Ovo je ?lanak o godini 1815.

Milenijum :	2. milenijum
Vjekovi :	18. vijek ? 19. vijek ? 20. vijek
Decenija :	1780-e   1790-e   1800-e   ? 1810-e ?   1820-e   1830-e   1840-e
Godine :	1812 1813 1814 ? 1815 ? 1816 1817 1818

1815 . po kalendarima

Gregorijanski	1815.  (MDCCCXV)
Ab urbe condita	2568.
Islamski	1230?1231.
Iranski	1193?1194.
Hebrejski	5575?5576.
Bizantski	7323?7324.
Koptski	1531?1532.
Hindu kalendari
? Vikram Samvat	1870?1871.
? Shaka Samvat	1737?1738.
? Kali Yuga	4916?4917.
Kineski
? Kontinualno	4451?4452.
? 60 godina	Yin Drvo Svinja (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11815.
p   ?   r   ?   u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1815 ( MDCCCXV ) bila je redovna godina koja po?inje u nedjelju po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja po?inje u petak po 12 dana zaostaju?em julijanskom kalendaru .

• 3. 1. - Be?ki kongres : Britanija, Austrija i burbonska Francuska u?le u tajni odbrambeni savez protiv Pruske i Rusije ^[1] .
• 7. 1. - Republika Genova priklju?ena Kraljevini Sardiniji .
• 8. 1. - Rat iz 1812. : Bitka kod New Orleansa je ameri?ka pobeda, 15 dana nakon potpisivanja mirovnog sporazuma u Ghentu.
• 15. 1. - Britanci zarobili ameri?ku te?ku fregatu USS President .

• 6. 2. - U SAD izdata prva povelja za ?eleznicu ( New Jersey Railroad ), na ime Johna Stevensa .
• februar , polovinom - Sulejman-pa?a Skopljak okupio knezove u pa?inom konaku, određuje im visinu poreza - neki knezovi iz opreza nisu do?li, stigla vest o ubistvu Stanoja Glava?a 13/ 25. 2. ^[2] , knez Milo? zadr?an nakon sastanka ^[3] .
• 17. 2. - ?panske snage isplovljavaju iz Kadisa prema Venecueli - po?inje, na kraju neuspe?na, Rekonkvista ?panske Amerike .
• 18. 2. - Senat SAD ratifikovao Ghentski ugovor , ?to predstavlja kraj Rata iz 1812.

• 1. 3. - Napoleon stupio na francusko tlo, tri dana nakon bekstva sa Elbe .
• 2. 3. - Britanci zauzeli Kraljevinu Kandy na Sri Lanci .
• 3. 3. - Kongres SAD odobrava pomorsku akciju protiv al?irskih gusara - Drugi berberski rat .
• 13. 3. - Sile okupljene u Be?u progla?avaju Napoleona odmetnikom, ?etiri dana kasnije se obavezuju da ?e poslati vojsku protiv njega.
• 15. 3. - Austro-napuljski rat : Joachim Murat objavljuje rat Austriji.
• mart - Dva sastanka srpskih narodnih prvaka, u Rudovcu i u Vreocima - odlu?eno da se na prole?e i po Milo?evom pu?tanju iz Beograda zapo?ne ustanak; Milo? uspeva da napusti turski nadzor obe?avaju?i da ?e im sakupiti novac ^[3] .
• 16. 3. - Willem I se proglasio za kralja Nizozemske i vojvodu Luksemburga.
• 20. 3. - Napoleon ulazi sa vojskom i dobrovoljcima u Pariz, po?inje " Sto dana ".

• 5. 4. - Pruska priklju?uje dekretom posede okupirane oko Rajne (budu?a Rajnska provincija ).
• 10. 4. - Kolosalna ( VEI -7) erupcija Tambore na ostrvu Sumbawa (dana?nja Indonezija) - 1816. ?e biti godina bez leta .
• 20. 4. - Arsenije Loma razjurio turske hara?lije u Jasenici ^[4] .
• 22. 4. - Jovan Obrenovi? , Sima Pa?trmac i Blagoje iz Kni?a ubili turskog sakuplja?a poreza u Konju?i ^[4] .
• 23. 4. (11. 4. po j.k., pravoslavne Cveti ) - Sastanak u Takovu : kre?e Drugi srpski ustanak ("...eto vama rata sa Turcima").

