?елена ?еткови?
?елена ?еткови?
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1916-08-21 ) 21. август 1916.
Место ро?е?а	Цети?е , Кра?евина Црна Гора
Датум смрти	14. ма? 1943. ( 1943-05-14 )  ( 26 год. )
Место смрти	?а?инци , код Београда , Окупирана Срби?а
Професи?а	кро?ачка радница
Делова?е
Члан  КП?  од	1935 .
Учеш?е у ратовима	Народноослободилачка борба
Секретар Месног комитета КП? за Београд
Период	?ануар?март 1942 .
Претходник	Тодор Дукин
Наследник	?анко Лис?ак
Херо?
Народни херо?  од	5. ?ула 1952 .

?елена ?еткови? ( Цети?е , 21. август 1916 ? ?а?инци , код Београда , 14. ма? 1943 ) била ?е револуционарка, борац за права жена , учесница Народноослободилачке борбе и народни херо? ?угослави?е .

Као млада кро?ачица пришла ?е радничком покрету и 1933. постала члан Савеза комунистичке омладине (СКО?), а 1935. члан Комунистичке парти?е (КП?). Учествовала ?е у бро?ним акци?ама КП? у Подгорици , као и у познатим Белведерским демонстраци?ама на Цети?у.

Године 1938. преселила се у Београд , где ?е тако?е учествовала у парти?ском раду, а посебно у акци?ама женског покрета и борби за права жена. Као искусан парти?ски радник, била ?е постав?ена за инструктора Покра?инског комитета КП? за Срби?у те ?е помагала парти?ским организаци?ама у разним местима у Срби?и .

На почетку Народноослободилачког рата, 1941. била ?е члан Ре?онског комитета КП? ?Центар” у Београду. У току лета прешла ?е на ослобо?ену територи?у и на?пре била у ?едном партизанском одреду у источно? Босни . Потом ?е прешла на слободну територи?у Ужичке републике и политички радила са женама на терену Чачка и Ужица .

Након Прве непри?ате?ске офанзиве , кра?ем 1941. послата ?е у Београд, где ?е почетком наредне године преузела дужност секретара Месног комитета КП? за Београд. Била ?е организатор ударних група, ко?е су извеле читав низ акци?а у окупираном Београду .

Припрема?у?и сво?у послед?у акци?у, атентат на ?ор?а Косма?ца , ухапшена ?е почетком марта 1942. године. У полици?и ?е мучена и злостав?ана, али иследницима ни?е ништа желела да каже. Тешко измучена, скоро полумртва, дочекала ?е дан припрем?ене акци?е и ?ен успех. Потом ?е пребачена у Ба?ички логор . Стре?ана ?е на стратишту у ?а?инцима , код Београда, ма?а 1943. године.

За народног херо?а проглашена ?е 5. ?ула 1952. године.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ена ?е 21. августа 1916. на Цети?у . ^{[1] [2]} Била ?е на?мла?е дете у породици Благоте и Гордане ?еткови?, ко?и су имали дво?ицу стари?их синова ? Николу, ро?еног 1908. и ?ор?и?а ?ока, ро?еног 1912. године. Убрзо по ?еленином ро?е?у, породица се у потрази за бо?им животом са Цети?а преселила у Подгорицу . Отац Благота боловао ?е од рана задоби?ених у Првом светском рату и 1917. умро. Како би отхранила сво?у децу, ?еленина ма?ка Гордана Горда запослила се на?пре у ?Монополу” (државно предузе?е за откуп и прераду дувана), а потом добила посао чистачице у суду. ^[3]

Пошто ?е породица била сиромашна и ни?е имала средстава за школова?е, ?еленин на?стари?и брат Никола ?е одмах по завршетку основне школе пошао на уче?е обу?арског заната. ?елена ?е након завршетка основне школе уписала Женску занатску школу где ?е учила кро?ачки занат, а сред?и брат ?ор?и?е ?око ?е радио и ванредно студирао на Правном факултету у Београду . Након завршетка занатске школе, ?елена се запослила код Саита Муа?еви?а у кро?ачко? рад?и за израду мушких одела. Пошто су се у ово? рад?и шиле и кошу?е, узимала ?е матери?ал у рад?и, а шила код ку?е. ^[3]

Парти?ски рад у Подгорици [ уреди | уреди извор ]

Први контакт са револуционарним радничким покретом добила ?е преко стари?е бра?е ? Николе и ?ор?а. Као млади обу?арски радник, Никола ?еткови? се рано ук?учио у раднички покрет у Подгорици . Члан тада илегалне Комунистичке парти?е ?угослави?е (КП?) постао ?е 1929, а по парти?ском задуже?у био ?е активан у У?еди?еним радничким синдикатима (УРС) у Подгорици. У времену Шесто?ануарске диктатуре брзо ?е запао полици?и за очи, због чега ?е морао да напусти Подгорицу и оде у Београд . Касни?е ?е због револуционарног рада био хапшен и малтретиран од полици?е, а два пута ?е протериван ? на?пре у Сара?ево , а потом у Сплит . ^[3]

?елена се омладинском револуционарном покрету придружила веома рано, а ве? 1933, са непуних 17 година, прим?ена ?е у чланство Савеза комунистичке омладине ?угослави?е (СКО?). ^[1] Била ?е политички веома активна; често ?е у ку?и у ко?о? ?е становала окуп?ала парти?ске другове, где су разговарали и писали летке и пароле. За прославу празника рада 1933. ку?и ?е сашила велику црвену заставу , ко?а ?е но? уочи 1. ма?а постав?ена на брду изнад Подгорице. ^[2] Полици?а ?е потом повела опсежну акци?у по Подгорици и похапсила многе особе за ко?е ?е посто?ала сум?а да су комунисти или има?у везе са комунистима. Ме?у ухапшенима ?е била и ?елена. Иако ?е у полици?и мучена, ништа ни?е признала па ?е пуштена на слободу. ^[3]

