Аднан Мендерес
Аднан Мендерес
Датум ро?е?а	1899
Место ро?е?а	Кочарли ,  Османско царство
Датум смрти	17. септембар 1961. ( 1961-09-17 )  ( 61/62 год. )
Место смрти	Имрали ,  Турска
Супружник	Берин Мендерес
Политичка кари?ера
Политичка странка	Либерална републиканска странка , Републиканска народна странка , Демократска парти?а
Потпис

Аднан Мендерес ( тур. Adnan Menderes ; 1899 ? 17. септембар 1961) ?е био преми?ер Турске од 1950. до 1960. Био ?е ?едан од оснивача Демократске парти?е (ДП) 1946. Обесила га ?е во?на хунта након пуча 1960 , за?едно са ?ош два члана кабинета, Фатином Руштуом Зорлуом и Хасаном Полатканом . Послед?и ?е турски политички во?а ко?и ?е уби?ен након во?ног пуча , и ?едан од три политичара турске републике (уз Ататурка и Тургута Озала ), коме ?е у част изгра?ен маузоле? .

Дети?ство, младост и кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Аднан Мендерес ?е ро?ен 1899. у месту Кочарли , у вила?ету А?дин као син богатог зем?опоседника кримског татарског порекла. ^{[1] [ потребна страна ]} Након основне школе, Мендерес ?е поха?ао Амерички коле? у Измиру . Учествовао ?е у борбама против грчке во?ске током Рата за независност Турске , и одликован ?е меда?ом части ^{[ тражи се извор ]} . Дипломирао ?е на Правном факултету на Универзитету у Анкари . 1930, Мендерес ?е организовао огранак краткотра?не Либералне републиканске парти?е ( тур. Serbest Cumhuriyet Fırkası ) у А?дину. ^[2] Након што ?е парти?а престала да посто?и, Ататурк га ?е позвао да се придружи влада?у?о? Републиканско? народно? парти?и , и парти?ске во?е су га изабрале за парти?ског представника у А?дину 1931. 1945. ?е избачен из парти?е за?едно са дво?ицом колега због унутарстраначког против?е?а политици национализаци?е тадаш?ег самопроглашеног ?националног шефа“ Мустафе Исмета Инонуа . ^[3]

Долазак на власт [ уреди | уреди извор ]

Дана 7. ?ануара 1946, Мендерес и бивши преми?ер ?елал Ба?ар су основали Демократску парти?у (ДП), четврту легалну опозициону парти?у у Турско?, након Напредне републиканске парти?е ко?у ?е основао пензионисани генерал Казим Карабекир 1924, Либералне републиканске парти?е ко?у ?е 1930. основао Али Фетхи Ок?ар и Националне парти?е разво?а ( тур. Milli Kalkınma Partisi ) ко?у ?е 1945 основао Нури Демираг . Прве две наведене странке ?е у првих пар месеци након оснива?а забранила Републиканска народна парти?а (ЦХП), ко?а ?е била влада?у?а странка до избора у турско? 1950. Мендерес ?е изабран за представника Китахи?е на изборима 1946. Када ?е ДП осво?ила 52% гласова на првим слободним изборима у истори?и Турске 14. ма?а 1950. (на ко?има ?е гласано у та?ности а гласови су бро?ани ?авно), Мендерес ?е постао преми?ер , а 1955. ?е преузео и дужности министра спо?них послова. Касни?е ?е ?ош двапут победио на слободним изборима, 1954. и 1957.

У 10 година током ко?их ?е био преми?ер, турска економи?а ?е расла по стопи од 9% годиш?е, што ?е успех ко?и у Турско? ?ош увек ни?е понов?ен. ^[4] Током ?егове владавине, Турска ?е прим?ена у НАТО . Уз помо? економске подршке из С?еди?ених Држава у складу са Маршаловим планом , по?опривреда ?е механизована, а саобра?а?, енергетика, образова?е, здравство и сектори осигура?а и банкарства су унапре?ени. ^{[ тражи се извор ]} 1955, Мендересову владу су политички противници оптужили да ?е оркестрирала Истанбулски погром , чи?а мета ?е била бро?чана истанбулска грчка ма?ина. ^[5] Хи?аде рад?и, ку?а, цркава, чак и грчких гробова у Истанбулу ?е уништено у току неколико сати, а више ?уди ?е повре?ено. Погром против грчке ма?ине ?е био изазван шире?ем лажних вести о нападу на ку?у Мустафе Кемала Ататурка у Солуну. Испоставило се да ?е наводни напад провокаци?а ко?у ?е организовала турска влада, ко?а ?е у Истанбул довела бесне и наивне се?аке из Анадоли?е у ци?у да ?казни“ Грке.

Авионска несре?а [ уреди | уреди извор ]

Дана 17. фебруара 1959, Викерс вискаунт тип 793 Туркиш ерла?нса регистраци?а TC-SEV, у коме су се налазили Аднан Мендерес, и група владиних званичника на специ?алном лету од Истанбула до Гетвика се срушио неколико ми?а пре писте, близу Распера , Сасекс током густе магле, и запалио се. Девет од 16 путника и 5 од 8 чланова посаде ?е погинуло. Мендерес, ко?и ?е седео у зад?ем делу авиона ?е преживео несре?у готово неповре?ен, и хоспитализован ?е у Лондонско? клиници 90 минута након што му ?е прву помо? указала жена ко?а ?е живела у близини места пада авиона.

