Kliza?i
Marija Petrova
i
Aleksej Tihonov
Umetni?ko klizanje
je zimski sport u kojima invidualci, parovi, ili grupe ljudi izvode skokove, piruete, i ostale poteze na ledu, ?esto pra?eni muzikom. Kliza?i se takmi?e u vi?e nivoa, od po?etnika do profesionalca, na nacionalnim i internacionalnim takmi?enjima.
Međunarodna kliza?ka organizacija
(ISU) određena je za takmi?enja i suđenja na njima. Umetni?ko klizanje spada u jedno od odabranih sportova na
Zimskim olimpijskim igrama.
Glavna internacionalna takmi?enja ve?inom organizuje li?no ISU. U to se uklju?uje Zimske Olimpijske igre,
Svetsko prvenstvo u umetni?kom klizanju
, ISU Grand Pri , i
Evropsko prvensto u umetni?kom klizanju.
Sam sport je takođe usko povezan i sa ?ou biznisom. Glavna takmi?enja uklju?uju egzibicije u kojima najbolji kliza?i izvode ta?ke po izboru, bez ikakvih zabrana i ograni?enja pred publikom. Mnogi kliza?i danas, i tokom karijere, kao i posle nje, klizaju i u?estvuju u kliza?kim egzibicijama i predstavama obi?no po zavr?etku godi?nje kliza?ke sezone. (obi?no u leto i prole?e)
Klizaljka ili sli?uga.
Klizaljke umetni?kih kliza?a se vidno razlikuju od hokeja?kih. Osim ?to su mnogo manje i jednostavnijih se?iva, one na vrhu imaju takozvane “zubce
toe picks
ili "toe rakes" koje se prvenstveno nazaze tu da bi olak?ali i omogu?ili skokove i određene figure koje bi bile nemogu?e obaviti bez tog dela klizaljki.
Se?ivo klizaljke je zaobljeno na vrhu prstiju u radijusu od dva metra. Danas one su dizajnirane da odr?avaju ?to ve?u mogu?u kliza?ku stabilnost. O?trica klizaljki je oko 4mm tanka. O?trica je najva?nija u ?itavom sportu, o?tra je kao ?ilet (da bi mogao da se?e led, koja je na ?alost najvi?e doprinosila u povredi kliza?a) , i od nje zavisi ?itav ishod takmi?enja.
Klizaljke umetni?kih kliza?a su negde oko in? manje tj ni?e od ostalih kliza?a u drugim disciplinama, da bi mogli vi?e da kontroli?u rad nogu (?to je veoma va?no u plesnoj disciplini) kao i da bi imali vi?e kontrole u izvođenju drugih figura.
Klizaljke se po tradiciji izrađuju ru?no od vi?e slojeva ko?e. Ali skora?njih godina, ?esto se mogu na?i i one od sinteti?kih materijala sa termoizolacijom koje poslednjih godina postaju sve vi?e popuralne među kliza?ima zato ?to su kombinacije snage i ja?ine klizaljke a ujedno su i tanje i lak?e i pru?aju vi?e ose?aja od ko?nih koje su vi?e pucale od dana?njih. Poslednji dizajn u izradi klizaljki donose izdugnutiju petu koje dozvoljavaju ve?u fleksibilnost i vi?e slobode. Tipi?na i uobi?ajna boja klizaljki za mu?karce je obi?no crna, dok devojke naj?e??e nose bele ili boje mesa. (mada postoje i duge boje, ali ove su jednostavno standardne). Takođe uvek postoji opcija navla?enja ?arapa preko klizaljki (to zbog boje kostima, ?to zbog siguracije od pertli), atko da ni boja nije uvek nu?na.
O?trica je sna?no pri?vr??ena za cipelu ?rafovima. Ponekad profesionalni kliza?i u obli?njim ?opovima mogu naru?iti specijalne klizaljke napravljene samo za njih.
Ostala oprema koju kliza?i koriste uklju?uje i ulo?ke koje ?tite kliza?a od padova, ubla?avaju?i mu pad, i bol, naro?ito kad u?i novi skok. Jo? jedan deo opreme je i ?titnik za klizaljke, koji se stavlja na o?tricu kad kliza? ?eli da pro?eta (npr. do podijuma) kada nije na ledu. ?titnik ?titi o?tricu od prljav?tine i o?te?enja kao i ped pod kojim hoda da ga ne bi o?tetila o?trica. Soft blade covers ili soakers slu?e da za?tite klizaljku od rđe dok se kliza? zagreva.
