AMD
Врста	?авна
Делатност	Полупроводници
Основано	1969 .
Седиште	Саниве?л , САД
Руководиоци	Брус Клефлин Дерик Ме?ер
Производи	Микропроцесори Матична плоча чипсетови Графички процесори ДТВ декодер чипови
Приход	5,4 мили?арди долара (2009)
Оперативни приход	664 милиона долара (2009)
Профит	293 милиона долара (2009)
Укупна актива	9,08 мили?арди долара (2009)
Укупан капитал	648 милиона долара (2009)
Бро? запослених	10.400 (2010) [1]
Веб-са?т	www .amd .com

AMD (скра?еница од енглеског Advanced Micro Devices = ?Напредни микроуре?а?и“) ?е произво?ач електронике са седиштем у Калифорни?и , САД . AMD ?е други по величини снабдевач микропроцесора заснованих на x86 архитектури (након Интела ) и воде?и снабдевач флеш мемори?а . У 2007. години AMD ?е био ?еданаести по приходу ме?у произво?ачима полупроводника. ^[2] Основан ?е 1969. од стране групе директора компани?е Ферча?лд семикондактор .

AMD ?е данас ?една од 20 воде?их компани?а на по?у полупроводника . На?познати?и ?е по сери?ама процесора Атлон , Оптерон , Турион 64, Семпрон и Дурон .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

AMD ?е почео 1969. године као произво?ач логичких чипова , а 1975. године ?е почео са производ?ом RAM -a. Исте године ?е увео обрнутог клона микропроцесора Интел 8080 . Током овог периода, AMD ?е тако?е диза?нирао и произвео сери?е елементала за процесоре ?бит-сла?с“ (Am2900, Am29116, Am293xx) кориш?еним у различитим диза?нима минирачунара .

Током овог периода, AMD ?е покушао да ухвати корак са надолазе?им заокретом ка RISC процесорима избацивши на тржиште сопствени процесор AMD 29K, уз унапре?е?е графике и звука као и EPROM . Средином осамдесетих су остварили одре?ени успех са FSK модемом AMD-7910, ?едним од првих мултистандардних уре?а?а ко?и су покривали и CCITT и Белове тонове на брзинама до 1200 бода у несимултано? или 300/300 бода у симултано? двосмерно? лини?и. Иако ?е AMD 29K преживео као угра?ени процесор , а изданак AMD компани?е Спенжен ?е и да?е водила на тржишту као главни произво?ач флеш мемори?е , у другим областима AMD ни?е био исте сре?е. Одлучио ?е да промени тактику и да се сконцентрише само на микропроцесоре и флеш мемори?у ко?и би били компатибилни са Интелом. Овим су постали директна конкуренци?а Интелу са сво?им микропроцесорима компатибилним са x86 и са флеш мемори?ом, те избили на друго место на тржишту.

Парниче?е са Интелом [ уреди | уреди извор ]

AMD има дугу истори?у парниче?а са бившим партнером и творцем x86, Интелом.

• Године 1986, Интел ?е раскинуо уговор ко?и ?е имао са AMD-om, а ко?и ?е AMD-у дозво?авао производ?у Интелових IBM микрочипова. AMD ?е тражио арбитражу 1987, на ко?о? ?е 1992. године, одлука донесена у корист AMD. Интел ?е уложио жалбу, и случа? ?е завршио на Врховном суду Калифорни?е. Године 1994. ова? суд ?е потврдио одлуку арбитражног суда и пресудио наплату пенала због крше?а уговора.
• Године 1990, Интел ?е опет поднео тужбу за крше?е ауторских права наводе?и илегалну употребу сво?их микрокодова 287. Случа? ?е завршен 1994. године са пресудом да AMD има право да користи Интелов микрокод у сво?им микропроцесорима у генераци?и 486.
• Године 1997, Интел ?е опет тужио AMD и Cyrix Corp. због злоупотребе термина MMX. AMD и Интел су ова? спор решиле договором, тиме што ?е AMD признао MMX као марку ко?а ?е власништво Интела, а Интел ?е заузврат дао AMD права да избаци на тржиште AMD К6 MMX процесор.
• Године 2005, након истраге, ?апанска државна тржишна инспекци?а ?е прогласила Интел кривим за разне преступе. Дана 27. ?уна 2005, AMD ?е добио парницу против Интела за нело?алну конкуренци?у у ?апану, а истог дана ?е поднео исту тужбу против Интела у Делаверу , САД. У тужби се наводи систематско вра?а?е новца, посебни попусти, прет?е и други начини ко?е ?е Интел користио како би уклонио AMD процесоре са глобалног тржишта. Од почетка ове акци?е, AMD ?е издао позиве на суд свим великим произво?ачима комп?утерске опреме ук?учу?у?и Дел, Ма?крософт, IBM, Х?улит пакард, Сони, Тошиба.