Мендерес ?е путовао у Лондон да потпише споразум о пита?у Кипра са британским преми?ером Харолдом Макмиланом и грчким преми?ером Костасом Караманлисом . Ова? споразум ?е давао свим трима странама право да интервенишу уколико би било ко?а страна нарушила мир. ^[6]

Мендерес ?е потписао Лондонски споразум 19. фебруара 1959. у болници. Вратио се у Турску 26. фебруара 1959. Дочекала га ?е велика маса народа, а добродошлицу му ?е пожелео чак и ?егов велики непри?ате? Исмет Инени.

Политика и лична увере?а [ уреди | уреди извор ]

Мендерес ?е био толерантни?и према традиционалном начину живота и различитим облицима поштова?а Ислама него што су били Ататурк и ?егова парти?а ^{[ тражи се извор ]} ? у кампа?и за изборе 1950. се залагао за легализова?е позива на молитву ( езан ) на арапском , ко?и ?е био забра?ен како би се ума?или арапски утица?и у Турско?. Поново ?е отворио хи?аде ?ами?а широм зем?е ко?е су биле затворене, и из ових разлога су та политички противници оптуживали да користи религи?у у ци?у доби?а?а политичких поена. ?едан од првих потеза ко?е ?е спровео кад ?е дошао на власт ?е укла?а?е слика Исмета Инени?а са новчаница и поштанских марака, уместо ко?их ?е вратио слике Ататурка , ко?е су укло?ене када ?е Инени постао председник 1938. ^[7] Захва?у?у?и насле?у Ататурка и подршци ко?у ?е он уживао у народу, ово ?е био успешан потез, иако ?е закон за време бившег председника наводио да се на банкнотама налази слика председника државе (у овом случа?у ?елал Ба?ар ). У ?едном од сво?их говора ?е рекао како чланови парламента могу да врате халифат ако тако желе. ^{[ тражи се извор ]}

Иако ?е задржао прозападну политику, био ?е активни?и од сво?их претходника у изград?и односа са муслиманским државама ^{[ тражи се извор ]} . Мендерес ?е водио либерални?у економску политику од сво?их претходника, и допуштао ?е ве?е слободе приватним предузетницима ^{[ тражи се извор ]} . Начелно, ?егова економска политика га ?е учинила популарним ме?у сиромашни?им сло?евима становништва ^{[ по?аснити ]}

Био ?е врло нетолерантан према критици, па ?е увео цензуру штампе и хапсио новинаре, а уз то ?е покушавао да сузби?е опозиционе политичке странке и да под сво?у контролу стави институци?е попут универзитета ^{[ тражи се извор ]} . Мендерес ?е имао велику подршку у народу ^{[ тражи се извор ]} као и подршку начелника генералштаба ?емала Гурсела ко?и ?е, у личном патриотском меморандуму, истакао да би Мендерес требало да постане председник републике како би осигурао национално ?единство. Ме?утим, популарност му ?е била све ма?а ме?у интелектуалцима, студентима и групом радикалних младих во?них официра, ко?и су се бо?али да су Ататуркови идеали угрожени. ^{[ тражи се извор ]}

На?знача?ни?и дога?а? ко?и ?е довео до ?еговог пада са власти ?е вероватно било успостав?а?е Комиси?е за истрагу ( тур. Tahkikat Komisyonu ). Комиси?у су чинили само посланици Демократске парти?е, и тим посланицима су дата овлаш?е?а ?авних и во?них тужилаца, као и овлаш?е?а да доносе пресуде. Ово ?е било против принципа раздва?а?а власти и дало ?е посланицима мо? да туже и пресу?у?у. Штавише, на пресуде Комиси?е ни?е била могу?а жалба пред апелационим судовима.

Пуч, су?е?е, смртна казна [ уреди | уреди извор ]

Дана 27. ма?а 1960, у во?ном пучу ко?и ?е организовало 37 ?младих официра“ ?е свргнута влада, а Мендерес и сви воде?и ?уди ?егове странке су ухапшени. ^[8] Оптужени су за крше?е Устава , наре?ива?е Истанбулског погрома , у коме ?е уби?ено 57 Грка, и проневеру новца из државних фондова. Аднану ?е су?ено, за?едно са осталим во?ама ДП пред во?ним судом на острву ?асиада . Мендерес ?е осу?ен на смрт. Одложио ?е изврше?е смртне казне неуспелим покуша?ем самоубиства када ?е попио велику количину таблета за спава?е. ^[9] Упркос молбама за помилова?е од стране председника ?емала Гурсела и во?е опозици?е Исмета Инонуа, ^[10] и сличних позива од више светских во?а ук?учу?у?и председника С?еди?ених Држава ?она Ф. Кенеди?а и енглеске кра?ице Елизабете II , во?на хунта ?е обесила Мендереса на острву Имрали 17. септембра 1961. ^[11] Два месеца касни?е, Мендересов противник Исмет Инону ?е формирао нову владу под патронатом во?ске, у коалици?и и уз помо? новоформиране Парти?е правде ( тур. Adalet Partisi ), након што су ове две парти?е за?едно осво?иле ве?ину гласова на изборима 1961. ^[12] Парти?а правде, за ко?у неки сматра?у ^{[ тражи се извор ]} да настав?а насле?е Мендереса ?е однела победе на касни?им изборима посебно под во?ством Суле?мана Демирела ^{[ тражи се извор ]} .

Напомене и референце [ уреди | уреди извор ]

• ?емал Гурсел га ?е подржавао и желео ?е да он постане председник републике

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Аднан Мендерес на Викимеди?ино? остави .

• Биографи?а Аднана Мендереса на турском
• Аднан Мендерес ? Магазин Та?м Архивирано на са?ту Wayback Machine (29. ?ануар 2009)
• Adnan Menderes на са?ту Find a Grave   (?език: енглески)