Радио

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
(преусмерено са Komunikacioni medijum )
Филипсов радио 930А из 1931. године
Дуготаласна радио станица, Мотала , Шведска
Зграда Словачког ради?а , Братислава , Словачка (архитекте Штефан Светко, Штефан ?уркович и Барнабаш Кислинг 1967?1983)
Ради?ски тора? у Трондхе?му , Норвешка

Радио ?е назив за бежични пренос и детекци?у комуникационих сигнала електромагнетних таласа чи?е су фреквенци?е ниже од фреквенци?е вид?иве светлости . Радио-таласи путу?у кроз хомогени простор ( ваздух или вакуум ) праволини?ски, у свим правцима. Уколико посто?е дисконтинуитети, као што ?е ?оносфера у Зем?ино? атмосфери , долази до рефлекси?е односно одби?а?а, а исто такво одби?а?е се дешава и од површине Зем?е. Када се радио-таласи усмере ка комуникационом сателиту они се ту прима?у, по?ачава?у и емиту?у назад ка Зем?и.

Информаци?а се преноси систематским ме?а?ем неке особине радио-таласа, као што ?е амплитуда , фреквенци?а или фаза . То ме?а?е се зове модулаци?а . Такав електрични сигнал се онда уводи у резонантно коло ко?е ?е прик?учено на емисиону антену , одакле се емиту?у радио-таласи у простор. Уре?а? ко?и емиту?е радио-таласе се назива радио-преда?ник .

Када се електрични проводник на?е у електромагнетском по?у радио-таласа, промен?иво електромагнетско по?е индуку?е наизменичну стру?у у проводнику . Ово се може детектовати и трансформисати у звук или други сигнал ко?и носи информаци?у тако што се прво што ве?а количина енерги?е радио-таласа детекту?е у антени при?емника, уради обрнути процес од модулаци?е ( демодулаци?а ) и потом се доби?е електрични сигнал ко?и садржи неку корисну информаци?у. Уре?а? ко?и прима и обра?у?е радио-таласе се назива радио-при?емник .

Проналазак [ уреди | уреди извор ]

  • Де?вид Е. Х?уз ?е пренео Морзеову азбуку бежично 1878 . Ме?утим, ?егов рад ни?е испунио захтеве у вези познава?а природног принципа или познава?а процеса ко?и ?е предмет новог феномена.
  • Изме?у 1893. и 1894. Роберто Ландел де Моура , бразилски свештеник и научник, ?е вршио експерименте. Ни?е об?авио сво?е резултате до 1900. али ?е касни?е прибавио бразилске и америчке патенте.
  • Александар Степанович Попов ?е 1894 . направио први уре?а? ко?и ?е у при?емном колу садржао кохерер . Ова? уре?а? ?е описан као детектор му?а и представ?ен Руском физичком и хеми?ском друштву 7. ма?а 1895 . године.
  • Никола Тесла ?е званични проналазач ради?а. Он ?е први развио и об?аснио начин за производ?у радио фреквенци?а, принцип усаглашених резонантних кола у преда?но? и при?емно? антени и ?авно представио принципе ради?а и пренос сигнала на велике да?ине. За ова? сво? проналазак ?е 1897. године добио патент бро? 645576 за уре?а? описан као ?бежични пренос података“.
  • ?у?елмо Маркони ?е ?едан од пионира радио телеграфи?е . Остварио ?е први пренос радио-таласа преко Атлантског океана и 1909. године добио Нобелову награду за ова? допринос. Основао ?е прву фирму ко?а се бавила комерци?алном употребом радио преноса. До 1943. године ?е сматран проналазачем ради?а док му Врховни суд САД ни?е одузео патентно право и доделио га Николи Тесли.
  • Ре?иналд Фесенден и Ли де Форест су пронашли принцип амплитудске модулаци?е . Са усавршава?ем технологи?е, више радио-станица ?е могло слати радио-сигнале и истовремено бити присутно у етру на блиским фреквенци?ама (за разлику од варничног ради?а где ?е ?една радио-станица заузимала широки опсег спектра ).
  • Едвин Армстронг ?е пронашао радио са фреквентном модулаци?ом , па ?е сада сигнал био отпорни?и на интерференци?у произведену електричном опремом и на атмосферске утица?е.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош: Истори?а Ради?а § Радиодифузи?а и Истори?а радиодифузи?е

