Утопи?ски соци?ализам

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Утопи?ски соци?ализам ?е прва стру?а модерног соци?ализма и соци?алистичке мисли, као што ?е приказано д?елом Хенри?а де Сент-Са?мона , Чарлса Фури?ера , Ет?ена Кабета , Роберта Овена и Хенри?а ?ор?а . [1] Утопи?ски соци?ализам се често опису?е као представ?а?е визи?а и контура имагинарних или футуристичких идеалних друштава, при чему су позитивни идеали главни разлог за крета?е друштва у таквом правцу. Касни?и соци?алисти и критичари утопи?ског соци?ализма сматрали су да утопи?ски соци?ализам ни?е утеме?ен у стварним матери?алним условима посто?е?ег друштва, а у неким случа?евима и као реакционарни. Те визи?е идеалних друштава надметале су се марксистички надахнутим револуционарним соци?алдемократским покретима. [2]

Као по?ам или етикету на?чеш?е се користи или користиo се за дефиниса?е оних соци?алиста ко?и су жив?ели у прво? четвртини 19. ви?ека, а касни?е су соци?алисти ознаку утопи?ски приписали пе?оративу да би нагов?ештавали наивност и одбацивали ?ихове иде?е као маштовите и нереалне. [3] Слична школа миш?е?а ко?е се по?авила у раном 20. ви?еку а ко?а заговара соци?ализам на основу моралних становишта назива се етички соци?ализам. [4]

?една к?учна разлика изме?у утопи?ских соци?алиста и осталих соци?алиста (ук?учу?у?и ве?ину анархиста) ?е та што утопи?ски соци?алисти углавном не в?еру?у да ?е било какав облик класне борбе или соци?алне револуци?е потребан за по?аву соци?ализма. Утопи?ски соци?алисти сматра?у да ?уди свих класа могу доброво?но усво?ити сво? план за друштво ако ?е он представ?ен ув?ер?иво. [2] Ос?е?а?у да се ?ихов облик кооперативног соци?ализма може успоставити ме?у истомиш?еницима унутар посто?е?ег друштва и да ?ихове мале за?еднице могу демонстрирати извод?ивост свог плана за друштво. [2]

Дефиници?а [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош: Утопи?а

Мислиоци ко?и су идентификовани као утопи?ски соци?алисти нису употреб?авали термин утопи?ски у класификаци?и сво?их иде?а. Карл Маркс и Фридрих Енгелс су били први мислиоци ко?и су их називали утопи?ским, позива?у?и се на све соци?алистичке иде?е ко?е су ?едноставно представиле визи?у и далеки ци? етички праведног друштва као утопи?ске. Та утопи?ска мисаоност ко?а ?е садржавала интегрисану концепци?у ци?а, средства за постиза?е тог ци?а и разумева?е начина на ко?и ?е та средства неизбежно бити произведена испитива?ем друштвених и економских по?ава може бити у супротности са научним соци?ализмом ко?и ?е био сличан те?лоризму .

Ова дистинкци?а ?е раз?аш?ена у Енгелсовом делу Соци?ализам: утопи?ски и научни (1892, део рани?е публикаци?е, Анти-Д?уринг из 1878). За утопи?ске соци?алисте ?е сматрано да желе да прошире принципе Француске револуци?е како би створили рационални?е друштво. Упркос томе што су их касни?и соци?алисти означили као утопи?ске, ?ихови ци?еви нису увек били утопи?ски и ?ихове вредности су често ук?учивале ригидну подршку научном методу и ствара?у друштва заснованог на научном разумева?у. [5]

Разво? [ уреди | уреди извор ]

Термин утопи?ски соци?ализам увео ?е Карл Маркс у ?За немилосрдну критику свега“ 1843. године, а затим га ?е развио у Комунистичком манифесту 1848. године. Термин су користили касни?и соци?алистички мислиоци да опишу ране соци?алистичке или квазисоци?алистичке интелектуалце ко?и су стварали хипотетичке визи?е егалитарних , за?едничких, меритократских или других по?мова савршених друштава без разматра?а како би се та друштва могла створити или одржати.

