Волгоград

Уреди везе
Координате : 48° 42′ 30″ С; 44° 30′ 54″ И  /  48.7084068° С; 44.5150125° И  / 48.7084068; 44.5150125
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Волгоград
рус. Волгоград
Мама?ев Курган са спомеником Ма?ка ота?бина зове!
Административни подаци
Држава   Руси?а
Федерални   округ ?ужни
Област Волгоградска област
Основан 1589.
Статус   града 1780.
Стара   имена Царицин (1589?1925)
Ста?инград (1925?1961)
Становништво
Становништво ‍
 ?  2010 . 1.021.244
Географске карактеристике
Координате 48° 42′ 30″ С; 44° 30′ 54″ И  /  48.7084068° С; 44.5150125° И  / 48.7084068; 44.5150125
Временска зона UTC+4
Апс. висина 156 m
Површина 859,35 [1]  km 2
Волгоград на карти Русије
Волгоград
Волгоград
Волгоград на карти Руси?е
Остали подаци
Градоначелник Роман Гребеников
Поштански бро? 400001?400138
Позивни бро? +7 844
ОКАТО код 18401
Веб-са?т
volgadmin.ru

Волгоград ( рус. Волгоград ) град ?е у Руси?и и административни центар Волгоградске области. [2] Налази се у ?угоисточном делу европског дела Руси?е, на реци Волги . Волгоград ?е носи почасну титулу ?град херо?“, ?ер се у ?ему одиграла Ста?инградска битка . Град се од свог оснива?а 1589 . па до 1925 . године звао Царицин ( Царицын ), од 1925. до 1961 . Ста?инград ( Сталинград ), а од 1961. године су се у склопу демонтаже Ста?иновог култа личности, променила сва имена места названих по ?ему, па се данас град зове Волгоград. Према попису становништва из 2010. у граду ?е живело 1.021.244 становника.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Волгоград ?е ?едан од на?ве?их градова у Руси?и . Град се протеже 60 км дуж обале Волге. Ве?и део града се налази на десно? обали реке, али у састав града улази и неколико острва као што ?е острво Голодин, Денежно и Сарпинско острво. Територи?и града припада и мост преко Волге , ко?и северни део града повезу?е са тзв. ? градом-сапутником“, Волжонским . Мост ко?и повезу?е ова два дела волгоградска агломерата прелази преко бране хидроелектране ко?а се налази на Волги. Осим Волгограда и Волженског, волгоградски англомерат чини и град Краснослободск . Надморска висина града у по?асу дуж реке ?е од 0 до 40 m, док ?е на уда?ености од ?едног до три километра западно од реке, надморска висина од 50 до 100 m. Подруч?е града се налази на степи .

Клима ?е умерено-континентална . Просек падавина износи 403 mm талога годиш?е. Од кра?а априла па до октобра клима ?е слична клими сред?е Ази?е и Блиског истока . [3] Зиме су умерено хладне са честим падавинама. На?хладни?и месец у години ?е фебруар . Лето ?е дуго и топло, а температура може дости?и и 41 °C.

