Miguel de Cervantes Saavedra
Portret za koga se govori da ga je naslikao Juan Martinez de Jauregui y Aguilar (cca. 1600). .
Biografske informacije
Rođenje	Alcala de Henares , ?panija
Smrt	16. 4. 1616 . (dob: 68) Madrid , ?panija
Po?ivali?te	Samostan Bosonogih trinitarijanaca, Madrid
Nacionalnost	?panska
Obrazovanje
Zanimanje	romanopisac, pjesnik i dramati?ar
Inspiracija
Od Homer , Vergilije , gr?ka filozofija , vite?ka romansa , italijanska renesansa
Na roman

Migel de Servantes Saavedra ( ?p. Miguel de Cervantes Saavedra ; Alkala de Enares , 29. septembar 1547 . ? Madrid , 23. april 1616 ) je bio ?panski pesnik , dramaturg i iznad svega prozni pisac . Smatra se jednom od najve?ih figura ?panske knji?evnosti. Prema svojim delima, pripada kako renesansi , tako i baroku i Zlatnom veku ?panske knji?evnosti i na neki na?in predstavlja sintezu ova dva pravca ^[1] . U svetu je poznat kao autor prvog modernog romana i najprevođenije knjige posle Biblije , Veleumnog plemi?a, Don Kihota od Man?e ^[2] . Bio je svedok vrhunca mo?i i po?etka opadanja velike ?panske imperije koja se u to doba prostirala na tri kontinenta.

?ivot Migela Servantesa je do 18. veka bio nepoznanica i postavljao je mnoge nedoumice ^[3] . Sistematsko istra?ivanje javnih i privatnih arhiva po?elo je tek u 18. veku i nastavilo se do danas, ?iji je rezultat obimna dokumentacija koju danas posedujemo o ovom velikom ?panskom piscu , pesniku i dramaturgu . Međutim, jo? uvek postoje delovi Servantesovog ?ivota o kojima se malo ili gotovo ni?ta ne zna ^[3] , kao npr. period između 1597 . i 1604 . koji obuhvata vreme od njegovog odlaska u zatvor u Sevilji do prelaska u Valjadolid , ili na primer o motivima mnogih presudnih odluka koje je doneo u ?ivotu: odlazak u Italiju , odabir vojni?ke slu?be, povratak u ?paniju koji je bio osuje?en gusarskim napadom, njegovo lutanje po Andaluziji između 1587 . i 1597 . kao sakuplja? poreza, definitivan povratak u Madrid 1608. i povratak pisanju. Odatle i mnoga pogre?na namerna ili nenamerna nadome?tanja mra?nih laguna u Servantesovom ?ivotnom putu ?esto pogre?nim tuma?enjima Servantesovog diskursa u delima koji bi se mogao protuma?iti kao davanje autobiografskih podataka ^[3] . Servantes je retko govorio u svoje ime i vi?e je voleo da daje podatke o sebi preko izmi?ljenih likova kao ?to je to bio mavarski pripoveda? Sid Benand?elija iz Don Kihota , ili u svojim prolozima, posvetama i u ? Putu na Parnas “, gde daje ?krte i razbacane opise autora, tj. sebe, koji se ne mogu tuma?iti sa sigurno??u ^[3] . Tako se zna da je kr?ten 9. oktobra 1547 . godine ^[4] u crkvi Santa Marija del Major ( ?p. Santa Maria la Mayor ), ali se ta?an datum rođenja nije mogao utvrditi. Pretpostavlja se da je to bilo 29. septembra , na dan sv. Mihajla ^[3] (Migel ? Mihajlo/Mihailo na ?panskom), ali i po tom pitanju postoje mnoge nedoumice.

Takođe treba napomenuti da je svoje drugo prezime, Saavedra, verovatno uzeo od nekog daljeg rođaka nakon povratka iz al?irskog zarobljeni?tva ^{[3] [5]} . Najraniji dokument na kom se Servantes potpisuje sa ova dva prezimena (Servantes Saavedra), datira nekoliko godina nakon ?to se vratio u ?paniju. Po?eo je da dodaje drugo prezime, Saavedra, oko 1586 . ili 1587 . u zvani?nim dokumentima kao ?to je na primer bio dokument u vezi sa njegovim brakom sa Katalinom de Salazar ^[6] .

Servantes se rodio u Alkali de Enares kao tre?e od petoro dece (Andrea i Luisa su bile starije, a Rodrigo i Magdalena mlađi od Migela ^[7] ) Leonor de Kortinas ( ?p. Leonor de Cortinas ) i Rodriga Servantesa ( ?p. Rodrigo de Cervantes ) porodi?nog lekara i hirurga za koga se smatra da je verovatno bio jevrejskog porekla ( novi hri??anin ) ^{[7] [8]} . Bio je kr?ten u crkvi Santa Marija la Major ( ?p. Santa Maria la Mayor ). Otkri?e njegove kr?tenice iz te crkve u 18. veku, kona?no je razre?ilo misteriju mesta njegovog rođenja. Porodica se stalno selila tako da se ne zna mnogo o Servantesovom detinjstvu.

Godine 1551 . porodica Servantes se definitivno preselila u Valjadolid u potrazi za boljim ?ivotom. Nakon entuzijazma novog po?etka, Rodrigo Servantes je zapao u dugove zbog kojih je vi?e puta dospevao i u zatvor, a cela imovina mu je bila konfiskovana. Nakon nekoliko veoma te?kih godina, godine 1553 . Rodrigo Servantes se vratio s porodicom u Alkalu na kratko, da bi potom oti?ao sam u Kordobu , u pratnji samo svoje majke. Tamo je, zahvaljuju?i svom ocu (s kim isprva nije bio u dobrim odnosima), dobio posao lekara i hirurga u zatvoru Inkvizicije . Ubrzo zatim je doveo i svoju porodicu iz Alkale da mu se pridru?e u Kordobi.

U Kordobi je Migel krenuo da se ?koluje na akademiji Alonsa de Vijerasa ( ?p. Alonso de Vieras ). Ubrzo ?e pokazati veoma veliko interesovanje za knji?evnost . Ne?to kasnije nastavio je ?kolovanje kod kordopskih jezuita . U to doba ?e videti prve predstave Lopea de Ruede ( ?p. Lope de Rueda ) koje ?e, kao i kordopska pikareska, ostaviti dubok trag na mladog Servantesa. Nakon smrti Migelovih dede i babe, Servantesov otac je odlu?io da krene opet na put ? prvo u Granadu a zatim u Sevilju , grad koji je u ono doba bio u punom razvoju i smatrao se najva?nijim gradom u ?paniji. U Sevilji Migel je nastavio svoje ?kolovanje kod seviljskih jezuita. Njegov profesor je bio otac Asevedo ( ?p. Padre Acevedo ) u ?ijim su komedijama igrali njegovi studenti. Otac Asevedo ?e takođe veoma mnogo uticati na formiranje budu?eg dramaturga Servantesa. U to doba ?e Servantes po?eti da pi?e i svoje prve pozori?ne komade realisti?nog karaktera.

Po?etkom 1566 . godine porodica se preselila u Madrid , grad koji je bio u usponu i do?ivljavao je demagrafsku eksploziju zahvaljuju?i tome ?to se u to doba tamo preselio dvor Filipa II . U to doba Serantes je napisao svoje prve stihove ? sonet u ?ast rođenja druge k?erke Filipa II i njegove druge ?ene, Izabel de Valoa . Huan Lopez de Ojos ( ?p. Juan Lopez de Hoyos ), profesor u ?koli ?Estudio de la Vilja“ ( ?p. Estudio de la Villa ), koju je Servantes pohađao, objavio je ?ak neke Servantesove stihove (nuestro caro y amado discipulo ^[7] ? ?na?eg nam dragog i voljenog u?enika“) u svojoj knjizi o bolesti i smrti Izabele de Valoa.

Prema dokumentima nađenim u Arhivu Simankas ( ?p. Archivo de Simancas ), zbog navodnog u?e??a u dvoboju u kom je bio ranjen izvesni Antonio de Segura ^[9] ( ?p. Antonio de Sigura ), 15. septembra 1569 . godine Migel Servantes je osuđen na proterivanje na 10 godina i na odsecanje desne ?ake, zbog ?ega ?e Servantes pobe?i prvo u Sevilju, a odatle u Italiju .

U Italiji je stupio u slu?bu kardinala Akvavive ( ?p. Acquaviva ). Pro?ao je Italiju uzdu? i popreko, i video nekoliko italijanskih pozori?nih remek-dela. Godine 1570 . ipak je odlu?io da napusti palatu svog gospodara i da se prijavi kao vojnik u ?pansku armadu . Oti?ao je u Napulj gde se pridru?io ?eti koju je predvodio Alvaro de Sande ( ?p. Alvaro de Sande ). U maju 1571. godine osnovana je Sveta liga , kao i vojska don Huana od Austrije , kraljevog polubrata, a ?panske snage se u?urbano spremaju za odlu?uju?i sukob sa Turcima. U leto 1571 . u Italiju je pristigla i ?eta Dijega de Urbine ( ?p. Diego de Urbina ) u kojoj je slu?io Migelov mlađi brat, Rodrigo i kojoj se Migel pridru?io, ne toliko iz ubeđenja koliko iz privatnih razloga.

U?estvovao je u ?uvenoj bici kod Lepanta , 7. oktobra 1571 . u kojoj je izgubio levu ruku i zbog ?ega su ga zvali Jednoruki sa Lepanta ( ?p. Manco de Lepanto ) ^[8] . Servantes je bio izuzetno ponosan na svoje u?e??e u ovom zajedni?kom vojnom poduhvatu mleta?kih , papskih i ?panskih snaga pod vrhovnim vođstvom Huana od Austrije u kom je u?estvovalo vi?e od 200 galija , 50 fregata i 80.000 ljudi, ?to ?e vi?e puta naglasiti u svojim delima. Nakon pobede koja je ozna?ila kraj osmanskog preimu?stva na moru, Migel, te?ko ranjen, preba?en je u Mesinu u bolnicu na le?enje i oporavak, gde je proveo nekoliko meseci da bi u aprilu 1572 . godine ponovo stupio u slu?bu, kada je bio unapređen u ?elitnog vojnika“ ( ?p. soldado aventajado ) zbog zasluga u bici kod Lepanta. Potom ?e u?estvovati u vojnim ekspedicijama protiv Turaka na Krfu i u Tunisu , da bi 1574 . godine definitivno napustio vojnu slu?bu ^[9] .