Куповина ATI-?а [ уреди | уреди извор ]

AMD x86 микропроцесори [ уреди | уреди извор ]

Повучени модели [ уреди | уреди извор ]

8086, 80286, 80386, Am486 [ уреди | уреди извор ]

У фебруару 1982, AMD ?е потписао уговор са Интелом и добио лиценцу да буде други произво?ач процесора 8086 и 8088. IBM ?е желеп да користи Интелов процесор 8088 у свом IBM PC, али ?е ?егова политика у то време захтевала на?ма?е два извора за сво?е чипове. AMD ?е касни?е под истим аранжманом производио процесоре 80286, али ?е Интел раскинуо уговор 1986. и одбио да саопшти техничке дета?е о новом процесору 80386. Расту?а популарност клонова PC-?а ?е значила да Интел може да проиводи више процесора под сво?им условима, а не према условима IBM-а.

AMD ?е оспорио Интелову одлуку да раскине уговор и победио ?е на суду, али ?е Интел оспорио ту одлуку. У дуго? расправи ко?а ?е уследила, а ко?а се завршила 1994. када ?е Врховни суд Калифорни?е пресудио у корист AMD-а и натерао Интел да плати мили?арду долара на име одштете због крше?а уговора. Накнадне правне расправе су се усредсредиле на то да ли AMD има законско право да користи деривате Интеловог микрокода. По?едине одлуке су ишле у корист обе стране. Суочен са наизвеснош?у, AMD ?е био приморан да разви?е сво?у верзи?у Интеловог кода. У овом поступку, ?едан тим инже?ера ?е описао функци?у кода, а други тим ?е морао сам, без приступа изворном коду, да разви?е микрокод ко?и ?е имао исту функционаност.

AMD ?е 1991. избацио Am386, сво? клон Интеловог процесора 80386. Било ?е потребно ма?е од годину дана да AMD прода милион примерака. AMD's 386DX-40 ?е био врло популаран код ма?их, независних произво?ача рачунара. Процесор Am386 ?е 1993. наследио процесор Am486. Оба процесора су се продавала по знача?но нижо? цени од Интелових верзи?а. Am486 ?е користио велико бро? произво?ача готових рачунара, ук?учу?у?и и Компак , и показао се врло популарним. Али како се скратио циклус кориш?е?а производа у индустри?и персоналних рачунара, инверзно про?ектова?е Интелових производа ?е постала све неисплативи?а стратеги?а за AMD, пошто ?е то значило да ?е ?ихова технологи?а увек бити иза Интелове. Зато су почели са разви?а?ем сопственог процесора.

K5 [ уреди | уреди извор ]

Први потпуно AMD-ов x86 процесор ?е био K5 ко?и ?е избачен 1995. Планирано ?е да се такмичи директно са Интеловим процесором Pentium , ко?и ?е произведен 1993. Ме?утим, ова? процесор ?е имао више за?едничког са процесорима Pentium Pro и Са?риксовим 6x86 , ко?и су декодовали x86 инструкци?е у микроопераци?е и извршавали их у RISC ?езгру. Неки од ових чипова су продавани под показате?ем перформанси, што ?е узнемирило неке купце и довело до критика.

