Izdava?tvo

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

?tampar radi na jednoj ranoj Gutenbergovoj slovnoj presi iz 15. veka. (datum gravure nije poznat)

Izdava?tvo je diseminacija literature , muzike , ili informacija . To je set aktivnosti kojima se infomacije ?ine dostupnim op?toj javnosti. [1] U nekim slu?ajevima, autori mogu da budu izdava?i svojih radova, u kom slu?aju su originatori i stvaraoci sadr?aja istovremeno oni koji pru?aju medije za isporuku i prikazivanje sadr?aja. Re? ?izdava?” se mo?e odnositi na osobu koja vodi izdava?ku ku?u ili imprint , kao i na osobu koja poseduje/vodi magazin. Tradicionalno, term izdava?tvo se odnosio na distribuciju ?tampanih radova kao ?to su knjige (?trgovina knjigama”) i novine . Sa napretkom digitalnih informacionih sistema i Interneta , opseg izdava?tva pro?irio se i na elektronske izvore poput elektronskih verzija knjiga i ?asopisa, kao i na mikroizdava?tvo , vebsajtove , blogove , izdava?tvo video igara , i sli?no.

Izdanje mo?e biti ograni?eno ili otvoreno. Ograni?eno izdanje je ono sa fiksnim brojem kopija uz pretpostavku da nema potrebe za naknadnim ?tampanjem, a otvoreno je ograni?eno samo brojem koji mo?e biti proizveden ili prodat, dok se ?ablon za ispis ne istro?i. Ve?ina izdanja danas je ograni?ena, npr. potpisana olovkom samog autora i numerisana tako da ima jedinstveni i kona?ni broj kopija (np. 33/100). ?to se ti?e opsega kojim je obuhva?eno izdanje, mo?e se primijetiti da se ono, u u?em smislu odnosi na knjige , ?asopise , novine , pamflete , bro?ure , plakate , formulare , geografske karte , a potom ako se govori u ?irem smislu tu se ubrajaju i CD , kasete , slike ...

Postoje dva osnovna poslovna modela u izdava?tvu knjiga:

  1. Tradicionalno ili komercijalno izdava?tvo: Ne napla?uje se autorima za objavljivanje njihove knjige, ve? se u zamenu za prava za objavljivanje dela autorima pla?a izvesna naknada od prodaje knjige. [2]
  2. Samoizdava?tvo: Autor u potpunosti snosi tro?kove izdavanja rada, i u potpunosti zadr?ava sva prava nad delom. [3] Ovaka pristup je takođe poznat kao vaniti izdava?tvo.

Izdava?tvo je u dana?njem svetu bitan pojam. Koristi se u svrhu prodaje ?to ve?eg broja predmeta (knjiga, slika, CD-a...) za koje je pokazan ?iroki interes. Radi se o brojnim izdanjima koja se danas ?esto prodaju u milionima primeraka. Sve to ne bi bilo mogu?e bez ?tamparstva koje je osim toga, omogu?ilo i razvoj pismenosti i pohranjivanje velike koli?ine podataka . Stvorilo je isprva knjige, ?asopise, pamflete, a danas se primenjuje u trgovini , religiji , politici , knji?evnosti , umetnosti .

Izdava?tvo mo?e proizvesti privatna, klupska, zajedni?ka ili javna dobra, i mo?e se obavljati kao komercijalna, javna, dru?tvena ili komunalna aktivnost. [4] Komercijalna izdava?ka industrija kre?e se od velikih multinacionalnih konglomerata, kao ?to su RELX , Pirson i Tomson Rojters , [5] do hiljada malih nezavisnih kompanija. Postoje razli?ita specijalnosti kao ?to su: trgovinsko/maloprodajno izdavanje beletristike i nefikcije, izdava?tvo u obrazovanju (k-12) i akademsko i nau?no izdava?tvo. [6] Objavljivanjem se takođe bave vlade, civilna dru?tva i privatne kompanije zbog administrativnih i regulatornih zahteva ili potreba, poslovanja, istra?ivanja, propagiranja ili ciljeva od javnog interesa. [7] To mo?e uklju?ivati godi?nje izve?taje , izve?taje o istra?ivanjima , istra?ivanje tr?i?ta , brifinge o politici i tehni?ke izve?taje . Samoizdava?tvo je postalo vrlo ?esta pojava.