Посебну живост у омладински револуционарни покрет у Подгорици, уносили су студенти-комунисти ко?и су студирали на Београдском универзитету . Они су преко лета подгоричким омладинцима преносили сво?а искуства из студентског револуционарног покрета . Били су организатори и покретачи многих зборова и демонстраци?а у Подгорици. Током 1935. на?више се водила акци?а за укида?е концентрационог логора у Вишеграду , у ко?и су затварани студенти-комунисти са Београдског универзитета, а ме?у ?има многи студенти из Црне Горе. Активно ?е учествовала у овим акци?ама, па ?е исте године прим?ена у чланство Комунистичке парти?е ?угослави?е (КП?). ^{[4] [1]}

Након при?ема у КП?, ангажована ?е у политичком раду, а на?више у раду са женама. На?пре ?е деловала ме?у ученицама у Женско? занатско? школи и Подгоричко? гимнази?и , а потом ме?у радницама у ФД ?Монопол”. Упоредо са политичким радом деловала ?е и у Струковном савезу кро?ачких радника, као и у Културно-уметничком друштву ?Абрашеви?” , где ?е деловала у драмско? секци?и. Била ?е одличан говорник, а посебно ?е остао упам?ен ?ен потресни говор на сахрани Божане Вучи? ко?а ?е трагично страдала у затвору на Ади Циганли?и марта 1937. године. ^[3] ?уна 1936. учествовала ?е на познатим Белведерским демонстраци?ама на Цети?у. ^[1]

Године 1936. у Републици Шпани?и ?е избио гра?ански рат изме?у снага ло?алних влади ко?е ?е предводио Народни фронт (коалици?а левичарских парти?а) и делова во?ске предво?ене генералом Франсиском Франком (ко?и ?е био профашистички настро?ен). У борбу за одбрану Шпанске републике и борбу против фашизма, ве? кра?ем 1936, ук?учили су се многи антифашисти из читавог света, ко?и су се борили у редовима Интернационалних бригада . Новембра исте године КП? ?е позвала све ?угословенске комунисте и антифашисте да се прик?уче борби шпанског народа. ^[5]

Иако ?е била млада дево?ка са свега 20 година, желела ?е да оде у Шпани?у и прик?учи се борби против фашизма. Пошто ?е била ?една од на?узорни?их чланова КП? у Подгорици, парти?ска организаци?а ?е одобрила ?ен одлазак и помогла ?о? у припреми. За?едно са око 400 доброво?аца из Црне Горе, марта 1937. кренула ?е ка Котору ; тамо су доброво?ци требали да се укрца?у на брод ко?и ?е обезбедила КП? и ?име пребаце до Барселоне . Пошто ?е ова акци?а осу?е?ена од полици?е, ухапшен ?е велики бро? ?уди ко?и су кренули пут Шпани?е. ?елена ?е успела да избегне хапше?е; преобучена у се?анку побегла ?е у Црмницу . Овде ?е боравила илегално, а потом прешла у ?ешкопо?е , где су ?е открили и ухапсили. За?едно са осталим ухапшенима одведена ?е у Сара?ево , где им ?е су?ено по Закону о заштити државе. Пошто ?е била малолетна, ^[а] знала ?е да ?е бити ослобо?ена ако ништа не буде признала током истраге. Упркос батина?у и малтретира?у у полици?и, ни?е ништа признала што би ?е довело у везу са оптужбом да ?е илегално кренула у Шпани?у. ^[3]

Након пушта?а на слободу, вратила се у Подгорицу. Иако ?е била ослобо?ена оптужби, налазила се под сталном присмотром полици?е, а ?ена ку?а ?е често претресана. Упркос свему наставила ?е са парти?ским радом, а због великог угледа ме?у члановима КП?, ко?и ?е стекла сво?им држа?ем у полици?и, изабрана ?е за члана Месног комитета КП? за Подгорицу. ^[3]

Живот породице ?еткови? у Подгорици, у годинама велике економске кризе ко?а ?е владала 1930-их , био ?е веома тежак. ?елену и ?еног брата ?ор?а полици?е ?е евидентирала као комунисте, због чега су често хапшени и малтретирани, а неколико пута ?е приво?ена и ?ихова ма?ка Горда. ^[6] Како би себи омогу?или мало бо?и живот, одлучили су да се преселе у Београд . ?едан од разлога овог пресе?е?а ?е био и то што ?е ?ор?е ванредно студирао право, а због недостатка новца ни?е могао често да путу?е на факултет. ?елена ?е тако?е имала же?у да настави школова?е у Београду и заврши Учите?ску школу. Када ?е почетком 1938. ?ихова ма?ка Горда због болести отишла у пензи?у, одлучили су да се преселе. ^[7]

Револуционарна активност у Београду [ уреди | уреди извор ]

Ма?а 1938. породица ?еткови? се из Подгорице преселила у Београд . Ту им се придружила и Ана ?еткови? ? супруга ?елениног на?стари?ег брата Николе. Пошто ?е он био ухапшен и протеран из Београда, ?егова супруга ?е дошла да живи са ?има. Убрзо по доласку у Београд, ?еленин брат ?ока ?е добио позив за во?ску, па ?е ве? у ?улу морао да се врати у Подгорицу, а одатле ?е отишао на служе?е во?ног рока у Македони?у . Септембра 1938. ?елена се уписала у Учите?ску школу, али ?е због лошег матери?алног ста?а, морала да напусти школова?е и да се запосли као кро?ачица. Радила ?е на?пре у кро?ачко? рад?и код Жане Грос, а потом код кро?ача Гашли?а ?аношеви?а. ^[7]

