Чарлс Дикенс

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Чарлс Дикенс
Чарлс Дикенс
Лични подаци
Пуно име Чарлс ?он Хафем Дикенс
Датум ро?е?а ( 1812-02-07 ) 7. фебруар 1812.
Место ро?е?а Лендпорт , У?еди?ено Кра?евство
Датум смрти 9. ?ун 1870. ( 1870-06-09 )  ( 58 год. )
Место смрти Ха?ам , У?еди?ено Кра?евство
Занима?е писац

Потпис

Чарлс ?он Хафем Дикенс ( енгл. Charles John Huffam Dickens ; Лендпорт , 7. фебруар 1812 ? Ха?ам , 9. ?ун 1870 ) ?е био на?знача?ни?и енглески романописац XIX века. [1] ?егова дела припада?у рано? фази реализма . [2] Дикенс се данас сматра оснивачем соци?алног романа, а можда ?е ?егова на?ве?а заслуга што ?е малогра?анску публику придобио за литературу. Тако?е ?е на?познати?и приповедач виктори?анског времена. [3] [4]

Док ?е био д?ете ?егова породица ?е често ме?ала место боравка у потрази за послом. На кратко се школовао у приватно? школи. Након што му ?е отац ухапшен због невра?а?а дугова, Чарлс 10 сати дневно ради у фабрици пасте за ципеле.

Кад ?е одрастао почео ?е да ради као новинар. Написао ?е више обимних романа. О томе колико ?е ?егов рад био популаран у ?егово време говори то да се сва ?егова дела, од првог об?ав?ива?а, стално надоштампава?у. [5]

Новела Оливер Твист ?е на?познати?е Дикенсово дело. Иако говори о ?ако озби?но? теми, Оливер Твист ?е пун сарказма и црног хумора. Дикенс ?е за сво?е на?бо?е дело сматрао Де?вида Коперфилда , [6] роман ко?и садржи доста аутобиографских елемената. Загонетност и та?анственост фабула ?егових романа трагови су претходне стилске формаци?е романтизма . [7]

Дикенс ?е сликар енглеског сред?ег и нижег гра?анског сталежа и оснивач соци?алног романа. ?егова дела одражава?у склоност хумору и сатири, али и примеса романтичног и сентименталног. [8] [9]

Младост [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е 7. фебруара 1812. у Ландпорту, Портси, као друго од осморо деце ?она и Елизабет Дикенс. Отац му ?е био чиновник. Убрзо након Чарлсовог ро?е?а породица се сели у Норфолк Стрит, Блумсбери, те када му ?е било четири године у Чатам, [10] па у Кент, где ?е боравио све до узраста од 11 година. Пуно времена ?е проводио напо?у, али ?е и врло радо читао, нарочито романе Тоба?ас Смолета и Хенри?а Филдинга. [11] Кратко време у коме ?е отац радио као чиновник у морнаричко? поста?и за плате (енгл. "Navy Pay Office"), [12] школовао се у приватним школама.

?егово школова?е у приватним школама нагло ?е прекинуто, због финанси?ских проблема у породици, због ко?их се породица преселила из Кента у Камден Таун у Лондону 1822. године. Склон животу изнад сво?их могу?ности Xон Дикенс ?е затворен због дугова у Саутварку у Лондону 1824. [13] Убрзо су с ?име затворена ?егова супруга и на?мла?а деца, као што ?е био обича? у то време. [14] Чарлс тада стар 12 година доде?ен ?е породично? при?ате?ици Елизабети Ро?ланс у Камден Тауну. [15] Касни?е ?е становао на тавану ку?е агента за инсолвенци?у Арчибалд Расела. [16] Обе су му касни?е послужили као обрасци за ликове. [17] [13]

Неде?е ?е са сестром Францис, када ?е била слободна од обавеза на Кра?евско? музичко? академи?и, проводио у затвору Маршалси. [18] Да би платио сво? смешта? и помогао породици био ?е приморан напустити школу и да ради по 10 сати на дан у фабрици лепе?и налепнице на посуде црнила за ципеле, за 6 шилинга неде?но. Тешки, а често и окрутни радни услови оставили су тра?ан траг на Дикенса, што ?е касни?е утицало на ?егове романе и есе?е, те постало основа за ?егов интерес у социоекономску реформу и услове рада.