Original ili kopija [ уреди | уреди извор ]

Vrlo va?na i ?esto zbunjuju?a razlika je između izdanja originalnog dela/ grafike (rađenog istim sredstvom/postupkom kojim je radio autor, tipa bakrorez ili litografija ) i umno?avanja, reprodukcije , tj. izdanja kopiranog dela koje je samo fotografska kopija originalnog rada (u biti u istoj kategoriji kao slika u knjizi ili ?asopisu, samo od?tampano bolje i na kvalitetnijem papiru ). Takva izdanja ve? kopiranih printova mogu biti ozna?ena kao ograni?ena izdanja sa investicionim potencijalom (koji je retko realizovan), potpisana i numerirana od strane samog autora. Da bi se znala razlika između te dve vrste izdanja potrebno je ne?to znanja , jer ozna?avanje na samom delu (knjizi, slici..) mo?e biti varljivo.

Istorija i razvoj [ уреди | уреди извор ]

Jedan od glavnih motiva za razvoj ?tamparstva i izdavanja proizilazi iz ?elje autora da zaradi vi?e novca prodajom brojnih kopija svojih dela. Izdavanje takvog velikog broja kopija takođe te?i ka smanjenju produkcijskih tro?kova te cena na tr?i?tu u odnosu na pojedina?ni ili unikatni primerak. Tr?i?te je uvek te?ilo razlikovanju između kopija nastalih za vreme autorovog ?ivota i posthumnih, tj. onih koje su bile ?tampane nakon autorove smrti . To se moglo razlikovati prema vodenom ?igu , koli?ini utro?enog papira i stanju samog pribora koji je preostao nakon izrade kopija za novo izdanje.

Prve va?ne kopije u ograni?enom izdanju koje nisu bile potpisane niti numerisane, bile su rađene tehnikom vodene tinte ( Goja ) koja je brzo tro?ila ?ablon po kome se radilo. Takav postupak koristio se i nakon Gojine smrti, ali pokazuju?i drasti?an nazadak u kvalitetu kopija, uprkos preradama na samom ?ablonu. Zbog ovog i drugih slu?ajeva, posthumna izdanja koja o?ito nisu bila originalno potpisana, kasnije su bila obi?no puno manje tra?ena. Iz tog razloga, takav na?in izdanja je prekinut, ?to je danas bitno za kolekcionare koji ?ele da izdanja koja kupe zadr?e svoju vrednost.

Rane ?tampane knjige, pojedina?ni listovi i slike nastali pre 1501. godine u Evropi poznati su kao inkunable . ??ovek rođen 1453, godine pada Carigrada, mogao je da se osvrne iz svoje pedesete godine ?ivota u kojoj je ?tampano oko osam miliona knjiga, mo?da vi?e nego ?to su svi evropski pisari proizveli otkako je Konstantin osnovao svoj grad u 330. godini”. [8]

Na kraju su ?tampanje osim knjiga omogu?ile i druge oblike izdavanja. Istorija modernog izdavanja novina zapo?ela je u Nema?koj 1609. godine, izdavanjem ?asopisa slede?e 1663. godine. Misionari su sredinom 18. veka doneli izdava?tvo u podsaharsku Afriku. [9]

Istorijski gledano, izdava?tvom su se bavili izdava?i , iako su neki autori sami objavljivali. [10] Uspostavljanje WWW-a 1989. godine ubrzo je pretvorilo mre?ne lokacije u dominantni medijum objavljivanja. Ubrzo su se razvili vikiji i blogovi , a zatim onlajn knjige , onlajn novine i onlajn ?asopisi .

World Wide Web je od svog osnivanja omogu?avala tehnolo?ku konvergenciju komercijalnog i samostalno objavljenog sadr?aja, kao i konvergenciju objavljivanja i produkcije u internetsku produkciju kroz razvoj multimedijalnih sadr?aja.