На?рани?е радио-станице су биле ?едноставно радиотелеграфски системи и нису преносили звучни сигнал. Да би аудио емиси?а била могу?а, морало ?е до?и до разво?а електронских уре?а?и за детекци?у и амплификаци?у.

Термоелектронску цев ?е изумео 1904. године енглески физичар ?он Амброз Флеминг . Он ?е развио уре?а? ко?и ?е назвао ?осцилациони вентил“ (пошто ?е пропуштао стру?у у само ?едном смеру). Загре?ано влакно, или катода , ?е имала способност термоелектронске емиси?е електрона ко?и су текли до плочасте електроде (или аноде ) кад би се применио висок напон. Електрони, ме?утим, нису могли да иду у супротном смеру пошто плоча ни?е била загревана и стога ни?е имала способност термоелектронске емиси?е електрона. Касни?е позната као електровакумска диода , она се користила као исправ?ач наизменичне стру?е и као радио таласни демодулатор . [1] Ово ?е знатно побо?шао кристални сет ко?и ?е исправ?ао радио сигнал користе?и ?едну рану диоду у чврстом ста?у базирану на кристалу и кристалном детектору . Ме?утим, оно што ?е ?ош увек недоста?ало ?е био по?ачивач.

Триоду (напу?ену паром живе са контролном мрежом) ?е патентирао 4. марта 1906. Аустри?анац Роберт фон Либен . [2] [3] [4] Независно од тога, 25. октобра 1906, [5] [6] Ли де Форест ?е патентирао ?егов троелементни аудион . [7] [8] [9] Неки извори сматра?у ова? изум првом триодом. [10] [11] [12] [13] [14] То ни?е нашло практичну прмену до 1912. кад се ?ену по?ачавачку способност препознали истраживачи. [15]

Око 1920, технологи?а ?е сазрела у дово?но? мери да ?е радио емитова?е брзо поста?ало одрживо. [16] [17] ?едан од првих аудио преноса ко?и би се могао назвати емитова?ем ?е извео на Бад?е вече 1906. године Ре?иналд Фесенден , мада неки аутори то оспорава?у. [18] Док су многи рани истраживачи покушали да направе системе сличне радиотелефонским уре?а?има помо?у ко?их само два учесника могу да комуницира?у, било ?е других ко?и су намеравали да трансмиту?у широ? публици. Чарлс Херолд ?е започео емитова?е у Калифорни?и 1909. године и преносио ?е аудио сигнале следе?е године. (Херолдова станица ?е коначно постала KCBS ).

У Хагу, Холанди?а, станица PCGG ?е почела са емитова?ем 6. новембра 1919, што ?е вероватно чини првом комерци?алном радио-дифузном станицом. Године 1916, Франк Конрад , ?едан електроинже?ер запослен у Westinghouse Electric Corporation , почео ?е емитова?е из ?егове гараже у Вилкинсбергу у Пенсилвани?и) са позивним словима 8XK. Касни?е се станица преселила на врх зграде Вестингхаусове фарике у источном Питсбургу у Пенсилвани?и) . Веstinghаus ?е поновно лансирао станицу као KDKA дан 2. новембра 1920, као прву комерци?ално лиценцирану радио станицу у Америци. [19] Ознака комерци?алног емитова?а потиче од типа лиценце за емитова?е ; рекламе нису емитоване до након неколико година касни?е. Прву лиценцирану емиси?у у С?еди?еним Државама ?е урадила станица KDKA, што ?е било у контексту Хардинг/Коксових председничких извора . Монтреалска станица ко?а ?е постала CFCF ?е почела емисионо програмира?е дана 20. ма?а 1920, а Детроитска станица ко?а ?е постала WWJ ?е почела с програмским емитова?ем дана 20. августа 1920, мада ни ?една од ?их ни?е имала лиценцу у то време.