• 3. 5. - Bitka kod Tolentina je odlu?uju?a austrijska pobeda nad Miraovim Napuljem nad kojim ?e opet zavladati Ferdinand I .
• 3. 5. - Osnovan Slobodni Grad Krakov (do 1846 ).
• 6. 5. (24. 4. po j.k.) - Vojska Im?ir-pa?e stigla u ?a?ak iz Beograda, usput imala okr?aje na Liparu i kod Rudovca ^[5] .
• 21. 5. (9. 5. po j.k.) - Srbi kneza Milo?a zauzeli Pale? (dan. Obrenovac ) ^[6] , prekinuta veza Beograda i ?apca, olak?ana ustani?ka veza sa Sremom; u ovo vreme Mili? Drin?i? porazio na Dru?eti?ima valjevske Turke ^[5] .
• 28. 5. - Knez Milo? oslobodio Valjevo .
• 30. 5. - Uz Ju?nu Afriku potonuo brod Arniston koji je prevozio ranjenike sa Cejlona - poginule 372 osobe, samo ?est se spasilo.

• jun , po?etkom - Grani?ari ulaze na posede grofa Isidora Jankovi?a ( Daruvar , Pakrac , Sira? ) na kojima su pobunjeni seljaci - neposluh se lomi batinanjem i zatvorskim kaznama ^[7]
• 4. 6. - U selu Bosut kod Sr. Mitrovice sreli se Vuk Karad?i? i guslar Filip Vi?nji? .
• 5. 6. (24. 5. po j.k.) - Boj na Ljubi?u kod ?a?ka : Turci zarobili srpske topove, poginuo Tanasko Raji? (i Lazar Mutap ?), ali zatim poginuo i Im?ir-pa?a ^{[8] [9]} .
• 9. 6. - Potpisan Zavr?ni akt Be?kog kongresa :
  • Austriji definitivno vra?eni Tirol i Salzburg , biv?e Ilirske pokrajine ( Kraljevina Dalmacija , koja obuhvata Dubrovnik i Boku, itd.), dobijeno Kraljevstvo Lombardija-Venecija
  • osnovani Njema?ki Savez (Konfederacija), Kongresna Poljska (u okviru Rusije). Luksemburg uzdignut u veliko vojvodstvo u okviru Nema?kog saveza ali u personalnoj uniji sa Nizozemskom (koja je van saveza). Danska dobila Vojvodstvo Sachsen-Lauenburg umesto ?vedske Pomeranije koja je oti?la Pruskoj itd.
• 10. 6. - Turska vojska, najve?a u Beogradskom pa?aluku, izlazi iz ?a?ka da bi ubrzo bila uni?tena ^{[2] [9]} .
• 15. 6. - U Briselu odr?an Bal vojvotkinje od Richmonda , "naj?uveniji bal u istoriji".
• 16. 6. - Bitka kod Ligny i kod Quatre Bras : Napoleon porazio Bluchera , odn. mar?al Ney uspe?an protiv anglo-holandskih snaga.
• 18. 6. - Bitka kod Waterlooa - vojvoda od Wellingtona nanosi kona?ni poraz Napoleonu .
• 19. 6. - Okon?ana Bitka kod Wavra u Belgiji, poslednja u Napoleonskim ratovima .
• 22. 6. - Napoleon abdicira, formalno u korist ?etvorogodi?njeg Napoleona II (do 7. jula).

