Мреже за доставу садржа?а

Мреже за доставу садржа?а или мрежа за дистрибуци?у садржа?а ( CDN - content delivery network or content distribution network) ?е велики дистрибутивни систем сервера) распоре?ених у више центара података широм интернета . Ци? CDN-а ?е да садржа? кра??им корисницима достави уз високе перформансе и максималну доступност. CDN мреже данас достав?а?у велики део интернет садржа?а, ук?учу?у?и веб об?екте (текст, графику и програмске скрипте), об?екте за преузима?е (мултимеди?алне датотеке, софтвер, документи), апликаци?е (е-трговина, портали, ?оn-line“ уче?е, ?multiplayer“ игре), ?streaming“ меди?е (аудио и видео садржа?е уживо или на захтев) и друштвене мреже .

Прова?дери садржа?а, на пример меди?ске компани?е или продавци преко е-трговине, пла?а?у CDN операторима за доставу садржа?а кли?ентима и кра??им корисницима. За узврат, CDN пла?а интернет прова?дерима, телекомуникационим и мрежним операторима хостинг за сервере у ?иховим центрима података. Осим бо?е перформансе и доступности, CDN растере?у?е саобра?а? ко?и се одви?а сопственом инфраструктуром прова?дера садржа?а, и тако им сма?у?е трошкове послова?а. ^[1] Уз то CDN обезбе?у?е прова?дерима садржа?а ве?и степен заштите од DoS напада користе?и инфраструктуру великих дистрибуираних сервера способних да савлада?у саобра?а? нападача. Док су ве?ина рани?их CDN сервера испоручивали садржа? користе?и наменске сервере ко?и су били у власништву и поседу CDN оператора, однедавно посто?и тренд да се користи хибридни модел базиран на Р2Р технологи?и. У хибридном моделу садржа? се достав?а кориш?е?ем и наменских сервера али и рачунара кра??их корисника ако ?е то примен?иво.

Начин рада [ уреди | уреди извор ]

Ве?ина CDN (мрежа за доставу садржа?а) ради на интернету као прова?дер апликативних сервиса (ASP - application service provider), познат и као софтвер на захтев или софтвер као сервис (SaaS). Све ве?и бро? власника интернет мрежа су сачинили сопствене CDN-e да би побо?шали доставу садржа?а у мрежи, сма?или захтеве за додатну телекомуникациону инфраструктуру и остварили ве?у зараду. Овим се ук?учу?е понуда приступа на ?стриминг“ меди?е за претплатнике интернет сервиса. Неке ве?е софтверске фирме као Microsoft направили су сопствену CDN у тандему са сопственим производима. Примери ук?учу?у Microsoft Azure CDN и Amazon CloudFront. Садржа? (потенци?ално више копи?а) може посто?ати на неколико сервера. Када корисник сачини захтев са именом CDN хоста, DNS ?е одредити оптимални сервер, на основу локаци?е, доступности и других мерила, и та? сервер ?е обрадити захтев.

Технологи?а [ уреди | уреди извор ]

CDN чворови су обично распоре?ени на више локаци?а, често преко више интернет окосница. Предности CDN ук?учу?у сма?е?е трошкова за пропусни опсег, побо?ша?е времена учитава?а странице или уве?а?е глобалне доступности садржа?а. Бро? чворова и сервера ко?и чине CDN варира у зависности од архитектуре, код неких CDN посто?и више хи?ада чворова са десетинама хи?ада сервера на много уда?ених тачака приступа (PoPs), док други граде глобалне мреже и има?у мали бро? географских PoPs-a.

Захтев за садржа? ?е обично алгоритамски усмерен на чворове ко?и су на неки начин оптимални. Када се оптимизу?е изврше?е, онда се бира локаци?а на?бо?а за испоруку садржа?а кли?енту. Ово се одре?у?е избором локаци?е са на?ма?им бро?ем прескока (hops), са на?бржим одзивом, и на?бо?ом доступнош?у сервера. Када се оптимизаци?а врши према трошку бира?у се на??ефтини?е локаци?е. У идеалном сценари?у ова два ци?а често могу бити остварива, ?ер сервери ко?и су на?ближи кра??ем кориснику могу бити на?пово?ни?и и по цени и по перформансама.

