 1346 . krunisao za cara Srba, Grka (tj. Romeja ) i Bugara, a srpsku arhiepiskopiju je proglasio patrijar?ijom .

Du?an je dobio titulu cara , tako ?to su ga krunisali srpski i bugarski patrijarh , kao i arhiepiskop samostalne ohridske arhiepiskopije, uz prisustvo svih igumana i monaha veoma uticajne Svete Gore (dakle nekanonski). Na srpsku patrijar?iju, iz politi?kih razloga, vaseljenski patrijarh Kalikst je bacio anatemu, kao i srpski patrijarh na carigradsku, ali su dvadesetak godina kasnije one skinute. ^[3]

Poznat je po dono?enju Du?anovog zakonika , najzna?ajnijeg srpskog srednjovekovnog pravnog akta i uop?te u Ju?nih Slovena. Dovr?io je gradnju manastira De?ani , a njegova najzna?ajnija zadu?bina je manastir Svetih Arhanđela kod Prizrena , gde se nalazio i njegov grob. Njegov sin i naslednik car Uro? Nejaki je bio poslednji srpski vladar iz dinastije Nemanji?a .

Zbog toga ?to je bio veliki suparnik Vizantijskih careva ^[3] , Du?an je jedan od nekoliko vladara iz dinastije Nemanji?a koji nije progla?en za sveca. I pored toga, on se prikazuje na freskama i njegov kult se vekovima gaji u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom narodu. Car Du?an je bio najve?i i najzna?ajniji vladar svih Ju?nih Slovena, mo?ni i uticajni car koji je sasvim opravdano jo? za ?ivota dobio nadimak Silni, jer je Srpsko carstvo obuhvatalo teritorije unutar dana?nje Srbije, Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Albanije, Makedonije, Bugarske, Hrvatske, Gr?ke i Rumunije.

Kralj Milutin je zbog sukoba oko vlasti sa sinom Stefanom , ovoga uhvatio i proterao ga u Skoplje gde je naredio da se oslepi (u srednjem veku je postojalo verovanje da slep ?ovek ne mo?e da vodi dr?avu pa se oslepljivanje ?esto koristilo da se onemogu?i nekome da dođe na vlast). Posle delimi?nog oslepljenja, Stefan je sa ?enom i dvoje dece Du?icom i Du?anom proteran na vizantijski dvor kod Milutinovog tasta cara Andronika II u Carigrad . Na zahtev Crkve Milutin dopu?ta Stefanu da se vrati u Srbiju ali zadr?ava Du?ana kod sebe, najverovatnije kao taoca ?to je bila ?esta praksa u srednjem veku. Posle Milutinove smrti, Stefan je uz pomo? crkve i arhiepiskopa Danila postao novi kralj pod imenom Stefan Uro? III a istovremeno je krunisan njegov sin Stefan Du?an kao "mlađi kralj".

Glavni ?lanak: Bitka kod Velbu?da

Jo? kao ?mladi kralj“ komandovao je jednim delom vojske u glavnom napadu u bici kod Velbu?da ( 1330 ), u kojoj se Srbija izborila za vode?u ulogu na Balkanu . Odnosi između starog i mladog kralja su se pogor?ali januara 1331 . godine.

U vreme bitke kod Velbu?da Du?an se veoma istakao, pa je kralj Stefan ose?aju?i da mu je sin miljenik kod vlastele, te da bi mu mo?da moglo pasti na pamet da poku?a da preuzme kraljevski presto jo? dok je on ?iv, dodelio na vladanje Zetu koja brzo postaje pravo leglo nezadovoljstva i buntovnika. Vlastela okupljena oko Du?ana neprestano ga je nagovarala da se pobuni protiv oca i da uzme vlast.