• 6. 7. ? (24. 6.? po j.k.) - Po?arevac oslobođen od Turaka posle vi?ednevnih borbi.
• 8. 7. - Luj XVIII. se vratio u Pariz.
• 15. 7. - Napoleon se predao Englezima na brodu HMS Bellerophon .
• 26. 7. (14. 7. po j.k.) - Boj na Dublju je srpska pobeda - spre?en bosanski vezir Hur?id-pa?a da dođe u pomo? Beogradu ^[8] , poginule vojvode Sima Nenadovi? i Mili? Drin?i? , zarobljen Ibrahim-pa?a Nik?i?ki, kojeg je knez Milo? ljubazno vratio nazad ^[2] .
  • Posle vesti o turskim porazima u Srbiji, Rusi delimi?no mobilisali podunavsku armiju na Prutu , radi pritiska na Turke za mirno re?enje ^[10] .
• 30. 7. - Kre?e Rjurikova ekspedicija ruskog kapetana Kotzebuea koja obilazi svet.
• 31. 7. - Eksplozija kotla lokomotive Parni konj u Engleskoj odnosi 16 ?ivota.
• jul - avgust - Nakon instrukcija Porte, po?inju preogovori srpskih ustanika sa Hur?id-pa?om i sa Mara?li Ali-pa?om, rumelijskim valijom ^[10] .

• 21 - 25. 8. - Knez Milo? u Hur?id-pa?inom logoru iznosi srpske tu?be i molbe ^[11] .
• 26. 8. - Srpski pregovara?i na Moravi pristali da propuste deo Mara?lijine vojske ka Beogradu i da po?alju deputaciju u Carigrad ^[11] .

• 23. 9. - Novu Englesku pogađa prvi uragan posle 180 godina ( Great September Gale of 1815 ).
• 26. 9. - U Parizu potpisana Sveta alijansa Austrije, Pruske i Rusije.
• 30. 9. (18. 9. po j.k.) - Rusija slu?beno skre?e pa?nju Porti na srpsko pitanje i podse?a na osmu ta?ku Bukure?kog ugovora ^[2] .

• 3. 10. - U Francuskoj pao marsovski meteorit Chassigny .
• 15. 10. - Napoleon stigao na Svetu Jelenu (ostaje do smrti 1821 ).
• 25. 10. - Sporazumom kneza Milo?a i Mara?li Ali-pa?e o me?ovitoj srpsko-turskoj upravi zavr?en Drugi srpski ustanak.

• 3. 11. - Predstavljena Davyjeva lampa , rudarska sigurnosna lampa.
• 5. 11. - Meksi?ki rat za nezavisnost : Bitka kod Temalace je rojalisti?ka pobeda, ?ime je okon?ana druga faza rata.
• 6. 11. - U Be?u osnovan Politehni?ki institut, dana?nji Tehni?ki univerzitet Be? .
• 9. 11. - Ustanovljen britanski protektorat Sjedinjene Dr?ave Jonskih otoka (do 1864 ).
• 9. 11. - Narodna kancelarija objavila mirno stanje u Beogradskom pa?aluku ^[12] .
• 20. 11. - Potpisan Drugi Pariski mir . Francuska je vra?ena u granice iz 1790. umesto '92. Devet zemalja ima okupacione zone (do 1818). Priznata ve?na neutralnost ?vajcarske .

• 5. 12. - Johann Nepomuk Malzel patentirao metronom .
• 7. 12. - Mar?al Ney streljan u Parizu, sam je komandovao strelja?kom vodu.
• 16. 12. - Brazil umesto kolonije postaje Kraljevina Brazil , ?ime nastaje Ujedinjeno Kraljevstvo Portugala, Brazila i Algarve (fakti?ki traje do 1822 ).
• 19. 12. - Usvojen prvi srpski dr?avni bud?et.
• decembar - Objavljen roman Jane Austen Emma .
• decembar/januar - Melentije Nik?i? postao vladika ^[2] .

• Vuk Karad?i? zapisivao pesme od Te?ana Podrugovi?a dok ovaj nije oti?ao u ustani?ku Srbiju, zatim doveo Filipa Vi?nji?a u manastir ?i?atovac ; kritikovao roman "Usamljeni juno?a" Milovana Vidakovi?a ; izdao Narodnu srbsku pjesnaricu .
• Te?ko stanje u Crnoj Gori: velika glad u zemlji (nekoliko porodica iz Humaka kod Cetinja se iselilo u okolinu Odese , stigli u maju ^[13] ), kuga u pograni?nim turskim krajevima, zategnuto sa Austrijancima u Boki ^[14] .
• 1813-15 - Savremenicima se ?ini da je kuga prepolovila stanovni?tvo Bosne i Hercegovine ^[15] .
• Hercegova?ki mitropolit Jeremija umro od kuge u ?itomisli?u ^[16] .
• Kuga u Pirotu ^[17] .
• Buna seljaka u Moslavini , ugu?ena sljede?e godine.
• Sahat-kula u Mamu?i kod Prizrena, sa zvonom uzetim sa smederevske crkve ^[18] .
• Ud?benik "Po?etak slovstva" biskupa Augustina Mileti?a u Bosni.
• Smatra se da italijanski Risorgimento po?inje od ove godine usled nezadovoljstva stranim i starim vlastima.