... Ali nisam mogao da ne osetim ?to me je nazvao matorim i jednorukim, kao da je do mene stojalo da zadr?im vreme, te da za me ne proti?e, kao da sam moju ruku izgubio u kakvoj kr?mi, a ne u najuzvi?enijoj prilici ?to su je videla pro?la stole?a i sada?nja, i ?pto ?e je budu?i vekovi videti. Ako moje rane ne blistaju u o?ima onoga koji ih gleda, bar ih po?tuju oni koji znaju gde sam ih zadobio; a vojniku bolje dolikuje da je mrtav u boju negoli slobodan u bekstvu; pa o tome ja mislim, kad bi mi sad predlo?ili i ostvarili ne?to nemogu?e, ja bih vi?e voleo ?to sam se na?ao u onom divnom boju negoli da sam sad izle?en od mojih rana, a da nisam bio u njemu...

Don Kihot (II deo), ?Predgovor ?itaocima“. Prevod: đorđe Popovi? [10] )

Tada ?e nastati i neka od njegovih zna?ajnih dela ? Put na Parnas ( ?p. Viaje del Parnaso ), Galateja ( ?p. La Galatea ), Uzorne novele ( ?p. Novelas Ejemplares ), Pustolovine Persilesa i Sihismunde ( ?p. Los trabajos de Persiles y Segismunda ). U tom periodu, glavni uticaji koje je Servantes primio na polju knji?evnosti bili su Petrarka , Boka?o , Ariosto i Bojardo , iako se njegova kasnija dela ne ograni?avaju samo na imitaciju ovih velikana italijanske renesansne knji?evnosti. Godine 1575 . Servantes se ukrcao na brod u Napulju i krenuo ka Barseloni, ku?i. Sa sobom je nosio preporuke Huana od Austrije i vojvode od Sese. Međutim, brod je pao u ruke berberskih gusara , koji su njega i njegovog brata (koji je s njim putovao) odveli u Al?ir , gde je u zarobljeni?tvu proveo pet godina ( 1575 ? 1580 ). Smatra se da je Servantes toliko godina proveo u zarobljeni?tvu upravo zbog preporuka tako visokih li?nosti koje je nosio sa sobom ? naime, gusari, videv?i te preporuke, bili su ubeđeni da im je neka veoma uva?ena li?nost dopala ?aka, te su uporno tra?ili preveliki otkup za njega i njegovog brata, a koji njegova porodica nije mogla da plati. Iskustvo iz ovog perioda Servantesovog ?ivota ?e se reflektovati u njegovim delima Al?irske dogodov?tine ( ?p. El trato de Argel ) i Al?irske tamnice ( ?p. Los banos de Argel ) ^[11] . U toku tih pet godina, Servantes je bezuspe?no poku?ao ?etiri puta da pobegne iz zato?eni?tva ^[11] .

U aprilu 1576 . godine Servantesov otac je saznao da mu je sin zato?en u Al?iru , te je poku?ao da skupi novac za otkup, ali bez uspeha. Tra?io je pomo? od Kraljevskog saveta ( ?p. Consejo Real ) i Saveta Kastilje ( ?p. Consejo de Castilla ), ali je bio odbijen. Onda je Servantesova majka, Leonor, iza?la pred Krsta?ki savet ( ?p. Consejo de la Cruzada ) i pod la?nim izgovorom da je udovica, uspela da dobije pomo? u vidu pozajmice. Međutim, suma nije bila dovoljna, a Migel, siguran u beg koji je bio planirao, odrekao se prava prvorođenog sina u korist svog brata, te je tako Rodrigo, a ne Migel bio oslobođen na osnovu poslatog otkupa. Beg međutim, nije uspeo, a Servantes, po?to je priznao da je on bio vođa, morao je da provede pet meseci u kraljevskim tamnicama. Ovo nije bio ni prvi ni poslednji put da je Servantes poku?ao da pobegne. Samo ga je status privilegovanog zato?enika koji je imao zahvaljuju?i pismu Huana od Austrije koje je nosio sa sobom u trenutku zarobljavanja spasao od sigurne smrti.

U maju 1580 . godine u Al?ir je stigao fra Huan Hil ( ?p. Fray Juan Gil ), glavni prokurator religioznog reda sv. Trojice. Sa sobom je nosio otkup koji se jednim delom sastojao od sume koju je prilo?ila Servantesova majka (280 eskuda) i delom od novca koji je dat kao pomo? ekspediciji (220 eskuda). Servantes je u septembru bio oslobođen, ali pre nego ?to je po?ao za ?paniju, morao je da se odbrani od optu?bi da je sarađivao sa muslimanskim gusarima ^[3] .

Dana 27. oktobra 1580 . Servantes se iskrcao u Deniji , na severu Alikantea . Pro?av?i prvo kroz Valensiju , stigao je kona?no u Madrid mesec dana kasnije.

Nakon dolaska u ?paniju , Servantes je prvo poku?ao da sredi pozajmicu sa Savetom Kastilje koju je njegova porodica dobila za njegov otkup. Takođe ?eleo je da bude siguran da je pomilovan za dvoboj sa Segurom zbog koga je pre deset godina bio osuđen. U Valensiji ?e posetiti Timonedu, izdava?a dela Lopea de Ruede , a takođe ?e se dru?iti sa tamo?njim pesnicima i piscima. Po dolasku u Madrid , svoju porodicu je na?ao u veoma te?koj situaciji. Otac je bio do gu?e u dugovima i gluv, a majku je grizla savest zbog toga ?to je morala da la?e zarad svojih sinova. Njegov brat Rodrigo je zbog takve materijalne situacije opet bio u slu?bi vojvode od Albe . U tom periodu je odlu?io da ode na dvor i zato ?e putovati prvo u Oran , zatim Kartahenu i na kraju u Lisabon , ali ne uspeva. Na kraju se vratio u Madrid gde je takođe poku?ao da izdejstvuje da ga po?alju u Ameriku , ali takođe bez uspeha. U Madridu je po svoj prilici bio u vezi sa izvesnom Anom de Viljafranka ( ?p. Ana de Villafranca ) ^[12] koja mu je rodila jednu vanbra?nu k?erku, a 1585 . godine se o?enio sa Katalinom de Salazar i Palasios ( ?p. Catalina de Salazar y Palacios ) koja je bila 22 godine mlađa od njega ^[12] . Bila je k?erka idalga iz Eskivijasa ( ?p. Esquivias ) gde se Servantes nakon ?enidbe trajno nastanio.

Iako van Madrida , nije prekinuo veze sa knji?evnim svetom. Obnovio je prijateljstvo sa svojim starim profesorom, Lopezom de Ojosom , koji ?e biti blisko upoznat sa delom koje je tada po?eo da pi?e, pastoralnim romanom ?Galateja“. Takođe se ponovo na?ao sa svojim starim prijateljima piscima, Pedrom Lajnezom i Fransiskom Figeroom , a sklopio je i nova prijateljstva sa pesnicima Pedrom Padiljom , Huanom Rufom i Galvezom de Montalvom . U delima ovih pesnika se pojavljuju Servantesovi soneti , a i Servantes takođe uklju?uje u svoj pastoralni roman ? Galateja “ neke od soneta ovih pesnika. U ovakvom pozitivnom okru?enju, Servantes je 1585 . u Alkali objavio pastoralni roman , ? Galateja “ koju je finansirao Blas de Robles ( ?p. Blas de Robles ), a ?tampao Huan Gracijan ( ?p. Juan Gracian ). Pod Montalvovim uticajem, koristi?e pseudonime i igra?e se sa izmi?ljenim likovima, a kao referencu ?e vi?e puta pomenuti Montemajorovu Dijanu, delo koje je u to doba bilo popularno. Kasnije ?e u svom ?Don Kihotu“ kritikovati ovu proznu vrstu, smatraju?i je la?nom i neodgovaraju?om realnosti. ?Galateja“ je, međutim, imala uspeha. U madridskim literarnim krugovima mnogi su je hvalili, uklju?uju?i i samog Lopea de Vegu . Pet godina kasnije, pojavi?e se drugo izdanje. Takođe je i u Francuskoj imala dosta uspeha, mada ?e tamo biti prvi put objavljena 1611 . Međutim, iako je u vi?e navrata obe?avao, nikad nije napisao drugi deo.

Tih godina se stvaraju mnoge gluma?ke dru?ine koje prikazuju kako svetovne tako i crkvene pozori?ne prikaze po gradovima, nastaju prva improvizovana ali stalna pozori?ta koja su se nazivala korali za komedije ( ?p. corrales de comedias ), a uporedo nastaje i nova dramska vrsta, nova komedija , koja je po temama i stilu bli?a obi?nom narodu, a po formi totalno razbija klasi?nu koncepciju dramske vrste. U tim po?ecima nastanka ?narodnog“ pozori?ta, određeni autori, među kojima je bio i Servantes, poku?avaju da spasu klasi?ni teatar ^[12] . S tim u vezi, Servantes ?e napisati nekoliko klasi?nih tragedija , od kojih su dve pre?ivele do danas: ? Al?irske dogodov?tine “ i ? Opsada Numansije “. Ne zna se, međutim, ni?ta o drugih dvadeset ili trideset komedija za koje on sam tvrdi da je napisao u tom periodu ^[12] .

Godine 1587 . Servantes se oprostio od svoje ?ene iz nepoznatih razloga i oti?ao u Sevilju . Tamo je stupio u slu?bu ?panske Armade kao intendant . Putovao je Andaluzijom i nabavljao ?ito za vojsku. Godine 1590 . opet je poku?ao da izdejstvuje da ga po?alju u Ameriku, ali opet bez uspeha. Godine 1592 . Servantes je dopao zatvora zbog la?nih optu?bi da je ilegalno prodavao ?ito, gde ?e ostati dve godine, do 1594 ^[13] .