"Ovi ga danono?no podsticahu da oduzme kraljevstvo iz ruku oca, koji je zbog starosti bio nesposoban za upravljanje, i da se tako obezbedi od svog brata Sini?e, koga je njegov otac imao s drugom ?enom" ( Mavro Orbin )

Na neki na?in Orbin poku?ava da baci krivicu na Stefana De?anskog zbog toga ?to je imao sa Marijom Paleolog sina Sini?u kojeg je po nagovoru kraljice Marije po?eo da priprema za prestolonaslednika, dok je prema Du?anu odjednom ohladneo. Veoma sli?nu verziju iznosi i Ni?ifor Grigora . ?Po?to se pak sam kralj, kome je bilo pedeset godina, o?eni nanovo ?erkom carevom (iz Carigrada ), kojoj je bilo tek dvanaest godina, a međutim ne o?eni sina, i po?to s tom ?erkom carevom po?e i decu rađati, sin kraljev, mladi? du?e vatrene, podra?en i podbunjivan od vr?njaka svojih, po?e smi?ljati odmetanje od oca i bunu protiv njega“ . Ipak to treba uzeti sa rezervom, osnovni pokreta? Stefanovog pada nije bio Du?an, ve? isklju?ivo nezadovoljna vlastela zbog Stefanovog pona?anja nakon Velbu?da kada on nije iskoristio plodove ove velike pobede ne dopu?taju?i svojoj vlasteli zadobijanje novih teritorija i plja?ku.

Ve? u jesen 1330 . godine do?lo je do otvorenog sukoba sina "mladog kralja" Du?ana i oca kralja Stefana De?anskog koji je sakupio vojsku i u?ao u Zetu, do?av?i sve do Skadra . Sam Stefan je na skoro identi?nom mestu ratovao sa svojim ocem, kraljem Milutinom , iz istih razloga kao i on sada sa svojim sinom samo u zamenjenim ulogama. Kao ?to se i onda sin nije suprotstavio ocu i povukao preko Bojane, tako se i sada Du?an povla?i a Stefan razori Du?anov dvorac na obali reke Drimca i oplja?ka ceo taj kraj. Stefan se verovatno setio svoje pobune kada se isto tako povla?io pred Milutinom, koji ga je na prevaru uhvatio, okovao, oslepio i proterao u Carigrad pa je poku?ao ne?to sli?no i po?eo pozivati Du?ana na razgovor. Du?an ipak saznaje da mu otac sprema likvidaciju pa se posle mnogo ne?kanja na nagovor vlastele ipak odlu?uje da poku?a da obori Stefana iznenadnim napadom. Sa manjom grupom odabranih vojnika i verne vlastele napadne Du?an svoga oca Stefana, dok je ovaj sa porodicom boravio u svom dvorcu Nerodimlju.

Glavni ?lanak: Napad na Nerodimlje

"Po?to je, dakle, potajno sakupio vojsku u obadve Zete i izvr?io izbor najboljih tamo?njih ratnika, vode?i sobom i Karavida Fratnuta i đurđa Iliji?a kao svoje savetnike otpo?e usiljen mar? put Ra?ke, u kojoj se nalazio njegov otac" ( Mavro Orbin )

Radilo se o dobro pripremljenoj akciji u kojoj su bili samo oni koji su bili vojni?ki najspremniji, pravi iznenadni napad. Kralj Stefan nije mogao verovati da bi Du?an bio u stanju izvr?iti tako drsku gerilsku akciju i napasti sa malim brojem vojnika u centru njegove dr?ave Srbije ( Ra?ke ). 21. avgusta 1331 . godine Du?an je napao Stefanov dvor dok je ovaj bio u lovu kod tvrđave Peterco sa nekoliko slugu. Stefan na konju be?i sa ne?to malo svoje vlastele, zaboraviv?i ?ak i na kraljicu i decu, a Du?anova potera ga bez otpora uhvati u tvrđavi Petri? i zato?i zajedno sa celom porodicom u tvrđavi Zve?an .

Nakon toga po?nu pripreme za Du?anovo krunisanje bez nekih ve?ih problema, tako da otpora u dr?avi nije bilo. Stefan De?anski o?igledno nije bio omiljen i njegov pad nije prouzrokovao nikakva uznemirenja, ali imaju?i na umu ulogu Crkve i samog arhiepiskopa Danila II u dovođenju Stefana na kraljevski presto, Du?an zamoli Danila II da dođe i da ga kruni?e za kralja. Ovaj je mirno primio ovu smenu na prestolu i veoma sve?ano, krunisao Du?ana za kralja svih srpskih i pomorskih zemalja na dan 8. septembra 1331. godine na dvoru u Svr?inu.

