Истори?а Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 ? c. 2070 п. н. е.
Династи?а С?а c. 2070 ? c. 1600 п. н. е.
Династи?а Шанг c. 1600 ? c. 1046 п. н. е.
Династи?а ?оу c. 1046 ? 256 п. н. е.
Западни ?оу
Источни ?оу
Проле?е и ?есен
Зара?ене државе
ЦАРСТВО
Династи?а ?ин 221?206 п. н. е.
Династи?а Хан 206 п. н. е. ? 220 н. е.
Западни Хан
Династи?а Син
Источни Хан
Три кра?евства 220?280
Ве? , Шу и Ву
Династи?а ?ин 265?420
Западни ?ин
Источни ?ин	Шеснаест кра?евстава
?ужне и С?еверне династи?е 420?589
Династи?а Суе? 581?618
Династи?а Танг 618?907
( Друга ?оу династи?а 690?705)
Пет династи?а и десет кра?евстава 907?960	Династи?а ?ао 907?1125
Династи?а Сунг 960?1279
Северни Сунг		Западни С?а
?ужни Сунг	?ин
Династи?а ?уан 1271?1368
Династи?а Минг 1368?1644
Династи?а ?инг 1644?1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912?1949
Народна Република Кина 1949?садаш?ост	Република Кина (Та?ван) 1949?садаш?ост
Сродни чланци Кинеска историографи?а Хронологи?а кинеске истори?е Династи?а у кинеско? истори?и ?езичка истори?а Истори?а уметности Привредна истори?а Истори?а образова?а Истори?а науке и технологи?е Правна истори?а Меди?ска истори?а Во?на истори?а Поморска истори?а
Ова кути?а: прикажи разговор уреди

Династи?а ?ин ( кинески ?език : 金朝, пин?ин : J?n Chao ; ?ур?енски : Anchun Gurun ; ман?урски : Aisin Gurun ; китански ?език : Nik, Niku ; ^{[1] [2]} ; монголски ?език : Altan Ulus ), тако?е позната као ?ур?енска или ?ур?и?ска династи?а ?е била династи?а ?ур?енских владара из клана Ван?ан (完? Waнyaн) ко?а ?е у 12. и 13. веку владала подруч?ем данаш?е Ман?ури?е , Руског далеког истока и северне Кине. ?ени потомци су у 17. веку основали ман?ури?ску династи?у ?инг . ^[3]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Династи?у ?е 1115. год. основао ?ур?енски поглавица Ван?ан Агуда (完?阿骨打). У ?егово време су главни непри?ате? ?ур?а били Китани чи?а ?е Династи?а ?ао владала северном Кином. Како би их поразили, ?ур?и су склопили тзв. ?Савез на мору” (海上之盟) с династи?ом Сонг ко?а ?е владала ?ужном Кином. Захва?у?у?и ?ему држава ?ао ?е 1123. год. уништена. Ме?утим, само две године касни?е ?ур?и су се, осетивши слабост цара ?ин-цунга окренули против сво?их савезника, напали их и почетком 1127. год. осво?или кинеску престоницу Ка?фенг заробивши ?ин-цунга и скоро све чланове ?егове породице. Остаци династи?е Сонг су се повукли на ?уг где су следе?их пар децени?а пружали отпор све док се споразумом у Шаоxингу (紹興和議) 1141. год. ни?е успоставила река Хуа? Хе као граница изме?у две државе. ?ужни Сонг ?е морао пла?ати и данак од 250.000 таела и 250.000 пакета свиле сваке године (до 1164). Укратко, споразум ?е свео ?ужни Сонг на полу-вазалну државу династи?е ?ин. Иако су се ?ур?и масовно доселили у новоосво?ена подруч?а на ?угу, ?ихова елита се релативно брзо синизирала , упркос покуша?а по?единих владара династи?е ко?и су промовисали ?ур?енски ?език и културу. Раздоб?е дугог мира и просперитета ?е окончано почетком 13. века када су ?ур?и дошли у сукоб са Монголима и ?иховим во?ом ?ингис Каном . На кра?у су Монголи под каном Огеде?ем , уз помо? ?ужног Сонга, 1232. год. напали династи?у ?ин и заузели Ка?фенг. Следе?е године ?е послед?и цар Аи-цунг извршио самоубиство, окончавши тако династи?у ?ин.

Порекло [ уреди | уреди извор ]

Провизорни родоначелници народа ?урчен ?е можда био народ Мохе ко?и ?е живео на територи?и данаш?е североисточне Кине и био ?е део кра?евства Баха? (698?926). Мохе су били првенствено седентарни народ ко?и се бавио ловом, узго?ем сви?а и усева као што су со?а , пшеница , просо и пиринач . Ко?и су били ретки у региону све до периода Танг , а сточарство ни?е било широко распростра?ено све до 10. века под доминаци?ом Кидана . Народ Мохе ?е извозио производе од ирваса, а претпостав?а се и да су их и ?ахали. Они су практиковали масовно ропство и користили робове за помо? у лову и по?опривредним радовима. ^{[4] [5]} Танг су описали Мохе као жесток и некултивисан народ ко?и ?е користио отровне стреле. ^[6]

Две на?мо?ни?е групе Моха биле су Хе?шуи Мохе на северу, названи по реци Хе?лонг , и Сумо Мохе на ?угу, названи по реци Сонгхуа . Од Хе?шуи Моха настали су ?урчени у шумовитим планинским областима источне Ман?ури?е и руског Приморског кра?а . ^[7] Федераци?а Вугуо (?Пет наци?а“) ко?а ?е посто?ала североисточно од модерног ?илина тако?е се сматра прецима ?урчена. ^[8] ?урчени се први пут поми?у у истори?ским записима у 10. веку као носиоци данка на ?ао , касни?е Танг и Сонг дворовима. ^[9] Бавили су се ловом, риболовом и држали дома?е волове, док су им примарни извоз били ко?и. ^[8] Средином 11. века нису имали писмо, календар или уреде. ^[10] ?урчени су били мали политички актери у ме?ународном систему у то време. До 10. века, ?урчени су постали вазали династи?е ?ао, али су тако?е послали бро?не притоке и трговачке миси?е у сонгову престоницу Ка?фенг , што су ?ао безуспешно покушали да спрече. ^[11] Неки ?урчени су одали почаст Гор?еу и стали на ?егову страну током Кидан-Гореоског рата. Они су обема дворовима одавали призна?е из политичке нужде и ради матери?алне користи. ^[12]

У 11. веку било ?е широко распростра?ено незадово?ство против владавине Кидана ме?у ?урченима, ?ер ?е ?ао насилно изну?ивао годиш?и данак од племена ?урчен. Искористивши же?у ?урчена за независнош?у од Китана, поглавар Вугуна? (1021?1074) из клана Ван?ен се успео на истакнуто место, доминира?у?и целом источном Ман?ури?ом од планине Чангба? до племена Вугуо. Према традици?и, Вугуна? ?е био Ханпуов потомак у шесто? генераци?и док ?е ?егов отац имао во?ну титулу са ?аоског двора, иако титула ни?е доде?ивала нити имала никакву стварну мо?. Као што ?е описано, Вугуна? ?е био велики ратник, гурман, пи?анац и ?убите? жена. ?егов унук Агуда ?е на кра?у основао династи?у ?ин. ^[10]

Списак владара династи?е ?ин (1115?1234) [ уреди | уреди извор ]

Кинески : 金朝 (J?nchao)

На власти од 1115 . до 1234 . године.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Династи?а ?ин на Викимеди?ино? остави .

• Jin-Song relations