Кра?евина Хава?и

Кра?евина Хава?и ; Hawaiian Kingdom ; Aupuni M??? o Hawai?i
	Застава Грб
	; Кра?евина Хава?и
Географи?а
Континент	Океани?а
Реги?а	Хава?и
Зем?а	САД
Главни град	Хонолулу
Друштво
Службени ?език	хава?ски , енглески
Религи?а	Црква Хава?а
Политика
Облик државе	Апсолутна монархи?а (1795?1840) ; Уставна монархи?а (1840?1893)
? Кра?еви Хава?а	оснивач 1782?1819 Камехамеха I
	пад 1891?1893 Лилиуокалани
Истори?а
Истори?ско доба	Нови 18. век и 19. век
? Оснива?е	1795?1819
? Укида?е	1891?1893
? Статус	Монархи?а
Дога?а?и
? 1819 - 1864	Кухина Нуи
? 1893 - 1898	до анекси?е САД . Независна Република.
? од 1959	САД савезна држава Хава?и
Географске и друге карактеристике
Површина
? укупно	28311 km²
Становништво
? 1832.	250,000
? 1890.	89,990
Валута	Амерички долар , Хава?ски долар
Зем?е претходнице и наследнице ;
Претходнице:	Наследнице:

Кра?евина Хава?и или Хава?ско кра?евство ( хав. Ко Хаваи?и Пае ?Аина ), ?е била суверена држава ко?а се налазила на Хава?ским острвима . Држава ?е формирана 1795 . године, када ?е Камехамеха Велики , ^[1] во?сково?а независног острва Хава?и , осво?ио независна острва Оаху , Мауи , Молокаи и Ланаи и у?единио их под ?едном владом. Цео хава?ски архипелаг ?е постао у?еди?ен 1810 . године када су се острва Кауаи и Ниихау доброво?но придружили Хава?ском кра?евству. Две велике династичке породице владале су кра?евством: Династи?а Камехамеха и Династи?а Калакауа . После свргава?а послед?е кра?ице Лили?уокалани 1893. године, наредне године ?е формирана Република Хава?и , ко?а ?е тра?ала до анекси?е С?еди?ених Америчких Држава 1898. године. ^[2]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

У 18. веку на Хава?ским острвима посто?ала су четири парадржавна удруже?а. После дуготра?них гра?анских сукоба, кра? Камехамеха I (1758? -1819) успео ?е 1810 . године уз помо? европског оруж?а да у?едини острва и успоставио династи?у ко?а ?е владала на Хава?има наредних 85 година. ^[3]

У 19. веку амерички бродови за лов на китове често су презимили на острвима кра?евине. Хава?е су посетили истраживачи, трговци и авантуристи. Средином века кра?евство ?е ве? имало школе, цркве, таверне и трговачке установе. Уведено ?е писа?е. Временом се хриш?анска религи?а ширила на Хава?има у облику протестантизма и католичанства , што ?е у велико? мери поткопало локалну културу и традици?у. За?едно са Европ?анима , на Хава?ским острвима по?авиле су се и болести рани?е непознате за острв?ане против ко?их нису имали имунитет ( заушке , морбили итд). ^[4]

Независност Хава?а ?е изнова била угрожена, ве? од 1815 . до 1817 . године. Руско-америчка компани?а покушала ?е да се утврди на острву, пропао ?е покуша? немца Георга Антона Шафер, ко?и ?е био у руско? служби, самостално ?е покушао да стекне контролу над северним острвима Кауа? и Ниихау без подршке царске владе. Хава?ски кра? ?е протерао Шафера због ?егових прет?ераних амбици?а во?е и сплетки америчких капетана. ^[5]

Кратка анекси?а Хава?а од 10. фебруара 1843. до 31. ?ула 1843. британског лорда Георга Паулета, белги?ски планови да уз помо? компани?е Ладд & Цо. (1843-1845) преузме све Хава?е и заузима?е Хонолулуа од стране француског Лоуис Тромелина 1849. године остале су неуспешне. ^[6]

Доласком мисионара у кра?евину Хава?и 1820 . године, малобро?но бело становништво почело ?е да врши све ве?и утица? на хава?ске монархе. 1826 . године кра?евина ?е увела први порез на приход од трговине и бродоград?е. У 1840. ?е бела ма?ина ?е захтевао од Камехамеха II (владао 1825-1854) да усво?и устав.

У наредним годинама америчко интересова?е за кра?евство се пове?авало и резултат ?е био потписива?е уговора о уза?амности (1875), ко?и ?е у основи био споразум о слободно? трговини ко?и ?е гарантовао бесцарински увоз хава?ског ше?ера у САД пружио ?е Американцима посебне економске привилеги?е. 1887 . године уговор ?е продужен и С?еди?ене Америчке Државе су добиле право да граде поморску базу у Перл Харбору .