Одмах по доласку у Београд, ук?учила се у парти?ски рад, ко?им ?е руководио Месни комитет КП? за Београд. Била ?е задужена за рад са женама; окуп?ала ?е жене-раднице, као и друге мла?е жене и омладинке ко?има ?е говорила о борби за права жена и ?ихову равноправност. Брзо се истакла као вредан и способан парти?ски радник, па ?е била ангажована од стране Покра?инског комитета КП? за Срби?у и као парти?ски инструктор упу?ивана у разна места по Срби?и , где ?е на?више раде?и са женама помагала парти?ске организаци?е. Као инструктор ПК КП? за Срби?у радила ?е у Нишу , Ужицу , Кра?еву , Чачку и другим местима. Непосредно пред почетак рата политички ?е деловала у Нишу и била члан тамош?ег Месног комитета КП?. Била ?е активна и у раду Синдиката кожарских радника, где ?е тако?е радила са женама. ^[9]

Иако ?е потицала из патри?архалне средине , у ко?о? жена ни?е имала готово никакву политичку улогу, врло брзо ?е постала ?една од на?активни?их активистки?а у борби за права жена. Пошто жене у Кра?евини ?угослави?и нису имале право гласа, Женски покрет ко?и ?е деловао у оквиру КП?, често ?е преко женских удруже?а покретао пита?е дава?а права гласа женама . Ово пита?е ?е увек актуелизовано уочи одржава?а избора, а тако ?е било и уочи парламентарних избора децембра 1938. године . На?пре ?е 22. новембра одржан скуп чланица Удруже?а студентки?а Београдског универзитета, на коме ?е затражено дава?е права гласа женама, а потом ?е сутрадан 23. новембра 1938. одржана конференци?а ?Жене данас”. Ову конференци?у ?е организовала КП?, преко Редакци?е листа Жене данас и ?егове уреднице Олге Тимоти?еви? , а одржана ?е у препуно? сали Инже?ерског дома у Београду. На конференци?и ?е говорило 17 жена; у име организатора Олга Тимоти?еви? и Милена Атанацкови? (председница Женског покрета у Београду), а поред ?их неке од говорница су биле и Даница Зечеви? (председница Лиге жена за мир и слободу), Милка Жицина (прочитала поздрав Главног радничког савеза и организаци?е УРСС-а ), ?убица Божи? (у име СБОТИЧ-а), Зора Радованови? (у име Учите?ског удруже?а), Даринка Павлови? (у име друштва ?Незашти?ена ма?ка и дете”), Олга Алкала? (у име адвокатских приправника), Неда Божинови? (студент права) и др. Тако?е, ?една од говорница ?е била и ?елена ?еткови?, ко?а ?е говорила у име жена-радница. ?едан део из ?елениног говора ?е сачуван и об?ав?ен у листу Жене данас 1940. године. ^{[9] [10] [8]}

За?едно са Радо?ем Даки?ем , Милошем Мати?еви?ем , Вукицом Митрови? , Рифатом Бур?ови?ем и другим истакнутим комунистима Београда, била ?е ?едан од организатора познатих демонстраци?а 14. децембра 1939. године. Ове демонстраци?е, под паролом ?За мир, хлеб и слободу”, одржане су на Слави?и и на ?има ?е било око 5.000 ?уди. У току демонстраци?а полици?а ?е демонстрантима направила заседу у оближ?о? Приштинско? улици, ^[б] а у сукобу ?е страдало петоро демонстраната (ме?у ко?има и ?една студентки?а, Боса Мили?еви? ). ^[9]

Преласком из Подгорице у Београд, где ?е од рани?е била позната полици?и, ?елена ?е мислила да ?е лакше обав?ати парти?ске обавезе ?ер ни?е била позната београдско? полици?и, али убрзо по пресе?е?у на ?едно? од београдских улица препознао ?у ?е злогласни агент Управе града Београда Светозар Тоза Ву?кови? . ^[в] Он ?е средином 1930-их био послат у Црну Гору, где ?е подгоричко? полици?и помагао у борби против комуниста па ?е добро познавао ?елену ?еткови?. Пошту?у?и сва правила илегалног и конспиративног рада трудила се да што ма?е упада у очи полици?и, па тако ни?е била хапшена, али ?е и поред тога полици?а повремено малтретирала. ^[7]

У партизанима [ уреди | уреди извор ]

Непосредно пред почетак Другог светског рата у ?угослави?и 1941, Месни комитет КП? за Београд имао ?е око 200 чланова и био ?е поде?ен на седам ре?онских комитета, ко?и су руководили парти?ским ?ели?ама на свом терену. Тре?и ре?онски комитет ?Центар” покривао ?е територи?у центра града ? такозвани ?круг дво?ке”. Иако ?е територи?ално био на?ма?и, ова? ре?онски комитет ?е имао на?ве?и бро? парти?ских ?ели?а ? 15, од чега су четири биле у радним организаци?ама (две у пошти и две у банци). Члан овог комитета, а потом и ?егов секретар, била ?е ?елена ?еткови?. ^{[11] [1]}

Активно ?е учествовала у демонстраци?ама против потписива?а Тро?ног пакта и подршке во?ном пучу , 27. марта 1941. године. Након бомбардова?а Београда , 6. априла 1941 , по парти?ском задатку ?е упу?ена у Ужице , али се након две-три неде?е вратила у Београд . ^[12]