Године 1920, бежично емитова?е за забаву ?е започету у UK са Маркони?евог истраживачког центра 2MT у Ритлу у близини Челмсфорда у Енглеско?. Позната емиси?а из Маркони?е радне фабрике у ?у Стриту у Челмсфорду ?е прославила сопрано даму Нели Мелбу дана 15. ?уна 1920, кад ?е она певала две ари?е и ?ен познати трил. Она ?е била први уметник ме?ународног реномеа ко?и ?е учествовао у директно? радио емиси?и. Станица 2MT ?е почела са емитова?ем регуларног забавног програма 1922. године. Станица BBC ?е настала 1922, а добила ?е Кра?евску пове?у 1926. године, чиме ?е постала први национални емитер на свету, [20] [21] чему ?е следила станица Чешки радио и други европски емитери 1923. године.

Радио Аргентина ?е почела са регуларним планским трансмиси?ама из Teatro Coliseo у Буенос А?ресу дана 27. августа 1920. Ова станица ?е добила лиценцу 19. новембра 1923. Каш?е?е ?е било узроковано недостатком званичног аргентинског поступака лиценцира?а пре тог датума. Ова станица ?е наставила с регуларним емитова?ем забавног и културног садржа?а током неколико децени?а. [22]

Радио у образова?у ?е ускоро следио и коле?и широм САД су почели да уводе курсеве радио емитова?а у ?ихове наставне планове и програме. Кари коле? у Милтону, Масачусетс ?е увео ?едан од првих наставних смерова за емитова?е 1932. године, кад ?е коле? успоставио сарад?у са WLOE у Бостону ради израде студентских радио програма. [23]

Електромагнетни спектар [ уреди | уреди извор ]

Електромагнетни спектар и ди?аграм преноса.

Радио-таласи су облик електромагнетног зраче?а, ко?и се ствара?у када се било ко?и наелектрисани об?екат (у радио преносу електрон) убрза са фреквенци?ом ко?а лежи у ради?ском фреквентном опсегу (RF) електромагнетног спектра. У ради?у ово убрзава?е изазива наизменична стру?а у антени . Радио-таласи заузима?у опсег од неколико десетина Hz до 300 GHz, иако комерци?ално важне примене користе мали део овог спектра.

  • ELF: 3 Hz - 30 Hz
  • SLF: 30 Hz - 300 Hz
  • ULF: 300 Hz - 3 kHz
  • VLF: 3 kHz - 30 kHz
  • LF: 30 kHz - 300 kHz
  • MF: 300 kHz - 3 MHz
  • HF: 3 MHz - 30 MHz
  • VHF: 30 MHz - 300 MHz
  • UHF: 300 MHz - 3 GHz
  • SHF: 3 GHz - 30 GHz
  • EHF: 30 GHz - 300 GHz

Остале врсте електромагнетног зраче?а, са фреквенци?ама изнад радио-фреквентног опсега, су микроталаси , инфрацрвено зраче?е , вид?ива светлост, ултра?убичасто зраче?е , икс-зраци и гама зраче?е . Пошто ?е енерги?а по?единачног фотона у RF опсегу премала да изби?е електрон из атома, радио-таласи се класифику?у као не?онизу?у?е зраче?е .