Servantes ?e u ovom periodu napisati mnoge od svojih Uzornih novela ( Ljubomorni Ekstremadurac , Rinkonete i Kortadiljo , Razgovor pasa ), kao i druge novele koje su uklju?ene u ?Don Kihota“ ( Rob ). Takođe je napisao i ne?to poezije , a postoje dokazi o postojanju ugovora koji je potpisao 1592 . godine sa izvesnim Rodrigom Osorijem ( ?p. Rodrigo Osorio ) prema kome se obavezao da ?e napisati ?est komedija ?kad bude stigao“, obaveza koju o?igledno nije ispunio ^[13] .

Godine 1594 . Servantes je dobio posao sakuplja?a poreza. Posao je obavljao u provinciji Granada i kad ga je kona?no zavr?io i vratio se u Sevilju , trgovac Simon Frejre ( ?p. Simon Freire ) kod koga je deponovao sakupljeni porez, je bankrotirao, a sam Servantes bio optu?en i osuđen da je prisvojio novac koji je sakupio ^[14] .

U tom zatvoru u Sevilji Servantes je imao prilike da dođe u bliski kontakt sa najni?im slojevima dru?tva i njihovim ?argonom, pravilima, hijerarhijom, ?to ?e kasnije iskoristiti u svojim delima. U tom istom zatvoru ?e nastati i prvo poglavlje ?Don Kihota“, kako sam tvrdi u Prologu prvog dela ^[14] .

Ne zna se sa sigurno??u kada se Servantes ponovo na?ao na slobodi, ali se zna da je 1600 . godine definitivno napustio Sevilju, i da je iste godine zabele?eno njegovo prisustvo u Toledu , a potom 1602 . godine u Eskivijasu ^[14] .

Godine 1604 . Servantes se nastanio sa svojom ?enom u Valjadolidu , gde se iste godine preselio i dvor Filipa III . Tu je na?ao i izdava?a Fransiska de Roblesa, sina Blaska de Roblesa koji mu je pre mnogo godina izdao ?Galateju“ ^[15] .

Krajem decembra 1604 . godine iza?ao je iz ?tampe prvi deo ? Don Kihota “ koji su prethodno najvili Lope de Vega i Lopez de Ubeda . Ve? u prvim mesecima slede?e godine prime?ivao se uspeh dela: U martu Servantes je dobio pro?irenje dozvole ?tampanja na Portugal i Aragon (prethodno je dobio samo za Kastilju ). Pojavila su se i dva piratska izdanja u Portugalu i drugo izdanje u Kastilji. Pojavljuju se prve narud?bine iz Amerike , a na maskembalima ljidi su po?eli da se preru?avaju u Don Kihota i San?a Pansu kao popularne literarne li?nosti ^[15] .

Posle izlaska Don Kihota iz ?tampe, Servantes je postao poznat i van granica ?panije. Izlaze nova izdanja ?Kihota“: u Briselu ( 1607 ) i Madridu ( 1608 ). Tomas ?elton prevodi ?Don Kihota“ na engleski jezik koji ?e se pojaviti 1612 ^[16] . Sezar Uden 1611 . po?inje francuski prevod koji ?e zavr?iti ?etiri kodine kasnije ^[17] .

Servantes se definitivno vratio u Madrid februara 1608 . Prvo je ?iveo u ulici Magdalena, a zatim se preselio u ulicu Leon, u, kako se tada zvao, ?kvart muza“, gde su ?iveli i Lope de Vega i Fransisko de Kevedo i Velez de Gevara . Godine 1612 . preselio se u ulicu Uertas, da bi kona?no 1615 . pre?ao u ku?u na uglu ulica Leon i Frankos ^[18] .

Svoje poslednje godine ?ivota Servantes uglavnom je provodio u Madridu , iz kog je odlazio samo na kratka putovanja u Alkalu ili Eskivijas . U prole?e 1610 . grof od Lemosa bio je imenovan vicekraljem Napulja i Servantes (kao i Gongora ) se nadao da ?e biti pozvan da mu se pridru?i kao dvorski pesnik, ali od toga na kraju ni?ta nije bilo ^[18] .

U ovim poslednjim godinama ?ivota Servantesa su ophrvali porodi?ni problemi i tri smrti: njegove sestre Andreje u oktobru 1609 , njegove unuke, Izabele Sans ?est meseci kasnije i njegove druge sestre, Magdalene, januara 1610 ^[18] . Pozne godine su Servantesu takođe donele ose?aj bliskosti s Bogom: aprila 1609 . godine postao je ?lan ?Kongregacije slugu svetog sakramenta“ ( ?p. Congregacion de los Esclavos del Santisimo Sacramento ), iako se ni?ta ne zna o tome da li se striktno pridr?avao njihovih pravila ( postovi i apstinencija određenih dana, svakodnevno prisustvovanje misama , spiritualne ve?be i posete bolnicama). U julu 1613 . postao je isku?enik, a zaredio se 2. aprila 1616 , nekoliko meseci pre smrti ^[18] .

U međuvremenu, Servantes je zavr?io i svoje ? Uzorne novele “ ^[17] . Neke su najverovatnije nastale u doba njegovih pute?estvija po Andaluziji , kao Rinkonete i Kortadiljo ili Ljubomorni Ekstremadurac , druge su pak nastale u periodu njegovog boravka u Valjadolidu , a druge su, opet, ne?to kasnije napisane, kao Razgovor pasa , ili Cigan?ica i u kojima se jasno vide aluzije na rastu?u netrpeljivost prema moriskosima koji su 1609 . bili proterani kraljevskim dekretom. Delo izlazi iz ?tampe u izdanju Huana de la Kueste 1612 . godine, sa posvetom grofu od Lemosa sa kojim je Servantes mislio da ?e i?i u Italiju ^[17] . Odmah su do?ivele uspeh: za deset meseci u ?paniji su ?tampana ?etiri izdanja, posle kojih ?e do?i jo? 23 izdanja do kraja veka, a Rose d'Odigije ( fr. Rosset y D'Audiguier ) ih prevodi na francuski 1615 . godine. Francuski prevod je do?iveo osam izdanja tokom 17. veka ^[17] .

Godine 1613 . po?eo je da pi?e i ?Put na Parnas“ po ugledu na istoimeno delo ?ezarea Kaporalija ( ital. Cesare Caporali ) ^[17] . Delo ?e iza?i iz ?tampe 1614 . godine.

Nakon kratke pauze kada su se sva pozori?ta zatvorila zbog smrti Filipa II , ?panski teatar do?ivljava pravi procvat. Stvorila se atmosvera koje je bila inspiracija za mnoge pesnike i dramaturge, a plodni i ma?toviti ?monstrum prirode“ ^[19] , Lope de Vega, okru?en grupom pristalica i u?enika, pretvorio se u idola obi?nog priprostog naroda ^[17] . Godine 1609 . Lope objavljuje svoju ?uvenu ?Novu umetnost pravljenja komedija“ ( ?p. Arte nuevo de hacer comedias ) u kojoj izla?e svoju poetiku, podvla?e?i njegova formula o ugađanju prostom narodu daje vi?e nego dobre rezultate. Kroz usta lika sve?tenika u ?Don Kihotu“, Servantes nevoljko priznaje genijalnost Lopeu, ali izra?ava i svoje negodovanje zbog ugađanja ukusima prostog naroda ^[17] . Verovatno da je to bio i razlog bojkota koji je do?iveo kad se vratio u Madrid ? naime, nije mogao da nađe ni jednog vlasnika pozori?ta (koji su u velikoj ve?ini ujedno bili i pisci novih komedija ) koji bi uvrstio na repertoar njegova dela. Svoje razo?arenje izrazio je u prologu ?Osam komedija i osam entremesa“:

...pensando que aun duraban los siglos donde corrian mis alabanzas, volvi a componer algunas comedias; pero no halle pajaros en los nidos de antano; quiero decir que no halle autor que me las pidiese, puesto que sabian que las tenia, y asi las arrincone en un cofre y las consagre y condene al perpetuo silencio... ...misle?i da jo? uvek traje ono vreme kad su me hvalili, opet sastavih neke komedije, ali ne nađoh pti?e u gnezdima ranijih vremena; ho?u da ka?em, ne nađoh nikog ko bi mi ih tra?io, jer su znali da ih imam, tako da ih pohranih u kov?eg, posvetih ih i osudih na ve?itu ti?inu... ^[3]

U ?Dodatku na Parnas“, Servantes obja?njava kako je odlu?io da svoje komedije ?publici predstavi u knjizi, kad ve? ne mo?e u pozori?tima“ i tako se septembra 1615 . godine pojavila zbirka ? Osam komedija i osam novih međuigri “ u izdanju Huana de Viljaroela ( ?p. Juan de Villarroel ) ^[17] . Ove komedije su sastavljene u razli?ito doba i ne mo?e se utvrditi njihov hronolo?ki sled, ali jedno je sigurno ? njihovo objavljivanje ih je spaslo od zaborava.

Iako je jo? u prvom delu ?Don Kihota“ obe?avao nastavak dogodov?tina veleumnog plemi?a i njegovog konju?ara, San?a, Servantes je ispunio obe?anje tek nakon 10 godina i to tek nakon izlaska apokrifnog drugog dela ?iji je autor bio izvesni Alonso Fernandez de Aveljaneda ( ?p. Alonso Fernandez de Avellaneda ), rodom iz Tordesiljasa ^[20] . Apokrifni drugi deo ?Don Kihota“ iza?ao je u Taragoni , u izdanju izvesnog Felipea Roberta ( ?p. Felipe Roberto ). Ovo delo je bilo totalni falsifikat, po?ev od odobrenja knjige, preko dozvole za ?tampanje do imena ?tampa?a i mesta izdanja. ?ak je i ime samog autora bilo la?no. Martin Riker ( ?p. Martin de Riquer ) je relativno skoro uspeo da na osnovu analize teksta iznese pretpostavke da se radi o izvesnom Heronimu de Pasamonteu ( ?p. Jeronimo de Pasamonte ), vojniku i piscu koji je mogao biti inspiracija za lik galija?a Hinesa de Pasamontea koji se pojavljuje u 32. poglavlju prvog ?Don Kihota“. Prolog apokrifnog ?Don Kihota“, koji se pripisuje Lopeu de Vegi , veoma je povredio Servantesa, u kome mu se preporu?uje da ?spusti nos i da bude skromniji“, i gde se ismevaju njegove godine uz optu?be da ima ?vi?e jezika nego ruku“ ^[20] , aludiraju?i na Servantesovu sakatost.