Убрзо након окупаци?е, у окупираном Београду ?е активно радила на спрово?е?у парти?ских директива о припреми оружаног отпора окупатору. Обилазила ?е парти?ске ?ели?е и одржавала састанке на ко?има ?е преносила директиве, об?аш?авала новонасталу ситуаци?у и ?уде припремала за борбу. Ве? кра?ем ?уна и почетком ?ула 1941. у Београду су отпочеле прве саботаже и диверзи?е против окупатора, ко?е су изводиле ударне групе, ко?е су формиране од на?поуздани?их чланова КП? и СКО?. ?елена ?е активно радила на формира?у ударних група на територи?и свог ре?онског комитета. Иако ?е била женско, ни?е желела да изоста?е из акци?а ко?е су вршиле ове групе, па ?е у многима и сама учествовала. У почетку су то биле ситни?е акци?е ? па?е?е окупаторске и квислиншке штампе, сече?е телефонско-телеграфских каблова, писа?е парола и сл., а касни?е ?е све прерасло у озби?ни?е акци?е ? па?е?е окупаторских аутомобила и камиона, па?е?е во?них гаража, напади на окупаторске и квислиншке во?нике и сл. ^[12]

Када ?е отпочео оружани устанак у Срби?и , ?ула 1941, активно ?е радила са женама и ангажовала их у раду на прикуп?а?у оде?е, обу?е, санитетског матери?ала и других ствари потребних тада ствараним партизанским одредима. Тако?е, радила ?е на организова?у курсева прве помо?и , ко?е су поха?але омладинке ко?е су потом као болничарке партизанских ?единица упу?иване на терен. Пошто ?е била веома ангажована, на месту секретара Тре?ег ре?онског комитета заменио ?у ?е Бранко Гле?а, док се она у потпуности посветила раду са женама. Пошто ?е Гле?у убрзо открила полици?а, морао ?е да напусти Београд, па ?е на ?егово место дошао Миленти?е Попови? . ^[12]

Након првих акци?а београдских илегалаца, кренула су и прва хапше?а. Како би спасао оне чланове КП? ко?и су од рани?е били познати полици?и, а самим тим и лака мета за хапше?е, Месни комитет ?е донео одлуку да ?едан део ?их напусти Београд. ?уро Стругар ?е од стране МК КП? био задужен за рад са Тре?им ре?онским комитетом; он ?е одредио неколико другова из овог комитета ко?и ?е требало да напусте Београд и пре?у у партизанске ?единице. Ме?у ?има ?е била и ?елена. Иако ?е ?ош тада сва сво?а задуже?а предала Сави Алекси?у, ?ош неко време ?е остала у Београду, а тек кра?ем септембра 1941. прешла ?е на ослобо?ену територи?у . ^[12]

?елена ?е тада у Београду оставила ма?ку Горду и брата Николу ? ко?и ?е почетком фебруара 1941. протеран из Сплита у Београд, а потом позван на во?ну вежбу у Смедеревску Паланку , где ?е практички држан у притвору, а као тежак туберкулозни болесник био ?е пуштен кра?ем марта. Са ?има ?е живела и Николина супруга Ана и син Ба?о. ?еленин сред?и брат ?око био ?е зароб?ен у Априлском рату , као во?ник ?угословенске во?ске , и одведен ?е у зароб?еништво. ^[7]

Као искусан парти?ски радник била ?е упу?ена у источну Босну , као испомо? Ма?евичком партизанском одреду ко?и ?е деловао на терену Ма?евице . Овде се ни?е дуго задржала ?ер ?е у западно? Срби?и и Шумади?и ве? створена велика ослобо?ена територи?а ? тзв. Ужичка република ? па ?е била потребна као политички радник за делова?е на терену. ^[12]

Од стране Покра?инског комитета КП? за Срби?у тада ?е одре?ена за парти?ског инструктора у Чачку . Одмах по доласку у Чачак, организовала ?е Комиси?у за рад са женама при Окружном комитету КП? за Чачак и активно почела са радом на окуп?а?у жена и ?иховом ук?учива?у у Народноослободилачки покрет (НОП). На ?ену иници?ативу, одржана ?е масовна Конференци?а жена Чачка, на ко?о? се говорило о улози и задацима жена у Народноослободилачком рату . Тада ?е формиран и Одбор жена. ^[13] Тако?е, деловала ?е и на територи?и Ужичког среза , где ?е за?едно са Цветом Даби? учествовала на скуповима жена и об?аш?авала им ци?еве НОП-а. ^[14]

Након Прве непри?ате?ске офанзиве , кра?ем новембра 1941 , напустила ?е Ужице и са Врховним штабом и главнином партизанских снага прешла у Сан?ак . У току децембра у Ново? Вароши ?е извршена реорганизаци?а партизанских одреда, ко?и су се повукли из западне Срби?е и Шумади?е, а део политичких радника ?е упу?ен на сво? некадаш?и терен како би радили на поновном ожив?ава?у Народноослободилачког покрета. Ме?у парти?ским радницима вра?еним на сво?е матичне терене била ?е и ?елена, ко?а ?е упу?ена у Београд на испомо? Месном комитету КП? за Београд. ^{[12] [15]}

На челу Месног комитета за Београд [ уреди | уреди извор ]

