Веб-прегледач ( енгл. web browser ; обично се поми?е само као прегледач , енгл. browser ) ?е алатка ко?а кориснику омогу?ава прегледа?е веб-страница и мултимеди?алних садржа?а везаних за исте. ^[1] Служи за проналаже?е, прегледа?е, преузима?е и представ?а?е података на светско? мрежи (вебу), чи?е ?е одредиште одре?ено веб-адресом (URL-ом), а осим саме веб-странице може бити и чисто слика, снимак или нека друга врста датотеке (фа?ла). ^[2] Хипервезе ко?е се налазе на страницама интернет прегледача омогу?ава?у корисницима лакше проналаже?е же?ених података.

Иако су прегледачи првенствено наме?ени за кориш?е?е светске мреже (веба), они се могу користити и за приступа?е подацима веб-сервера приватних мрежа или датотекама датотечних система .

На?популарни?и прегледачи данас су:

• Гугл кроум ? Гуглов бесплатни прегледач про?ектован с иде?ом да искористи све могу?ности Гуглових услуга,
• Мозила фа?ерфокс (или само: фа?ерфокс ) ? бесплатан прегледач отвореног кода ,
• Интернет експлорер ? бесплатан прегледач затвореног кода корпораци?е Ма?крософт ,
• Опера ? бесплатан прегледач затвореног кода корпораци?е Опера софтвер и
• Сафари ? Еплов бесплатни прегледач. ^{[3] [4] [5]}

Сви наведени програми су графички , што значи да осим текста могу приказивати и визуелне садржа?е. Осим графичких посто?е и текстуални прегледачи , ко?и могу приказивати иск?учиво текст (нпр. Линк , енгл. Lynx ; Линкс , енгл. Links ) и специ?ализовани говорни прегледачи какве могу да користе слепе или слабовиде особе.

Истори?а прегледача [ уреди | уреди извор ]

HTML као мета?език ко?им се хипертекстуални документи могу описивати ?е измислио Тим Бернерс-Ли (радник CERN -а) 1990/1991. године. Први прегледачи били су строго текстуални, а велику промену ?е 1993. године донео NCSA Mosaic, ко?и ?е изворно био програм за ?уникс , али ?е убрзо пренет и на друге оперативне системе.

Марк Андресен (водите? про?екта NCSA Mosaic ) ?е, 1994. године, покренуо властиту фирму ? Нетске?п те издао Нетске?п навигатор. Убрзо након тога ?е и Ма?крософт избацио Интернет експлорер (IE), чиме ?е започет ?рат прегледача”.

Нетске?п ?е одговорио тако што ?е изворни код Нетске?п навигатора претворио у отворени код (пракса у производ?и и разво?у софтвера ко?а промовише приступ изворном коду кра??их производа), но то ни?е успело зауставити опада?е заступ?ености прегледача. Ипак, из тог потеза развио се прегледач Мозила и ?егова изведеница Фа?ерфокс .

Од текстуалних прегледача ?ош увек се ? иако у врло малом постотку ? користе претходно поменути Линк и Линкс .

На линуксу ?е популаран ?ош и К-осва?ач ( енгл. Konqueror ), а на Mac OS X -у Сафари .

Функциониса?е прегледача [ уреди | уреди извор ]

Сваки прегледач ?е интерпретатор . Страница ?е писана у коду ко?и прегледач интерпретира као 'нешто свакоме разум?иво'. Сврха веб прегледача ?е да донесе изворе информаци?а са веба и да их прикаже на корисничком уре?а?у. Та? процес почи?е кад корисник унесе униформни локатор ресурса (URL), као што ?е https://sr.wikipedia.org/ , у веб прегледач. Виртуално сви униформни локатори ресурса на вебу почи?у са било http: или https: што значи да ?е веб претраживач користити протокол за пренос хипертекста . У случа?у https: комуникаци?а изме?у претраживача и веб сервера ?е шифрована ради сигурности и приватности. ?ош ?едан чест URL префикс ?е file: ко?и се користи за приказива?е локалних фа?лова ко?и су ве? сачувани на корисничком уре?а?у.

Када се веб страница прихвати, механизам за приказива?е прегледача ?е приказу?е на корисниковом уре?а?у. То ук?учу?е разне формате слика и видео записа ко?е претраживач подржава. Веб странице обично садрже хипервезе на друге странице и ресурсе. Сваки линк садржи URL, а када се кликне, претраживач кре?е ка новом ресурсу. Тако поново почи?е процес дово?е?а садржа?а кориснику.

Подешава?а [ уреди | уреди извор ]

Веб-прегледач типично могу да буду конфигурисани помо?у угра?еног мени?а . У зависности од прегледача, та? мени се може звати Подешава?а , Опци?е , или Преференце . Та? мени има различите типова подешава?а. На пример, корисници могу да промене сво?у почетну страницу и уобича?ену претраживачку машину . Они исто тако могу да промене уобича?ене бо?е веб страница и фонтове . Различите мрежне везе и поставке приватности су тако?е обично доступне.

Приватност [ уреди | уреди извор ]

Током прегледава?а, веб прегледач складишти такозване колачи?е приспеле са разних веб са?това . Неки од ?их садрже акредитиве за при?аву или поставке локаци?е са?това. ^[6] Други се користе за пра?е?е понаша?а корисника током дужег временског периода, тако да претраживачи обично обезбе?у?у подешава?а за укла?а?е колачи?а приликом изласка из прегледача. ^[6] За прецизни?е управ?а?е колачи?има потребна су прошире?а претраживача . ^[7]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Гугл
• Интернет сервиси
• Разво? интернет софтвера
• HTML
• Веб-диза?н
• Интернет маркетинг
• Виртуелна приватна мрежа
• Приступ интернету
• SEO

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Интернет прегледачи на Викимеди?ино? остави .

• (?език: енглески) Architecture of the World Wide Web, Volume One
• (?език: енглески) WorldWideWeb: Proposal for a HyperText Project
• (?език: енглески) How Browsers Work: Behind the scenes of modern web browsers