Servantes mu je odgovorio s merom u Prologu drugog dela ?Don Kihota“, rekav?i kako je svoje rane zaradio u ?najuzvi?enijoj prilici ?to su je videla pro?la stole?a i sada?nja, i ?to ?e je budu?i vekovi videti“. Zatim je na elegantan na?in dao i svoju ocenu o samom apokrifnom delu ? u samoj knjizi dok Don Kihot prelistava Aveljanedinu knjigu, tu se zadese dva ?itaoca koji razo?arano komentari?u ?budala?tine koje su upravo pro?itali“, a potom Servantes ubacuje u radnju i jedan lik iz apokrifnog dela i daje mu priliku da upozna pravog ?Don Kihota“ i da uvidi da je Aveljanedin lik jedan obi?an prevarant ^[20] .

U novembru 1615 . godine, posve?en grofu od Lemosa, iza?ao je drugi deo ?Veleumnog plemi?a, Don Kihota od Man?e“, u kome Servantes opisuje nastavak dogodov?tina plemenitog idalga i njegovog konju?ara, ali ovaj put ga vodi do kraja, do same samrtni?ke postelje i time uklanja svaku dalju mogu?nost pojave novih apokrifnih nastavaka ^[20] .

Nekoliko meseci pred smrt, Servantes poslednjim snagama uspeva da zavr?i svoje poslednje delo, ? Pustolovine Persilesa i Sihismunde “ ^[21] , koje je verovatno po?eo jo? 1609. i najavljivao ga je vi?e puta u svojim ranijim delima ^[22] . Po tematici, ?Persiles“ pripada podvrsti pustolovnog romana koji ima elemente vite?kog i ljubavnog romana , veoma popularnog u 16. i 17. veku ^[22] .

Servantes je bio sahranjen 23. aprila 1616 . godine. Parohija San Sebastijan je zabele?ila samo datum sahrane, prema tada?njim obi?ajima, i taj datum je do danas ostao zabele?en kao dan smrti Servantesa, na koji se u ?paniji i celom svetu slavi Dan knjige ^[21] .

Servantes pripada, kako svojim ?ivotom, tako i svojim delom, koliko renesansi , toliko i baroku . ?iveo je u jednom prelomnom vremenu, kako politi?kom, tako i na polju knji?evnosti, koje je nastojao da razume i objasni. Renesansni ideali i na?in razmi?ljanja, kao i knji?evne forme polako ali sigurno se menjaju ili nestaju. Na temeljima evropske renesanse formira se tipi?no ?panski barok , sa samo sebi svojstvenim i nigde u svetu ponovljivim karakteristikama. Servantes je stvarao u svim knji?evnim rodovima ? bio je pesnik, dramaturg i iznad svega, prozni pisac ^[23] .

Servantes je u toku celog svog stvarala?kog ?ivota negovao poeziju i voleo je, iako ga njegovi savremenici nisu smatrali naro?itim pesnikom , ?ega je i on sam bio svestan. Poezija je bila prvi knji?evni rod u kom se Servantes ogledao. Tematski, metri?ki i stilski sledio je uzore popularni renesansnih pisaca ? Petrarka , Boka?o , Ariosto ? da bi u poznim godinama i sam u?estvovao u stvaranju barokne poezije ^[24] .

Servantesova poezija je sinteza dve glavne struje koje su u na kraju renesanse i po?etku baroka vladale u ?panskom pesni?tvu ^[24] :

• poezija pod italijanskim uticajem i
• tradicionalisti?ka poezija.

Servantesova poezija se mo?e razvrstati na nekoliko tematskih grupa ^[24] :

• Pastoralno-ljubavne pesme.
• Prigodne pesme.
• Pesme po ugledu na narodnu poeziju.
• Pesme o poeziji i o pesnicima.

Pastoralna tematika je veoma prisutna u Servantesovom pesni?kom opusu, naro?ito pesme uklju?ene u njegova prozna dela. U toj grupi, ljubav je naj?e??i motiv. U prigodnim pesmama je opevao niz poznatih li?nosti onog doba, kao i neke aktuelne događaje. Zatim, pisao je pesme po ugledu na narodnu usmenu poeziju koje je takođe uklju?ivao u svoja prozna dela, kao i pesme posve?ene poeziji i drugim pesnicima ^[24] .

Ovaj vid poezije Servantes je pisao pod jakim uticajem italijanskih pesnika, na po?etku svoje knji?evne karijere, u doba kad je pisao Galateju , a zatim i u doba kad je sastavljao prvi deo ?Don Kihota“ ^[25] . Pastoralna tematika, koja je glavna tema ovih pesama je Servantesu bila posebno draga. ?Galateja“, koja je bila pisana prema tada vladaju?im pravilima, obiluje delovima napisanim u stihu. Zaljubljeni pastiri i pastirice pevaju ili recituju stihove uz pratnju instrumenata i kroz njih izra?avaju svoja razmi?ljanja i ose?anja ^[25] . Metri?ke forme koje se naj?e??e koriste su renesansne metri?ke forme poezije pod italijanskim uticajem: soneti , ekloge , kao i petrarkisti?ke pesme . Potom, sekstine (?est strofa od po ?est stihova i jedna strofa od tri stiha), glose . Od strofa , naj?e??i su terceti i oktave . Idealizovana slika pastoralnog sveta se provla?i kao glavna tema u ovim pesmama, u kojima se pojavljuju idealizovani pastiri i pastirice obuzeti prefinjenim, skoro posve?enim kultom ljubavi. Stihovima se u ?Galateji“ izra?avaju teme kao ?to su tuga zbog neuzvra?ene ljubavi, ljubomora, beznade?nost, sumnja, strepnja, neizvesnost, buđenje nove nade, ?udnja za smr?u koja jedino mo?e da donese utehu onom ko je beznade?no zaljubljen, kao i pohvale dami (u pastoralnim romanima, pastirice su bile u stvari dame preru?ene u pastirsku ode?u, prema tome, bile su oli?enje lepote, ?ednosti i vrline ^[25] .

U ? Don Kihotu “ takođe postoje stihovi ovog tipa. Stihovi Grisostoma, studenta preobu?enog u pastira, sro?eni su prema pravilima renesansne poetike . Italijanski uticaj u ovoj tipi?no renesansnoj tvorevini se vidi u aluzijama na li?nosti iz anti?ke knji?evnosti i mitologije , sintagmama koje su se tada koristile i imale dekorativnu funkciju (?zamoran ?ivot“, ?zlobna svetina“, ?duboka provalija“, itd.), stilske figure kao ?to je antiteza (?mrtvog jezika i ?ivih re?i“) ili stilska inverzija ^[25] .

U Servantesovo doba bio je obi?aj da se pi?u prigodne pesme posve?ene poznatim li?nostima, a povodom nekog posebnog događaja ^[26] . Servantes je napisao nekoliko takvih pesama, posve?enih raznim li?nostima ( Lope de Vega , Huan Rufo i dr.) i uglavnom pohvalnih, ali i izvestan broj satiri?nih pesama, kao ?to su ?Grobu kralja Filipa u Sevilji“ ( ?p. Al tumulo del rey Felipe en Sevilla ) ili ?Jednom uobra?enku koji je postao prosjak“ ( ?p. A un valenton metido a pordiosero ). Posebno se isti?u dve pesme koje su upu?ene ?panskoj tzv. Nepobedivoj armadi , pre i nakon katastrofalnog poraza 1588 ^[26] .

Takođe vredi pomenuti i ?Poslanicu Meteu Vaskezu“ ( ?p. Epistola a Mateo Vazquez ), jedinu pesmu prigodnog karaktera na autobiografskoj osnovi. Radi se o dugoj lirskoj pesmi sa narativnim elementima koju je Servantes pisao Mateu Vaskezu, sekretaru Filipa II , dok je bio u al?irskom zato?eni?tvu. Cilj ove poslanice bio je da se privu?e pa?nja dvora i kralja na mnogobrojne ?panske zarobljenike koji su ?amili po al?irskim tamnicama i ?ekali da im kralj pomogne. Poslanica sadr?i dva tipa pesni?kog govora: prvi, konvencionalni, koji je ina?e kori??en pri upu?ivanju neke molbe visokim zvani?nicima, i drugi, lirski, kojim je Servantes opisao biografske detalje. Servantes u ovoj pesmi izra?ava svoje poverenje u ?panski dvor i govori kako veruje da vojni?ka po?rtvovanost nije bila uzaludna i da u ?panskom dru?tvu postoji pravda, međutim, ipak kroz određene formulacije kao ?to je ?proma?ena mladost“ (la mal lograda juventud) provejava naslu?ivanje uzaludnosti sopstvene hrabrosti ^[26] . Poslanica je jedna od malobrojnih Servantesovih knji?evnih tvorevina u kojima govori na relativno otvoren na?in, u prvom licu, o svom ?ivotu. Smatra se najboljom lirskom tvorevinom u pesni?tvu ?panije u poslednjih 20 godina 16. veka ^[26] .

Ne postoje samostalne Servantesove pesme pisane po ugledu na narodnu poeziju, ve? samo u okviru njegovih proznih dela. U Uzornim novelama se mogu na?i takvi stihovi, a ponekad se ne radi ni o celim pesmama, ve? samo o fragmentima ? nekoliko stihova pisanih u duhu narodne poezije. Bile su uglavnom namenski uklju?ivane u prozna dela. Npr. u noveli Cigan?ica ima nekoliko romansi kao i pesmica sa puno deminutiva karakteristi?nih za narodnu poeziju kojom je ona le?ila glavobolju. Takođe mo?emo na?i segidilje u noveli Rinkonete i Kortadiljo , u sceni zabave pikara i njihovih devojaka, a u Slavnoj sudoperi mazgari i slu?avke po?inju da improvizuju uz gitaru melodi?ne i ritmi?ne stihove nalik na narodnu poeziju ^[27] .