У току ?елениног одсуства из Београда, Специ?ална полици?а и Гестапо су успели да током октобра, након хапше?а Ратка Митрови?а Ши?е , изврше велику провалу (тзв. ?октобарску провалу”) у парти?ску организаци?у Београда. ^[16] До кра?а 1941. похапшен ?е велики бро? чланова КП? и СКО?-а, а страдало ?е и неколико истакнутих руководилаца београдске парти?ске организаци?е: ?уро Стругар , ^[17] Давид Па?и? , ^[18] Вукица Митрови? ^[19] и Милош Мати?еви? . ^[20]

?елена ?е у Београд стигла почетком ?ануара 1942. и одмах се повезала са руководством Окружног комитета КП? за Београд. Од секретара овог комитета Тодора Дукина примила ?е дужност секретара Месног комитета КП? за Београд. ^[21] Поред ?е, у ова? комитет су ушли и Петар Ристи?, Стеван ?овичи? и Бора Дреновац (ко?и ?е био и секретар Месног комитета СКО?-а за Београд). ^[22] Након формира?а Месног комитета, према инструкци?ама доби?еним у Ново? Вароши, активно ?е радила на поновном ожив?ава?у ослободилачке борбе у окупираном Београду. ?ен првенствени задатак био ?е да поново оживи акци?е илегалаца и ударних група, како би демантовала вести окупаторско-квислиншке штампе о ?потпуном униште?у комунистичког покрета у Срби?и и Београду”. ^[15]

?една од првих акци?а ко?е ?е организовала по повратку у Београд било ?е спасава?е Иванке Муачеви? ^[г] из руку окупатора. Пошто ?е Иванка била пред поро?а?ем, почетком ?ануара ?е из затвора пребачена у затворско оде?е?е Опште државне болнице. Месни комитет КП? ?е преко лекара Теодора Бороцког и Олге Попови?-Деди?ер успео да придоби?е главног гинеколога и он ?е Гестапо убедио да ?е Иванкин поро?а? бити тежак и да ?е на?бо?е да ?е пребаце на гинеколошко оде?е?е. Очеку?у?и ?ен поро?а?, чланови ударне групе ко?а ?е била формирана за ову акци?у добро су испланирали ток акци?е, а био ?е обезбе?ен и стан у ко?и ?е да се склони Иванка, као и жена ко?о? ?е на чува?е бити предата ?ена беба. ^[д] Дан након поро?а?а, 24. ?ануара 1942 , изведено ?е бекство. Дво?ица илегалаца су за време посете ушла у болницу, савладали жандарма ко?и ?е чувао Иванку и за?едно са бебом ?е извели из болнице. Испред ?е чекао аутомобил ко?и их ?е одвезао на одре?ено место. Тако?е, изврше?е ове акци?е обезбе?ивало ?е шест илегалаца, наоружаних бомбама, ко?и су дежурали око улаза у болницу. ^{[?] [23] [24]}

Поред активног рада на организова?у ударних група, ко?е су поново почеле са изво?е?ем саботажа и диверзи?а по окупираном Београду, ?елена ?е велику паж?у посве?ивала и раду са ре?онским и нижим парти?ским ?ели?ама. Знала ?е да ?е важно одржавати контакт са члановима и преносити им вести и информаци?е ко?е су стизале са ослобо?ене територи?е. ?ена посебна брига био ?е одабир парти?ских кадрова, за руководства парти?ских организаци?а, ?ер ?е знала да ?е полици?а на?ве?е успехе постизала ?слама?ем” неког од ухапшених другова. Што ?е функци?а ко?у су ухапшеници обав?али била ве?а, то ?е био ве?и и обим провале у организаци?у. Услед изда?е по?единих другова, кра?ем 1941. ?е страдала и ве?ина руководилаца београдске парти?ске организаци?е. ^{[25] [26]} ?елена ?е одржавала и везу са полици?ским службеником ?анком ?анкови?ем , преко кога ?е доби?ала информаци?е о томе како се ко од ухапшених држао пред иследницима. Везу са ?анком на?чеш?е ?е одржавала преко сво?е ма?ке Горде, ко?а ?е одлазила код ?анка и односила му и од ?ега примала све потребне информаци?е. ^[26]

Хапше?е и послед?а акци?а [ уреди | уреди извор ]

Живот илегалаца у окупираном Београду почетком 1942. био ?е изузетно тежак, ?ер им ?е поред свих неда?а ко?е ?е са собом носила окупаци?а претила и константна опасност од хапше?а. Да би избегли хапше?е морали су се придржавати строгих правила илегалног живота; често су ме?али место боравка, као и места где су одржавали састанке и сл. ^[27] Како би ?едни друге упозорили на опасност, често су остав?али само ?има познате знакове. На пример, ?еленина ма?ка Горда ?е као знак упозоре?а ? уколико ?е неко од агената или сум?ивих лица долазио у ?ихово двориште ? остав?ала пешкир преко кваке улазних врата. Уколико пешкира ни?е било, ?елена ?е била сигурна да ?е не очеку?е никаква опасност. ^[28]

Посебно ?е тешко било оним илегалцима, ко?е ?е полици?а хапсила као комунисте пре рата. Скоро сви полици?ски агенти Управе града Београда , а посебно они из Четвртог (антикомунистичког) оде?е?а, након окупаци?е су ступили у тада формирану Специ?алну полици?у , тако да су добро познавали истакнуте београдске комунисте. ^[29] У хапше?у и прога?а?у комуниста и ?ихових симпатизера пред?ачио ?е злогласни полици?ски агент ?ор?е Косма?ац , ко?и ?е био члан профашистичке организаци?е ? Збор ” Димитри?а ?оти?а . Он ?е имао обича? да се вози колима по Београду и на улици тражи сво?е рани?е ухапшенике и поново их хапси. ^[30] Због сво?их заслуга у борби против комуниста, био ?е именован за заменика управника логора на Ба?ици Светозара Тозе Ву?кови?а . ^[31]