Клима Волгограда
Показате? \ Месец . ?ан. . Феб. . Мар. . Апр. . Ма? . . ?ун . . ?ул . . Авг. . Сеп. . Окт. . Нов. . Дец. . Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 12,3
(54,1) 		13,1
(55,6) 		20,5
(68,9) 		29,2
(84,6) 		37,2
(99) 		39,4
(102,9) 		41,8
(107,2) 		42,6
(108,7) 		37,8
(100) 		31,0
(87,8) 		21,0
(69,8) 		12,3
(54,1) 		42,6
(108,7)
Максимум, °C (°F) ?3,3
(26,1) 		?3,1
(26,4) 		3,6
(38,5) 		14,9
(58,8) 		21,9
(71,4) 		27,0
(80,6) 		29,6
(85,3) 		28,6
(83,5) 		21,6
(70,9) 		13,0
(55,4) 		3,6
(38,5) 		?1,9
(28,6) 		13,0
(55,4)
Просек, °C (°F) ?5,7
(21,7) 		?5,9
(21,4) 		,1
(32,2) 		9,9
(49,8) 		16,7
(62,1) 		21,6
(70,9) 		24,2
(75,6) 		23,0
(73,4) 		16,4
(61,5) 		8,8
(47,8) 		,8
(33,4) 		?4,2
(24,4) 		8,8
(47,8)
Минимум, °C (°F) ?9,0
(15,8) 		?9,7
(14,5) 		?3,9
(25) 		4,2
(39,6) 		10,1
(50,2) 		15,1
(59,2) 		17,5
(63,5) 		16,2
(61,2) 		10,4
(50,7) 		4,1
(39,4) 		?2,4
(27,7) 		?7,3
(18,9) 		3,8
(38,8)
Апсолутни минимум, °C (°F) ?33,0
(?27,4) 		?32,5
(?26,5) 		?25,8
(?14,4) 		?12,8
(9) 		?1,1
(30) 		2,0
(35,6) 		7,4
(45,3) 		4,5
(40,1) 		?1,0
(30,2) 		?12,2
(10) 		?25,8
(?14,4) 		?27,8
(?18) 		?33,0
(?27,4)
Количина падавина , mm (in) 38
(1,5) 		30
(1,18) 		28
(1,1) 		28
(1,1) 		39
(1,54) 		41
(1,61) 		35
(1,38) 		30
(1,18) 		29
(1,14) 		29
(1,14) 		34
(1,34) 		45
(1,77) 		406
(15,98)
Дани са кишом 9 7 8 12 12 12 11 8 10 11 12 11 123
Дани са снегом 20 18 11 2 0,03 0 0 0 0,1 1 9 18 79
Релативна влажност , % 88 86 81 64 57 56 53 51 61 73 86 89 70
Сунчани сати ? месечни просек 66,1 96,9 138,4 204,2 290,8 308,4 329,3 300,2 228,9 155,8 63,6 42,5 2.225,1
Извор #1: Pogoda.ru.net [4]
Извор #2: Weatherbase (sun only) [5]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Град ?е основан као твр?ава 2. ?ула 1589 . године, када ?е назив ? Царцинска твр?ава“ први пут поменут у ?едно? царско? пове?и. Царцин ?е изгра?ен на стратешки важном месту на?ма?е уда?ености Волге и Дона и на раскрш?у путева од ко?их на?важни?и она? из Европе за Кину . У Царцинско? твр?ави 1608 . године изгра?ена ?е прва црква, да би кра?ем седамнаестог века ова твр?ава бро?алa изме?у 350-400 ?уди. У периоду од 1607 . па до 1670 . године твр?ава ?е била осва?ана више пута од стране различитих заво?евача. Године 1708 , Царцин ?е припо?ен Казанско? губерни?и, да би 1719 . године био припо?ен Астраханско? губерни?и. У Царцину ?е 1814 . године, почела да се гради лука, а први теретни брод пристао ?е четири године касни?е. Од 1857 . године из волгоградске луке су почели да исплов?ава?у путнички бродови, ко?и су саобра?али од Царцина до Нижнег Новгорада. Прво позориште ?е изгра?ено 1872 . године, а први биоскоп 1907 . Од 1913 . Царицин ?е добио стру?у, трамва?е и асфалт.

За време Руског гра?анског рата у новембру 1917 . године у Царцину ?е проглашена сов?етска власт. Године 1918 , Царицин ?е био опседан од стране Беле арми?е генерала Краснова . Три напада су била одби?ена, али ?е град ипак био заузет у ?уну 1919 . године од стране во?ника беле арми?е под командом генерала Антона Де?икина , ко?и ?е на кра?у напустио Царицин у ?ануару 1920 . године. После заузе?а Царицина од стране Црвене арми?е 2,5 хи?аде чланова угледних и богатих породица било ?е стре?ано и бачено у Волгу. [ тражи се извор ]

Рушевине Ста?инграда за време битке за Ста?инград ( Павлов?ева ку?а ).

Град ?е преименован у Ста?инград 10. април 1925 . године. Град ?е стекао славу за време Другог светског рата када се у ?ему кра?ем 1942 . године одиграла чувена Ста?инградска битка . Битка ?е почела 17. ?ула 1942. године. Масовна немачка бомбардова?а 23. августа су разрушила град, убила више од 40 хи?ада ?уди и уништила више од половине градских резерви. До септембра град ?е бомбардован од стране немачке ави?аци?е више од 400 пута. Након тог периода у граду ни?е остало ништа осим рушевина. Битка за Ста?инград ?е била ?една од на?ве?их битака Другог светског рата, ко?а ?е во?ена са великим интензитетом. Као пример може се узети главна железничка станица, ко?а ?е прелазила чак 13 пута час у немачке, а час у руске руке. Без обзира на велике губитке Црвена арми?а ни?е дозволила напредова?е во?ске Тре?ег ра?ха . 19. новембра 1942. године почела ?е контраофанзива Црвене арми?е ко?а ?е убрзо допринела опко?ава?у немачких трупа. 31. ?ануара 1943 . године команду?у?и немачких снага, генерал-фелдмаршал Фридрих Паулус се предао, да би 2. фебруара све опко?ене ?единице немачке во?ске биле ликвидиране. Овим ?е у потпуности завршена Ста?инградска битка. Године 1944 . почело ?е обнав?а?е Ста?инграда ко?е ?е због велике матери?алне штете дуго тра?ало.