Od metri?kih formi prenetih iz narodne poezije, Servantes je negovao romansu u tradicionalnom obliku i viljansiko , kao i varijantu viljansika, letrilju ^[27] .

Ovo je Servantesova najzna?ajnija tematska grupa pesni?kih tvorevina u koju spadaju dve duga?ke pesme, ? Kaliopina pesma “, koja ?ini sastavni deo pastoralnog romana ? Galateja “ i ? Put na Parnas “.

Kaliopina pesma je pohvalna lirsko-epska pesma u sve?anom, ?ak ponekad pateti?nom tonu. Nimfa Kaliopa u idealizovanom pastoralnom pejza?u i u dru?tvu drugih idealizovanih pastira i pastirica peva hvale određenom broju pesnika Servantesovih savremenika. ?to se metrike ti?e, pisana je u jedanaestercima grupisanim u 111 strofi od osam stihova, tzv. kraljevske oktave ( ?p. octavas reales ) sa konsonantskom rimom. Najve?i broj imena koja se u ovoj pesmi pominju, danas nemaju nikakvog zna?aja, ali se pominju i neka koja su veoma bitna imena u ?panskoj knji?evnosti ( Alonso de Ersilja , Lope de Vega , Luis de Gongora ) ^[28] .

Nakon skoro tri decenije, Servantes ?e napisati jo? jednu pesmu u istom stilu i tematici ? Put na Parnas , objavljen 1614 . godine ^[28] .

Glavni ?lanak: Put na Parnas

Ova satiri?no-didakti?na poema se sastoji od osam poglavlja i pisana je u jedanaesteracima organizovanim u strofe od tri stiha ? tercetima . Tema ove poeme je veoma sli?na kao i u ?Kaliopinoj pesmi“: kriti?ki osvrt na pesnike i pesni?vo onog vremena. U ovoj pesmi, mno?tvo ?panskih pesnika hrli sa Merkurom ka Apolonu koji ih ?eka na planini Parnas . Međutim, za razliku od Kaliopine pesme, koja je prepuna hvalopseva, ?Put na Parnas“ je pisan u satiri?nom tonu, a kritika je upu?ena mnogima koji se nalaze u Merkurovoj pratnji, za koje ka?e da su nedostojni da ponesu naziv pesnika i za koje koristi niz pogrdnih naziva ? ?beskorisni olo?“ ( canalla inutil ), ?izgladnela dru?ina“ ( mesnada hambrienta ), ili pak kovanice kao ?to je poetahambre , te?ko prevodiva re? koja se sastoji iz dve re?i ? poeta (pesnik) i hambre (glad) ^[28] . U ovoj poemi, o?igledno je Servantesovo razo?arenje u pesnike, međutim, vera u vrednost prave poezije ostala je netaknuta ^[28] .

Posebno bitan elemenat ove poeme je i autobiografska sadr?ina. Cela poema je napisana u prvom licu. Servantes na jedan uzdr?an i skroman na?in daje svoje mi?ljenje o svojoj poeziji i o svom mestu među svim tim mnogobrojnim pesnicima, a o sebi i svojim delima govori na uzdr?an, jednostavan i samokriti?an na?in ^[28] .

Servantes je u periodu od 1580 . do 1587 . godine intenzivno pisao za pozori?te, koji su po svoj prilici bili prikazivani u madridskim pozori?tima. Nakon 1587 . godine, Servantes je prestao da se bavi pozori?tem, a u isto vreme na ?pansku pozori?nu scenu stupio je Lope de Vega i po?eo da uvodi korenite promene u celokupnoj koncepciji teatra ?panskog Zlatnog veka stvaranjem nove komedije . Iz razdoblja kada su se Servantesovi komadi prikazivali u madridskim pozori?tima, sa?uvana su samo dva dela: komedija Al?irske dogodov?tine i tragedija Opsada Numansije . To je bilo vreme kada je u ?panskom teatru jo? uvek vladala klasi?na podela na komediju i tragediju i kada su se pisci pridr?avali klasi?nih pravila pri pisanju ^[29] .

Nakon pauze od skoro 30 godina, 1615 . godine iz ?tampe izlazi zbirka pozori?nih komada ? Osam komedija i osam novih međuigri , koje su napisane ili prilagođene novom pozori?nom konceptu Lopea de Vege ^[29] .

Glavni ?lanak: Al?irske dogodov?tine

Pun naslov ove komedije je ?Komedija nazvana Al?irske dogodov?tine sa?injene od Migela de Servantesa koji je tamo bio zato?en sedam godina“ ( ?p. Comedia llamada El trato de Argel hecha por Miguel de Cervantes, que estuvo cautivo el el siete anos ) ^[30] . Smatra se da je Servantes ovaj komad pisao neposredno nakon ?to je iza?ao iz zato?eni?tva u Al?iru , ta?nije, sredinom 1580 . godine i da su mu kao inspiracija poslu?ila iskustva i jo? uvek sve?i utisci koja je stekao tamo stekao. Ruiz Ramon ka?e:

Kao pozori?ni komad to je zbir slika iz ?ivota u zato?eni?tvu u kome glavnu ulogu ima nekoliko li?nosti ?iji je zadatak predstavljanje nekih od osnovnih vidova ?ivota u zato?eni?tvu. Dvostruka intriga povezuje li?nosti i ?ini da napreduje radnja koja je mnogo manje va?na od stavova koje otelotvoruju li?nosti. Delo postavlja niz politi?kih, patriotskih i religioznih problema ?ija va?nost po?iva vi?e u njihovoj ideolo?koj sadr?ini nego u njihovom dramskom ostvarenju. Gladalac prisustvuje sudaru hri??anstva i islama koji se smatraju kao nepomirljivi, uzdizanju juna?tva ?panskih zato?enika, njihovih nevolja i isku?enja i kona?no oslobađanja od kaluđera Trojstva koji dolaze da ih otkupe. ^[31]

Glavni ?lanak: Opsada Numansije

?Opsada Numansije“ je klasi?na tragedija pisana prema pravilima anti?kog pozori?ta koja obrađuje istinit istorijski događaj iz 2. veka pne. koji se desio u doba rimskih osvajanja na Iberijskom poluostrvu ^[32] . Ovo delo je bilo otkriveno tek u 18. veku, ta?nije, 1784. ^[33]

Numansija je bila keltiberski grad ?iji su stanovnici, nakon vi?egodi?nje opsade rimskih legija Scipiona Afrikanca Mlađeg , izvr?ili kolektivno samoubistvo samo da ne bi pali ?ivi u ruke neprijatelju, i time osujetili trijumf rimskih legija. Ovaj događaj, o kome govori vi?e istorijskih izvora, obrađivan je ve? ranije u knji?evnosti. Servantes je napisao izuzetno jaku tragediju o pojedina?nim ljudskim sudbinama ^[32] .

?to se forme ti?e, napisana je u stihu i ima ?etiri ?ina. Glavnog junaka nema, postoji samo Numansija, kao kolektivni junak ^[32] . Tragedija opisuje poslednje dane opsade u gradu, u?asnu glad koja je harala, neizvesnost i neizbe?no pribli?avanje trenutka kona?ne odluke ? sramna predaja ili slavna smrt. O?ajanje, strah, ?elja za ?ivotom, odbijanje poni?enja pred neprijateljem, pokazano je kroz razli?ite likove. Scena u kojoj dolazi do vrhunca dramske napetosti je kad Markino, vra?, poku?ava da sazna ?ta ih o?ekuje u budu?nosti. Proro?anstvo je nemilosrdno ? predskazuje se smrt Numansije, ali ne i poraz, ?to je Numantincima bio dovoljan znak ?ta im je ?initi. Nakon niza vrlo potresnih scena kolektivnog ubistva, Rimljani ulaze u opusteli grad. u tom trenutku, Servantes opet dovodi do vrhunca napetost pojavljivanjem de?aka Barijata na zidinama. Scipion mu obe?ava slobodu i bogatstvo ako se preda, jer mu je potrebno da dovede makar jednog zarobljenika kako bi trijumf bio njegov, međutim, Barijato se ipak baca sa zidina i umire, ne dozvoliv?i da ?rtva Numantinaca bude uzaludna ^[32] . U tragediji se takođe pojavljuju i tzv. ?moralne figure“ ? Rat, Glad, Bolest, ?panija i Slava. Slava se pojavljuje na kraju tragedije i obe?ava da ?e numantinsko herojstvo ostati zabele?eno za ve?na vremena.

Servantes predstavlja Numantince kao slavne i hrabre pretke ?panaca koji su dostojni potomci numantinske po?rtvovanosti i juna?tva. Prema mi?ljenju mnogih kriti?ara, Opsada Numansije je najbolja ?panska tragedija svih vremena ^[32] .

Opsada Numansije nije bila objavljena za Servantesovog ?ivota. Prvi put je ?tampana 1784 . godine. U moderno doba, ?Opsada Numansije“ je prikazivana 1937 . u Parizu , 1949 . godine u Saguntu , 1952 , 1953 , 1955 . u Francuskoj, 1956 . i 1966 . u Madridu , 1958 . i 1965 . u Parizu ^[32] .

Glavni ?lanak: Osam komedija i osam novih međuigri

Iako se pred kraj ?ivota ipak povinovao novim pravilima koje je postavio Lope de Vega u svojoj ?Novoj umetnosti pisanja komedija“ ( ?p. Arte nuevo de hacer comedias ) ( 1609 ), izgleda da nije postojalo interesovanje za Servantesove komedije u tada?njim pozori?tima. Zato je on odlu?io da ih, kad ve? ne mo?e u pozori?tu, da ih da ih publici predstavi u obliku knjige. Tako je 1615 . godine iza?la iz ?tampe zbirka njegovih komedija i međuigri ?Osam komedija i osam novih međuigri“ ^[34] .

Smatra se da je Servantes pred kraj ?ivota neke od svojih starih komedija preradio i prilagodio novim pravilima, a neke je napisao prema istim tim pravilima. Teme koje je obradio u komedijama su manje vi?e iste teme koje je obrađivao i u svojim proznim i pesni?kim delima ? teme o su?njima, ljubavne teme, pikarske teme.