Први покуша? атентата на Косма?ца одиграо се кра?ем августа 1941. када су му у бифеу у улици К?еги?е ?убице у пи?е сипали отров ( стрихнин ). Одмах осетио горчину у чаши и упутио се лекару. Лекар, ко?и ?е био антифашистички ори?ентисан, убедио га ?е да се ни?е радило о трова?у ве? о нервном шоку услед умора. Иако ?е поверовао лекару, Косма?ац ?е осе?ао опасност да му комунисти ?раде о глави” и постао ?е веома обазрив. ^{[32] [33]}

Одлуку о убиству ?ор?а Косма?ца донео ?е Окружни комитет КП? за Београд, фебруара 1942, а за организатора акци?е ?е одре?ен Месни комитет КП?. Схвата?у?и озби?ност ове акци?е, ?елена ?е информаци?у поделила само са Петром Ристи?ем, ко?и ?е био члан Месног комитета. ?их дво?е су у на?ве?о? та?ности организовали ударну групу ко?у су сачи?авали омладинци ?уро Ма?ерчи?, Мили? Мартинови?, Никола Стринека и Бранко Булат. ^[33] Како би набавили оруж?е за изврше?е задатка, чланови ударне групе су у току ?едне но?и на Аутокоманди напали и разоружали неколико немачких во?ника. ^[30] Преко ?едног симпатизера Народноослободилачког покрета , ?елена ?е добила информаци?у да Косма?ац стану?е у улици Цара Уроша на бро?у 14. Он ?о? ?е дао и опис пута?е ко?ом се кре?е приликом одласка на посао. Чланови ударне групе су потом добро разрадили план акци?е и за датум изврше?а одредили 6. март 1942. године. ^{[34] [21]}

Упоредо док су ?елена и другови радили на организова?у атентата на Косма?ца, Специ?ална полици?а ?е на све начине трагала за во?ама комуниста у Београду. Агенти су нарочито били ?ути због организаци?е бекства Иванке Муачеви? , ?ер ?е била затвореница Гестапоа , предата на чува?е Специ?ално? полици?и. Како би дошли до руководилаца београдске парти?ске организаци?е, агенти су организовали читаву мрежу шпи?уна и потказивача, од ко?их су неки чак успели да се ук?уче у Народноослободилачки покрет. На?више успеха у овом послу полица?ци су имали са ухапшеним комунистима ко?е су успели да ?сломе” у току истраге. Ово су на?чеш?е радили применом физичке и психичке тортуре. ?едан од таквих био ?е Лазар Дожи? , ко?и ?е ухапшен у току велике провале у парти?ску организаци?у, октобра 1941. године. Пошто ?е пристао на сарад?у са полици?ом, ?едан од шефова Специ?алне полици?е Божидар Бе?ареви? ?е инсценирао ?егово бекство, како остали чланови ?еговог ре?онског комитета не би посум?али у ?ега. Бе?ареви? ?е лично одржавао везу са ?им и дао му псеудоним Сотир Сотирови?. ^{[30] [35]}

Почетком марта Бе?ареви? ?е од Дожи?а сазнао да ?е се 3. марта у улици Жоржа Клемансоа ^[е] одржати састанак ?едног ре?онског комитета на коме ?е присуствовати и секретар Месног комитета. Тако?е, Дожи? ?е дознао и да се припрема нека велика акци?а, али ни?е знао о чему се тачно ради. Агенти су на заказани састанак поставили заседу и ухапсили све присутне чланове, ме?у ко?има и ?елену ?еткови?. ^{[36] [35] [21]} За?едно са ?ом био ?е ухапшен и банкарски чиновник Марко ?анкови?, секретар Четвртог ре?онског комитета, као и дво?е чланова КП?. ^[37] Ухапшене су биле и ско?евка Светлана ?а?а Крсти? и ?ена ма?ка, у чи?ем се стану одржавао састанак. ^[38] Овом састанку ?е присуствовао и Лазар Дожи?, али ?е он у ве? припрем?еном договору са агентима ? у тренутку ?иховог упада ? успео да побегне кроз прозор. ^[39]

Полици?а ?е знала да ?е ?елена секретар Месног комитета и надала се да ?е уколико успе да ?е ?сломи” од ?е добити драгоцене податке о свим истакнути?им члановима КП? у Београду, али и о неком од функционера КП?. Покуша? слама?а отпочео ?е страшном физичком тортуром; агенти су ?е непрекидно тукли све док не би пала у несвест. У ово? тортури учествовао ?е и ?ор?е Косма?ац, ко?и се очекивао да ?е успети да ?е натера да проговори, али ?е она упорно ?утала. Агентима ни?е желела да каже ни сво?е име, односно да потврди да ?е она заиста ?елена ?еткови?. Посебно су ?е тукли по ногама и табанима, па више ни?е могла ни да сто?и на ногама. У ишчекива?у изврше?а акци?е ко?у ?е припремала успела да поднесе сву тортуру агената Специ?алне полици?е. ^{[40] [36] [21]}

