Фридрих I Барбароса
Фридрик Барбароса
Лични подаци
Датум ро?е?а	1122 .
Место ро?е?а	Ва?нгартен,
Датум смрти	10. ?ун 1190. ( 1190-06-10 )  ( 67/68 год. )
Место смрти	река Салеф ,
Породица
Супружник	Аделаида од Фохбурга , Беатриче I од Бургунди?е
Потомство	Филип Швапски , Хенрик VI, цар Светог римског царства , Фридрих V Швапски , Фридрих VI Швапски , Конрад II Швапски , Отон I, гроф од Бургунди?е
Родите?и	Фридрих II Швапски ?удита од Баварске, во?вотки?а Баварске
Династи?а	Хоенштауфен
кра? Немачке
Период	1152 ? 1190 .
Претходник	Конрад III од Немачке
Наследник	Ха?нрих VI, цар Светог римског царства
цар Светог римског царства
Период	1155 ? 1190 .
Претходник	Лотар III
Наследник	Ха?нрих VI
кра? Итали?е
Период	1154 ? 1186 .
Во?вода Шваби?е
Период	1147?1152
Претходник	Фридрих II Швапски
Наследник	Фридрих IV Швапски

Фридрих Барбароса ( нем. Friedrich I. ; 1122 ? 10. ?ун 1190 ) био ?е кра? Немачке (1152?1190) и цар Светог римског царства (1155?1190). Био ?е тако?е кра? Итали?е (1154?1186). Припадао ?е династи?и Хоенштауфен . ^{[1] [2]} Познат ?е по учеш?у у Тре?ем крсташком рату . Утопио се при преласку реке Салеф . Немачка инвази?а на Сов?етски Савез 1941 . имала ?е назив операци?а Барбароса . ?егов надимак Барбароса значи ?црвена брада”.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Поста?е кра? [ уреди | уреди извор ]

Током Другог крсташког рата прати свога стрица немачког кра?а Конрада III . Поход се показао као потпуни промаша?, али Фридрих се истакао и задобио повере?е кра?а. Када ?е Конрад III умирао у фебруару 1152 , присутни су били само Фридрих и бискуп од Бамберга.

Обо?ица су тврдили да ?е Конрад III предао Барбароси кра?евска обележ?а и да ?е тиме Фридрих Барбароса наследник кра?а, а не кра?ев шестогодиш?и син.

Кра?евски електори су поверовали у ту причу, тако да ?е Фридрих I Барбароса изабран за немачког кра?а и крунисан ?е у Ахену .

Успостава реда у Немачко? и околини [ уреди | уреди извор ]

Барбароса ?е желео да поврати Свето римско царство на позици?у ко?у ?е имало под Карлом Великим и Отоном I Великим . Сматрао ?е да ?е на?пре нужно успоставити мир у Немачко? , да би касни?е могао да се окрене Итали?и .

Издао ?е генерални позив на мир, а сам ?е направио великодушне уступке великашима.

Умешао се у дански гра?ански рат изме?у Свена III и Валдемара I Данског . Започео ?е и преговоре са Мано?лом I Комнином .

Споразум са папом да би био цар Светог римског царства [ уреди | уреди извор ]

Да би био крунисан као цар Светог римског царства , нуди разне уступке папи у замену за подршку. Склопио ?е споразум са папом Евгени?ем III у марту 1153 . по коме се обавезу?е да брани папинство и да не склапа мир са Ро?ером II Сицили?анским или са другим непри?ате?има цркве, без изричитог папиног одобре?а.

Предузео ?е 6 похода у Итали?у . Први пут ?е отишао да би био крунисан за цара Светог римског царства , а после тога ?е смирио Арнолада од Бреше.

Поново успостав?а ред у Немачко? [ уреди | уреди извор ]

Напустио ?е Итали?у у ?есен 1155 , да би поново успоставио ред у Немачко? . Током Барбаросиног одсуства поново ?е у Немачко? завладао неред, а посебно у Баварско?. По повратку Фридрих Барбароса брзо успостав?а ред. Во?вода од Саксони?е Хенрик Лав доби?а Баварску, а во?вода од Баварске ?е компензован поставши во?воде од Аустри?е. Фредерик се оженио 1156 . са Беатриче од Бургунди?е, ?ерком наследницом кра?евства Бургунди?е . Тиме Фридрих Барбароса поста?е и владар Бургунди?е.

