?устини?анов зборник ( лат. Corpus Iuris Civilis ) ^[1] ?е збирка целокупног римског права ко?у ?е об?авио римски цар ?устини?ан I ( 527 ? 565 ) у периоду изме?у 529 . и 534 .

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Обав?а?е овог огромног задатка ?устини?ан ?е поверио комиси?и са правником Трибони?аном на челу. Комиси?а ?е у веома кратком року прегледала и средила хи?адугодиш?е римско право , почев од Закона дванаест таблица из 450. п. н. е. све до ?устини?ана I. Кодификовано ?е право садржано у царским одлукама ( leges ) и право настало из званичних миш?е?а познатих правника ( ius ).

Делови [ уреди | уреди извор ]

?устини?анов зборник ^[2] се састо?ао од три дела, а касни?е ?е добио и четврти:

1. ?устини?анов Кодекс (Збирка царских одлука од Хадри?ана до ?устини?ана I) из 529 . и допу?ен 534 . године, у 12 к?ига;
2. Дигеста (Збирка миш?е?а римских правника и у?беник права) из 533 . године, у 50 к?ига;
3. Институци?е (Изводи из Дигеста и приручник за младе правнике) из 533 . године, у 4 к?иге;
4. Новеле (Збирка царских одлука об?ав?ених за време ?устини?ана I) од 535 . до 565 . године, 168 новела.

Рад на зборнику ?е започео 528. године ?устини?ановом царском одлуком Haec quae necessario ко?ом ?е наредио Трибони?аново? комиси?и да кодифику?е право садржано у царским одлукама ( leges ). Комиси?а ?е за само годину дана израдила ?устини?анов Кодекс ( Codex Iustinianus ), ко?и ?е царском одлуком Summa rei publicae ступио на снагу 529. године.

Одмах после завршетка Кодекса, ?устини?ан ?е одлуком Deo auctore наредио Трибони?аново? комиси?и да кодифику?е целокупно право садржано у Закону дванаест таблица, законима скупштина, миш?е?има сената, преторовим едиктима и миш?е?има познатих правника ( ius ). Комиси?а ?е прегледала око 2000 разних к?ига и после три године ?е израдила Дигеста ( Digesta од лат. digere  ? средити), ко?а ?е царском одлуком Tanta ступила на снагу 16. децембра 533 . године. Дигеста ?е на?важни?и део ?устини?ановог зборника и одре?ен ?е да буде у?беник права у правним школама.

Због обимности Дигеста, уочено ?е да ?е потребно израдити и кратак правни приручник за почетнике. Царском одлуком Imperatoriam maiestatem од 21. 11. 533. године започет ?е рад на овом приручнику, ко?и ?е назван Институци?е ( Institutiones ). Приручник ?е царском одлуком Cupidae legum iuventuti постао део ?устини?ановог зборника, а ступио ?е на снагу одлуком Tanta за?едно са Дигестама.

После ступа?а на снагу Дигеста и Институци?а утвр?ено ?е да изма?у ?их и Кодекса посто?е бро?не противречности. ?устини?ан ?е покушао да их отклони са Педесет одлука ( Quinquaginta decisiones ), али се то показало као непрактично, па се приступило изради другог изда?а Кодекса, названог Кодекс поновног чита?а ( Codex repetitae praelectionis ), ко?и ?е царском одлуком Cordi ступио на снагу 534. године.

?устини?ан ?е наставио законодавни рад у наредних тридесет година, доносе?и царске одлуке до кра?а свог живота, ко?е су назване Новеле ( Novellae ). ?има су уре?иване све области живота. Никад нису сакуп?ене у званичну збирку, али посто?и неколико приватних збирки, од ко?их ?е на?познати?а Аутентикум ( Authenticum ). Она ?е на?потпуни?а и садржи 168 царских одлука, од ко?их су неке донели цареви после ?устини?ана. Због свог великог знача?а Новеле се сматра?у саставним делом ?устини?ановог зборника.