Након неколико месеци у затвору Маршалси, преминула ?е Елизабета Дикенс, бака ?она Дикенса по оцу и оставила му иметак од 450 £. Због преузима?а ?он ?е пуштен из затвора. Подмиривши сво?а дугова?а, породица Дикенс ?е напустила затвор. [19]

Иако ?е Чарлс почео да поха?а школу Wеллингтон Хоусе Ацадемy у северном Лондону , ма?ка га ни?е одмах извукла из фабрике. [20] Та? дога?а? развио ?е код Дикенса осе?а? да би очеви морали да влада?у породицом, док би ма?ке сво? део утица?а требало да задрже унутар дома. Одби?а?е ?еговог захтева да се врати из фабрике био ?е знача?ан фактор у ?еговом односу према женама. [21] Праведнички гнев према ситуаци?и и условима у ко?има ?е радна класа ?уди живела постала ?е главна тема ?егових дела.

Радио ?е у правно? канцелари?и адвоката Елиса и Блекмора, као мла?и чиновник од ма?а 1827. до новембра 1828. Тада ?е напустио канцелари?у и постао новинар. Да?и ро?ак Томас Чарлтон, био ?е извештач на суду енгл. ? Doctors' Commons “ (гра?ански суд), те ?е Дикенс с ?им делио место, те писао четири године извешта?е са суд. Ова искуства пренео ?е у сво?а дела (романи ? Nicholas Nickleby “, ? Dombey and Son “, те посебно ? Bleak House “), те у ?има приказао макинаци?е и бирокраци?у правног система ширем бро?у ?уди, те пренео сво?е ставове о тешком терету ко?и чека сиромашне ?уде ако су приморани да иду на суд.

Године 1830, Дикенс ?е упознао сво?у прву ?убав, Мари?у Биднел, за ко?у се сматра да ?е била модел за лик Доре у роману ?Давид Коперфилд“. Мари?ини родите?и нису одобрили удвара?е, те су Мари?у послали на школова?е у Париз што ?е прекинуло везу. [22]

Новинарство и рани романи [ уреди | уреди извор ]

Године 1832, с узрастом од 20 година, Дикенс ?е био енергичан, пун доброг хумора, уживао у популарним забавама, без ?асне визи?е шта жели да постане. Знао да жели да буде славан. Привлачило га ?е позориште, те ?е успио да доби?е аудици?у у Ковент Гардену , за ко?у се добро припремио, али ?у ?е пропустио због прехладе, чиме су прекинуте аспираци?е о кари?ери на позорници. Годину дана касни?е предао ?е сво?у прву причу ? A Dinner at Poplar Walk “ у лондонски часопис ? Monthly Magazine “. Становао ?е у изна?м?ено? соби у прено?ишту ? Furnival's Inn “, постао ?е новинар ко?и прати политику, извештава?у?и са парламентарних расправа и путу?у?и Британи?ом прате?и изборне кампа?е за новине ? Morning Chronicle “.

?егово новинарство у облику цртица у часописима, обликовало ?е у ?егову прву збирку дела енгл. Sketches by Boz 1836. (Боз ?е био ?егов породични надимак ко?и ?е користио као псеудоним ). Дикенс ?е наводно псеудоним преузео од надимка Мозес ко?и ?е он дао на?мла?ем брату Аугустусу Дикенсу, према лику из дела Оливера Голдсмита енгл. The Vicar of Wakefield . Када ?е неко прехла?ен хтио да изговори Мозес изговорио би Бозес, што ?е касни?е скра?ено у "Боз". Наиме Дикенс ?е кориштено у то време у смислу енгл. What the Dickens! у ко?ем Дикенс заме?у?е реч ? devil “, што би се могло превести на као "Ког ?авола!" (први ?е то користио Шакеспир у комеди?и ?Веселе жене виндсорске“). Користило се и у фрази енгл. to play the Dickens " (као ?узроковати хаос/напакостити“). Часописима ?е писао и уре?ивао их до кра?а живота.

Након усп?еха скица издавачи ?Chapman and Hall“ понудили су Дикенсу да пише текст уз илустраци?е Роберта Се?моура у месечном часопису. Након другог изда?а Се?моур ?е извршио самоубиство, те ?е Дикенс запослио Хаблот На?т Брауна да ради илустраци?е. Из те сарад?е настао ?е роман ? The Pickwick Papers “ ко?и се издавао у неколико поглав?а месечно, те ?е у зад?ем наставку продан у 40000 копи?а.