Папа Александар III екскомуницира Барбаросу [ уреди | уреди извор ]

У други итали?ански поход кре?е ?уна 1158 . године. Прати га во?вода од Саксони?е и Баварске Ха?нрих Лав са неустрашивим Саксонцима . Успостав?а?у царску власт и царске службенике по градовима северне Итали?е. У Милану изби?а побуна, али га поново заузима?у. Почи?е и борба са новим папом Александром III , ко?и екскомуницира Фридриха Барбаросу 1160 . године. Као одговор на екскомуникаци?у Фридрих Барбароса да?е подршку антипапи Виктору IV . То ?е ста?е борбе цркве и државе за примат.

Поново се вра?а у Немачку при кра?у 1162 , па спречава по?ача?е сукоба Ха?нриха Лава и бро?них околних кнежева, ко?и су се бо?али пове?а?а мо?и Ха?нриха Лава. Веома оштро ?е казнио гра?ане Ма?нца због побуне против надбискупа Арнолда.

Тре?и и четврти поход на Итали?у [ уреди | уреди извор ]

Следе?и поход на Итали?у ?е био 1163 . године. Планирао ?е да осво?и Сицили?у . Ме?утим против ?ега ?е оформ?ен ?ак савез, ко?и ?е створен због великих пореза, ко?и су им царски службеници разрезивали.

Поново кре?е у Итали?у 1166 , да би осигурао и подржао свог шти?еника антипапу Паскала. Ха?нрих Лав ?е одбио да се придружи том походу, ?ер ?е намеравао да решава спорове са суседима, а и да се шири на словенске зем?е у ?угоисточно? Немачко?. Нагло изби?а?е куге угрозило ?е целу царску арми?у, тако да се Фридрих Барбароса вратио у Немачку, где ?е остао следе?их 6 година.

Улази у при?ате?ске односе са Византи?ским царем Мано?лом Комнином , а покушава успоставити бо?е односе са енглеским кра?ем Хенриком II и француским кра?ем Лу?ом VII .

Пораз од Ломбардског савеза [ уреди | уреди извор ]

На пети поход у Итали?у кренуо ?е 1174 . године. Формиран ?е пропапински Ломбардски савез против ?ега. Опет ?е Хенрик Лав одбио да се придружи походу, па ?е исход био катастрофалан. Фридрих Барбароса ?е претрпио тешки пораз у бици код Ле?ана 29. ма?а 1176 . године. Ту ?е и ра?ен, а чак се мислило и да ?е мртав. Ни?е имао другог избора него да преговора са Александром III и Ломбардским савезом.

Помире?е Барбаросе и папе [ уреди | уреди извор ]

Миром у Венеци?и 1177 , папа Александар III и Фридрих Барбароса прекида?у непри?ате?ства. Фридрих Барбароса призна?е папи суверенитет у папско? држави. Папа призна?е Фридриху Барбароси царску власт. Градови у Ломбарди?и и да?е су се наставили борити, све до 1183 , када Фридрих Барбароса ради уступак и призна?е градовима право да бира?у сво?у градску власт.

Каж?ава?е Ха?нриха Лава [ уреди | уреди извор ]

Фридрих ни?е заборавио да ?е Ха?нрих Лав одбио 1174 , да му помогне у Итали?и . Ха?нрих Лав ?е ве? створио доста непри?ате?а ме?у суседним немачким кнежевима. Фридрих суди 1180 . у одсуству Ха?нриха Лава. Суд су чинили бискупи и немачки принчеви. Проглашава се да ?е царски закон ?ачи од традиционалног немачког закона, дакле закона поседова?а.

Ха?нриху Лаву одузима?у све територи?е, а ?ега осу?у?у. Царска во?ска ?е онда напала Саксони?у да би покорила ро?аке Ха?нриха Лава. Ха?нрих Лав ?е побегао, па се предао новембра 1181 . године. Отишао ?е у прогонство у Норманди?у код свог таста, енглеског кра?а Хенри?а II , где ?е био три године пре него што му ?е дозво?ено да се врати у Немачку.