Sudbina zato?enika je obrađena u tri komedije. Al?irske tamnice je kompleksna pri?a o ?panskom roblju u al?irskim tamnicama, borbi za o?uvanje vere, rađanju ljubavi između pripadnika razli?itih veroispovesti, odnosu između gospodara i njihovih zarobljenika. Takođe sadr?i i dosta pikarskih elemenata. Sr?ani ?panac je komedija zasnovana na autobiografskim ^[34] , dok je Velika sultanija zasnovana na pseudoistorijskim elementima, sa slo?enim dramskim zapletima punim neo?ekivanih obrta i scenskih efekata, ?to su osnovne karakteristike nove komedije .

Pod jakim italijanskim uticajem su pisane dve komedije: Ku?a ljubomore i Ljubavni lavirint . Osetan je Ariostov uticaj ( Besni Orlando ), a likovi neodoljivo podse?aju na likove iz vite?kih romana ^[34] .

Pedro de Urdemalas je komedija sa pikarskom tematikom i smatra se jednom od najuspelijih Servantesovih komedija. Nakon mnogobrojnih ?ivopisnih scena pikarskog ?ivota, Pedro na kraju odlu?uje da postane glumac jer mu se ?ini da je to jedina profesija gde mo?e da postane ?to god po?eli u ?emu ga ne?e sputavati njegovo poreklo i njegov materijalni polo?aj. Sre?ni propalica takođe sadr?i elemente pikareske. Ovaj pozori?ni komad pripada komedijama o svecima ( ?p. comedia de santos ), dramska vrsta koja je bila veoma popularna u Servantesovo vreme. Glavni junak, Kristobal de Lugo je bio istorijska li?nost. Servantes prikazuje njegov ?ivotni put pikara koji je na kraju zavr?io u Meksiku i postao izuzetno pobo?an kaluđer ?ija ?e bogougodna dela u?initi da na kraju zavr?i kao svetac. Prvi ?in obrađuje na vrlo ?ivopisan na?in Kristobalov pikarski ?ivot i seviljsko podzemlje, a drugi i tre?i su posve?eni Kristobalovom preobra?enju, pobedi nad isku?enjima i trijumfu vere i napisani su na veoma konvencionalan na?in ^[34] .

Zabavna komedija je jedina komedija intrige u ovoj zbirci. Po?tuju?i pravila koja je postavio Lope de Vega, Servantes je napisao komediju u kojoj ?e do zapleta do?i zbog nesporazuma oko istog imena dve dame. Sekundarni zaplet, tipi?an za komediju intrige, je odnos slu?avke i trojice njenih udvara?a, koji je vođen mnogo prirodnije i spontanije nego glavni. Međutim, iako je sledio Lopeove postulate, ipak, Servantes ne zavr?ava ovu komediju obaveznom svadbom ^[34] .

Servantesu je svakako mnogo vi?e le?ao entremes ^[35] , kratka međuigra vesele sadr?ine koji se obi?no prikazivao između prvog i drugog ?ina komedije. Servantesovi entremesi su puni scena iz stvarnog ?ivota ?panaca onog doba, prikazanih takvima kakvi su bili. Iako ih je napisao mnogo vi?e, sa?uvano ih je samo osam, dva u stihu i ?est u prozi. O?igledan je uticaj Lopea de Ruede i njegovog ?panskog nacionanog kratkog komada, paso ( ?p. paso ). Servantes je smatrao da komedija treba da bude ?ogledalo ljudskog ?ivota, primer obi?aja i slika istine“ ^[35] i to mu je po?lo za rukom u entremesima. Birao je situacije i likove iz realnog ?ivota, opisivao ih je ?as ironi?no, ?as satiri?no, a ponekad blagonaklono, ponekad sa gor?inom, ali nikad sa zlobom. Teme koje je obrađivao su bile licemerje i ispraznost starih hri??ana ( Izbor kmetova u Daganzu ), bra?ne nesuglasice ( Sudija za razvod braka ), ljubomora starca o?enjenog mladom ?enom ( Ljubomorni starac ), ?ene iz najni?ih slojeva dru?tva ( La?ni Biskajac ), tragedija biv?eg vojnika nesposobnog da se uklopi novonastaloj situaciji ( Bri?na stra?a ), dru?tvene predrasude ( Pozornica ?udesa ), pikarske teme ( Propalica udovac ) lakovernost prevarenog mu?a ( Pe?ina u Salamanki ) ^[35] .

Ljiljana Pavlovi?-Samurovi? ka?e:

So?an i ve?to kori??en govorni jezik, jednostavni, ali efektni zapleti, ubedljiva karakterizacija likova iz naroda, ?ine da ove jedno?inke intenzivno do?aravaju ?itaocu vreme i sredinu ?iji tako verni, a umetni?ki uobli?en odraz ne postoji ni u jednom proznom ili dramskom delu nekog drugog pisca, Servantesovog savremenika. ^[34]

Servantes je ipak, bio prvenstveno prozni pisac. Prozno delo koje je ostavio za sobom je najzna?ajniji deo njegovog stvarala?tva. Prozna dela koja je napisao veoma se razlikuju po tematici, stilu, strukturi i na?inu obrade teme. Servantes se takođe smatra tvorcem prvog modernog romana u Evropi ^[36] .

Glavni ?lanak: Galateja (roman)

?Galateja“ je prvi Servantesov roman, objavljen 1585 . godine koju je finansirao Blas de Robles ( ?p. Blas de Robles ), a ?tampao Huan Gracijan ( ?p. Juan Gracian ). Pripada knji?evnoj vrsti koja se zove ekloga ( ?p. egloga ).

?Galateja“ je imala vi?e uzora: Sanacarovu ? Arkadiju “, Montemajorovu ? Dijanu “ i ?Zaljubljenu Dijanu“ Gaspara Hila Pola ( ?p. Gaspar Gil Polo ). Kroz uzvi?enu i veliku ljubav pastira Elisija prema lepoj i punoj vrlina pastirici Galateji Servantes obrađuje temu ljubavi shva?enoj na tipi?no renesansni filozofski na?in. Koncepcija neoplatonske ljubavi koju je Servantes usvojio od Leona Jevrejina i njegovog dela Dijalozi o ljubavi izla?e se preko komplikovane ljubavne pri?e preru?enih pastira i pastirica ^[37] koji vode duge razgovore o ljubavi i drugim filozofskim temama. Pastoralna sredina u kojoj se odvija radnja Galateje takođe je idealizovana kao i pastiri i pastirice.

Servantes ?e kasnije u Don Kihotu kroz usta paroha kritikovati i ovo svoje delo:

Taj Servantes mi je od toliko godina veliki prijatelj i znam da se bolje razume u neda?ama negoli u stihovima. U njegovoj knjizi zami?ljaj mo?e da podnese, gde?to zapo?inje, a ne dovr?ava ni?ta. Valja pri?ekati drugi deo koji obe?ava; da ako se popravi i potpuno zaslu?i pomilovanje, koje mu se sada odri?e, a dok se to ne vidi, dr?ite ga, kume, zatvorena u svojoj ku?i. ^[38]

Glavni ?lanak: Uzorne novele

?Uzorne novele“, je zbirka od 12 novela objavljena 1613 . godine. Novela je prozna vrsta koja je u Servantesovo vreme bila nova u ?paniji . Servantes je toga bio svestan i u Prologu tvrdi da je on bio prvi pisac u ?paniji koji je zaista pisao novele, a da su do tada ?panski pisci ili prevodili ili podra?avali italijanske novele. I naziv, i prozna vrsta novele vode poreklo od Boka?ovog ? Dekamerona “. Servantes je ovu vrstu prilagodio ?panskoj sredini i u strukturi i u sadr?aju. Servantes je u italijansku novelu uveo dijaloge, eliminisao komentare i citate, samu radnju je obogatio i napravio je slo?enijom, pa samim tim i zanimljivijom, eliminisao je elemente ?udesnog i natprirodnog koji je u italijanskoj noveli predstavljao zaostav?tinu vite?kog romana, uveo je moralizatorski elemenat, a akteri njegovih novela su isklju?ivo ?panski ^{[39] [40]} .

Servantes svoje novele naziva ?uzornim“ ( ejemplares ) ^[41] Hoakin Kasalduero prime?uje da je Servantes u svojim novelama prevazi?ao renesansnu koncepciju ?ivota i umetnosti i da njegovi likovi u stvari predstavljaju oli?enje baroknog odnosa prema polo?aju ?oveka u svetu ^[39] . Umesto renesansnog idealizovanja i usavr?avanja stvarnosti, u Servantesovim novelama stvarnost se uzdi?e na plan bitnog i su?tinskog. Ne tra?e se idealizovana bi?a, ve? idealizovane vrline ^[42] .

Ima ih dvanaest:

Cigan?ica ( ?p. La Gitanilla ) ?irokogrudi udvara? ( ?p. El amante liberal ) Rinkonete i Kortadiljo ( ?p. Rinconete y Cortadillo ) Engleska ?panjolka ( ?p. La espanola inglesa ) Stakleni licencijat ( ?p. El licenciado Vidriera ) Snaga krvi ( ?p. La fuerza de la sangre )	Ljubomorni Ekstremadurac ( ?p. El celoso extremeno ) Slavna sudopera ( ?p. La ilustre fregona ) Dve devojke ( ?p. Las dos doncellas ) Gospođa Kornelija ( ?p. La senora Cornelia ) Brak na prevaru ( ?p. El casamiento enganoso ) Razgovor pasa ( ?p. El coloquio de los perros )

??irokogrudi udvara?“, ?Dve devojke“, ?Gospođa Kornelija“, ?Snaga krvi“ i ?Engleska ?panjolka“ su novele u kojima dominira ljubavna tematika (prefinjeno ili brutalno zavođenje, uzajamna ljubav, neuzvra?ena ljubav, tajna ljubav, ljubomora, ljubav potaknuta lepotom ili vrlinom, i dr.). Sadr?e mno?tvo uzbudljivih događaja (brodolomi, trovanja, izdaje, dvoboji, padanje u ropstvo, neo?ekivani susreti, nezakonita deca, bolni rastanci) koji se de?avaju u razli?itim zemljama ( Turska , ?panija , Italija , Engleska ) i zavr?avaju se na uobi?ajen i o?ekivan na?in ? sre?nim brakovima ^[39] .