"I tako zapovedi da bude sabor Bogom sabrani ota?astva njegova. I kada je ovaj preosve?eni do?ao sa Bogom darovanom mu pastvom, episkopima i igumanima, i sa celim klirom crkvenim, i kada je bio sabran ceo sabor srpske zemlje u njegovu carskom dvoru Svr?inu, i kada je bio slavni praznik Rođenje presvete Bogorodice, i na nave?erje u?ini?e hvalbena slavoslovlja, kako je na pohvalu slavnom prazniku, i opet no?no stajanje takođe, i ujutro, dan nedelje, u?ini?e na ovom blago?astivom sve po zakonskom ustavu u crkvi svetoga Prete?e, i preosve?eni arhiepiskop kir Danilo u?ini molitvu i uzev?i carski venac u svoje ruke i polo?i na sve?asnu glavu njegovu, govore?i: Polo?io si na glavu njegovu venac od dragog kamenja, i umoli od tebe ?ivota i dao si mu du?inu dana na vekove vekova" (Danilov u?enik)

Neposredno nakon Du?anovog krunisanja Stefan De?anski je umro 11. novembra 1331 . godine i sahranjen je u svojoj zadu?bini manastiru Visoki De?ani . Po Danilovom u?eniku umro je prirodnom smr?u dok drugi izvori tvrde da je Du?an popustio pred navaljivanjem mo?ne vlastele i odobrio, ako ve? i nije naredio, da se Stefan pogubi.

"Privolev?i se sin njihovim opakim savetima, posla neke ljude spremne da izvr?e takvo zlodelo, te ga oni udavi?e usred no?i u re?enoj tvrđavi" (Mavro Orbin)

Za smrt Stefana De?anskog vezana je i legenda o prokletstvu Du?anovih kasnijih potomaka, a kasnije i cele srpske dr?ave . Naime Stefan je, kada su do?li ljudi da ga ubiju, prokleo sina i njegove potomke. Mada se ovo prokletstvo nije ispunilo na sinu, palo je ipak na njegova unuka Uro?a , koji je izgubio carstvo . Ova legenda je trajala mnogo vekova, a svi su se tog prokletstva setili onda kada je knez Lazar sa svojim ratnicima pao na Kosovu , a Srbija pala pod Turke .

1332 . godine do?lo je do pobune u Zeti pod vođstvom zetskog vojvode Bogoja i arbanasa Dimitrija Sume. Buna je ubrzo ugu?ena. Sa novim bugarskim carem Ivanom Aleksandrom su uspostavljeni savezni?ki odnosi, pa se kralj Du?an u prole?e 1332 . godine o?enio Jelenom, sestrom bugarskog cara. Bosanski ban Stefan II Kotromani? je ?eleo da osvoji celo Zahumlje, jer je samo deo Zahumlja osvojio 1326. god. posle sukoba sa Branivojevi?ima. U tom sukobu su u?estvovali i Dubrov?ani, zajedno sa banom Stefanom II, i po?to je zatrta porodica Branivojevi?, i po?to su Stefan i Dubrov?ani podelili međusobno njihove teritorije, Dubrov?ani su dobili Pelje?ac sa Stonom. Dubrov?ani za vreme kralja Stefana De?anskog nisu uspeli da legalizuju upravu nad Pelje?cem i Stonom, pa su to poku?ali za vreme kralja Du?ana. 1333 godine, Stefan Du?an je izdao povelju u Pologu, kojom je Dubrov?anima ustupio primorje od Stona do Dubrovnika, sa ostrvom Posrednjicom kod u??a Neretve, uz obavezu da na ra?un ?stonskog dohotka“ ispla?uju 500 perpera , plus 8000 perpera koje je trebalo platiti odmah, dok su se Dubrov?ani obavezali da ?e dozvoliti versku slobodu pravoslavnom stanovni?tvu dobijenih teritorija. Dubrov?ani su sumu od 500 perpera pla?ali i bosanskom banu, koji je iste godine izdao povelju kojom je potvrdio pravo Dubrovnika na Ston, te su na miru mogli koristiti svoje nove posede koje su iste godine po?eli da utvrđuju. Uslov je bio i da u Stonu ostane "Srpski pop da poje", jer je to episkopiju osnovao jo? sveti Sava, ali su Dubrov?ani to po?tovali samo do 1349. godine kada su doveli katoli?kog sve?tenika. Ve? 1332 . godine Du?an je osvojio grad Strumicu . Zahvaljuju?i savetima vizantijskog prebega Sirgijana osvojeni su: Prilep , Ohrid , dok je sam Sirgijan osvojio Kostur. Pred napad na Solun izvr?en je atentat na Sirgijana, od strane Sfrancesa Paleologa, koga je anga?ovao sam car Andronik III, te je Du?an odustao od borbe. Sklopljeni su savezni?ki odnosi sa carem Andronikom III ( 1334 ) jer su severne granice ugrozili Ugri koji su stigli do ?i?e . Du?an je uspe?no potukao ugarsku vojsku i uspostavio granicu na reci Savi . U ovo vreme pada jedna od intimnijih slika iz Du?anovog ?ivota. Budu?i da sa Jelenom nije imao dece, radilo se na tome da se od nje rastavi i o?eni Jelisavetom, k?erkom nema?kog cara Fridriha Lepog. Pregovore je 1336 . godine bez sumnje vodio Palman Braht , vođa nema?kih najamnika u Srbiji, takozvane Alemanske Garde. Kada je poslanstvo stiglo u Austriju i kada je mlada kneginjica ?ula za koga treba da se uda, "u jednu varvarsku zemlju na istoku, za jednog kralja tuđe vere i ve? ?enjena" pala je u postelju iz koje nije ni ustala. Posle ovog događaja Jelena se po?urila da rodi sina i tako umiri Du?ana. I zaista, u zimu 1336 ili prole?e 1337 Jelena je na sumnjiv na?in dobila sina Uro?a, i tako u?vrstila svoj polo?aj na dvoru.