Тре?и крсташки рат [ уреди | уреди извор ]

Након што се помирио са папом, Фридрих i Барбароса кре?е у тре?и крсташки рат 1189 . године. Крсташки рат предводе Французи под Филипом II Августом . У походу су и Енглези под во?ством Ричарда Лав?ег Срца . Фридрих i Барбароса организу?е велику во?ску, ко?у ша?е копненим путем према Свето? зем?и , односно кроз Угарску и Срби?у.

Фридрих Барбароса се накратко зауставио 1189. у Рашко? у Нишу , где ?е ?егове ?уде срдачно дочекао српски владар Стефан Нема?а .

Растко Нема?и? ( Свети Сава ) се лично бринуо о Фридриху Барбароси. Према легенди Свети Сава ?е имао исцелите?ске мо?и, па ?е излечио Фридриха Барбаросу, да ?е ова? могао наставити сво? поход.

Крсташи су прошли кроз Константинопо? у ?есен 1189, и у Анадоли?и су изво?евали две победе. Приближава?е огромне германске во?ске забринуло ?е Саладина и друге муслиманске во?е.

Смрт у Салефу [ уреди | уреди извор ]

Фридрих Барбароса се удавио 10. ?уна 1190 . при преласку реке Салеф у Килики?и . Тачне околности се не зна?у. Могу?е ?е да се хтео освежити плива?ем, па се удавио. Друга могу?ност ?е да га ?е ко? збацио па ?е шок од хладне воде изазвао срчани напад цара, ко?и ?е имао 68 година.

Пораз немачких крсташа [ уреди | уреди извор ]

Фридрихова смрт ?е поколебала ?егову во?ску, ко?а ?е без во?е дошла у хаотично ста?е. Створила се паника, били су без во?е, а Турци су их нападали са свих страна. Ве?ина Немаца ?е ту уби?ена. У Акру ?е стигао само мали део од 5.000 во?ника ко?и су кренули.

Барбаросин син Фридрих VI од Шваби?е предводио ?е остатак немачке во?ске. Имао ?е намеру да покопа Барбаросино тело у ?ерусалиму .

Ме?утим, ни?е успео поступак конзервира?а тела у сир?ету, па су покопали месо у Антиохи?и , кости у катедрали у Тиру , а срце у Тарсусу.

Наставак тре?ег крсташког рата [ уреди | уреди извор ]

Након Барбаросине смрти, крсташку во?ску су предводила два ривала Ричард Лав?е Срце и Филип Август , ко?и су одво?ено морем путовали до Палестине. Ричард Лав?е Срце ?е наставио на исток, где се борио са Саладином , али ни?е успео у кра??ем ци?у, да осво?и ?ерусалим .

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

16. Frederick, Count Palatine of Swabia

8. Frederick von Buren, Count Palatine of Swabia

17. Adelheid vom Filsgau

4. Фридрих I Швапски

9. Hildegard von Egisheim

2. Фридрих II Швапски

20. Хенрик III, цар Светог римског царства

10. Ха?нрих IV, цар Светог римског царства

21. Агнеса од Поат?еа

5. Агнеса од Немачке

22. Отон I Саво?ски

11. Берта Саво?ска

23. Аделаида од Сузе

1. Фридрих I Барбароса

24. Алберт Ацо II, маркгроф од Милана

12. Велф I, во?вода Баварске

25. Кунигунда од Алтдорфа

6. Ха?нрих IX, во?вода Баварске

26. Балдуин IV Фландри?ски

13. ?удита Фландри?ска, грофица Нортумбри?е

27. Eleanor of Normandy

3. ?удита од Баварске, во?вотки?а Баварске

28. Ордулф, во?вода Саксони?е

14. Магнус, во?вода Саксони?е

29. Вулфхилда од Норвешке

7. Вулфхилда од Саксони?е

30. Бела I

15. Софи?а од Угарске

31. Ричеза По?ска

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Фридрих Барбароса , ?егови преци и потомци (?език: енглески)
• MSN Encarta ? Frederick I (Holy Roman Empire) ( 2009-10-31)
• Famous Men of the Middle Ages ? Frederick Barbarossa
• Charter given by Emperor Frederick for the bishopric of Bamberg showing the Emperor's seal, 6 April 1157 . Taken from the collections of the Lichtbildarchiv alterer Originalurkunden at Marburg University

Конрад III	Кра? Немачке ( 1152 ? 1190 )	Хенрик VI
Лотар III	цар Светог римског царства ( 1155 ? 1190 )	Хенрик VI