У Сиромаштву филозофи?е , Маркс ?е критиковао Прудонове економске и филозофске аргументе изнете у делу Систем економских контрадикци?а, или Филозофи?и сиромаштва . Маркс ?е оптужио Прудона да жели да се уздигне изнад буржоази?е . У истори?и Марксове мисли и марксизма , ово дело ?е к?учно у разликова?у концепата утопи?ског соци?ализма и онога за шта су Маркс и марксисти тврдили да ?е научни соци?ализам. Иако су утопи?ски соци?алисти имали мало за?едничких политичких, друштвених или економских перспектива, Маркс и Енгелс су тврдили да деле одре?ене интелектуалне карактеристике. У Комунистичком манифесту , Маркс и Фридрих Енгелс су писали: [6]

Неразви?ено ста?е класне борбе, као и сопствено окруже?е, доводи до тога да соци?алисти ове врсте себе сматра?у далеко супериорни?им од свих класних антагонизама. Они желе да побо?ша?у ста?е сваког члана друштва, те и оног на?оми?ени?ег. Дакле, они се обично обра?а?у друштву у целини, без разлике у класи; не, по же?и, влада?у?о? класи. ?ер како могу ?уди, када ?едном схвате сво? систем, не могу да га виде у на?бо?ем могу?ем плану на?бо?ег могу?ег ста?а друштва? Отуда одбацу?у сваку политичку, а посебно сваку револуционарну акци?у; они желе да остваре сво?е ци?еве мирним средствима, и насто?е, малим експериментима, нужно осу?еним на неуспех, и силом примера, да утиру пут новом друштвеном ?еван?е?у.

Маркс и Енгелс су повезивали утопи?ски соци?ализам са комунитарним соци?ализмом ко?и на сличан начин види успостав?а?е малих интенционалних за?едница и као стратеги?у за постиза?е и као коначни облик соци?алистичког друштва. [7] Маркс и Енгелс су користили термин научни соци?ализам да опишу тип соци?ализма за ко?и су они сами видели да се разви?а. Према Енгелсу, соци?ализам ни?е био ?случа?но откри?е овог или оног гени?алног мозга, ве? неопходан исход борбе изме?у две истори?ски разви?ене класе, наиме пролетари?ата и буржоази?е. ?егов задатак више ни?е био да производи систем друштва ко?и ?е савршен колико год ?е то могу?е, ве? да испита истори?ско-економски низ дога?а?а из ко?их су ове класе и ?ихов антагонизам нужно произашле, и да откри?е у економским условима створена средства за оконча?е сукоба“. Критичари су тврдили да су утопистички соци?алисти ко?и су успоставили експерименталне за?еднице у ствари покушавали да примене научни метод на ?удску друштвену организаци?у и стога нису били утопистички. На основу Карл Поперове дефиници?е науке као ?праксе експериментиса?а, хипотезе и тестира?а“, ?ошуа Муравчик ?е тврдио да су ?Овен и Фури?е и ?ихови следбеници били прави 'научни соци?алисти'. Они су наишли на иде?у соци?ализма и тестирали ?е покушава?у?и да формира?у соци?алистичке за?еднице”. Насупрот томе, Муравчик ?е да?е тврдио да ?е Маркс давао непровер?ива предви?а?а о буду?ности и да Марксов став да ?е соци?ализам створити безличне истори?ске силе може довести до зак?учка да ?е непотребно тежити соци?ализму, ?ер ?е се то ионако догодити. [8]

Друштвени немири изме?у запосленог и послодавца у друштву су резултат раста производних снага, као што су технологи?а и природни ресурси, и они су главни узроци друштвеног и економског разво?а. [9] Ове производне снаге захтева?у начин производ?е, или економски систем, ко?и се заснива на правима приватне сво?ине и институци?ама ко?е одре?у?у надницу за рад. [9] Поред тога, капиталистички владари контролишу начине производ?е. Ова идеолошка економска структура дозво?ава буржоази?и да поткопава сензибилитет радника за ?ихово место у друштву, буду?и да буржоази?а влада друштвом руково?ена сопственим интересима. Ови владари друштва искориш?ава?у однос изме?у рада и капитала, и то им омогу?ава да максимизира?у сво? профит. [10] За Маркса и Енгелса, профитерство кроз експлоатаци?у радника ?е суштинско пита?е капитализма, ко?е об?аш?ава ?ихова верова?а у уг?етава?е радничке класе. Капитализам ?е дости?и извесну фазу, у ко?о? друштво не може да?е напредовати напред, што резултира настанком соци?ализма. [10] Као соци?алиста, Маркс ?е теоретисао унутраш?е неуспехе капитализма. Он ?е описао како ?е тензи?е изме?у производних снага и начина производ?е довести до пропасти капитализма кроз друштвену револуци?у. [9] Предводник револуци?е би био пролетари?ат, буду?и да би се надмо? буржоазе окончала. Марксова визи?а тог друштва утврдила ?е да не?е посто?ати класе, слобода човечанства и могу?ности рада из сопствених интереса, да би се друштво ослободило било каквог оту?е?а. [11]