Нилсен Аудио , рани?е познат као Арбитрон, америчка ?е компани?а ко?а извештава о радио публици, дефинише ?радио станицу“ као: АМ или ФМ станицу ко?у ?е лиценцирала влада; ХД радио (примарну или мултикаст) станицу; пренос преко интернета посто?е?е станице ко?у ?е влада лиценцирала; ?едан од сателитских радио канала из XM сателитског ради?а или Сири?ус сателитског ради?а ; или потенци?ално станицу ко?а ни?е лиценцирана. [24]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

  • Радио-апарат марке „Ингелен” из периода прве половине XX века. Део је збирке привредно-техничког материјала Народног музеја у Лесковцу.
    Радио-апарат марке ?Ингелен” из периода прве половине XX века. Део ?е збирке привредно-техничког матери?ала Народног музе?а у Лесковцу .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Guarnieri, M. (2012). ?The age of vacuum tubes: Early devices and the rise of radio communications”. IEEE Ind. Electron. M. : 41?43. doi : 10.1109/MIE.2012.2182822 .  
  2. ^ [1] DRP 179807
  3. ^ Tapan K. Sarkar, ур. (2006). History of wireless . John Wiley and Sons. стр.  335 . ISBN   978-0-471-71814-7 .  
  4. ^ Okamura 1994 , стр. 20. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREFOkamura1994 ( help )
  5. ^ [2] Patent US841387 from 10/25/1906
  6. ^ U.S. Patent 879,532
  7. ^ De Forest patented a number of variations of his detector tubes starting in 1906. The patent that most clearly covers the Audion is U.S. Patent 879.532 , Space Telegraphy , filed January 29, 1907, issued February 18, 1908
  8. ^ De Forest, Lee (1906). ?The Audion; A New Receiver for Wireless Telegraphy” . Trans. of the AIEE . American Institute of Electrical and Electronic Engineers. 25 : 735?763. doi : 10.1109/t-aiee.1906.4764762 . Приступ?ено 7. 1. 2013 .   The link is to a reprint of the paper in the Scientific American Supplement, No. 1665, November 30, (1907). стр. 348.?350, copied on Thomas H. White's United States Early Radio History website
  9. ^ Godfrey, Donald G. (1998). ?Audion” . Historical Dictionary of American Radio . Greenwood Publishing Group. стр. 28 . Приступ?ено 7. 1. 2013 .  
  10. ^ Okamura 1994 harvnb грешка: више ци?ева (2×): CITEREFOkamura1994 ( help )
  11. ^ Amos, S. W. (2002). ?Triode” . Newnes Dictionary of Electronics, 4th Ed . Newnes. стр. 331 . Приступ?ено 7. 1. 2013 .  
  12. ^ Hijiya 1992
  13. ^ Lee 2004
  14. ^ Hempstead & Worthington 2005
  15. ^ Nebeker 2009 , стр. 14?15
  16. ^ ?The Invention of Radio” .  
  17. ^ Guarnieri, M. (2012). ?The age of vacuum tubes: the conquest of analog communications”. IEEE Ind. Electron. M. : 52?54. doi : 10.1109/MIE.2012.2193274 .  
  18. ^ Fessenden ? The Next Chapter RWonline.com Архивирано на са?ту Wayback Machine (16. септембар 2009)
  19. ^ Baudino, Joseph E.; Kittross, John M. (1977). ?Broadcasting's Oldest Stations: An Examination of Four Claimants” . Journal of Broadcasting : 61?82. Архивирано из оригинала 6. 3. 2008. г . Приступ?ено 18. 1. 2013 .  
  20. ^ ?Callsign 2MT & New Street” .  
  21. ^ ?BBC History ? The BBC takes to the Airwaves” . BBC News.  
  22. ^ Atgelt, Carlos A. "Early History of Radio Broadcasting in Argentina." The Broadcast Archive (Oldradio.com).
  23. ^ Curry College - Home
  24. ^ ?What is a Radio Station?” . Radio World . стр. 6.  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Hempstead, Colin; Worthington, William E. (2005). Encyclopedia of 20th-Century Technology, Vol. 2 . Taylor & Francis. стр. 643. ISBN   978-1-57958-464-1 .  