K5 ?е патио од неколико проблема. Мада ?е ?единица за рад са покретним зарезом имала бо?е перформансе него она код Са?риксовог 6x86, оне су и да?е биле ниже него перформансе Pentium-а. Иако ?е K5 био добра понуда у поре?е?у са класичним Pentium-ом, са модерним особинама као што су прекоредно извршава?е и RISC ?езгро са микроопераци?ама, AMD-ова просецорска технологи?а ?е заоста?ала за Интеловом. Ово ?е било због чи?енице да AMD као компани?а ни?е поседовала исту зрелост у разво?а микропроцесора као Интел, па су проби?ени многи рокови а недоста?ало ?е и произво?ачко искуство у скалира?у диза?на.

NexGen / K6 [ уреди | уреди извор ]

AMD ?е 1996. купио компани?у НекстГен због права на ?ихову Nx сери?у x86 компатибилних процесора. AMD ?е оставио про?ектанском тиму НекстГена ?ихову зграду и пружио им време и новац да прераде процесор Nx686. Резултат ?е био K6 процесор, ко?и ?е представ?ен 1997.

Редиза?н ?е ук?учивао механизам за динамичко преслага?е инструкци?а, MMX инструкци?е и ?единицу за рад са покретним зарезом. Процесор ?е био компатибилан са Интеловим процесором Пенти?ум, што му ?е помогло да буде кориш?ен у бро?ним матичним плочама за поднож?е Socket 7. Као и Nx686 и Nx586 пре ?ега, K6 ?е преводио x86 инструкци?е у RISC -олике микроинструкци?е. Следе?е године, AMD ?е представио процесор K6-2 ко?и ?е додао сет мултимеди?алних инструкци?а са покретним зарезом под именом 3DNow! , ко?а ?е претходила Интеловим SSE инструкци?ама, као и новом стандарду поднож?а под именом Super Socket 7 , ко?и ?е пове?ао фреквенци?у главне магистрале са 66 на 100 MHz.

У ?ануару 1999, коначна итераци?а сери?е K6-x, K6-III на 450 MHz, ?е био веома компетативан са на?бо?им Интеловим чиповима. Ова? чип ?е у основи био K6-2 са 256 KB брзог кеша другог нивоа интегрисаног у ?егро и са бо?ом ?единица за предви?а?е грана?а. И док ?е он био у?едначен (углавном бо?и) са Пенти?умом II/III у операци?ама са целим бро?евима, ?единица за рад са покретним зарезом ?е била сери?ска без па?пла?нова и зато ?е заоста?ала за Интеловом архитектуром ?единице за рад са покретним зарезом. Иако ?е 3DNow! могао теоретски да компензу?е ову слабост, користило га ?е само неколико произво?ача игара, а на?познати?и изузетак ?е био Quake II . AMD K6-III ?е био ?единствен по томе што ?е био ?едан од првих процесора са три нивоа кеш мемори?е. Претходник K6-2 ?е користио кеш мемори?у матичне плоче. Уво?е?ем кеш мемори?е у саставу процесора, AMD ?е диза?нирао K6-III да припо?и кеш матичне плоче да превази?е L1, L2 и L3 кеш.

Укупно гледа?у?и, K6 ?е била ?ака архитектура, али ?е имала неколико проблема. Фирма ?е ?ош увек била релативно нова у производ?и сво?их процесора. Затим ту су били проблеми око доступности због проблема током производ?е. Да?е, пошто су због формата Super Socket 7 одступале од званичне Интелове спецификаци?е матичних плоча, матичне плоче ко?е су радиле са K6 процесорима су биле различитог степена квалитета, посебно у погледу имплементаци?е AGP спецификаци?е за графичке картице .