Дана 10. новембра 1961 . године, Ста?инград ?е по одлуци Никите Хрушчова , ко?и ?е вршио деста?инизаци?у тадаш?ег Сов?етског Савеза , преименован у Волгоград, а сви Ста?инови споменици у граду су укло?ени. У ма?у 1963 . године Волгоград ?е посетио Фидел Кастро , а 8. марта 1965 . године град ?е добио зва?е ?Град-херо?“, ко?е се доде?ивало градовима ко?и су страдали од стране немачких окупатора за време Другог светског рата. Дан града се одржава сваке прве неде?е у месецу.

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду ?е 2010. живело 1.021.244 становника, 9.827 (0,97%) више него 2002.

Крета?е бро?а становника
1939 . 1959 . 1970 . 1979 . 1989 . 2002 . 2010 .
445.312 593.844 817.647 928.894 998.864 1.011.417 [6] 1.021.215

Више од 90% становништва чине Руси. Волгоград се састо?и од осам области: Держенска, Красноарме?ска (Црвеноарми?ска), Краснооктобарска (Црвенооктобарска), Тракторзаводска, Сов?етска, Кировска, Централна и Вовршиловска област. Становништво ?е великим делом православне вере. У Волгограду се налази петнаест православних цркава , а 2007 . године у Волгограду ?е сагра?ена и синагога .

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Захва?у?у?и свом географском положа?у у Волгограду су заступ?ене скоро све гране привреде. У електро привреди запослено ?е око 13.000 ?уди, металурги?ом се бави око 12% гра?ана Волгограда, у хеми?ско? индустри?и ради око 10.000 ?уди, а у машинско? индустри?и ради 20.000 ?уди. Трговина ?е у Волгограду веома заступ?ена и ?една ?е од на?разви?ени?их грана привреде.

Саобра?а? [ уреди | уреди извор ]

Аеродром ?е се налази у насе?у Гумрак , 15 км северозападно од Волгограда и повезу?е град и област са многим градовима Руси?е и Европе. Био ?е опсежно реконструисан уочи Светског првенства 2018. .

Партнерски градови [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Росстат. База данных показателей муниципальных образований” . Архивирано из оригинала 17. 10. 2014. г . Приступ?ено 21. 11. 2014 .  
  2. ^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. В-? . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 72. ISBN   86-331-2112-3 .  
  3. ^ ?Average Weather in Volgograd, Russia, Year Round - Weather Spark” . weatherspark.com . Приступ?ено 23. 5. 2019 .  
  4. ^ ?Pogoda.ru.net” (на ?езику: руски) . Приступ?ено 7. 7. 2016 .  
  5. ^ ?Weatherbase: Historical Weather for Volgograd, Russia” . Weatherbase . Приступ?ено 17. 11. 2012 .  
  6. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). ?Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов ? районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек” . Всероссийская перепись населения 2002 года (на ?езику: руски). Федерални завод за статистику . Приступ?ено 4. 9. 2012 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Волгоградская городская Дума. Решение №72/2149 от 30 января 2013 г. ≪Об использовании наименования "город-герой Сталинград"≫, в ред. Решения №9/200 от 23 декабря 2013 г. ≪О внесении изменений в пункт 1 Порядка использования наименования "город-герой Сталинград", определённого Решением Волгоградской городской Думы от 30.01.2013 №72/2149 "Об использовании наименования "город-герой Сталинград"≫. Вступил в силу со дня принятия. Опубликован: "Городские вести. Царицын ? Сталинград ? Волгоград", #10, 2 февраля 2013 г. (Volgograd City Duma. Decision #72/2149 of January 30, 2013 On Using the Name of the "Hero City Stalingrad" , as amended by the Decision #9/200 of December 23, 2013 On Amending Item 1 of the Procedures for Usage of the Name "Hero City Stalingrad", Adopted by the January 30, 2013 Decision #72/2149 of Volgograd City Duma "On Using the Name of the "Hero City Stalingrad" . Effective as of the day of adoption.).

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Волгоград&oldid=27549723 ”