Ве?ина CDN прова?дера пружа?у сво?е услуге преко скупа приступних тачака, ко?е зависе од же?ене географске покривености, на пример територи?а САД, Глобална мрежа, област Ази?а-Пацифик итд. Ова? скуп приступних тачака (sets of PoPs) се може назвати "edges" или "edge networks" (енглески: edges ? српски: рубови, ивице), што алудира на руб интернета, а представ?а део CDN опреме ко?и ?е физички на?ближи кра??ем кориснику.

CDN рубна мрежа (ивична мрежа) шири се од извора у дубину интернета, преко уна?м?ени?их лини?а или преко комутационих система, на остале сервере мреже.

Технике умрежава?а [ уреди | уреди извор ]

Интернет ?е диза?ниран у складу са ?end-to-end“ принципом. Ова? принцип чини ?езгро мреже релативно простим, а интелигенци?а ?е што ?е могу?е више померена на кра??е тачке мреже: хостове и кли?енте. Као резултат тога ?езгро мреже ?е специ?ализовано, упрош?ено и оптимизовано само да просле?ива?е пакета података.

Мрежа за доставу садржа?а пове?ава?у енд-то-енд транспорт, доде?у?у?и мноштво интелигентних апликаци?а ко?е користе технике диза?ниране за оптимизаци?у доставе садржа?а. Доби?ени високо интегрисани склоп користи веб кешинг, уравнотеже?е оптере?е?а сервера, рутира?е и сервисе садржа?а. Ове технике су укратко описане у наставку. Веб кеш складишти популаран садржа? на серверима ко?и има?у на?ве?у потраж?у за та? садржа?. Ове за?еднички мрежни склопови сма?у?у потребу за пове?а?ем пропусног опсега, сма?у?у оптере?е?е сервера, кли?енту побо?шава?у време одзива за садржа?е ускладиштене у кешу. Уравнотеже?е оптере?е?а сервера користи ?едну или више софтверских техника базираних на сервисима за глобално уравнотеже?е оптере?е?а или хардверски техника са сло? 4-7 прекидачима, тако?е познатих као веб прекидач, прекидач садржа?а или вишесло?ни прекидач за де?е?е саобра?а?а ме?у бро?ним серверима или веб кешевима.

Прекидачу се доде?у?е виртуелна IP адреса. Саобра?а? се по доласку на прекидач усмерава на ?едан од веб сервера повезаних преко прекидача. Ово доприноси уравнотеже?у оптере?е?а, пове?а?у укупног капацитета, побо?ша?у прилагод?ивости и пове?а?у поузданости помо?у прерасподеле оптере?е?а неисправног веб сервера и обезбе?е?е провере исправности сервера.

Кластер садржа?а или сервисни чвор се може формирати помо?у сло? 4-7 прекидача ко?и уравнотежу?у оптере?е?е бро?них сервера или бро?них подмрежа. Захтев за рутира?е усмерава захтеве кли?ената на извор садржа?а ко?и може на?бо?е да опслужи кли?ента. То може да подразумева усмерава?е захтева кли?ента на сервисни чвор ко?и ?е на?ближи кли?енту, или на она? са на?ве?им капацитетом. Различити алгоритми се користе за рутира?е захтева. Ово ук?учу?е глобално уравнотеже?е оптере?е?а сервера (Global Server Load Balancing), рутира?е базирано на DNS, динамичка генераци?а метафа?ла, HTML преписива?е и ?anycasting“. Близина ? избор на?ближег сервисног чвора, се проце?у?е кориш?е?ем различитих техника ук?учу?у?и реактивно сондира?е, проактивно сондира?е и пра?е?е конекци?а. CDN користе разноврсне методе доставе садржа?а, ук?учу?у?и и ручно копира?е, активно веб кешира?е и глобално хардверско уравнотеже?е оптере?е?а.

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Erik Nygren, Ramesh K. Sitaraman, and Jennifer Sun. ?The Akamai Network: A Platform for High-Performance Internet Applications, ACM SIGOPS Operating Systems Review, vol. 44, no. 3, July 2010.” (PDF) .

[nss10-1] Erik Nygren, Ramesh K. Sitaraman, and Jennifer Sun. ?The Akamai Network: A Platform for High-Performance Internet Applications, ACM SIGOPS Operating Systems Review, vol. 44, no. 3, July 2010.” (PDF) .

[1]