Уставни акт 1982.
(
енгл.
Constitution Act, 1982
) ?е саставни дио
Устава Канаде
.
Акт ?е произашао као дио канадског процеса осамоста?ива?а уставних прописа. Садржавао ?е неколико амандмана на
Акт о Британско? С?еверно? Америци 1867.
(
енгл.
British North America Act, 1867
) ко?и ?е тада преименован у
Уставни акт 1867.
(
енгл.
Constitution Act, 1867
). Кра?ица Канаде,
Елизабета II
, потврдила ?е акт прокламаци?ом ко?у ?е потписала
17. априла
1982
. године у
Отави
.
Пове?а о правила и слободама заузима првих 35. од?е?ака Уставног акта 1982. Власти
Квебека
никада нису формално одобриле спрово?е?е акта, икако ?ихов формални пристанак ни?е ни потребан. Споразуми у Мич Ле?ку и Шарлоттауну су били припремани као пакети амандмана ко?им би се одоброво?ила сецесионистичка влада
Квебека
, али оба споразума су пропала; први ни?е ни био донесен у оба дома парламента док ?е други оборен на референдуму на коме се ве?ина гласача из?аснила против ?ега.
Пове?а о правима и слободама
[
уреди
|
уреди извор
]
Пове?а о правима и слободама ?е заправо првих 35. од?е?ака Уставног акта 1982. Садржи одредбе ко?е има?у за ци? да заштите одре?ена политичка и гра?анска права народа у
Канади
од политике и поступака свих нивоа власти. Има за ци? и да у?едини
Кана?ане
око принципа ко?и от?елотвору?у ова права. Права ко?а су ?асно за?емчена су:
теме?не слободе
(слобода штампе, савести и вероисповести, удружива?а и мирног окуп?а?а);
демократска права
(право да се бира и да се буде биран на изборима за До?и дом парламента),
права крета?а
(се?е?е и насе?ава?е било ко?е покра?ине или територи?е),
законска права
(општа гра?анска права),
право на ?еднакост
(забрана правне дискриминаци?е на основу етницитета, вероисповести, расе, пола, старости или неког хендикепа),
право на употребу службеног ?езика
(енглеског или француског) и
право на образова?е на ма?инском званичном ?езику
(енглеском у Квебеку, француском у свим осталим покра?инама).
Пове?а ?е насли?едила претходни Канадски закон о правима, ко?и ?е био усво?ен
1960
. године од стране владе ?она Дифенбе?кера. Ипак, Канадски закон о правима ?е имао само федералну законску снагу, не и снагу уставног документа. Према томе, имао ?е слаби?у мо? и могао се лакше ми?е?ати. Ово ?е подстакло по?единце унутар власти да унапри?еде заштиту права у
Канади
. Покрет за ?удска права и слободе ко?и ?е настао након
Другог св?етског рата
тако?е ?е желио да спроведе принципе назначене у
Универзално? деклараци?и о ?удским правима
. Према томе,
Кабинет
под предс?едништвом преми?ера
П?ера Трудоа
?е
1982
. године усво?ио Пове?у о правима и слободама.
Након усва?а?а Пове?е, ?едан од на?знача?них ефеката ?е био знача?но прошире?е права судске ревизи?е. Пове?а ?е садржавала много изричити?е одредбе о за?емчености права и улоге
суди?а
у спрово?е?у тих права, него што ?е то имао претходни закон. Судови, када би установили повреду права према Пове?и, могу да оборе неуставне законе или по?едине ди?елове закона. Пове?а ?е дала и нова овлаш?е?а судовима ко?а су се тицала правних ли?екова и доказног поступка. Ова овлаш?е?а су била знатно ве?а него што ?е то типично у
општем праву
(
енгл.
Common law
) и у уставном систему ко?и ?е заснован на принципу парламентарне надмо?и.
Одредба 34 Уставног акта 1982.
?призна?е и потвр?у?е“
посто?е?а домородачка и уговорна права у
Канади
. Ова домородачка права штите активности, праксу или традици?е, ко?е представ?а?у саставни дио карактеристичне културе домородачких народа. Уговорна права штите и спроводе уговоре сачи?ене изме?у државе и домородачких народа.
Друге одредбе Уставног акта 1982. ко?е се тичу домородачких права су одредба 25 Пове?е и одредба 35.1, ко?а изражава очекива?е о учествова?у домородачких народа у подноше?у амандмана на релевантне уставне одредбе.
?еднакост и ?еднаке могу?ности
[
уреди
|
уреди извор
]
Одредба 36 подвлачи у Уставу ври?едност о ?еднако? могу?ности за
канадски народ
, економски разво? како би подржао ту ?еднакост, и владине службе доступне за ?авно кориш?е?е. Подод?е?ак 2 иде и да?е, признава?у?и
?принцип“
да би федерална власт требало да обезб?еди у?едначену исплату. Ова одредба ?е спорна, ?ер се постав?а могу?ност да ли судови могу тумачити и спроводити ову одредбу, буду?и да она садржи више политичку и моралну, него правну позадину. Исправка ове недоумице била ?е ?едан од амандмана из пакета предложеног
1992
. године на договору у Шарлоттауну; ме?утим, канадски гласачи су на референдуму те године одбацили цео пакет.
Од?е?ак 52(3) Уставног акта 1982. предви?а да се уставни амандмани могу правити само на основу правила изложених у самом Уставу. Ци? овог од?е?ка ?е био да о?ача уставну премо? и отклони могу?ност да законодавци могу ми?е?ати Устав доноше?ем обичног закона.
Правила за доноше?е амандмана на
Устав Канаде
су прилично дета?на. Изложена су у глави V Уставног акта 1982. Посто?и пет различитих формула за усва?а?е
амандмана
, и све се оне тичу разних тема ко?има се амандмани баве.
Према од?е?ку 52 Уставног акта 1982, каже се да ?е
Устав Канаде
? врховни закон Канаде ? и сваки закон ко?и ни?е у сагласности с ?им нема законске силе. Ова одредба да?е могу?ност канадским судовима да пониште одре?ене законодавне акте. Иако такви закони оста?у у приправности, они се не могу прим?е?ивати све док се не изми?ене спорне одредбе.