K6 се показао популарним код купаца, посебно на тржиштима изван Северне Америке , пошто ?е нудио добре перформансе по сразмерно ниско? цени. Због политике великих купаца, проблеми око платформе су спречили AMD да постане велики играч на корпоративном тржишту. Тако?е, Интел ?е на ниже AMD-ове цене одговорио са фамили?ом процесора Целерон (Celeron), ко?у су чиниле ослаб?ене верзи?е процесора Пенти?ум. Мада Целерони нису били популарни онолико колико ?е Интел очекивао, ?ихова доступност ?е отежала AMD-у да одржи да одржи профит од прода?е процесора у присто?ним оквирима.

Athlon / K7 [ уреди | уреди извор ]

Оснивач и извршни директор AMD-а ?ери Сандерс ?е развио стратешка партнерства да би побо?шао присуство AMD-а на тржишту персоналних рачунара засновано на успеху K6 архитектуре. ?едно од ве?их партнерстава об?ав?ено 1998. ?е удружило AMD са Моторолом, гигантом у индустри?и полупроводника. ^{[ тражи се извор ]} У саопште?у Сандерс ?е означио партнерство као ствара?е виртуелне гориле ко?а ?е омогу?ити AMD-у да се такмичи са Интелом у погледу капацитета за производ?у, док ?е то сма?ити AMD-ове финанси?ске издатке за нове фабрике.

Ово партнерство ?е тако?е омогу?ило за?едничко разви?а?е полупроводниче технологи?е засноване на бакарним водовима, што ?е постати камен-теме?ац процеса производ?е K7 процесора.

У августу 1999, AMD ?е представио процесор Athlon (K7). Разво?ни тим ?е водио Дирк Ме?ер , ?едан од главних инже?ера про?екта DEC Alpha . ?ери Сандерс ?е ангажовао многе ?уде из инже?ерскеог тима да раде за AMD, обзиром да ?е DEC запоставио про?екат и тиме довео скоро потпуно нову екипу инже?ера струч?ака. Баланс про?ектантском тиму Athlona су чинили ветерани разво?а архитектура AMD K5 и K6.

Athlon ?е имао потпуно нову микроархитектуру, потпомогнуту мо?ном ?единицом за рад са покретним зарезом. Нови процесор ?е покушао да сма?и бро? ?уских грла“ ко?и су за AMD били саставни део Интеловог P6 дизапроцесорско??на. Athlon ?е имао ве?у просечан проток наредби по такту. Пове?ан проток у односу на P6 ?е био могу? пошто су нови процеси производ?е дозво?авали пове?а?е густине транзистора у Athlon процесорима. Рани примерци овог процесора су имали проблеме при предви?а?у грана?а и ниже радне фреквенци?е. Финални чипови су поправили ове рани?е пропусте и понудили перформансе бо?е од Интелове архитектуре.

Интел ?е одмах извршио скоро комплетан редиза?н P6 ?езгра, да би елиминисао засто?е у протоку ко?и су сма?ивали ?егове перформансе. Резултат ?е био Coppermine сери?а. Ме?утим, изненадна ревизи?а и потреба за осавреме?ава?ем опреме за израду процесора ?е вршила притисак на Интелове фабрике. Доступност Coppermine чипова ?е у рано? фази била ограничена и ни?е задово?ила траж?у.

Раде?и за?едно са Моторолом, AMD ?е успео да усаврши израду бакарних веза до производне фазе скоро годину дана пре Интела. Изме?ени процес ?е дозво?авао израду процесора чи?и су бакарни водови на чипу били ширине 180 nm. Прате?е сма?е?е ?езгра ?е резултовало сма?е?ем потрош?е енерги?е, што ?е омогу?ило AMD-у да пове?а фреквенци?у Athlon-а преко 1 GHz. [1] . AMD ?е установио да ?е нови процес израде процесора превазишао очекива?а, те се у марту 2000. испоручили велику количину брзих процесора. Интел ?е представио Pentium на 1 GHz пар дана после AMD-а, али ни?е могао да неколико месеци да обезбеди дово?ну количину процесора. Интелов покуша? да прескочи AMD са процесором Pentium III 1,13 GHz резултовао ?е производом ко?и ?е поуздано радио само на одре?еним матичним плочама и био ?е предмет критике. ^{[ тражи се извор ]} Чип ?е повучен са тржишта, а био ?е угра?ен само у шачицу OEM система. ^{[ тражи се извор ]} Унапре?ени диза?н чипа ни?е представ?ен све до 2001.