?Rinkonete i Kortadiljo“, ?Brak na prevaru“ i ?Razgovor pasa“ su tri novele u kojima ima elemenata pikarskog romana. ?Rinkonete i Kortadiljo“ se smatra ne samo najboljom novelom ove zbirke, ve? i nejuspelijom novelom ?itave ?panske knji?evnosti ^[39] . Radnje u pravom smislu re?i, u ovoj noveli, zapravo nema, jer je ona opis kratkog razdoblja ?ivota dvojice pikara, bez uvoda i bez zaklju?ka. Radnja se odvija u Sevilji u pikarskom okru?enju ? besposli?ari, lopovi, siled?ije, prostituke. Novela odi?e vedrinom i ?ivo??u, kao i ve?to kori??enim pikarskim ?argonom. Servantes stvara komi?ne situacije uvođenjem pogre?no izgovorenih u?enih ili stranih re?i i na taj na?in ismeva te?nju mnogih svojih savremenika, bez obzira na dru?tveni stale?, da izgledaju otmeno i u?eno po svaku cenu. ?Brak na prevaru“ i ?Razgovor pasa“ su u stvari dva dela jedne du?e novele ^[39] . Prvi deo (?Brak na prevaru“) govori o ljudima koji prevarom poku?avaju da izvuku neku korist za sebe ? siroma?ni vojnik i siroma?na ?ena sumnjivog morala predstavljaju se la?no jedno drugom i nakraju se ven?avaju. Radnja i pikarska sredina je opisana uverljivo sa mno?vom detalja i pri?om prevarenog mlado?enje u prvom licu, kako je to uobi?ajeno u pikarskim romanima. Drugi deo (?Razgovor pasa“) se de?ava u bolnici gde je zavr?io prevareni mlado?enja koji je iz svog kratkotrajnog braka izvukao samo neprijatnu bolest i gde on jedne no?i, po?to nije mogao da zaspi, slu?a razgovor dva psa kroz koji se o?ivljava mnogo ?ira pikarska sredina. Pas Berganza pri?a svoju ?ivot koji je proveo kao pravi pikaro, menjaju?i gospodare, i kroz njegovu pri?u se sagledava nali?je ?panskog dru?tva onog vremena ^[39] .

?Cigan?ica“ i ?Slavna sudopera“ su dve novele u kojima se obrađuju sli?ne teme: u prvoj mlada Ciganka, u drugoj siroma?na i lepa devojka, izazivaju veliku ljubav plemi?a koji se preru?avaju u siroma?ne sluge kako bi mogli da budu bli?e ?enama koje vole, da bi se na kraju ispostavilo da je devojka plemenitog roda, ?to omogu?ava brak između dvoje zaljubljenih koji vra?a glavne junake u okvire stale?a kome po rođenju pripadaju. U ?Cigan?ici“ posebnu vrednost imaju takođe i opisi na?ina ?ivota u ciganskoj sredini ^[39] .

?Ljubomorni Ekstremadurac“ obrađuje temu koja je bila ve? mnogo puta obrađivana u renesansi ? starac koji se ?eni mladom devojkom. U ovoj noveli, stari ljubomorni mu?, povratnik iz Amerike , iz velike ljubomore svoju mladu ?enu zatvara u ku?u, izoluje je od sveta i obasipa je poklonima i pa?njom. Međutim, i pored sve predostro?nosti, u taj bri?ivo ?uvani svet ipak uspeva da prodre mangup Loajsa, a ljubomorni starac shvata da ne mo?e slobodu jednog bi?a ograni?iti zidovima. Kraj je neo?ekivan jer do preljube ipak nije do?lo, ali starac umire od razo?arenja, a mlada ?ena odlazi u manastir . U ranijoj verziji, kraj je bio klasi?an - ?ena je prevarila mu?a, i taj kraj servantisti smatraju uverljivijim ^[39] . Ova tema je ranije obrađivana obi?no na komi?an na?in, međutim, Servantes joj je u ovoj noveli dao tragi?nu dimenziju.

Glavni ?lanak: Don Kihot

?Don Kihot“ je jedno od remek-dela ?panske i svetske knji?evnosti, najvi?e objavljivana i najprevođenija knjiga na svetu posle Biblije ^[43] . Smatra se kamenom temeljcem zapadnoevropske knji?evnosti i jednim od najboljih, ikad objavljenih dela fikcije, kao i najva?nijim delom ?panskog Zlatnog veka ( ?p. Siglo de Oro ) ^[36] .

Kako ga je sam pisac predstavio, ?Don Kihot“ je pisan kao parodija na vite?ki roman koji je u ?panskom dru?tvu 17. veka s jedne strane, jo? uvek imao pristalica, a s druge strane je bio ?estoko kritikovan i ismevan u delima mnogih pisaca. Po temi i formi, Don Kihot podse?a na vite?ki roman sa elementima pikareskog, ljubavnog, pastoralnog i italijanskog romana. Međutim, u isto vreme sve je bilo druga?ije, kao da je bilo izme?teno iz dotad poznatih okvira. Nakon mnogih napisanih studija tokom vi?e vekova, na kraju je zaklju?eno da Don Kihot jednostavno ne mo?e biti svrstan ni u jednu podvrstu romana koje su tada postojale i da su sve te vrste u stvari objedinjene u njemu. Zbog toga se ?Don Kihot“ smatra prvim modernim romanom ne samo ?panske, ve? i evropske knji?evnosti ^[44] .

Tema romana je bila vi?e nego poznata i ranije ve? obrađivana u literaturi ? li?nost koja poludi od preteranog ?itanja, te uobrazi da je ne?to ?to nije. Tema ludila je međutim veoma filozofski obrađena. Ludilo daje ?Don Kihotu“ mogu?nost da se i??upa iz krutih dru?tvenih okvira i da radi ono ?to voli. Na neki na?in, ludilo ga oslobađa dru?tvenih obaveza i obzira na koje ga ina?e teraju njegov stale? i polo?aj. Ludilo Don Kihota takođe je dalo mogu?nost samom Servantesu da izrekne određene kritike dru?tva (odnos starih i novih hri??ana , na primer) koje u to doba nisu mogle biti izre?ene od strane zdravorazumske osobe jer bi ina?e morala da snosi posledice. Moderna servantistika, naro?ito po?ev od romantizma, nalazi u Don Kihotu jednu dublju, skriveniju filozofsku osnovu, kao na primer Amerigo Kastro , koji kao pravu temu ?Don Kihota“ vidi ?umetni?ki, moralno i intelektualno opravdano suprotstavljanje jednog protiv mnogih“ ^[44] .

Za razliku od vite?kog romana koji ima linearnu strukturu radnje, ?Don Kihot“ ima kru?ni tok radnje koji je ujedno i posledica Servantesove misaone osnove dela. Kako prof. dr. Pavlovi?-Samurovi? ka?e:

Don Kihot mo?e da poku?a bekstvo u svoj idealni svet, ali ne mo?e u njemu da ostane. ?ak ne mo?e u njemu ni da umre. On ?e morati da se vrati na svoj po?etak, da prizna da je ipak Alonso Kihano, sputan konkretnim okolnostima svoga stvarnog ?ivota, a da je Don Kihot bio samo njegovo toliko ?eljeno, ali nikada stvarno dosegnuto drugo ja koga ?e se, pomiren sa sudbinom, smireno odre?i na samrtnoj postelji ^[44] .

?Don Kihot“ je prvi put preveden na srpski 1895 . godine pod naslovom ?Veleumni plemi? Don Kihot od Man?e“. Prevodilac je bio đorđe Popovi?-Dani?ar , u izdanju Zadu?bine I. M. Kolarca. To je istovremeno bio i prvi prevod na jedan od ju?noslovenskih jezika ^[45] .

Drugi prevod je uradio Du?ko Vrtunski (prevod stihova D. Vrtunski i Branimir ?ivojinovi? ) pod naslovom ?O?troumni plemi? Don Kihot od Man?e,“ a objavljen je 1988. godine u izdanju Matice srpske i beogradske izdava?ke ku?e Vajat ^[45] .

Tre?i prevod je uradila Aleksandra Man?i? , koji je objavljen 2005 . godine u izdanju ku?e ?Rad“. Man?i?ka je knjizi dala i novi naslov: ?Ma?toglavi idalgo Don Kihote od Man?e“ ^[46] .

Glavni ?lanak: Pustolovine Persilesa i Sihismunde

?Pustolovine Persilesa i Sihismunde“ je poslednje Servantesovo delo koje je posthumno objavljeno 1617 . godine. Ovaj obimni roman Servantes je zapo?eo jo? 1609 . godine i najavljivao ga je vi?e puta u svojim drugim delima. Po tematici i strukturi, ovaj roman pripada pustolovnim romanima koji su u 16. veku bili veoma popularni, međutim, interesovanje za njih je naglo opalo u 17. veku. Kao uzor, Servantes je koristio Heliodorov roman ?Do?ivljaji Heagena i Harikleje“ ^[47] .

Glavna tema ?Pustolovina Persilesa i Sihismunde“ je uzvi?ena i sudbinska ljubav koju je nemogu?e uni?titi. Dvoje prelepih i punih vrlina mladih ljudi kre?e iz neke zemlje na krajnjem severu Evrope i kre?e se ka samo njima poznatom cilju. Nakon mnogobrojnih pustolovina u kojima ?e im biti ugro?eni i ?ast i ?ivot, napokon sti?u u Rim preko Portugala, ?panije i Francuske, gde ?e se pustolovina zavr?iti njihovim brakom ^[47] .

Roman je podeljen na ?etiri knjige. Prve dve opisuju događaje u hladnim severnim krajevima nekih nepoznatih zemalja gde su i priroda i ljudi potpuno druga?iji od onih u mediteranskim zemljama. Druge dve knjige obuhvataju pustolovine u krejevima koje je Servantes bolje poznavao i u koje ubacuje elemente geografske i dru?tvene realnosti. Radnja je linearna ? pustolovine su svaka za sebe posebna celina i de?avaju se jedna za drugom ^[47] .