У новембру 1836. Дикенс ?е прихватио радно место уредника у ? Bentley's Miscellany “, на коме ?е остао три године док се ни?е посва?ао са власником. Године 1836. када ?е издао зад?и наставак Пиквика почео ?е да ради делове Оливер Твиста, уз сав посао у Бентли?у ко?и ?е обухватао писа?е четири представе и надгледа?е ?ихове продукци?е.

Оливер Твист, об?ав?ен 1838. постао ?е ?една од бо?е познатих Дикенсових прича, ко?е ?е успешно адаптирана за позориште, те ?е била први виктори?ански роман у ко?ем ?е дете било главни лик.

Дана 2. априла 1836. оженио ?е Катарину Томсон Хогарт (1816?1879), к?ерку ?ор?а Хогарта, уредника ? Evening Chronicle “. Након кратког меденог месеца у Чоку, Кент, вратили су се у Фурнивалову гостионицу. У ?ануару 1837. добио ?е прво од десетеро деце, сина Чарли?а, а неколико месеци касни?е породица се сместила у Блумсбери?у, на адреси 48 Doughty Street, London (Чарлс ?е имао трогодиш?и на?ам за 80 £ годиш?е, од 25. марта 1837. до децембра 1839). Дикенсов мла?и брат Фредерик и Катаринина 17-годиш?а сестра Мари доселили су с ?има. Дикенс се врло везао уз Марy, ко?а ?е преминула у ?еговом наруч?у након кратке болести 1837. Дикенс ?е Мари идеализирао, те се сматра да су према ?о? створени касни?и описи ликова Rose Maylie , Little Nell и Florence Dombey . ?егова туга ?е била толика велика да ?е закаснио са писа?ем ?унског одломака у Pickwick Papers и морао ?е да откаже наставке Оливер Твиста за та? месец.

У исто време се наставио ?егов успех делима ? Nicholas Nickleby “ (1838?39), ? The Old Curiosity Shop “ и ? Barnaby Rudge: A Tale of the Riots of 'Eighty “ као део ? Master Humphrey's Clock “ сери?е (1840?41) - ко?и су се издавали у наставцима, а касни?е су издани као к?иге.

Прва посета САД [ уреди | уреди извор ]

Године 1840. са супругом ?е први пут посетио САД и Канаду . У то време ?ош ?една мла?а сестра ?егове супруге Катарина, ?еор?ина Хогарт, уселила се како би се бринула о младо? породици док су родите?и били на путу. Са ?има ?е остала све до Дикенсове смрти.

Сво?а запажа?а и утиске забележио ?е у путопису енгл. American Notes for General Circulation . У делу ?е у неколико наврата оштро осудио робовласништво , ко?е ?е и рани?е напао у делу ? The Pickwick Papers “. У ?у?орку се задржао месец дана, те ?е држао бро?на предава?а. Често ?е постав?ао и пита?е ме?ународног права о ауторству због сво?их дела ко?а су об?ав?ивана у америчким новинама. По повратку у Енглеску почео ?е радити на сво?им божи?ним причама (1843. написао ?е ? A Christmas Carol “, 1844. ? The Chimes “, а 1845. ? The Cricket on the Hearth “).

Након што ?е кратко живео у Итали?и (1844), путовао ?е у Шва?царску (1846) где почео да ради на делу ? Dombey and Son “ (1846?48). [12] То дело и ?Де?вид Коперфилд“ (1849?50) учинили су знача?ан уметнички билег у Дикенсово? кари?ери и ?егови романи постали су озби?ни?и у теми и брижни?е планирани од рани?их дела.

Човеко?уб?е [ уреди | уреди извор ]

У ма?у 1846. Ангела Бардет Котс, наследница богатства банкарске породице Кутс, предложила ?е Дикенсу изград?у прихватилишта за ?посрнуле жене“ (проститутке) из радне класе. Иако ?е првотно одбио, Дикенс ?е основао уточиште ? Urania Cottage “ ко?им ?е управ?ао десет година.

Сред?е године [ уреди | уреди извор ]

У новембру 1851. Дикенс се преселио у енгл. Tavistock House , где ?е написао ? Bleak House “ (1852?53), ? Hard Times “ (1854) и ? Little Dorrit “ (1857).