AMD ?е наставио да конкурише Интелу са ниским ценама са K6. Тако?е, AMD ?е процесором Duron постигао призна?е за производ у класи односа цена/квалитет у воде?им меди?има у струци.

Континуиран успех Athlon процесора ?е био ометен када ?е Интел представио процесор Pentium 4 . Иако ?е Athlon био способан за много ве?е фреквенци?е од Pentium 3 лини?е, нова Netburst архитектура Pentium 4 процесора ?е била про?ектована да ради на вишим фреквенци?ама ко?е су могле да стигну и престигну фреквенци?е Athlon лини?е. Немо?ан да се такмичи са сировом брзином ко?у ?е пружао Pentium 4, AMD се вратио означава?у по перформансама, за ко?у се веровало да представ?а фреквенци?у (у мегахерцима) еквивалентног Pentium 4 процесора, али AMD ово ни?е никада потврдио.

Актуелни и буду?и модели [ уреди | уреди извор ]

AMD64 / K8 [ уреди | уреди извор ]

K8 ?е велика ревизи?а K7 архитектуре, а на?знача?ни?е унапре?е?е ?е додава?е 64-битних екстензи?а на x86 скуп инструкци?а (званично назван AMD64, ?е имплементаци?а x86-64 ), уград?а мемори?ског контролера на сам процесор и имплементаци?а изузетно брзе магистрале назване HyperTransport . Opteron , представ?ен 22. априла , 2003 , ?е био први продукт ове архитектуре. ?ега ?е пратио Athlon 64 23. септембра 2003. ^[3]

Спорно ?е да ли ?е 64-битна архитектура у време свог изласка била потребна на?ширем бро?у корисника. Ме?утим, чи?еница да ?е ова архитектура понудила високе перформансе за 32-битне апликаци?е ?у ?е учинила корисном за ку?не кориснике. Она ?е толико била популарна, да су стандард AMD64 усво?или Ма?крософт и Сан Ма?кросистемс и брзо подржале GNU/Linux и BSD за?еднице. Ово ?е ставило Интел у позици?у у ко?о? су били прину?ени да лиценцира?у x86-64 прошире?а за сво?е 64-битне (званично названи Intel 64 ) процесоре.

Архитектура K8 се продавала под многим именима, у зависности од ци?аног кра??ег корисника: Athlon 64 (и FX), Opteron, Turion 64 и неки Sempron процесори су засновани на K8 архитектури. Opteron ?е серверска верзи?а K8 архитектуре. AMD ?е про?ектовао Opteron да се такмичи против Интелове IA-64 Itanium архитектуре, али ?е неуспех про?екта IA-64 пове?ао количину проданих процесора значи да се Opteron сада такмичи са Интеловим AMD64-компатибилниом Xeon сери?ом процесора.

Дво?езгарни процесори [ уреди | уреди извор ]

AMD ?е представио дво?езгарни x86 серверски чип 21. априла 2005 . године. Почетно изда?е су пратили Opteron 865, 870, 875, 880 и 885 процесори, а сери?а 200 за дво?езгарне системе ?е ускоро следила. Прва фамили?а дво?езгарних десктоп процесора, Athlon 64 X2 , ?е дошла месец дана касни?е. Скоро годину дана касни?е, AMD ?е избацио штед?иве Athlon 64 X2 просецоре, ко?и су трошили ма?е енерги?е, од ко?их ?е наслаби?и модел 3800+ трошио 35W, а максимум ?е био 65W за моделе 4800+ и 4400+. Ова сери?а се разлику?е од првог Интеловог ( Pentium D ) дво?езгарног диза?на, пошто су два ?езгра била постав?ена у ?едан чип, а не као два чипа у ?едном пакова?у. Интелов метод са Pentium D процесором може имати теоретске предности, али губе део перформанси пошто се комуникаци?а изме?у процесора обав?а преко екстерних контаката, а не интерно.