Posle smrti vizantijskog cara Andronika III, na vlast dolazi njegov maloletni sin Jovan V, mesto koga je upravljalo regentstvo (patrijarh, carica-majka i veliki duks Aleksije Apokavk). Sa politikom regentstva se nije slo?io veliki domestik Jovan Kantakuzin , koji je o?ekivao da regentstvo pripadne njemu, kao najbli?em saradniku Andronika III. U Vizantiji je izbio građanski rat. Kantakuzin je u sukobu sa svojim protivnicima pretrpeo poraz i povukao se u Srbiju. Du?an i Kantakuzin su, pod uticajem kraljice Jelene, sklopili savez i doneli odluku da svako od njih dvojice zadr?i gradove koje osvoji. Kantakuzin je zajedno sa vojskom u kojoj su se nalazili vojvoda Vratko, potomak Nemanjinog sina Vukana , i Jovan Oliver pretrpeo neuspeh prilikom osvajanja grada Sera. Du?an je osvojio celu Albaniju , izuzev Dra?a , koji su dr?ali An?ujci, i gradove u severnoj Gr?koj . Odnosi između Du?ana i Kantakuzina su se pogor?ali kada su agrarni feudalci iz Tesalije priznali Kantakuzina za svog cara (1343.). Kantakuzin je nove saveznike na?ao u Turcima Seld?ucima, koji su gospodarili zapadnim delovima Male Azije. Neslavna zasluga za dovođenje Turaka u Evropu pripada Jovanu Kantakuzinu. Turci su pre?av?i Helespont ( Dardanele ) stupili na evropsko tle 1343 . godine. Posle raskida veza sa Kantakuzinom, Du?an je uspostavio prijateljske odnose sa regentstvom i Jovanom V. Prvi sukob između Turaka i Srba desio se maja 1344 . godine u bici kod Stefanijane . Turci su lukavstvom izvojevali pobedu tako ?to su njihovi lako naoru?ani pe?aci pobegli uz brdo, dok su te?ko naoru?ani srpski konjanici morali da sja?u i da konje ostave pod brdomTurci su onda lako si?li s druge strane brda, uzjahali srpske konje i porazili te?ko pokretne, zadihane srpske vitezove, sada svedene na pe?ake. Pobedili su 1345 . godine despota (vojvodu iz narodnih pesama) Mom?ila koji se osamostalio u Rodopima.