?устини?анов Кодекс [ уреди | уреди извор ]

Ова? оде?ак би требало проширити . Можете помо?и додава?ем садржа?а .

Дигеста [ уреди | уреди извор ]

Исте године у ко?о? ?е об?ав?ен Кодекс започеле су и активности на кодификова?у ius-a. Конституци?у о припреми Дигеста, Deo auctore, ?устини?ан изда?е 15. децембра 530. године и упу?у?е ?е Трибони?ану, ко?и ?е радом на Кодексу стекао императорово повере?е. ?устини?ан овлаш?у?е свог квестора да сам образу?е комиси?у и да ?о? да упутства за рад. У ?у су морали да у?у професори и адвокати, а дати су ?о? следе?и задаци: да прегледа сва дела правника ко?и су имали ius publicae respondendi, да отклони уочене противречности и да, избегава?у?и понав?а?а, прихва?ена реше?а унесе у зборник. Миш?е?а класичних правника требало ?е изложити према систематици ?Кодекса” и ?Вечитог едикта” у педесет к?ига на поглав?а.

Посао ?е завршен у року од три године. Император ?устини?ан ?е то озваничио ?едном конституци?ом, CONSTITUTIO TANTA , од 16. децембра 533. године. У ?о? ?е об?аснио систематику Дигеста и побро?ао чланове комиси?е. Теофил и Кратин су били професори правне школе у Константинопо?у, а Дороте? и Анатоли?е у Бе?руту. Император ?устини?ан у конституци?и да?е об?аш?ава да су у унетим фрагментима назначена имена аутора и дела из ко?их су они узети, како опус према ко?има се га?и велико поштова?е не би пао у заборав.

Институци?е [ уреди | уреди извор ]

Ова? оде?ак би требало проширити . Можете помо?и додава?ем садржа?а .

Новеле [ уреди | уреди извор ]

Об?ав?ива?ем понов?еног зборника конституци?а окончан ?е ?устини?анов про?ект на кодификова?у права али тиме императорова законодавна активност ни?е престала. Од 535. године до 541. године и 542. године император ?устини?ан, уз Трибони?анову помо? изда?е низ конституци?а. Након тога законодавна власт опада, ?ер ни?е више било славног Трибони?ана и ?охана из Кападоки?е.

Знача? ?устини?анове кодификаци?е римског права [ уреди | уреди извор ]

Ова? оде?ак би требало проширити . Можете помо?и додава?ем садржа?а .

Обнова [ уреди | уреди извор ]

?устини?анов зборник се у Византи?и приме?ивао ?ош око 900 година, све до ?ене пропасти 1453 . године. Ипак треба напоменути да се ова? зборник временом ме?ао и прилаго?авао новонасталом феудалном друштвеном систему. Тако ?е настало византи?ско право , изгра?ено на теме?има римског права садржаног у ?устини?ановом зборнику. У ово доба ?е настао велики бро? правних зборника, од ко?их су на?познати?и: Еклога ^[3] ( 740 . година), Прохирон ^[4] (око 869 . године), Василике (кра?ем 9. века ), Хексабиблос (судски приручник из 1345 . године) и велики бро? гра?анско-црквених зборника (номоканона) ^[5] . На основама римско-византи?ског права развило се и српско сред?овековно право, чи?и су на?важни?и зборници Законоправило ^[6] светог Саве (из 1219 . године) и Душанов законик ^[7] (из 1349 . и допу?ен 1354 . године).