У новом дому забав?ао се аматерским позориштем. Године 1856. ?егова прима?а од писа?а била су дово?на да купи Gad's Hill Place у Хигхаму, Кент, где ?е као дете често пролазио и са?ао да ?е ?едном живети на таквом месту. Неки дога?а?и из Шекспировог ?Хенри?а IV“ , првог дела, одви?ала су се на томе месту што ?е Дикенса тако?е веселило.

Године 1857. Дикенс ?е изна?мио професионалне глумице за представу ? The Frozen Deep “ ко?у ?е написао ?егов шти?еник Вилки Колинс. Дикенс се за?убио у ?едну од ?их. ?убав према Елен Тернан тра?ала ?е до кра?а живота. Дикенс ?е био стар 45 година, док ?е Тернан имала 18 када ?е Дикенс, 1858, одлучио да се одво?и од супруге, што ?е по тадаш?им виктори?анским конвенци?ама било врло непримерено, а развод био незамислив. Када ?е Катарина отишла из дома повела ?е ?едно дете, супруга га ни?е више никада видела, а децу ?е поверила сестри ?еор?ини ко?е одлучила да остане у Gad's Hill Place .

У то време иако се двоумио да узме учеш?а у ?авним чита?има, Дикенса су из ?едне болнице ( Great Ormond Street Hospital ) замолили да суд?елу?е у прикуп?а?у средстава како би извукао болницу из финанси?ске кризе. Чарлс Вест, Дикенсов при?ате? ко?и ?е био у управном одбору болнице, замолио га ?е за помо?, на што ?е Дикенс пристао, те сво?им ?авним чита?има прикупио дово?на средства да осигура финанси?ску стабилност болнице за дуже време. Тако ?е нпр. само 9. фебруара 1858. прикупио 3000 £.

Након одва?а?а од Катарине, Дикенс ?е започео низ врло популарних турне?а кроз Енглеску, Шкотску и Ирску на ко?има ?е читао сво?а дела, што ?е у следе?о? децени?и заокупило ве?и део ?егове енерги?е, те ?е у то време написао само два романа.

Важни?а дела ? A Tale of Two Cities “ (1859) и ?Велика очекива?а“ (? Great Expectations “) била су велики успех. У то време био ?е уредник, издавач и аутор у часописима ? Household Words “ (1850?1859) и ? All the Year Round “ (1858?1870).

У септембру 1860. у по?у код сво?е ку?е, Дикенс ?е наложио велику ломачу у ко?е ?е спалио ве?ину писама, преживела су само она пословне природе. Како ?е Елен Тернан тако?е спалила сва Дикенсова писма тра?а?е и дубина ?ихове везе ни?е позната. Томас Ра?т ?е током 1930-их присетио да ?е Тернан можда имала ?убавну везу са Каноном Бенхамом, а да ?е пар имао и сина ко?и ?е умро као новоро?енче, напоменула ?е Кате Перу?ини, Дикенсова к?ерка, у разговору пред смрт 1929, ко?и ?е об?ав?ен. Докази не посто?е. На самрти Дикенс ?е одредио исплату ануитета за Тернан ко?и ?у ?е учинио финанси?ски независном. У к?изи Кларе Томалин ? The Invisible Woman “, наводи се да ?е Тернан та?но жив?ела са Дикенсом барем 13 година. К?ига ?е касни?е претворена у представу ? Little Nell “ аутора Симона Гре?а. У то време Дикенс ?е показивао по?ачано занима?е за паранормално, те ?е постао ?едан од првих чланова организаци?е енгл. The Ghost Club .

Касне године [ уреди | уреди извор ]

Дана 9. ?уна 1865. на повратку из Париза са Тернан, воз у ко?ем ?е Дикенс путовао ?е учествовао у саобра?а?но? несре?и. Првих седам вагона склизнуло ?е са же?езног моста ко?и ?е био у поправци. ?едино ?е на колосеку остао вагон првог разреда у ко?ем ?е био Дикенс. Пре него што су стигли спасиоци, Дикенс ?е помагао унесре?енима са водом и бренди?ем. Пре одласка сетио се рукописа за недовршено дело ? Our Mutual Friend “ ко?е му ?е остало у вагону, те се вратио по ?ега. То искуство ?е касни?е искористио у кратко? причи о духовима ? Скретничар “, у ко?о? главни лик предосе?а властиту смрт у же?езничко? несре?и. Прича се базира и на неколико пре?аш?их же?езничких несре?а.