Srpska vojska je osvojila grad Ser 25.9. 1345 . godine, tre?i grad po zna?aju u Vizantiji. Osvojena je i Halkidika, uklju?uju?i Svetu goru Atonsku. Uvidev?i da je Vizantijsko carstvo oslabilo, Du?an odlu?uje da na ru?evinama Vizantije podigne imperiju jednog mladog naroda punog snage. Nakon svih osvajanja Stefan Du?an je odlu?io da se proglasi za cara. Sklopio je dogovor sa Svetom gorom, koja je vizantijskog cara oduvek smatrala za svog jedinog i legitimnog vladara. Svetogorski Protat je odlu?io da se Du?anovo ime spominje u svim molitvama posle imena vizantijskog cara Jovana V. Za uzvrat, Du?an se obavezao da ?e po?tovati autonomiju Svete gore. Kralj Stefan Du?an se proglasio za cara oko Bo?i?a (25.12. 1345 .) u gradu Seru. Prema ustaljenim obi?ajima carigradski patrijarh je krunisao careve na Istoku, a papa careve na Zapadu. Po?to se nije mogao nadati da ?e ga iko od ove dvojice krunisati, srpska arhiepiskopija je uzdignuta na rang patrijar?ije. Arhiepiskop Joanikije je postao prvi srpski patrijarh. Međutim, i bugarski patrijarh je krunisao bugarske careve, a i jerusalimski patrijarh je krunisao vizantijskog cara Jovana Kantakuzina upravo u Du?anovo vrijeme.

Stefan Du?an je krunisan za cara Srba i Grka, Bugara i Arbanasa na Uskrs (16.4. 1346 .) u tvrđavi Kale ^[4] u Skoplju . Krunisanje su obavili srpski patrijarh Joanikije i bugarski trnovski patrijarh Simeon, uz saslu?enje arhiepiskopa autokefalne Ohridske arhiepiskopije koja je nakada bila patrijar?ija za vrijeme cara Samuila, kao i svih igumana manastira Svete Gore. Obrazlo?enje za ovaj postupak car Du?an je na?ao u u?enju hri??anske crkve. Sve ?to je nekada Gospod darovao prvom hri??anskom caru, Konstantinu Velikom, pre?lo je u Du?anove ruke. Misli se na zemlje i velike gradove ?gr?kog carstva“. Du?anova titula sada je glasila: Voljom Bo?jom, Blagoverni i Hristoljubivi car Srbljem i Grkom i zemlje pomorske i svemu disu (zapadu).

Glavni ?lanak: Du?anovo carstvo

Kantakuzin je uspeo da 1347 . godine postane vizantijski car. On kao i Grci Du?ana naziva ?srpskim kraljem“, jer je smatrao da je u hri??anskoj vaseljeni jedini car ? vizantijski car. Međutim, legitimni vizantijski car Jovan V u jednoj povelji Du?anu priznaje carsku titulu, a na Istoku je ve? odranije postojao bugarski car, mada se njegova titula na zapadu tretirala kao kraljevska. Protiv novostvorene Srpske patrijar?ije bila je Carigradska patrijar?ija , ?iji su mnogobrojni posedi priklju?eni Srpskoj crkvi. Carigradski patrijarh Kalist je, podstaknut iz politi?kih razloga od cara Jovana VI Kantakuzina, bacio anatemu na cara Du?ana, patrijarha Joanikija i sve srpsko sve?tenstvo i islju?io ih iz zajednice pravoslavnih hri??ana ( 1350 .). Sama anatema bila je vi?e politi?ke nego verske prirode ?to se vidi iz ?injenice da je ba?ena par godina posle Du?anovog krunisanja za cara, a da dva vaseljenska patrijarha koja su bila na tom polo?aju nakon Du?anovog krunisanja nisu uop?te reagovala. Ova anatema je skinuta za vreme kneza Lazara 1375 . godine. Car Du?an je za svog savladara odredio sina Uro?a i dodelio mu titulu kralja. Du?an je, kao car, dodeljivao titule i zvanja. Despoti su postali: Du?anov polubrat Simeon (Sini?a) , brat carice Jelene Jovan Asen , potom Jovan Oliver i Ivani? Berislavi? . Sevastokratori su postali: mu? Du?anove sestre Evdokije Dejan , otac Vuka Brankovi?a Branko Mladenovi? . Kesari su postali: Grgur Golubi? , Du?anov vojskovođa Preljub i Voihna .

