?узепе Гарибалди

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

?Гарибалди” преусмерава овде. За друге употребе погледа?те страницу Гарибалди (вишезначна одредница) .
?узепе Гарибалди
?узепе Гарибалди
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1807-07-04 ) 4. ?ул 1807.
Место ро?е?а Ница , Француско царство
Датум смрти 2. ?ун 1882. ( 1882-06-02 )  ( 74 год. )
Место смрти острво Капрера , Кра?евина Итали?а

?узепе Гарибалди ( итал. Giuseppe Garibaldi ; Ница , 4. ?ул 1807 ? острво Капрера , 2. ?ун 1882 ), итали?ански револуционар и борац за у?еди?е?е и слободу Итали?е . [1] Он ?е допринео у?еди?е?у Итали?е и ствара?у Кра?евине Итали?е . Он се сматра ?едним од на?ве?их генерала модерног доба [2] и ?едним од итали?анских ? очева ота?бине “, за?едно са Камилом Кавуром , грофом од Кавура, Виктором Емануелом II од Итали?е и ?узепеом Мацини?ем . [3] Гарибалди ?е тако?е познат као ? Херо? два света “ због сво?их во?них подухвата у ?ужно? Америци и Европи. [4]

Гарибалди ?е био следбеник итали?анског националисте Мацини?а и прихватио ?е републикански национализам покрета Млада Итали?а . [5] Постао ?е присталица у?еди?е?а Итали?е под демократском републичком владом. Ме?утим, раскинувши са Мацини?ем, прагматично се удружио са монархистичким Кавуром и Кра?евином Пи?емонт-Сардини?а у борби за независност, подредивши сво?е републиканске идеале сво?им националистичким до у?еди?е?а Итали?е. Након учеш?а у устанку у Пи?емонту, осу?ен ?е на смрт, али ?е побегао и отпловио у ?ужну Америку, где ?е провео 14 година у избеглиштву, током ко?их ?е учествовао у неколико ратова и научио вештину герилског ратова?а. [6] Године 1835, придружио се побу?еницима познатим као Рагамуфинс ( farrapos ), у Рагамуфинском рату у Бразилу, и преузео ?ихов ци? успостав?а?а Риограндске републике , а касни?е и Катариненске републике . Гарибалди се тако?е ук?учио у Гра?ански рат у Уругва?у , подижу?и итали?анске снаге познате као црвенокошу?аши , и ?ош увек се слави као важан сарадник реконституци?и Уругва?а.

Године 1848 , Гарибалди се вратио у Итали?у. Ту ?е командовао и борио се у во?ним кампа?ама ко?е су на кра?у довеле до у?еди?е?а Итали?е. Привремена влада Милана га ?е прогласила за генерала, а министар одбране га ?е унапредио у генерала Римске републике 1849. Када ?е избио Рат за независност априла 1859, предводио ?е сво?е Алпске ловце у осва?а?у ве?их градова у Ломбарди?а, ук?учу?у?и Варезе и Комо , и досегли су до границе ?ужног Тирола; рат ?е завршен стица?ем Ломбарди?е. Следе?е године ?е предводио Поход хи?аде у име и уз сагласност Виктора Емануила II. Експедици?а ?е била успешна и завршена ?е припа?а?ем Сицили?е, ?ужне Итали?е, Марке и Умбри?е Кра?евини Пи?емонт-Сардини?и пре ствара?а у?еди?ене Кра?евине Итали?е 17. марта 1861. ?егов послед?и во?ни поход догодио се током ФFranco-Prussian Warранцуско-пруског рата као командант Вогезске арми?е .

Гарибалди ?е постао ме?ународна фигура за националну независност и републиканске идеале, а историографи?а и популарна култура двадесетог века га сматра?у на?ве?им националним херо?ем Итали?е. [7] [8] Засипали су га див?е?ем и похвалама многи тадаш?и интелектуалаци и политичке личности, ук?учу?у?и Абрахама Линколна , [9] Вили?ама Брауна , [10] Франческа де Санктиса , Виктора Ига , Александра Диму , Малвида фон Ма?зенбуга , Жорж Санда , Чарлса Дикенса , [11] и Фридриха Енгелса . [12]

Гарибалди ?е тако?е инспирисао касни?е личности као што су ?авахарлал Нехру или Че Гевара . [13] Историчар А. ?. П. Те?лор назвао га ?е ??едином фигуром ко?а ?е вредна див?е?а у модерно? истори?и“. [14] У популарном прича?у ?егове приче, он се повезу?е са црвеним кошу?ама ко?е су ?егови доброво?ци, Гарибалдини , носили уместо униформе.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

У младости ?е био морнар. Док ?е служио во?ни рок (1833?1834) у морнарци Кра?евине Сардини?е и Пи?емонта потпао ?е под утица? ?узепеа Мацини?а , предводника итали?анског национализма, и постао припадник друштва Млада Итали?а . После неуспеле оружане побуне у Саво?и 1834 . године када ?е осу?ен на смртну казну бежи у ?ужну Америку где се бори за независност новоосноване републике Рио Гранде до Сул (данаш?а истоимена бразилска држава), и ?ено одва?а?е од тадаш?ег бразилског царства. [15] Потом ?е суделовао и у уругва?ско-аргентинском рату на страни Уругва?а . У почетку ?е заповедао уругва?ском морнарицом да би касни?е постао заповедник Итали?анске леги?е у Монтевидеу . У тим борбама стекао ?е светску славу.