Од средине 19. века, Енгелс ?е претекао утопи?ски соци?ализам у смислу интелектуалног разво?а и бро?а присталица. Некада ?е скоро половина светске популаци?е живела под режимима ко?и су тврдили да су марксистички. [12] Стру?е као што су овенизам и фури?еризам привукле су интересова?е бро?них касни?их аутора, али нису успеле да се такмиче са тада доминантним марксистичким и анархистичким школама на политичком нивоу. Приме?ено ?е да су они извршили знача?ан утица? на по?аву нових религи?ских покрета као што су спиритуализам и окултизам . [13] [14]

Сматрало се да утопи?ски соци?алисти желе да прошире принципе Француске револуци?е како би створили рационални?е друштво. Упркос томе што су их касни?и соци?алисти означили као утопи?ске, ?ихови ци?еви нису увек били утопи?ски и ?ихове вредности су често ук?учивале круту подршку научном методу и ствара?е друштва заснованог на научном разумева?у. [15]

Истакнуте утопи?ске за?еднице [ уреди | уреди извор ]

Утопске за?еднице посто?е широм света. У различитим облицима и локаци?ама, оне у С?еди?еним Државама посто?е непрекидно од 1730-их, почевши од Ефрата Клаустера , верске за?еднице у садаш?ем округу Ланкастер у Пенсилвани?и . [16]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Heaven on Earth: The Rise and Fall of Socialism” . Public Broadcasting System. Архивирано из оригинала 04. 01. 2006. г . Приступ?ено 15. 12. 2011 .  
  2. ^ а б в Draper, Hal (1990). Karl Marx's Theory of Revolution, Volume IV: Critique of Other Socialisms . New York: Monthly Review Press. стр. 1?21. ISBN   978-0853457985 .  
  3. ^ Newman, Michael . (2005) Socialism: A Very Short Introduction , Oxford University Press, ISBN 0-19-280431-6 .
  4. ^ Thompson, Noel W. (2006). Political Economy and the Labour Party: The Economics of Democratic Socialism, 1884?2005 (2nd изд.). Abingdon, England: Routledge. ISBN   978-0-415-32880-7 .  
  5. ^ Frederick Engels. ?Socialism: Utopian and Scientific (Chpt. 1)” . Marxists.org . Приступ?ено 3. 7. 2013 .  
  6. ^ Engels, Friedrich and Marx, Karl Heinrich. Manifest der Kommunistischen Partei . Edited by Salvio M. Soares. MetaLibri, October 31, 2008, v1.0s.
  7. ^ Leopold, David (2018). ?Marx, Engels and Some (Non-Foundational) Arguments Against Utopian Socialism” (PDF) . Ур.: Kandiyali, Jan. Reassessing Marx's Social and Political Philosophy: Freedom, Recognition and Human Flourishing . Routledge. стр. 73.  
  8. ^ Muravchik, Joshua (8 February 1999). "The Rise and Fall of Socialism" . Bradley Lecture Series . American Enterprise Institute. Архивирано 3 ма? 1999 на са?ту Wayback Machine . Retrieved 21 August 2020.
  9. ^ а б в Sandmo, Agnar (2011). Economics evolving: a history of economic thought . Princeton, N.J: Princeton University Press. ISBN   978-0-691-14063-6 . OCLC   587249004 .  
  10. ^ а б The New Palgrave Dictionary of Economics (на ?езику: енглески). Springer. 2016-05-18. ISBN   978-1-349-58802-2 .  
  11. ^ Coby, John (1986-01-01). ?The Utopian Vision of Karl Marx” . Modern Age . 30 (1): 22?32.  
  12. ^ Steven Kreis (30. 1. 2008). ?Karl Marx, 1818-1883” . The History Guide.  
  13. ^ Strube, Julian (2016). ?Socialist religion and the emergence of occultism: a genealogical approach to socialism and secularization in 19th-century France”. Religion . 46 (3): 359?388. S2CID   147626697 . doi : 10.1080/0048721X.2016.1146926 .  
  14. ^ Cyranka, Daniel (2016). ?Religious Revolutionaries and Spiritualism in Germany around 1848”. Aries . 16 (1): 13?48. doi : 10.1163/15700593-01601002 .  
  15. ^ Frederick Engels. ?Socialism: Utopian and Scientific (Chpt. 1)” . Marxists.org . Приступ?ено 3. 7. 2013 .  
  16. ^ Yaacov Oved (1988). Two Hundred Years of American Communes . Transaction Publishers. стр. 3, 19.  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Утопи?ски соци?ализам на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Утопи?ски_соци?ализам&oldid=27699416 ”