Po formi i sadr?ini, ovo delo ima jasnu osnovu u evropskoj kulturnoj tradiciji. Osnovna misao koja se provla?i kroz ceo roman je neoplatonska koncepcija ljubavi, a sam roman sadr?i elemente fantastike, neo?ekivanog i natprirodnog. Pored Persilesa i Sihismunde (koji su idealni ? puni vrlina, po?rtvovani, po?teni itd.), pojavljuju se i drugi likovi koji su su?ta suprotnost - la?ljivci, prevaranti, lopovi, ljudi koji su lakomisleni, povodljivi, zavidljivi, poro?ni i koji na kraju, dobijaju ono ?to su zaslu?ili ? lo?i i zli su ka?njeni, a oni koji su uzor hri??anske vrline su nagrađeni ^[47] .

Servantes je u svojim delima takođe pominjao i druga dela koja je pisao ili koja je nameravao da pi?e, kao i da su se neke od njegovih komedija prikazivale sa uspehom, a ?iji su tekstovi izgubljeni.

Tri dela Servantes pominje kao nedovr?ena u posveti u Pustolovinama Persilesa i Sihismunde, a za koja se i dan danas ne zna da li ih je uop?te napisao. To su drugi deo Galateje, ? Slavni Bernardo “ ( ?p. El famoso Bernardo ), koji je verovatno vite?ki roman u kome je glavni junak Bernardo del Karpio i ? Sedmice u ba?ti “ ( ?p. Las semanas del jardin ) ^[33] .

Dramska dela za koja se pretpostavlja da su izgubljena i koje Servantes pominje u ?Putu na Parnas“ ^[33] :

• ?Velika Turkinja“ ( ?p. La gran Turquesca ),
• ?Pomorska bitka“ ( ?p. La batalla naval ), koje pominje u
• ?Jerusalim“ ( ?p. La Jerusalen ),
• ?Amaranta ili ona od maja“ ( ?p. La Amaranta o la del Mayo ),
• ?Ljubavna ?uma“ ( ?p. El bosque amoroso ),
• ?Jedina“ ( ?p. La unica ),
• ?Bizarna Arsinda“ ( ?p. La bizarra Arsinda )

Od dela koja se pripisuju Servantesu, neka se pripisuju s vi?e, a neka sa manje osnova. Među najpoznatije spadaju:

• ?La?na tetka“ ( ?p. La tia fingida ), prozni tekst u stilu Uzornih novela. Otkriven i predstavljen u 18. veku, ovaj tekst je smatran kao trinaesta uzorna novela, međutim, i dan danas servantisti ne mogu da se slo?e oko autorstva ovog dela ^[33] .
• ?Auto o vladarki Devici od Gvadalupea“ ( ?p. Auto de la soberana Virgen de Guadalupe ) auto sakramental koji se odnosi na pronalazak slike Na?e Gospe od Gvadalupea, međutim, ova teorija danas nema mnogo onih koji je podr?avaju ^[33] .
• ? Entremes romansi “ ( ?p. Entremes de los romances ), entremes koji govori o ?oveku koji je poludeo od ?itanja romansi , i koji je o?igledno u tesnoj vezi sa Don Kihotom. Neki smatraju da je to bio prvi nacrt za Don Kihota, od koga je kasnije potekla ideja o romanu o poludelom hidalgu iz Man?e, međutim, ne postoji slaganje među servantistima oko autorstva ovog dela ^[33] .
• ?Dijalog između Selanija i Silenije o ?ivotu na selu“ ( ?p. Dialogo entre Selanio y Cilenia ) ? smatra se delom Servantesovog izgubljenog romana ?Sedmice u ba?ti“. Ovu tezu su izlo?ili ?evil i Bonilja, kao i Ajzenberg ^[48] .
• ? Topografija i op?ta istorija Al?ira “ ( ?p. La Topografia e historia general de Argel ), delo koje je pod svojim imenom izdao i ?tampao fra Dijego de Aedo u Valjadolidu 1612 . Servantisti kao Luis Astrana Marin , Emilio Sola , ?or? Kamami i Muhamed Munir Salah smatraju da ovo delo nije napisao Servantes, ve? jedan njegov prijatelj, sve?tenik benediktinac dr Antonio de Sosa , koji je zajedno za Servantesom bio zato?en u Al?iru između 1577 . i 1581 , mada ima i druga?ijih mi?ljenja, kao na primer Danijel Ajzenberg ^[49] sa Dr?avnog univerziteta Florida, koji u svojoj studiji Servantes, autor Topografije i op?te istorije Al?ira, objavljene od Dijega Aeda ^[48] . Prvi pripisuju ovo delo Sosi zbog ogromne koli?ine informacija o Servantesu koje ovo delo sadr?i, dok Ajzenberg u korist svoje teze navodi jezik, a posebno stil izuzetno sli?an Servantesovom ? autor ovog dela iskreno saose?a sa ?panskim su?njima u Al?iru i pi?e delo s namerom da se o njihovim patnjama sazna u Evropi. Delo takođe sadr?i kritiku politike Filipa II koji je u to doba bio vi?e okrenut ratovima protiv protestanata ^[48] .

Servantesov roman Don Kihot izvr?io je ogroman uticaj na razvoj prozne knji?evnosti. Preveden je na sve moderne jezike i do?iveo je preko 700 izdanja. Prvi prevod je bio na engleski, koji je uradio Tomas ?elton 1608 . godine, ali nije objavljen sve do 1612 ^[16] . Don Kihot je poslu?io kao uzor za nastanak mnogobrojnih umetni?kih dela, uklju?uju?i opere italijanskog kompozitora đovanija Paisijela, francuskog kompozitora ?ila Masenea i ?panca Manuela de Falje. Rihard ?traus je takođe preto?io pri?u o Vitezu Tu?noga Lika u muzi?ku poemu. Na filmu, Don Kihot se pojavljuje 1933 . godine u re?iji Nemca G. V. Pabsta i 1957 . Rusa Grigorija Kozinceva; balet sa koreografijom ?or? Balan?in (1965), ameri?ki mjuzikl ??ovek iz Man?e“ (1965) Dejla Vasermana, Mi?a Lija i D?oa Dariona.

Takođe je dosta uticao na radove Smoleta , Defoa , Fildinga i Sterna , kao i klasike 19. veka , Skota , Dikensa , Flobera , Melvila i Dostojevskog , zatim na D?ejmsa D?ojsa i Horhea Luisa Borhesa . Tema ludog idalga iz Man?e je takođe inspirisala i Domijea i Gistava Dorea .

Osim ?Don Kihota“, i druga Servantesova dela su bila uzor kasnijim piscima ?irom sveta. Jedna od uzornih novela, Cigan?ica , poslu?ila je kao ideja Viktoru Igou za njegovo roman Bogorodi?ina crkva u Parizu ^[50] .

Prvi Servantesov biograf je bio Gregorio Majans i Siskar ( ?p. Gregorio Mayans y Siscar ). Prvi radovi Majansa i Siskara pojavili su se 1738 . godine i prethodili su izdanju ?Don Kihota“ na ?panskom u ?etiri toma, u izdanju D?ejkoba i Ri?arda Tonsona, knji?ara iz Londona ^[4] .

Benediktinac fra Martin Sarmijento ( ?p. Fray Martin Sarmiento ) je u Aedovoj ? Topografiji “ (delo ?ije autorstvo neki servantisti pripisuju samom Servantesu) naleteo na podatak (??panski idalgo iz Alkale de Enares“ ^[48] ) koji je navodio na zaklju?ak da je Servantes rođen u Alakali de Enares . Na osnovu tog otkri?a pregledane su parohijske knjige rođenja i smrti u Alkali i tako je i nađena Servantesova kr?tenica, koja je bila prvi put objavljena 1753 . godine ^[4] .

Tokom vladavine Fernanda VII , Fernandez de Navarete je prona?ao i objavio seriju dokumenata koji ?e baciti dodatnog svetla na Servantesovu biografiju ^[51] .

Tokom 19. veka , romanti?ari poku?avaju da prika?u autora ?Don Kihota“ u autenti?nom obliku, sa svim intimnim i li?nim detaljima. Na po?etku Restauracije , 1876 , Ramon Leon Majnez poku?ava da napi?e Servantesovu biografiju, ali bez uspeha zbog nedostatka podataka. Takođe treba napomenuti druge Servantesove biografe, kao ?to su Kristobal Perez Pastor i Fransisko Rodrigez Marin, koji su delovali po?etkom 20. stole?a ^[51] .

Veoma zna?ajno delo koje i dan danas slu?i kao dragoceni izvor informacija o Servantesovom ?ivotu je ?Primerni i juna?ki ?ivot Migela de Servantesa“ ( ?p. Vida ejemplar y heroica de Miguel de Cervantes ) Luisa Astrane Marina ( ?p. Luis Astrana Marin ). Astrana Marin je ovo delo koje sadr?i nekih 1410 do tada neobjavljenih dokumenata ^[51] o pi??evom ?ivotu objavio u sedam tomova između 1948 . i 1958 . godine ^[52] . Međutim, iako objedinjuje neverovatno mnogo podataka, Astrana Marin ne uspeva da izradi nikakvu ?emu koja bi nas odvela dalje od stereotipnog viđenja Servantesa kao primernog junaka ^[51] .

U filmu Migel i Vilijam ( ?p. Miguel y William ) iz 2007. godine, u re?iji Ines Paris ( ?p. Ines Paris ), Servantesa glumi Huan Luis Galijardo ( ?p. Juan Luis Galiardo ).

• Vlada mi?ljenje da su Servantes i ?ekspir umrli istog dana, ?to naravno, nije ta?no. Iako se smrt i jednog i drugog bele?i istog datuma, u Engleskoj je u to doba jo? uvek bio u upotrebi julijanski kalendar , dok se u ?paniji koristio gregorijanski kalendar .
• Ne postoje portreti Servantesa urađeni u doba kad je on ?iveo. Samo postoje slike urađene na osnovu ?turih opisa samog sebe koje je sam autor dao na mnogobrojnim mestima u svojim delima.