Ови процесори су побо?шали перформансе оригиналног процесора Athlon 64, посебно у програмима ко?и су захтевали више процесора. Укупно побо?ша?е ко?е ?е донео основни Athlon 64 X2 чип (Athlon 64 X2 3800+) над на?бржим ?едно?езгарним Athlon 64 чипом (Athlon 64 3800+) ?е било приближно 10%. Однос изме?у пото?ег и на?бржег Athlon 64 X2 5000+ процесора ?е био скоро 40%. ^[4] Интел ?е представио сво? Core 2 Duo процесор годину дана касни?е, ко?и ?е, попут процесора Athlon 64 X2, донео два ?езгра на ?едном чипу.

Socket AM2 [ уреди | уреди извор ]

Да би се носио са Интеловом предно?у у ширини мемори?ског опсега, AMD ?е представио ново поднож?е ко?е ?е назвао Socket AM2 . Процесори ко?и користе Socket AM2 користе DDR2 мемори?у уместо претходне DDR мемори?е кориш?ене у стари?им Socket 754 и Socket 939 компатибилним процесорима. Иако и AM2 и оригинални 940-пинска Athlon 64/Opteron поднож?а има?у исти бро? ножица, ?ихов размешта? ?е другачи?и, тако да чипови нису компатибилни. ^[5] Тестови су показали занемар?иво пове?а?е перформанси од поднож?а Socket 939 до AM2. ^[6]

Четворо?езгарни процесори [ уреди | уреди извор ]

Четворо?езгарна архитектура, тако?е позната под именом " AMD K10 " ?е на?нови?а AMD-ова микроархитектура. AMD K10 микроархитектура ?е директни наследник AMD K8 микроархитектуре а представ?ена ?е 10. септембра 2007. сери?ом од 9 четворо?езгарних Opteron процесора тре?е генераци?е. K10 процесори долазе у ?едно, дво, тро и четворо?езгарно? верзи?и са свим ?езгрима на ?едном чипу.

AMD Fusion [ уреди | уреди извор ]

Након спа?а?а AMD-а и ATI-?а, об?ав?ена ?е иници?атива под шифрованим именом Fusion ко?а ?е спо?ити централни и графички процесор на ?едном чипу, ук?учу?у?и 20 PCI Express лини?а да би се направило места за спо?аш?е PCI Express перифери?е и тиме би се уклонила потреба за северни мостом, чипом на матично? плочи. Очеку?е се да ?е Fusion бити представ?ен кра?ем 2008. или почетком 2009. године.

Флеш мемори?а [ уреди | уреди извор ]

AMD ?е на?ве?и светски произво?ач флеш мемори?е . За?едно са компани?ом Фу?ицу 1993. основана ?е компани?а ФАСЛ са производним погонима у ?апану. Касни?е ?е прерасла у ФАСЛ ЛЛД. AMD више зара?у?е на флеш чиповима него на микропроцесорима.

Производ?а [ уреди | уреди извор ]

Главни погон за производ?у AMD микропроцесора ?е у Дрездену у Немачко?. Остатак производ?е одви?а се на Та?вану по лиценци . У периоду изме?у 2003. и 2005. проширени су погони у Дрездену (технологи?а плочица од 300mm) и компани?а ?е пове?а?ем производ?е постала конкурентни?а Интелу .

Као резултат експанзивне политике основан ?е и истраживачки центар у Бангалору у Инди?и (AMD India Engineering Centre Private Limited) површине 3500 m².

На?мо?ни?и процесор са два ?езгра ко?и AMD тренутно нуди (2006) ?е AMD 64 FX-62 ко?и ради на 2.8GHz и има 2 x 1MB кеш мемори?е, са ценом од око 1032 америчких долара долара.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• www.amd.com
• AMD на са?ту Twitter