Du?anovo carstvo , u skladu sa srednjovekovnim shvatanjima dr?ave, nije bila nacionalna dr?ava u dana?njem smislu re?i, uostalom kao i druge dr?ave toga doba, jer su u njoj kao carski podanici ?iveli kao priznati narodi Srbi , Grci , Bugari i Albanci . ^[2]

Nakon ?to je Atos potpao pod vlast cara Du?ana 1345 , on je optu?io gr?kog protu Nifona, poglavara svih manastira na Svetoj gori za mesalijanstvo (odnosno bogomilstvo ), ali je Nifona odbranio sv. Grigorije Palama . Smatra se da je ova optu?ba politi?ki motivisana, jer je Du?an hteo da postavi srpskog umesto gr?kog poglavara. ^[5]

Car Du?an je Hilandaru pot?inio crkvu Svetog Nikole u Dobru?ti kod Prizrena , crkvu Svetih Arhanđela u ?tipu , crkvu Svetog Nikole u Vranju sa naseljima i dobrima. Krajem 1347 . godine car Du?an i carica Jelena posetili su Hilandar . Prisustvo ?ena na Svetoj gori je zabranjeno, ali su one zajedno sa decom boravile tamo za vreme opsade Katalanaca. Car Du?an je Hilandaru podario novac, obnovio manastirsku bolnicu. Carici Jeleni je dozvoljeno da postane drugi ktitor kelije Svetog Save u Kareji. Zahvaljuju?i darovima cara Du?ana, Hilandar je postao najve?e manastirsko vlastelinstvo u Srpskom carstvu.

Kuga je odnela mnoge ?ivote u Evropi 1348 . godine. Ona je i olak?ala osvajanje Epira i Tesalije od strane srpske vojske. Srpsko carstvo se prostiralo od Dunava na severu do Korinta na jugu i od Jadranskog mora na zapadu do Egejskog mora na istoku. Du?anov namesnik u Tesaliji, sa sedi?tem u gradu Trikali, postao je vojvoda Preljub, a u Epiru, sa sedi?tem u Arti, Du?anov polubrat Simeon-Sini?a, dok je u ju?nim delovima Albanije, sa sedi?tem u Valoni , namesnik bio Jovan Asen, cari?in brat.

Vizantija nakon gubitka ovih podru?ja se svela na Carigrad , Trakiju , a od ostalih delova carstva jedino se dr?ao Solun koji nije bilo mogu?e osvojiti samo sa suva, ve? je bila potrebna flota i Moreja na Peloponezu. Du?an je godinama poku?avao da sa Mle?anima sklopi savez protiv Vizantije, obe?avaju?i im celo Carigradsko predgrađe Galatu, koju su dr?ali neprijatelji i stari suparnici Mle?ana - đenovljani , ali je ovima mnogo vi?e odgovarala slaba Vizantija od koje su dobijali mnoge povlastice i koje su mogli da dr?e u ?aci, nego sna?na Srbija. Du?an je nameravao i njih da osvoji. No, Carigrad nije mogao osvojiti bez pomo?i na moru. Venecija mu je odbila savezni?tvo, jer je bila u ratu sa đenovom .

Bosanski ban Stefan II Kotromani? je zauzeo Krajinu između Cetine i Neretve i ve?i deo Zahumlja. Car Du?an je prodro u Humsku Zemlju i nastavio prema Cetini i Krki 1350 . godine. Pro?ao je uzdu? cijele Bosne, a bosanski ban i vojska su se sklonili pred mo?nim carem u vrleti bosanskih planina. Car Du?an je do?ao duboko u Hrvatsku do Krke kako bi pomogao sestri Jeleni, koja je bila udata za Mladena III Bribirskog, gospodara Omi?a , Klisa i Skradina na Krki. Posle Mladenove smrti zainteresovanost za njegove posede ispoljili su Ugarska i Venecija. Dok je car Du?an ratovao na zapadu, Grci su poku?ali da iskoriste tu priliku i da pobolj?aju svoj polo?aj u oblasti Soluna, koji je bio pod opsadaom.

Posle vesti o pobunama na jugu zemlje, Du?an je zaustavio napredovanje ka zapadu i krenuo u Gr?ku da vra?a nakratko izgubljene gradove. Bosanski ban je ponovo osvojio Zahumlje. Kantakuzin je osvojio Veriju i Voden, ali ne i Srbicu, koje je branio kesar Preljub. Nakon povratka car Du?an je povratio teritorije, a Kantakuzin se povukao u Solun.