Moderna praksa [ уреди | уреди извор ]

Danas izdanja mogu potencionalno vratiti svoju finansijsku vrednost kao ume?e/zanat/ve?tina kad se izdanja rade ru?no, a ne striktno mehani?kim putem, jer tako mogu postati retki zbog ograni?enosti broja kopija. U Rembrandtovo doba, limit na broj izdanja bio je prakti?an - povr?ina koja se tro?ila uslovila je broj kopija za neko izdanje. Ina?e, plo?e mogu biti preoblikovane i zamenjene do neke mere, ali generalno nije mogu?e izraditi vi?e od hiljadu kopija putem bilo kojeg procesa osim postupkom litografije ili bakroreza. Primeren broj kopija za pojedino izdanje je nekoliko stotina, iako ve? i takav broj ima zna?ajne varijacije u samom kvalitetu. U takozvanoj suvoj ?tampi , mogu?i maksimalni broj kopija vrhunskog kvaliteta je od 10 do 20. U dana?nje vreme ?tampari obi?no prave izdanja koja su mnogo manja nego ?to je to norma; iz marketin?kih razloga i kako bi zadr?ali izdanje u istom stanju, ali bez brzog tro?enja same plo?e (matrice, kalupa). Takođe, sprovode se i brojni koraci kako bi se u?vrstio sam ?ablon, kao npr. elektronski intaglio ?abloni koji koriste elektri?ni proces gde se stavlja vrlo tanak sloj nekog ?vr??eg metala na kalup/plo?u slabijeg metala.

Numeriranje i ozna?avanje [ уреди | уреди извор ]

Zbog varijacije u kvalitetu, izdanja koja su imala manje brojeva ponekad su bila va?nija i bolja, posebno ona gde je uzorak bio rađen dok se plo?a nije istro?ila. Međutim, numeriranje kopija ne mora biti jednako redosledu nastanka i ?esto je u suprotnosti. Ponekad broj glavnih, javnih izdanja mo?e biti varljiv - predstavljaju?i samo 50% ili manje od totalnog broja dobro izrađenih kopija. Kasnije, ?tampari su prepoznali vrednost ograni?avanja broja izdanja te numerisanje samih kopija. Norma je postalo ?tampanje izdanja sa ograni?enim ili ?to manjim brojem varijacija. U monotipu (tehnici ?tampanja pomo?u iscrtavanja na glatku, neupijaju?u podlogu) gde istovremeno mogu nastati samo dve kopije, one su ozna?ene naj?e??e sa 1/1 ili kao ?jedinstvene”. Konvencije za numeriranje kopiranih izdanja dobro su uspostavljene, ali postoje i drugi znakovi koji upu?uju na to da postoji kopija izvan nekog izdanja.

Umetni?ki uzorak je primerak izdanja uzet na samom po?etku ?tampanja kako bi se proverilo stanje ?ablona (?to opet treba razlikovati od originalnih izdanja proizvedenih uz prisutstvo i vodstvo samog umetnika ). Oni su ozna?eni sa "A.P." ili "P/A". Monoprintovi i jedinstvene, ru?no rađene kopije su ozna?ene sa ?unique”, dok su kopije izdanja namenjene nekom za poklon ili su pak neprikladne/neprimerene za prodaju, ozna?ene sa ?H.C.” ili ?H/C” , u zna?enju ?hors de commerce” ili ?nije za prodaju”. ?tamparu je takođe dopu?teno da uzme neke od kopija izdanja za sebe, ?to je ozna?eno sa ?PP”. Na kraju, glavno/izvorno delo namenjeno za ponovno izdanje mo?e biti od?tampano da bi se uporedio kvalitet sa ostalim kopijama; takve su kopije obi?no ozna?ene sa ?bon a tirer” ili ?BAT”.

Rukopis, ?tamparstvo i ?tamparske ma?ine [ уреди | уреди извор ]

?tamparstvo je otiskivanje pomo?u ?ablona. Do 15. veka razli?iti rukopisi su se prepisivali rukom . Samo ?tamparstvo nastalo je u Kini oko 7 ., 8 . veka i u po?etku su se koristile drvene plo?e za otisak slova . U Evropi , ?tampanju pomo?u metalnog kalupa prethodili su ksilografija ili drvorez . Prvo ?tamparsko usavr?avanje bilo je kada je J. Gutenberg slo?io slogove od pojedina?nih livenih slova, otiskuju?i ih drvenom presom . Primitivnu tehniku uz pomo? ru?nog ?ablona kasnije su zamenile ma?ine , a dana?nji sistem postavio je po?etkom 18. veka Francuz Furnier , koji je 1785 . usavr?io Didot .