Послед?и кра? Хава?а, Калакауа (1874?1891), изгубио ?е подршку плантажера због сво?е екстраваганци?е и покуша?а ожив?ава?а хава?ске културе. 1887 . године беле снаге су га приморале да усво?и нови устав назван ба?онетски устав . Оштро ?е ограничила кра?евске мо?и и увела бирачко право за богате Хава?е, ко?и су типично били Американци и Европ?ани. ^[7]

1891 . године кра?ица Лилиуокалани (1891?1893) ступила ?е на престо и одмах кренула да укине ба?онетски устав. ^[8] Предложила ?е нацрт новог устава, али га ?е влада одбила. Присталице припа?а?а Хава?а С?еди?ене Америчке Државе уротиле су се против кра?ице. 17. ?ануара 1893 . завереници су, подржани морнарима са америчког брода Бостон, извели државни удар. Америчка влада одбила ?е да припо?и територи?у, напоми?у?и да ?е свргава?е монархи?е, током ко?ег су кориш?ене америчке трупе, извршено против во?е народа. Ме?утим, кра?евство ?е престало да посто?и, а на Хава?има ?е уведен републички облик владавине. Ци? САД ?е био да под владавином председника Санфорд Дола на кра?у припо?и острва како би проширили ?ихову надмо? у севернопацифичком региону. Пошто ?е ова намера дотакла интересе ?апана , ?апанско царство ?е протестовало против ?е и послало ратни брод на Хава?е. Председник Дол искористио ?е сукоб са америчким народом да оправда анекси?у Хава?а 1898 . године. Санфорд Доле ?е поново био први гувернер садаш?е Хава?ске територи?е. Од тада посто?и покрет за независност ко?и се бори за обнову монархи?е. Од 2008 . године више говоре о себи и постигли су прве успехе по ме?ународном праву.

Династи?а Камехамеха [ уреди | уреди извор ]

Од 1810. до 1893. године две велике династичке породице владале су хава?ским кра?евством: Династи?а Камехамеха (до 1874) и Династи?а Калакауа (1874-1893). Пет чланова породице Камехамеха водило ?е владу, од ко?их се сваки назива Камехамеха, све до 1872. Луналило (1872?1874) ?е тако?е био члан породице Камехамеха преко сво?е ма?ке Кекаулуохи . Лихолихо ( Камехамеха II , владао 1819-1824) и Кауикеаоули ( Камехамеха III , владао 1825-1854) били су директни потомци синови Камехамехе Великог .

Током владавине Лихолиха и Кауикеаоули , оми?ена супруга Камехамеха I , кра?ица Каахуману , владала ?е као кра?ица регент Кухина Нуи или преми?ер .

Анекси?а [ уреди | уреди извор ]

Сво? суверени статус Кра?евина Хава?и одржала ?е преко сто година, све до пуча у ?ануару 1893 , када ?е десетина локалних индустри?алаца, у сарад?и са америчком во?ском, преузела власт и успоставила Републику. Пучисти су формално од председника у Вашингтону затражили америчку анекси?у Хава?а, али амерички председник Гровер Кливленд им ?е ускратио подршку. Ипак, по доласку на власт председника Вили?ама Макинли?а , и током америчког успостав?а?а протектората над Филипинима и Гуамом, Хава?и 1898. бива?у и формално анектирани.

Вредност закаснелог изви?е?а [ уреди | уреди извор ]

Године 1959 . некадаш?а Кра?евина Хава?и доби?а статус државе унутар САД. На стогодиш?ицу од анекси?е, 1993, Конгрес САД и председник Бил Клинтон донели су резолуци?у ко?ом се САД формално изви?ава?у народу Хава?а због анекси?е. Али то ни?е ублажило гнев локалног хава?ског становништва. Политичка превира?а око суверенитета Хава?а и да?е посто?е, а добар део староседелачке популаци?е тражи потпуну независност. ^[9]

Владари [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Kamehameha The Great
^ The Establishment of the Republic of Hawaii, 1893-1894
^ A Cultural History of Three Traditional Hawaiian Sites on the West Coast of Hawai'i Island
^ ?Истори?а придружива?а Хава?ска острва у САД” . Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г . Приступ?ено 23. 01. 2021 .
^ Осва?а?е ко?е се ни?е догодило
^ Le journal du Picpucien Louis Maigret
^ Како су Срби?а и Хава?и успоставили дипломатске
^ Кра?ица Лилиуокалани
^ Орден за ?едно при?ате?ство

Литература [ уреди | уреди извор ]

Kuykendall, Ralph S. (1938). The Hawaiian Kingdom . Honolulu: University of Hawaii. ISBN 0-87022-431-X .
Arista, Noelani. The kingdom and the republic : sovereign Hawai'i and the early United States . Philadelphia. ISBN 9780812250732 .
Kuykendall, Ralph S. (1953). The Hawaiian Kingdom. Vol. 2 Twenty critical years . Honolulu: University of Hawaii. ISBN 978-0-87022-432-4 .
Kuykendall, Ralph S. (1967). The Hawaiian Kingdom. Volume III, 1874-1893, the Kalakaua Dynasty . Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 978-0-87022-433-1 .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Хава?и об?ав?у?у рат свом руском насле?у

Меди?и везани за чланак Кра?евина Хава?и на Викимеди?ино? остави

[1] Kamehameha The Great

[2] The Establishment of the Republic of Hawaii, 1893-1894

[3] A Cultural History of Three Traditional Hawaiian Sites on the West Coast of Hawai'i Island

[4] ?Истори?а придружива?а Хава?ска острва у САД” . Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г . Приступ?ено 23. 01. 2021 .

[5] Осва?а?е ко?е се ни?е догодило

[6] Le journal du Picpucien Louis Maigret

[7] Како су Срби?а и Хава?и успоставили дипломатске

[8] Кра?ица Лилиуокалани

[9] Орден за ?едно при?ате?ство

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]