Prilikom zauze?a Vodena Du?an je vrlo o?tro postupio prema Grcima koji su ga izneverili. Ranjenom u borbi na?elniku grada Lisiku bi i??upana brada, pa je zlostavljan, i ina?e, u okovima poslat na suđenje u Skoplje, ali je na putu umro. Sam grad je za kaznu oplja?kan, a neverni stanovnici raseljeni. Obave?ten o nepouzdanom dr?anju gr?kog stanovni?tva i po drugim mestima, car je naredio najstro?e kazne i istrage. ^[6]

Du?an je obe?ao pomo? legitimnom caru Jovanu V, kako bi se re?ili Kantakuzina, te se Vizantija ponovo na?la u građanskom ratu.

Ratnici sukobljenih strana, Jovana V, srpskog te bugarskog cara sa jedne i Kantakuzina i Orhana sa druge strane, su se sukobili kod Didimotike ujesen 1352 . godine. Bugarska vojska se pre bitke povukla, dok je srpska pretrpela stravi?ne gubitke. Posle jakog zemljotresa 1354 . godine, Turci su zauzeli tvrđavu Galipolje i tu izgradili bazu za dalje prodore u Evropu.

Car Du?an se specijalnim poslanstvom koje je predvodio Nikola Bu?a , Kotoranin i carev protovestijar (blagajnik) obratio rimskom papi da ga imenuje za kapetana hri??anstva u krsta?kom ratu protiv Turaka i izrazio spremnost da rimskog papu formalno prizna za vrhovnog poglavara hri??anske crkve. U povratku je Nikola Bu?a sreo poslanike ?e?kog kralja koji je i?ao u Rim da bude krunisan za Sveto Rimsko-Nema?kog cara , koji je caru Du?anu uputio pismo u kome izra?ava zadovoljstvo ?to Du?an ?eli da prizna katoli?ku crkvu za Unam Sanctam (Jedinu Svetu) i da se jo? vi?e raduje ?to ?e se u bogoslu?enju mo?i zadr?ati slovenski jezik koji vezuje dva naroda. O?igledno je ?e?ki kralj bio pogre?no informisan jer Du?an nije namjeravao da prizna katoli?ku crkvu ve? samo papu za prvog među jednakima u hri??anstvu. Papa je pristao na uslove srpskog cara i uputio dva poslanika na ?elu sa biskupom Petrom Tomom, sa pismom (u kome je Du?ana nazvao "kraljem", ?to je Du?ana uvrijedilo), da cara i njegovu porodicu prevedu u unijatsku veru, ali car nije ?eleo da se pokatoli?i ve? samo prizna papu za vrhovnog poglavara crkve i da ostane pravoslavac. Na kraju kada su papinski legati stigli u Srbiju car Du?an im nije dopustio da obave "svoj posao" i najurio ih je iz Srbije.

Car Stefan Du?an je umro 20.12. 1355. godine, jo? uvek mlad i u punoj snazi, kada se spremao na pohod za osvajanje Carigrada. Uzrok smrti nikada nije utvrđen ali se govorilo o trovanju, mo?danom udaru i ?ak epilepsiji. Sahranjen je u svojoj zadu?bini manastiru Svetih Arhanđela kod Prizrena . Posle Du?anove smrti nasledio ga je sin, car Uro? V, a Srpsko carstvo je postepeno po?elo da se raspada.

Kada su 1927 . godine vr?ena arheolo?ka iskopavanja na lokalitetu manastira, u jugozapadnom delu crkve je nađen mermerni grob za koji je ustanovljeno da je carev. U grobu su pronađene ispreturane kosti koje su kasnije prenesene u crkvu Svetog Marka u Beogradu gde i danas po?ivaju.

Njegova kruna se ?uva u Cetinjskom manastiru u Crnoj Gori .

Sa svojom ?enom, Jelenom , car Du?an je imao jedno dete:

• Stefana Uro?a V , koji je nasledio srpski presto kao car

Pojedini autori smatraju da su Du?an i Jelena, pored Uro?a, imali jo? jedno dete,cerku, ali se danas uglavnom smatra su imali samo jedno dete ^[7] .