Дикенс ?е успео да избегне да се по?ави пред истрагом о несре?и, ?ер како ?е путовао са Тернана и ?еном ма?ком, то сазна?е би изазвало скандал. Иако ни?е задобио никакве озледе, Дикенс се никада ни?е опоравио од трауме же?езничке несре?е. ?егов рад се свео на завршава?е започетог ? Our Mutual Friend “ и започи?а?е никад завршеног ? The Mystery of Edwin Drood “.

Друга посета САД [ уреди | уреди извор ]

Дана 9. новембра 1867. Дикенс ?е из Ливерпула запловио на другу америчку турне?у. Након што се искрцао у Бостону ве?и дио месеца посветио ?е бро?ним вечерама са проминентним личностима као што су нпр. Ралф Валдо Емерсон , Хенри Вадсворт Лонгфелоу и ?егов амерички издавач ?е?мс Томас Филдс.

У децембру су започела чита?а, требало ?е одржати 76 наступа уз зараду од 19000 £, а требало ?е да тра?у до априла 1868. Турне?а ?е била напорна, те иако болестан, успео ?е да одржи чита?а, а 23. априла ?е испловио на пут ку?и.

Опрошта?на чита?а [ уреди | уреди извор ]

Изме?у 1868. и 1869. Дикенс ?е организовао турне?у ?опрошта?них чита?а“ у Енглеско?, Шкотско? и Ирско? . Успео ?е одрадити 75 од договорених 100 чита?а. Због напада вртоглавице и парализе, на савет лекара, турне?у ?е отказао 22. априла 1869. Након што се дово?но опоравио договорио ?е пос?ед?и низ чита?а, како би надокнадио спонзорима оно што су изгубили због прекида турне?е. Зад?е чита?е у турне?и било ?е у Лондону St. James's Hall. Зад?и ?авни наступ му ?е био на банкету Кра?евске академи?е уз присуству Прица и Принцезе од Валса, где ?е одао почаст поко?ном при?ате?у, илустратору Даниелу Маклису.

Смрт [ уреди | уреди извор ]

Дана 8. ?уна 1870. Дикенс ?е у своме дому доживео ?ош ?едан мождани удар, након целог дана рада на делу ?Едвин Друд“. Ни?е се освестио те ?е следе?ег дана 9. ?уна, тачно пет година након же?езничке несре?е преминуо. Супротно же?ама ни?е сахра?ен у ?ефтином, скромном, и строго приватном погребу у катедрали у Рочестеру, ве? у Вестминстерско? опати?и .

На?познати?а дела [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Charles Dickens | Biography, Books, Characters, Facts, & Analysis | Britannica” . www.britannica.com (на ?езику: енглески). 2024-01-27 . Приступ?ено 2024-02-01 .  
  2. ^ Black 2007 , стр. 735
  3. ^ Grossman 2012 , стр. 54.
  4. ^ Lodge 2002 , стр. 118
  5. ^ Hauser 1999 , стр. 116.
  6. ^ Ziegler 2007 , стр. 46?47.
  7. ^ Stone 1987 , стр. 267?268.
  8. ^ Mazzeno 2008 , стр. 76.
  9. ^ Chesterton 2005 , стр. 100?126.
  10. ^ Simon Callow, Charles Dickens and the Great Theatre of the World. pp. 9
  11. ^ Simon Callow, Charles Dickens and the Great Theatre of the World. pp. 7
  12. ^ а б West, Gilian. "Huffam and Son." Dickensian 95, no. 447 (Spring, 1999): 5?18.
  13. ^ а б Ackroyd 1990 , стр. 76
  14. ^ Simon Callow. pp. 13
  15. ^ Pope-Hennessy 1945 , стр. 11.
  16. ^ Forster 2006 , стр. 27.
  17. ^ Ackroyd 1990 , стр. 22?24:29?30
  18. ^ Wilson 1972 , стр. 53.
  19. ^ Schlicke 1999 , стр. 157.
  20. ^ Wilson 1972 , стр. 58.
  21. ^ Cain 2008 , стр. 91.
  22. ^ Wilson 1972 , стр. 61

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]