  • Nebeker, Frederik (2009). Dawn of the Electronic Age: Electrical Technologies in the Shaping of the Modern World, 1914 to 1945 . John Wiley & Sons. стр. 14?15. ISBN   978-0-470-40974-9 .  
  • Okamura, S?go, ур. (1994). History of Electron Tubes . IOS Press. стр. 20. ISBN   978-90-5199-145-1 .  
  • Hijiya, James A. (1992). Lee de Forest . Lehigh University Press. стр. 77. ISBN   978-0-934223-23-2 .  
  • Asa, Briggs (1961). The History of Broadcasting in the United Kingdom . Oxford University Press.   .
  • Lee, Thomas H. (2004). Planar Microwave Engineering: A Practical Guide to Theory, Measurement, and Circuits . Cambridge University Press. стр. 13?14. ISBN   978-0-521-83526-8 .  
  • Okamura, S?go (1994). History of Electron Tubes . IOS Press. стр. 17?22. ISBN   978-90-5199-145-1 .  
  • Crisell, Andrew. An Introductory History of British Broadcasting (2002) excerpt
  • Ewbank Henry and Lawton Sherman P. Broadcasting: Radio and Television (Harper & Brothers, 1952).
  • Fisher, Marc. Something In The Air: Radio, Rock, and the Revolution That Shaped A Generation (Random House, 2007).
  • Hausman, Carl , Messere, Fritz, Benoit, Philip, and O'Donnell, Lewis, Modern Radio Production, 9th ed., (Cengage, 2013)
  • Head, Sydney W., Christopher W. Sterling, and Lemuel B. Schofield. Broadcasting in America." (7th ed. 1994).
  • Lewis, Tom (1991). Empire of the Air: The Men Who Made Radio . 1st ed., New York: E. Burlingame Books. ISBN   978-0-06-018215-1 .   " Empire of the Air: The Men Who Made Radio " (1992) by Ken Burns was a PBS documentary based on the book.
  • Pilon, Robert, Isabelle Lamoureux, and Gilles Turcotte. Le Marche de la radio au Quebec: document de reference . [Montreal]: Association quebecoise de l'industrie du dique, du spectacle et de la video, 1991. unpaged. N.B .: Comprises: Robert Pilon's and Isabelle Lamoureux' Profil du marche de radio au Quebec: un analyse de Media-culture . -- Gilles Turcotte's Analyse comparative de l'ecoute des principals stations de Montreal: prepare par Info Cible .
  • Ray, William B. (1990). FCC: The Ups and Downs of Radio-TV Regulation . Iowa State University Press.   .
  • Russo, Alexan der. Points on the Dial: Golden Age Radio Beyond the Networks (Duke University Press; 2010) 278 pages; discusses regional and local radio as forms that "complicate" the image of the medium as a national unifier from the 1920s to the 1950s.
  • Scannell, Paddy, and Cardiff, David. A Social History of British Broadcasting, Volume One, 1922-1939 (Basil Blackwell, 1991).
  • Schramm, Wilbur, ed. The Process and Effects of Mass Communication (1955 and later editions) articles by social scientists
    • Schramm, Wilbur, ed. Mass Communication (1950, 2nd ed. 1960); more popular essays
  • James, Schwoch (1990). The American Radio Industry and Its Latin American Activities, 1900-1939 . University of Illinois Press.   .
  • Stewart, Sandy. From Coast to Coast: a Personal History of Radio in Canada . (Entreprises Radio-Canada, 1985). xi, 191 p., ill., chiefly with b&w photos. ISBN   978-0-88794-147-4 .  
  • Stewart, Sandy. A Pictorial History of Radio in Canada (Gage Publishing, 1975). v, [1], 154 p., amply ill. in b&w mostly with photos. SBN 7715-9948-X
  • Llewellyn, White (1947). The American Radio . University of Chicago Press.   .
Патенти

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Радио на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радио&oldid=27708015 ”