Glavni ?lanci: Du?anov zakonik i Progla?enje Du?anovog zakonika

Nastoje?i da se u svemu pona?a kao vizantijski carevi koji su bili uzor cijelom hri??anstvu, Stefan Du?an je razvio i ?iroku zakonodavnu delatnost. Du?anov zakonik vrhunac je ovih nastojanja, a Srbija je bila uređena pravna dr?ava jo? u srednjem vijeku. Zakonik se, po uobi?ajnoj numeraciji, sasatoji od 201 ?lana. Donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, odr?anom na Vaznesenje 21. 5. 1349 . godine u Skoplju (135 ?lanova), i dopunjen je na saboru odr?anom 31. 8. 1354 . godine u Serezu (66 ?lanova). Zakon je usvojen sa ciljem da se srpska dr?ava uredi propisima koji bi va?ili za celo carstvo i podjednako za sve podanike. U zakoniku se car Du?an deklari?e kao pravoslavni car, za?titnik i ?uvar vere, branilac od jeretika i kome je pripadalo pravo da upravlja i crkvenim poslovima. ^[8]

Du?anov zakonik ^[9] (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana ) je, uz Zakonopravilo ^{[10] [11] [12]} svetog Save , najva?niji zakon ( ustav ) srednjovekovne Srbije . Du?anov zakonik je urađen na temeljima Zakonopravila. U nekim ?lanovima car Du?an direktno upu?uje na Zakonopravilo (?lanovi 6, 8, 11, 101, 109 i 196). Jedna tre?ina Zakonika je urađena po ugledu na odgovaraju?e propise vizantijskog prava ^[13] . Velika je sli?nost ?lanova 171 i 172 Zakonika (koji propisuju nezavisnost sudstva) sa delovima iz vizantijskog zbornika Vasilike (knjiga VII, 1, 16-17), koje su bile vizantijska prerada Justinijanovog zbornika ^{[14] [15]} .

Prvih 38 ?lanova posve?eno je crkvi. Od 39-62 ?lana se utvrđuju prava i obaveze vlastele. Sudije su bile du?ne da sude po zakonu, a ne u strahu od cara. Du?anov zakonik je sadr?ao 201 ?lan (prema izdanju Stojana Novakovi?a iz 1898. godine) ^[16] , ali se, u zavisnosti od sa?uvanog prepisa, sastoji od 135 do 201 ?lana. Zakonik sa?injava jedinstvenu pravnu celinu zajedno sa dva vizantijska pravna akta: Zakon cara Justinijana (Justinijanov zbornik) i skra?ena Sintagma Matije Vlastara .

Preci Stefana Du?ana, tri kolena unazad

Stefan Du?an	Otac: Stefan De?anski , kralj Srbije	Deda (po ocu): Stefan Milutin , kralj Srbije	Pradeda: Stefan Uro? I , kralj Srbije
			Prababa: Jelena An?ujska
		Baba (po ocu): Ana Terter	Pradeda: đorđe I Terter , car Bugarske
			Prababa: Kira Marija Asen
	Majka: Teodora Smilec	Deda (po majci): Smilec , car Bugarske	Pradeda: ???
			Prababa: ?
		Baba (po majci): Smilcena	Pradeda: Konstantin Paleolog
			Prababa: Irina Komnin

• Du?anovo carstvo
• Du?anov zakonik

• Milo? Blagojevi? : ?Srbija Nemanji?a i Hilandar“
• Konstantin Jiri?ek : ?Politi?ka istorija Srba“
• Vladimir ?orovi? : ?Istorija Srba“
• Fajfri? dr ?eljko, ?Sveta loza Stefana Nemanje“, DD Grafosrem i Srpska pravoslavna zajednica, ?id, od 193. do 290. strane.

• Istorijska biblioteka: Stefan Du?an
• ?Stefan Du?an - car i kralj“ ^{[ mrtav link ]} , akademik Sima ?irkovi? i profesor Bo?idar Ferjan?i?, Ve?ernje novosti , feljton, 2005.

Prethodnik: Stefan Uro? III De?anski

Kralj i potom car Srbije ( 1331 ? 1355 )

Nasl j ednik: Stefan Uro? V