Bora ?osi? ( Zagreb , 5. april 1932) je srpski i hrvatski romanopisac esejista i prevodilac. Rođen 1932. u Zagrebu, ?iveo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je presao u Berlin . Napisao je oko 50 knjiga, kao i nekoliko pozori?nih drama, koje su sa velikim uspehom igrane u beogradskom Ateljeu 212 . Za roman "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" dobio je 1970. NIN-ovu nagradu za roman godine.

Bora ?osi?, rođen 1932. u Zagrebu, 1937. sa porodicom preseljen u Beograd. Tu je zavr?io srednju ?kolu u Prvoj mu?koj gimnaziji, studirao na odseku filozofije Beogradskog univerziteta . U mladosti je prevodio ruske futuristi?ke pesnike, uređivao je list " Mlada kultura " 1952, reviju " Danas " 1961-1963, ?asopis " Rok " 1969-1970. Radio je kao dramaturg i umetni?ki savetnik u filmskim preduze?ima " Slavija ", 1958-1959, i " Avala ", 1962-1963. Sarađivao je na dokumentarnim filmovima , pisao dijalog za igrane filmove . Tokom boravka po Evropi , pored celovitih knjiga objavio je vi?e stotina tekstova po novinama i ?asopisima Nema?ke, Austrije, ?vajcarske, Italije, Holandije, Mađarske, Rumunije, Rusije, Poljske, Albanije. U?estvovao je na vi?e od dve stotine ?itanja u nekoliko evropskih zemalja. Dao vi?e od stotinu intervjua za razli?ita glasila, ?tampu, radio i televiziju. U?estvovao na knji?evnim konferencijama, festivalima, simpozijumima, međunarodnim sastancima i kongresima. ^[1]

Karijeru pisca zapo?inje romanom Ku?a lopova iz 1956. godine te zatim objavljuje knjige eseja Vidljivi i nevidljivi ?ovek , 1962., Sodoma i Gomora , 1963. godine. Autor je kultnog romana novije srpske proze, Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji , 1969., smestenom u ratnom i posleratnom Beogradu. ?osi? je istovremeno naslednik srednjeevropske prozne tradicije intelektualnog esejizma, kao i jedan od poslednjih intelektualaca koji se emocionalno iskreno identifikovao sa jugoslovenskom himerom, s me?avinom elegi?nosti i mu?nog preispitivanja nakon njenog raspada. Po tom romanu je snimljen i istoimeni film .

Raspad Jugoslavije odveo je pisca u dobrovoljno izgnanstvo (naj?e??e boravi u Rovinju i Berlinu, dok objavljuje u Hrvatskoj). ^[2] Taj deo njegovog stvarala?tva je obele?en uglavnom esejisti?kim delima, među kojima se isti?u Dnevnik apatrida, 1993., (opet jedno poigravanje s fiktivnim identitetom preko kojeg ?osi? iznosi stavove o savremenoj drustvenopoliti?koj stvarnosti), Dobra vladavina, 1995., te Carinska deklaracija, 2000., poluautobiografski tekst natopljen promi?ljanjima o Jugoslaviji i autorovim pome?anim ose?anjima njoj. Napisao je oko 50 knjiga, izdatih u Srbiji, Hrvatskoj i Nema?koj. ^[3]

• 1969.: NIN-ova nagrada, za roman Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji .
• 2002.: Nagrada za Evropsko razumevanje, za autobiografski esej Carinska deklaracija .
• 2008.: Nagrada Albatros Zadu?bine Gintera Grasa . ^[4]
• 2001.: Nagrada Stefana Heyma. ^[5]

Nepotpun popis dela:

• Ku?a lopova , 1956.
• Vidljivi i nevidljivi ?ovek , 1962.
• Sodoma i Gomora , 1963.
• Pri?e o zanatima , 1966.
• Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji , 1969.
• Tutori , 1978.
• Poslovi/sumnje/snovi Miroslava Krle?e , 1983.
• Doktor Krle?a , 1988.
• Dnevnik apatrida , 1993.
• Dobra vladavina (i psihopatalogija njenog svakodnevlja) , 1995.
• Carinska deklaracija , 2000.
• Pogled maloumnog , 2001.
• Tkanje , 2001.
• Nulta zemlja , 2002.
• Irenina soba , (poezija), 2002.
• Izgnanici , 2005.
• Consul u Beogradu , 2007.
• Put na Aljasku , 2008.
• Zapadno od raja , 2009.
• Kratko detinjstvo u Agramu , 2011.
• Doru?ak kod Majestica , 2011.

• Bora ?osi? na sajtu IMDb