Чланови ударне групе након вести да ?е ухапшена нису одустали од акци?е, ?ер су знали да их не?е одати полици?и. На дан 6. марта у улици Цара Уроша успешно су извршили атентат на ?ор?а Косма?ца и агента Обада Залада ко?и ?е био у ?егово? прат?и. ^{[ж] [33]} Када ?е 6. марта видела да ме?у иследницима нема Косма?ца, знала ?е да ?е акци?а успела, што ?о? ?е дало нову снагу да издржи полици?ску тортуру. Након атентата, агенти су веру?у?и да ?е и ?елена умешана у ?егово убиство отпочели са новом ?ош тежом тортуром. Она ?е упорно ?утала, али ?е секретар Четвртог ре?она Марко ?анкови?, ко?и ?е био ухапшен за?едно са ?ом, попустио и полици?и одао све секретаре ?ели?а са ко?има ?е одржавао везу, као и ?ош неке чланове КП? ко?е ?е познавао (ме?у ко?има и Петра Ристи?а, члана Месног комитета). Сви они су убрзо ухапшени, а Ристи? се тако?е слабо држао пред полици?ом па ?е одао сву четворицу чланова ударне групе ко?а ?е убила Косма?ца. Сви они су убрзо ухапшени и стре?ани. ^[41]

Вест о полици?ско? провали у парти?ску организаци?у Београда и хапше?у великог бро?а чланова КП? и НОП квислиншка штампа об?авила ?е тек 22. марта 1942. године. Лист Ново време ?е тада на насловно? страни об?авио вест да ?е ?Управа града Београда открила комунистичке комитете и терористичке групе у Београду” и да ?е ?ухапшено око 80 на?истакнути?их функционера и чланова комунистичке парти?е”. Како би деморалисали преостале чланове београдске парти?ске организаци?е, али и да би се осветили ?елени за ?ено упорно ?ута?е, у тексту ?е било об?ав?ено да ?е ?елена ?еткови? одала ве?ину ухапшених. ^[42] Иако се у тадаш?о? штампи наметала теза како ?е ?комунистички покрет у Београду уништен”, свега неде?у дана након атентата на ?ор?а Косма?ца, 14. марта 1942. група илегалаца ко?у ?е организовао Карло Лукач ?е у Улици кнеза Павла ^[з] убила Драго?уба Штери?а, старешину Првог полици?ског кварта. ^[43]

У логору на Ба?ици [ уреди | уреди извор ]

?елена ?е била скоро потпуно физички уништена од полици?ске тортуре; била ?о? ?е слом?ена кичма, а табани до те мере исечени и испреби?ани да ?е са ?их отпадало месо. ?ено тело ?е било готово црно од модрица и подлива. ^[44] Због тога ?е пренета у затворско оде?е?е болнице где ?е лечена кратак период. ^[36] Пошто ?е записник са ?еног саслуша?а остао празан, а сваки да?и покуша? исле?ива?а узалудан, одлучено ?е да ?е се пребаци у Ба?ички логор . За?едно са групом жена ко?е су тако?е биле ухапшене у тзв. ?мартовско? провали” ? Олга Т. ?ованови?, Олга М. ?ованови?, Драгица ?оркови?, Олга Кршул, Миленка ?уркови?, Катица ?ири?, Маргита Хладни, Милица Радулашки, Десанка Дини?, Дора Фра?денфелд, ?елена Ха?и Николи?, Светлана Крсти? и др. ? пребачена ?е 11. априла 1942. на Ба?ицу . ^[45] Из болнице ?е у логор однета у ?ебету ?ер се ни?е могла кретати. ^[36]

Након доласка у логор, поново се сусрела са управником Светозаром Ву?кови?ем , ко?и ?у ?е познавао ?ош из Подгорице где ?е средином 1930-их био послат као испомо? подгоричко? полици?и у борби против комуниста. ^[7] Као затвореник прве категори?е била ?е смештена у соби 38 ? тзв. ?соба смрти”. За?едно са ?ом у ово? соби су биле и Слободанка Данка Сави? , Радмила Шна?дер и др. Бригом осталих затвореница, ?елена ?е успела да се опорави, али се услед тешких повреда стопала ?едва кретала. У логору ?е срела и Подгоричанку Данку Ба?и?, ро?ену сестру сво?е школске другарице, ко?а ?е са ?еленом боравила до ?еног стре?а?а и бринула се о ?о?. ^[46]

Током боравка у логору, за успомену сваком члану породице израдила ?е понешто; бра?и Николи и ?оки направила мале кути?ице пресвучене свилом, сна?и Ани новчаник, а ма?ци Горди лутку у црногорско? народно? нош?и . Пошто ни?е имала адекватан матери?ал ову лутку ?е израдила од делова сво?е оде?е, а коса на лутки ?е била део ?ене косе. Тако?е, на ?едно? марамици ?е извезла корпу са цве?ем и исписала сво?е име. ^{[47] [48]}

Успела ?е да прона?е начина да комуницира са породицом, иако се из логора нису смела слати писма или поруке. Приликом сла?а гардеробе ку?и, она ?е са унутраш?е стране руб?а ушивала марамице на ко?има ?е претходно исписивала кратке поруке. На ова? начин ?е успела да из логора поша?е и сво?у песму Иза решетки . Ова песма ?е била об?ав?ена у првом бро?у листа Глас ?единственог народноослободилачког фронта Срби?е , ко?и ?е штампан ?ануара 1944. године. ^[47]