U po?etku su se koristile dve horizontalne drvene plo?e. Na donju, stabilnu plo?u, polagala se forma sa slogom, pa nakon ?to je premazana bojom i na nju polo?en papir, pritiskanjem gornje, pomi?ne plo?e vr?io se otisak. Sav se posao obavljao ru?no i stoga je broj primeraka za pojedino izdanje bio relativno mali. Na taj na?in, ?tapalo se sve do pronalaska cilindri?ne ?tamparske ma?ine (Konig 1812 ). Jedna od najstarijih rotacionih ?tamparskih presa po?ela je s radom 1848 . u Tajmsu zbog ?ega je proizvodnja odmah bila utrostru?ena. Danas grafi?ke ma?ine imaju veliku prednost, ubrzano i precizno ?tampanje ?to kod nekih ma?ina rezultira i brojem od oko 5000 od?tampanih primeraka na sat .

Reference [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?PUBLISHING | meaning in the Cambridge English Dictionary” . dictionary.cambridge.org (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2020-02-07 .  
  2. ^ Steven, Daniel. ?Self-publishing ? In traditional royalty publishing” . publishlawyer.com . Daniel N. Steven, LLC . Приступ?ено 1. 3. 2018 .  
  3. ^ Steven, Daniel. ?What is self-publishing” . publishlawyer.com . Daniel N. Steven, LLC . Приступ?ено 1. 3. 2018 .  
  4. ^ Hess, Charlotte; Ostrom, Elinor, ур. (2011). Understanding knowledge as a commons : from theory to practice . Cambridge, Mass.: MIT Press. ISBN   978-0-262-51603-7 . OCLC   709863190 .  
  5. ^ ?GLOBAL 50. The world ranking of the publishing industry 2019” . Issuu (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 07. 2020. г . Приступ?ено 2020-02-07 .  
  6. ^ ?The Global Publishing Industry in 2016” . www.wipo.int (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2020-02-07 .  
  7. ^ Borjesson, Lisa (2016). ?Research outside academia? - An analysis of resources in extra-academic report writing: Research Outside Academia? - An Analysis of Resources in Extra-Academic Report Writing”. Proceedings of the Association for Information Science and Technology (на ?езику: енглески). 53 (1): 1?10. doi : 10.1002/pra2.2016.14505301036 .  
  8. ^ Clapham, Michael , "Printing" in A History of Technology , Vol 2. From the Renaissance to the Industrial Revolution , edd. Charles Singer et al. (Oxford 1957), p. 377. Cited from Elizabeth L. Eisenstein , The Printing Press as an Agent of Change (Cambridge University, 1980).
  9. ^ Gazemba, Stanley (2019-12-13). ?African Publishing Minefields and the Woes of the African Writer” . The Elephant (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2020-02-29 .  
  10. ^ ?Notable Moments in Self-Publishing History: A Timeline” . Poets & Writers (на ?езику: енглески). 2013-11-01 . Приступ?ено 2020-02-08 .  

Literatura [ уреди | уреди извор ]

  • Enciklopedija leksikografskog zavoda (1956) ?tamparski strojevi. 2. izd. Zagreb: JLZ. Sv. 6. 1969.
  • Enciklopedija leksikografskog zavoda (1956) ?tamparstvo. 2. izd. Zagreb: JLZ. Sv. 6. 1969.
  • Povijest svijeta. Velika obiteljska enciklopedija: događaji, ljudi i datumi koji su oblikovali svijet (1996) Od rukopisa do informativne tehnologije. 1.izd. Zagreb: Grupa Mladinska knjiga. 2006
  • Epstein, Jason . Book Business: Publishing Past, Present, and Future .
  • Schiffrin, Andre (2000). The Business of Books: How the International Conglomerates Took Over Publishing and Changed the Way We Read .
  • Ugre?i?, Dubravka (2003). Thank You for Not Reading .
  • Abelson et al. (2005). Open Networks and Open Society: The Relationship between Freedom, Law, and Technology
  • Leonard Shatzkin In Cold Type: Overcoming the Book Crisis . Boston, Mass.: Houghton-Mifflin. xiii, 297 pp. 1982.  ISBN 978-0-395-32160-7 .

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

Izdava?tvo na Vikimedijinoj ostavi .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izdava?tvo&oldid=27675257 ”