?узепе Гарибалди

У домовину се вра?а у априлу 1848 . како би суделовао у борби за независност Итали?е и рату против Аустри?е . [15] Борбе против Аустри?анаца у Милану и против француских снага код Рима 1849. за Римску републику донеле су му националну славу. Ипак 1849 . године код Рима ?е натеран на повлаче?е кроз средиш?у Итали?у. У том повлаче?у погинула ?е Анита - ?егова супруга и саборац. [16] После пада Римске републике дошао ?е у помо? Венеци?и с 4.000 доброво?аца. Но, монархисти су га ухапсили и прогнали. Гарибалди ?е распустио сво?у во?ску и потражио уточиште прво у северно? Африци , потом у С?еди?еним Државама , а након тога у Перуу . ?унак два света - како су га звали ни?е се могао вратити у Итали?у све до 1854. године.

?узепе Гарибалди

Године 1859, помогао ?е Пи?емонту у рату против Аустри?е , предводе?и доброво?ачке ?единице. [15] У тим ратним сукобима ?егове снаге заузеле су места Варезе и Комо . У ма?у 1860. Гарибалди изводи сво? на?ве?и подухват и поход: осва?а?е Сицили?е и Напу?а. Овога пута ни?е имао владину подршку, али преми?ер Кавур и кра? Виторио Емануеле II нису се усудили да га зауставе. Кра? и преми?ер били су му спремни помо?и, али само под условом да се подухват покаже успешним. Дана 6. ма?а 1860 . са 1.000 црвенокошу?аша (припадника Гаибалди?евих доброво?ачких снага) улази у место Марсала на Сицили?и, а 11. ма?а Гарибалди се прогласио диктатором Сицили?е у име кра?а Витори?а Емануела II. У бици код Клатафими?а 30. ма?а ?егове герилске снаге поразиле су регуларну во?ску напу?ског кра?а. Након осва?а?а Палерма преми?ер Кавур одлучио ?е Гарибалди?у пружити помо?, али тек та?ну.

Након осва?а?а Сицили?е прелази на континентални део Итали?е и 7. септембра 1860. три?умфално улази у Напу? . Тада уводи политичке реформе, дели зем?у се?ацима али уместо проглашава?а републике доброво?но уступа власт монархистима у увере?у како ?е Саво?ска династи?а у?единити Итали?у. Ме?утим ?егова во?ска ?е распуштена, а он уда?ен на острво Капрера . Но, Гарибалди ни?е престао с борбом. Године 1862. и 1867. у неколико наврата покушава заузети Рим и ослободити га папске власти. У првом ?е покуша?у ра?ен, а у оба ухва?ен. У првом покуша?у 1862. итали?анска влада морала ?е зауставити Гарибалди?а у страху од ме?ународних последица ко?е би уследиле након свргава?а папске власти. Суделу?е и у француско-пруском рату (1870?1871) када предводи групу доброво?аца (у ко?о? су били и ?егова два сина) ко?и подржава?у нову француску републику.