Након годину дана проведених у логору на Ба?ици, ?елена ?е 14. ма?а 1943 . стре?ана на стратишту у ?а?инцима (предгра?е Београда). ^{[21] [49]} У периоду од 14. ма?а до 7. ?уна у ?а?инцима ?е у три групе стре?ано 70 жена логорашица са Ба?ице. У прво? групи, 14. ма?а , за?едно са ?еленом су биле стре?ане: Дринка Павлови? , Кристина Ковачеви? , ?ули?а Делере, Славка ?ур?еви?-?уричи? , Олга Т. ?ованови?, Олга М. ?ованови?, Ружа ?ованови?, Катица ?ири?, Олга Кршул, Нада Божови? ?ор?еви?, Лепосава Михаилови? , Дани?ела Сикими?, Вера ?оки? Радосав?еви?, Нада ?оки? Мати?еви?, Лепосава Переги Цве?и?, ?елена Раки?, ?елена Цветкови?, Симка ?ор?еви?, Персида Стано?еви?, Зорка Николи? и Цвета Николи?. ^[50] Управа логора породице логораша ни?е обавештавала о ?ихово? смрти, а да се неко више не налази у логору чланови породице су сазнавали када су одлазили да преда?у пакете ?ер су им исти били вра?ани. Када ?е ма?а 1943. ?еленино? ма?ци вра?ен пакет, ко?и ?е донела сво?о? ?ерки, саопштено ?о? ?е да ?е ?елена премештена негде у Банат . Ме?утим, Горда ?е одмах претпоставила да ?о? ?е ?ерка стре?ана. ^[47]

Лазара Дожи?а, ко?и ?е полици?и одао ?елену ?еткови?, успео ?е да откри?е ?анко ?анкови? , полици?ски службеник ко?и ?е сара?ивао са КП? и НОП. Он ?е дуже време трагао за оним ко се кри?е иза псеудонима Сотир Сотирови?, али то ни?е успео да откри?е ?ер ?е Дожи?а на вези лично држао Божидар Бе?ареви? . ^[51] Приликом разгледа?а архиве из Бе?ареви?еве канцелари?е, ?анко ?е успео да прона?е ?едан папир на ком се налазила цеду?а са поруком и потписом Дожи?а. Успео ?е да копира ова? папир и преда га Благо?у Нешкови?у, секретару Покра?инског комитета КП? за Срби?у , ко?и ?е касни?е приликом упоре?ива?а копи?е поменутог папира са папирима из парти?ске архиве открио да се заиста ради о потпису Лазара Дожи?а. Пре открива?а, Дожи? ?е постао сум?ив члановима КП? ?ер ?е успео да побегне полици?и, па су му предложили да напусти Београд и пре?е на ослобо?ену територи?у у Срему и ступи у Сремски партизански одред . Сум?а?у?и да ?е откривен, Дожи? ?е у страху од одмазде напустио све везе са КП? али и полици?ом. Напустио ?е Београд и отишао у Земун , где ?е био изван домаша?а полици?е ?ер се ова? град тада налазио у саставу Независне Државе Хрватске (НДХ). Тамо се запослио у фабрици авиона и радио све до ослобо?е?а, када ?е ухапшен, осу?ен због изда?е и стре?ан. ^[52]

Народни херо? [ уреди | уреди извор ]

У послератно? ?угослави?и ?елена ?еткови? ?е сврставана у први ред истакнутих антифашистичких бораца Београда. Указом Председништва АВНО?-а постхумно ?е 6. ?ула 1945. одликована Орденом заслуга за народ другог реда . ^[54] Указом Президи?ума Народне скупштине ФНР ?угослави?е 5. ?ула 1952. проглашена ?е за народног херо?а . ^{[21] [55]} Била ?е ?една од укупно осам жена народних херо?а из Црне Горе , а поред ?е за народне херо?е су проглашене ?ина Врбица , Милица Вучини? , ?елица Машкови? , Вукица Митрови? , Вукосава Ми?унови? , Добрила О?дани? и ?убица Попови? . ^[49]

У знак се?а?а на ?елену ?еткови? ?една улица на београдско? општини Стари град од 1946. носи ?ено име. ^[и] Улице са именом ?елене ?еткови?, поред Београда се налазе у ?ош неколико градова у Срби?и : у Крагу?евцу , Нишу , Кра?еву , Суботици , Вра?у , Пожаревцу , Шиду и Лазаревцу . Тако?е, име ?елене ?еткови? носи и ?една улица у Подгорици . ^[56] У згради Градског комитета Савеза комуниста Београда (данас зграда Градског одбора СПС Београда) на Студентском тргу 15, постав?ени су бронзани ре?ефи са ликовима ратних секретара Месног комитета КП? за Београд ? Милоша Мати?еви?а , ?елене ?еткови? и ?уре Стругара . ^[57] Ови бронзани ре?ефи одва?ени су и уништени у ?едном од многобро?них упада тадаш?е опозици?е у простори?е Соци?алистичке парти?е Срби?е , током 1990-их година. На београдско? општини Звездара , у Вра?ско? улици налази се основна школа са ?елениним именом . Школа ?е основана 1961, а у ?еном дворишту ?е 1964. постав?ена спомен-биста ?елене ?еткови?, рад ва?ара Драгутина Спаси?а . ^[58]

К?ижевник Александар Петрови? написао ?е кра?ем 1960-их позоришну драму ?елена ?еткови? , ко?а ?е пуних двадесет година изво?ена у Народном позоришту у Београду . Представу ?е режирао Боро Григорови?, а главну улогу ?елене ?еткови? играла ?е глумица Ксени?а ?ованови? . Како би што верни?е одиграла улогу, глумица ?е посетила ?еленину ма?ку Горду ?еткови?, ко?а ?о? ?е причала о ?елени и ?еном животу. ^[59] Године 1969. представа ?е изведена на Стери?ином позор?у , у част стогодиш?ице Народног позоришта. ^[60] Године 1967. редите? Здравко Шотра ?е према истоимено? драми снимио телевизи?ски филм ?елена ?еткови? .

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• ?Vodila je Otpisane” . www.yugopapir.com . c. 1975.  
• ?Osnovna ?kola Jelena ?etkovi?” . www.jelena.edu.rs . n.d. Архивирано из оригинала 2009-03-22. г.