Тит
Титова биста, Капитолски музе? у Риму
Лични подаци
Пуно име	Тит Флави?е Сабин Веспази?ан (по ро?е?у) Тит Флави?е Цезар Веспази?ан Август (као император)
Датум ро?е?а	30. децембар 39. н. е.
Место ро?е?а	Рим , Римско царство
Датум смрти	13. септембар 81 . (41 год.)
Место смрти	Рим , Римско царство
Гроб	Рим
Породица
Супружник	Арецина Тертула , Марци?а Фурнила
Потомство	?ули?а Флави?а
Родите?и	Веспази?ан Домицила Стари?а
Династи?а	Флави?евци
Римски цар
Период	24. ?ун 79 . ? 13. септембар 81 . (2 год.)
Претходник	Веспази?ан
Наследник	Домици?ан

Тит Флави?е Веспази?ан ( лат. Titus Flavius Vespasianus ; ро?ен 30. децембра 39 . године, умро 13. септембра 81 . године) владао ?е римским царством од 79 . до 81. године.

Тит ?е био стари?и син цара Веспази?ана и Домициле Стари?е . 61 . године постао ?е во?нички трибун у провинци?и Британи?и . 64 . године вратио се у Рим и оженио се Арецином Тертули?ом, ко?а ?е убрзо умрла. Тит се поново оженио Марци?ом Фурнилом.

Тит ?е пратио Веспази?ана на исток 67 . године, када ?е у очево име изво?евао победу у Првом римско-?евре?ском рату . 69 . године, Веспази?ан се вратио у Рим да би успоставио сво?у власт, па ?е оставио Тита да ова? заврши са ?евре?има . Тит ?е уништио ?ерусалим , после вишемсечне опсаде , срушио храм , а на?ве?и део становништва ?е уби?ен или расе?ен. За заслуге у овоме Тит ?е добио право на три?умф када се вратио у Рим 71 . године. Три?умфална капи?а на римском форуму сведочи о овом три?умфу. Тит ?е добо више конзулата под влаш?у свога оца. Служио ?е као преторски префект .

Током Титове кратке владавине, завршена ?е изград?а Колосеума и дошло ?е до велике ерупци?е Везува , 79. године, у ко?о? ?е уништено неколико градова у Напу?ском заливу , ук?учу?у?и Помпе?у и Херкуланеум .

Тит ?е умро од последица куге и наследио га ?е ?егов брат, Домици?ан.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?е?е и младост [ уреди | уреди извор ]

Тит ?е ро?ен у Риму, вероватно 30. децембра 39 . године нове ере, као на?стари?и син Тита Флави?а Веспази?ана и Домициле Стари?е. Имао ?е мла?у сестру, Домицилу Мла?у и брата, Тита Флави?а Домици?ана .

Флави?евци нису припадали на?вишо? римско? аристократи?и, али, гра?ански ратови током првог века п. н. е., допринели су пропасти традиционалних патрици?ских породица ко?е ?е заменило нова племи?ка класа из провинци?а. ?една од таквих породица, Флави?евци су се брзо уздигли, и за само четири генераци?а су од анонимности задобили богатство и истакнут статус у римском друштву за време владавине царева из породице ?ули?еваца-Клауди?еваца .

Политичка кари?ера Титовог оца, Веспази?ана, била ?е веома успешна. Он ?е заузимао положа?е квестора, едила и претора а изабран ?е и као конзул 51 . године.

Мало тога ?е познато о Титово? младости, а ?едини извор ?е антички историчар, Светони?е. Тит ?е одга?ан на царском двору у друштву Британика , сина цара Клауди?а .

Од 57. до 59. Тит ?е служио као Во?нички трибун у Германи?и а служио ?е и у Британи?и. По повратку у Рим оженио се Арецином Тертулом, али она ?е убрзо умрла.

Титова нова жена, Марци?а Фурнила, потицала ?е из много истакнути?е породице. Тит се ме?утим, развео, и никада се ни?е поново оженио а имао ?е неколико деце.

Владавина [ уреди | уреди извор ]

Упркос првобитним бо?азнима да ?е Тит склон пороцима, ^[1] показало се да ?е нови цар ефикасан администратор те ?е убрзо постао веома популаран. ?егов први поступак као императора ?е заустав?а?е су?е?а за изда?у ко?а су дуго изазивала превира?а. ^[2] Закони о изда?и и увреди величанства, уперени против оних ко?и наруше досто?анство државе, под Авустом ?е поново активиран и проширен да обухвати и клевете. ^[3] Ово ?е довело до многобро?них су?е?а и погуб?е?а за време Тибери?а, Калигуле и Нерона као и формира?а мреже потказивача (Delators) ко?и су били извор терора и дестабилизаци?е политичког система Рима током неколико децени?а. Тит ?е ставио тачку на ове праксе говоре?и:

Ни?е могу?е да будем увре?ен ни на ко?и начин. ?ер не чиним ништа што заслужу?е цензуру нити бринем због злонамерних гласина. А цареви ко?и су мртви освети?е сами себе ако им неко учини неправду, ако су уистину полобогови и поседу?у икакву мо?.