Гарибалди поздрав?а Париску комуну , а у одсуству ?е избаран за члана ЦК париске Народне гарде. У Рим се вра?а 1871. године. Разочаран у политику, прогласио се соци?алистом . Преминуо ?е 1882. године у месту Капрера, на истотименом острву у 75-о? години живота. [17] Данас се сви историчари слажу да без Гарибалди?еве подршке не би било могу?е у?еди?е?е Итали?е. Надарен лидер и човек из народа пуно ?е бо?е од Кавура и Мацини?а знао како окупити масе.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. В-? . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 95. ISBN   86-331-2112-3 .  
  2. ^ Brooks, Constant (1991). Antonio Panizzi: Scholar and Patriot . "Chapter VIII. Panizzi and Garibaldi. The Kingdom of Italy". Manchester University Press. p. 133.
  3. ^ Bouchard, Norma (2005). Risorgimento in Modern Italian Culture: Revisiting the Nineteenth-Century Past in History, Narrative, and Cinema . Madison: Fairleigh Dickinson University Press. ISBN 9780838640548 . стр. 76..
  4. ^ ?Unita d'Italia: Giuseppe Garibaldi, l'eroe dei due mondi” . Enciclopedia De Agostini . 7. 3. 2011 . Приступ?ено 2. 9. 2020 — преко Sapere.  
  5. ^ Riall, Lucy (2007). Garibaldi: Invention of a Hero . New Haven: Yale University Press. стр. 1. ISBN   9780300144239 .  
  6. ^ Ridley, Jaspar (2001). Phoenix: Garibaldi (illustrated, reprint ed.). London: Phoenix Press. ISBN 9781842121528 .
  7. ^ AA.VV. (1999). La fabrique des heros . Maison des Sciences de l'Homme. стр. 11. ISBN   2-7351-0819-8 .  
  8. ^ ?La scuola per i 150 anni dell'Unita I protagonisti: Garibaldi” . Архивирано из оригинала 27. 10. 2014. г.  
  9. ^ Mack Smith, ed., Denis (1969). Garibaldi (Great Lives Observed). Prentice Hall: Englewood Cliffs. ISBN 9780133467918 . стр. 69?70..
  10. ^ "Frasi di William Brown (ammiraglio)" . LeCitazioni . Retrieved 2 September 2020. "E il piu generoso dei pirati che abbia mai incontrato."
  11. ^ Schlicke, Paul (2011). The Oxford Companion to Charles Dickens: Anniversary Edition . Oxford: Oxford University Press. стр.  10 . ISBN   9780199640188 .  
  12. ^ Rossi, Lauro (2010). Giuseppe Garibaldi due secoli di interpretazioni . Rome: Gangemi Editore. стр. 238. ISBN   9788849292640 .  
  13. ^ Di Mino, Massimiliano; Di Mino, Pier Paolo (2011). Il libretto rosso di Garibaldi . Rome: Castelvecchi Editore. ISBN 9788895903439 . стр. 7..
  14. ^ Parks, Tim (2. 7. 2007). ?The Insurgent: Garibaldi and his enemies” . The New Yorker . Приступ?ено 2. 9. 2020 .  
  15. ^ а б в ?Умро ?узепе Гарибалди, итали?ански револуционар ? 1882. година” . Дневно . Приступ?ено 19. 1. 2019 .  
  16. ^ Sibag Montefjore, Sajmon (2009). 101 heroj svetske istorije . Beograd: Laguna. стр. 200. ISBN   978-86-7436-960-9 .  
  17. ^ ?Giuseppe Garibaldi | Biography, Redshirts, Significance, & Facts | Britannica” . www.britannica.com (на ?езику: енглески). 2024-01-25 . Приступ?ено 2024-02-01 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Sibag Montefjore, Sajmon (2009). 101 heroj svetske istorije . Beograd: Laguna. стр. 200. ISBN   978-86-7436-960-9 .  
  • Anonymous (1893). ?GENERAL GARIBALDI (Obituary Notice, Friday, June 3, 1882)” . Eminent Persons; Biographies reprinted from The Times . III (1882?1886). London and New York: Macmillan and Co & The Times Office. стр. 12?41 . Приступ?ено 18. 3. 2019 — преко Internet Archive.  
  • Garibaldi, Giuseppe (1861). Dumas, Alexandre , ур. Garibaldi: an autobiography . Превод: Robson, William . Routledge, Warne, and Routledge . Приступ?ено 18. 3. 2019 — преко Internet Archive.  
  • Hughes-Hallett, Lucy (2004). Heroes: A History of Hero Worship . New York: Alfred A. Knopf. ISBN   978-1-4000-4399-6 .  
  • Marraro, Howard R. "Lincoln’s Offer of a Command to Garibaldi: Further Light on a Disputed Point of History." Journal of the Illinois State Historical Society 36#3 (1943): 237-270
  • Riall, Lucy. The Italian Risorgimento: State, Society, and National Unification (Routledge, 1994) online
  • Riall, Lucy. Garibaldi: Invention of a hero (Yale University Press, 2008).
  • Riall, Lucy. "Hero, saint or revolutionary? Nineteenth-century politics and the cult of Garibaldi." Modern Italy 3.02 (1998): 191-204.
  • Riall, Lucy. "Travel, migration, exile: Garibaldi's global fame." Modern Italy 19.1 (2014): 41-52.
  • Ridley, Jasper. Garibaldi (1974), a standard biography.
  • Mack Smith, Denis (1969). Garibaldi (Great Lives Observed) . Englewood Cliffs, N.J.: Prentice Hall.  
  • Trevelyan, George Macaulay (1911). Garibaldi and the making of Italy . London: Longmans, Green and Co . Приступ?ено 18. 3. 2019 — преко Internet Archive.  
  • Trevelyan, George Macaulay . Garibaldi and the Thousand .  
  • Trevelyan, George Macaulay . Garibaldi's Defence of the Roman Republic .  
  • Werner, A. (1971). Autobiography of Giuseppe Garibaldi Vol. I, II, III . New York: Howard Fertig.  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

?узепе Гарибалди на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=?узепе_Гарибалди&oldid=27551081 ”