Glavni ?lanak: :Kategorija:Rođeni 1815.

• 10. 1. - Teofan Zatvornik , ruski svetac († 1894 )
• 11. 1. - John A. Macdonald , prvi premijer Kanade († 1891 )
• 18. 1. - Constantin von Tischendorf , prou?avalac Biblije († 1874 )
• 4. 2. - Josip Juraj ?trosmajer , biskup i politi?ar († 1905 )
• 7. 2. - Ana Marija Marovi? , ?asna sestra († 1887 )
• 9. 2. - Raffaele Cadorna , italijanski general († 1897 )
• 11. 2. - Mitropolit beogradski Teodosije († 1889 )
• 18. 2. - Bo?o Bo?kovi? , trgovac († 1879 )
• 20. 3. - A?im Medovi? (Joachim Medowicz), lekar († 1897 )
• 27. 3. - Dimitrije Avramovi? , slikar i knji?evnik († 1855 )
• 1. 4. - Otto von Bismarck , nema?ki dr?avnik († 1898 )
• 29. 4. - Antun Pa?ko Kazali , knji?evnik († 1894 )
• 27. 5. - Henry Parkes , "otac Australijske federacije" († 1896 )
• 1. 6. - Otto , prvi kralj moderne Gr?ke († 1867 )
• 19. 6. - Ivan Antunovi? , knji?evnik († 1888 )
• 5. 8. - Edward John Eyre , istra?iva? Australije († 1901 )
• 28. 10. - ?udovit ?tur , vođa slova?kog pokreta († 1856 )
• 31. 10. - Karl Weierstrass , matemati?ar, "otac moderne analize" († 1897 )
• 2. 11. - George Boole , matemati?ar, logi?ar († 1864 )
• 12. 11. - Elizabeth Cady Stanton , aktivistkinja za ?enska prava († 1902 )
• 10. 12. - Ada Lovelace (Augusta Ada Byron), matemati?arka († 1852 )
• 31. 12. - George Meade , ameri?ki general († 1872 )
• ? - Jovan Klaji? , slikar i ikonopisac († 1888 )

Glavni ?lanak: :Kategorija:Umrli 1815.

• 24. 2. - Robert Fulton , pronalaza? (* 1765 )
• 25. 2. - Stanoje Glava? (Stamatovi?), vojvoda iz Prvog srpskog ustanka (* 1763 )
• 4. 3. - Frances Abington , glumica (* 1737)
• 5. 3. - Franz Mesmer , teoreti?ar "animalnog magnetizma" (* 1734 )
• 6. 3. - Dalaj Lama IX (* 1805 )
• 8. 5. - Tanasko Raji? , vojvoda (* 1754 )
• 8. 5. - Lazar Mutap , vojvoda
• 26. 7. - Sima Nenadovi? , vojvoda (* 1793)
• 26. 7. - Mili? Drin?i? , vojvoda (* ca. 1775)
• 20. 9. - Nicolas Desmarest , geolog (* 1725 )
• 13. 10. - Joachim Murat , kralj Napulja (* 1767 )
• 7. 12. - Michel Ney , francuski mar?al (* 1769 )
• ? - Stojan ?upi? , "Zmaj od No?aja" (* ca. 1765)
• ? - Arsenije Loma , vojvoda (* ca. 1778)
• ? - Nikola Smiljani? , vojvoda
• ? - Milosav ?amd?ija , ratnik

Literatura

• Istorija srpskog naroda , Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Peta knjiga prvi tom (5-1)
  • Peta knjiga drugi tom (5-2)