У западно? Европи ?е нестало интересова?е за римско право убрзо после ?устини?анове смрти. Германски народи су преотели Византинцима територи?е на западу, ко?е ?е заузео ?устини?ан, и увели су сво?е обича?но право. Наредних 500 година право у западно? Европи знатно заоста?е од византи?ског права у источно? Европи. Ипак, разво? трговине и занатства на западу, нарочито у градовима северне Итали?е , доводи до занима?а за римско право, ко?е ?е имало прописе за уре?ива?е нових друштвених односа. Проучава?е римског права у западно? Европи ?е почело у 11. веку на правном факултету у Боло?и , тако што ?е изучаван рукопис Дигеста ко?и ?е прона?ен у Пизи . Сред?овековни правници су проучавали и тумачили ?устини?анов зборник, а сво?а тумаче?а су бележили у самом зборнику. Оваква белешка се зове глоса . Белешка се записивала изме?у редова ( glossa interlinearis ) или на маргини ( glossa marginalis ). Због оваквог рада на тумаче?у ?устини?ановог зборника ови правници су названи глосатори. Глосатор Диониси?е Годофредус ?е 1583. године за ?устини?анов зборник први употребио назив Corpus Iuris Civilis (Зборник гра?анског права) и та? назив се користи до данас. Рад глосатора има велики знача?. На основу ?ихових тумаче?а су настали први савремени гра?ански законици: Француски 1804 , Аустри?ски 1811 . и Српски 1844 .

Ве?ина садаш?их правних система у Европи и свету ?е изгра?ено на основама римског права кодификованог у ?устини?ановом зборнику. Целокупна правна терминологи?а ?е превод латинских оригинала. На свим правним факултетима у свету на уводно? години се учи римско право, чак и у државама ко?е нема?у правне системе засноване на римском праву. Ово говори о ?егово? велико? вредности.

Цитати [ уреди | уреди извор ]

?устини?анов зборник ?е ?ош у оно време садржао начела Француске револуци?е : слобода, ?еднакост и братство. У Зборнику се гаранту?е заштита приватне сво?ине и хуманост у праву. Све ово се види из цитата ?устини?ановог зборника.

Iure enim naturali ab initio omnes homines liberi nascebantur.

• Према природном праву, сви ?уди су ро?ени слободни.
• Институци?е, к?ига 1, наслов 2.

Digna vox maiestate regnantis legibus alligatum se principem profiteri: adeo de auctoritate iuris nostra pendet auctoritas.

• Владар ?е досто?ан ако се понаша као поданик права: наша власт да се покорава праву.
• Кодекс, к?ига 1, наслов 14, оде?ак 4, цитира?е едикта царева Теодоси?а II и Валенти?ана III.

Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere.

• Ово су препоруке права: живети часно, не повредити другога, дати свакоме оно што му припада.
• Институци?е, к?ига 1, наслов 1.

Domus tutissimum cuique refugium atque receptaculum sit.

• Ку?а сваког по?единца ?е за ?ега сигурно уточиште и склониште.
• Дигеста, к?ига 2, наслов 4, оде?ак 18, цитира?е Га?а, Према Закону дванаест таблица, к?ига 1.

Cuius merito quis nos sacerdotes appellet: iustitiam namque colimus et boni et aequi notitiam profitemur, aequum ab iniquo separantes, licitum ab illicito discernentes, bonos non solum metu poenarum, verum etiam praemiorum quoque exhortatione efficere cupientes, veram nisi fallor philosophiam, non simulatam affectantes.

• Нас правнике би с правом могли назвати свештеницима ове уметности, ?ер ми уре?у?емо правду и утвр?у?емо шта ?е добро и праведно, раздва?а?у?и право од погрешног и издва?а?у?и законито од незаконитог, желе?и да учинимо ?уде добрима страхом од казне, али и охрабру?у?и их наградама, доводе?и их до истинске, a не одглум?ене мудрости.
• Дигеста, к?ига 1, наслов 1, оде?ак 1, цитира?е Улпи?ана, Институци?е, к?ига 1.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Римско право
• Закон дванаест таблица
• Законоправило
• Душанов законик
• Српски гра?ански законик

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• ?оци? Лазар, Римско право, пето изда?е, Ниш, 1995.
• Пухан Иво, Римско право, тре?е изда?е, Београд, 1972.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]