^[4]

Сходно томе, ни?едан сенатор ни?е погуб?ен за време ?егове владавине, ^[4] чиме ?е Тит испунио обе?а?е да ?е преузети позици?у врховног свештеника да би: "Одржао руке чистим." Потказивачи су ?авно каж?ени и протерани из града. Тит ?е спречио злоупотребе учинивши незаконитим да особи буде су?ено више пута за исти прекрша?. Као цар, Тит ?е постао познат по великодушности, Светони?е говори да би, схвативши да никоме ни?е помогао читавог дана, цар рекао: "При?ате?и, изгубио сам дан!" ^[2]

Упркос томе што ?е ?егова владавина остала поште?ена ве?их во?них конфликата и политичких криза, Тит се суочио са неколико великих катастрофа током сво?е кратке владавине. 24. августа 79., тек два месеца по Титовим доласку на власт, дошло ?е до разорне ерупци?е Везува . ^[5] Ерупци?а ?е довела до скоро потпуног униште?а насе?а и излетишта око Напу?ског залива. Градови Помпе?а и Херкуланеум затрпани су под неколико метара дебелим сло?евима пепела, каме?а и лаве. ^[6] Хи?аде ?уди изгубило ?е живот. Тит ?е задужио два бивша конзула за организаци?у помо?и а сам ?е донирао велики новац из царске ризнице да би помогао жртвама вулкана. Лично ?е посетио Помпе?у након ерупци?е и ?ош ?едном следе?е године. ^[7]

На проле?е 80 . године велики пожар избио ?е у Риму; током три дана и три но?и изгорели су велики делови града. Иако штета ни?е била тако велика као приликом пожара из 64 ., Каси?е Дион да?е дугачку листу ?авних гра?евина ко?е су уништене у пожару. Ме?у ?има Агрипин Пантеон, ?упитеров храм, делови Помпе?евог театра и Септа ?ули?а. Поново ?е Тит лично компензовао штету у пого?еним подруч?има. Према Светони?у, током пожора ?е избила и куга. Сама природа болести и бро? жртава су непознати.

?ош ?едан од дога?а?а ко?и су обележили Титову владавину ?е побуна Теренци?а Максима , ?едног од неколико лажних Нерона ко?и су се по?авили током седамдесетих година првог века. Иако ?е Нерон превасходно био познат као омражени тиранин, посто?е докази да ?е током сво?е владавине био веома популаран широм источних провинци?а. Гласине да ?е Нерон преживео пад са власти биле су додатно подстакнуте збу?у?у?им околностима под ко?има ?е умро али и неколико пророчанстава ко?а су предви?ала ?егов повратак.

Према Диону, Теренци?е Максим личио ?е на Нерона лицем и гласом и као и поко?ни император, певао уз лиру. Убрзо ?е, ме?утим, Максим био приморан да побегне преко Еуфрата у Парти?у. Поред овога, по?едини извори наводе да ?е Тит открио да ?егов брат Домици?ан ку?е заверу против ?ега, али ?е одбио да га погуби или прогна. ^[8]

Изград?а Колосеума, отпочета за време Веспази?ана, коначно ?е окончана под Титом, 80. године. ^[9] Поред спектакуларних игара у част отвара?а, нова гра?евина ?е замиш?ена као три?умфални споменик во?них достигну?а Флави?еваца у ?евре?ском рату. Инаугуралне игре тра?але су чак сто дана а ук?учивале су борбе глади?атора, борбе див?их животи?а, поморске битке за чи?у сврху ?е Колосеум био поплав?ен као и трке ко?а и кочи?а. ^[10] Поред Колосеума, Тит ?е наредио да се подигну ?авна купатила, позната као Титова купатила. Завршетак изград?е убрзан ?е да би се подударао са отвара?ем новог амфитеатра.

У време Тита ожив?ен ?е и култ императора иако ?е Веспази?ан деификован тек након шест месеци после смрти. Да би се ?ош више уве?ала част и слава Флави?евске династи?е, ударени су теме?и оног што ?е касни?е постати Храм Веспази?ана и Тита, чи?у ?е изград?у завршио Домици?ан. ^[11]

Смрт [ уреди | уреди извор ]

Након оконча?а игара, Тит ?е званично посветио амфитеатар у купатила што ?е бити ?егов послед?и акт као императора. Напустивши Рим, разболео са приликом путова?а у централно? Итали?и где ?е умро од грознице, наводно на истом сеоском има?у као и ?егов отац. ^{[12] [13]} Наводно, послед?е речи ко?е ?е промрм?ао пре него што ?е преминуо биле су: "Начинио сам само ?едну грешку."

Многи историчари спекулисали су око тачних околности Титове смрти и на шта су се односиле ?егове послед?е речи. Филострат пише га ?е отровао Домици?ан као и да му ?е смрт прорекао Аполони?е из Ти?ане. ^[14] Светони?е и Каси?е Дион не говоре о трова?у, наводе?и да ?е Тит умро природном смр?у али обо?ица отпужу?у Домици?ана да ?е пустио болесног Тита да умре. ^[15] Дион веру?е да ?е грешка о ко?о? ?е Тит говорио ?егово одби?а?е да погуби брата након што ?е сазнао да отворено ку?е заверу против ?ега.

Цитати [ уреди | уреди извор ]

• Amici, diem perdidi. Превод: ?При?ате?и, изгубио сам дан.", рекао ?е Тит у смислу да ништа добро ни?е учинио тог дана. По Светони?у , Тит, 8.1.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Тит на Викимеди?ино? остави .

• Life of Titus (Светони?е, у енглеском преводу и латинском оригиналу)

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Roth, Leland M. (1993). Understanding Architecture: Its Elements, History and Meaning (1st изд.). Boulder, CO: Westview Press. ISBN   978-0-06-430158-9 .