Ode?a za klizanje obuhvata haljinu i suknju za ?ene. ?to se ti?e takmi?enja ovi delovi ode?e mogu biti komplikovano dizajnirani i mogu dosti?i cene od hiljadu dolara ?to sve zavisi od vrhunskog dizajnera. Za ve?bu, kliza?i oba pola koriste gama?ne ili tanke fleksibilne pantalone. Debele specijalne najlonke u boji mesa se takođe nose u kombinaciji sa suknjom ili haljinom zbog dodatne toplote i bolje estetske kvalitete. ?enski takmi?ari su naj?e??e oni koji praktikuju te najlonkea njihovi kostimi otkrivaju mnogo manje nego ?to se u prvom utisku vidi. Takmi?arska ode?a i za mu?karce i za ?ene, naro?ito u plesnoj disciplini, su teatralna i otkrivaju?a, i uprkos silnim ?albama i molbama da se zabrani takva ode?a koje daju utisak "preterane golotinje" i da nisu odgovajaru?e za jedan takav sport, oprema je jo? uvek takva, i za sada se na sre?u uop?te ne pri?a o zabranjivanju.
Urlih Salkov
, Pojedina?no mu?karci (1908)
Sihronizovano klizanje.
Olimpijski sport, umetni?ko klizanje obuhvata u sebi slede?e discipline:
- Pojedina?no takmi?enje za mu?karce i ?ene. Pojedina?ni kliza?i moraju obuhvatiti u svojim programima obavezno slede?e elemente
jumps
,
spins
, sekvencu koraka, i ostale elemente u svom programu.
- Sportski parovi
tim se sastoji od ?ene i mu?karca. Par izvodi samostalne elemente kao i one specifi?ne samo za tu disciplinu kao ?to su throw jumps, u kom mu?karac baca partnerku visoko, dok se ona do?eka na led izvode?i skok.; lifts, u kojima se ?ena dr?i visoko iznad partnerove glave i to u raznim druga?ijim varijacijama, zavisno od međusobnog dogovora.; pair spins, u kojem i partner i partnerka izvode sihronizovan spin; i spirala smrti, gde mu?karac zabada vrh svoje klizaljke u led, dok dugu ispru?i ispod partnerkinog tela, koju vrti u krug oko sebe, ?to je mogu?e ni?e ledu.
- Plesni parovi
, koji se opet sastoji iz me?ovitog tima mu?karac/?ena. Plesni parovi se veoma razlikuju od sportskih parova, prvenstveno po tome ?to se vi?e fokusiraju na komplikovane korake koje se striktno dr?e forme plesa i ritma muzike vi?e nego na akrobatske skokove, bacanja i podizanja. Kao dodatak plesnoj disciplini, kliza?i osim ?to kli?u uz muziku po izboru, moraju da izvedu i compulsory dances sa obaveznim koracima i uz obi?no klasi?ne ritmove. Uprkos nedostatku o?iglednih trikova, plesna disciplina se smatra da je disciplina sa naj detaljnijim mogu?im ocenjivanjem uklju?uju?i u ocenu i veoma va?ne tehni?ke elemente. Jedino se u plesnoj disciplini mogu dozvoliti na takmi?enjima muzi?ke numere sa vokalima.
Ostale discipline koje u sebe uklju?uju umetni?ko klizanje:
- Sihronizovano klizanje
, za izme?ane grupe kliza?a mo?e biti u grupi od 12 do 20. U takvom takmi?enju sihronizovanost svih igra?a najva?nija je, i veoma odlu?uju?a za ocenu. Zajedno prave formacije na ledu.
- Compulsory figures
, u kojima kliza? koristi svoje klizaljke da bi crtao krugove,figure u obliku osmice, i sli?ne oblike u ledu, i oceljivani su po ?istini i jasno?i figura kao i po ta?nom postavljanju i ponavljanju klizanja na određenoj figuri vi?e puta. Figure na ledu so do 1990 godine uknju?ivali i u normalno takmi?enje umetni?kog klizanja ali vrlo brzo je ukinuto. Danas su figure na ledu retke i skoro ih niko ne izvodi.
SAD
je poslednja dr?ava koja u sebi jo? uvek zadr?ala takav oblik klizanja, mada opet, poslednji put kada je odr?ano takvo takmi?enje bilo je 1999 godine.
- Moves in the field
je disciplina koja je napustila compulsory figures da bi predavala iste okrete i ve?tine ivica u kontekstu da bi ispunili slobodna izvođenja umesto da bi izvodili perfektno precizne figure i krugove na ledu.
- Fours
, je disciplina koja obuhvata dva para. U timu postoji dva mu?karca i dve devojke koji izvode samostalne kao i plesne figure i elemente, koji bi bili ta?ni i ujedna?eni i koji bi narano obuhvatali sva ?etiri kliza?a.
- Theatre on ice
, poznat i kao ?balet na ledu“. Ovo je forma koja obuhvata grupu ljudi koji kli?u manje strukturno a vi?e sihronizovano i u toj disciplini je dozvoljeno kori??enje propratnih elemenata, kao i svih mogu?ih kostima.
- Adagio skating
, forma klizanja koju obi?no viđamo u kliza?kim predstavama, gde kliza? izvodi mnogo spektakularnih akrobatskih podizanja ali malo ili ?ak i nimalo nema pojedina?nih elemenata koje normalni takmi?arski parovi moraju da urade.
- Special figures
, klizanje koje obuhvata po?etna istorijska izvođenja, normalna u prvim danima klizanja tokom istorije.
- Akrobatsko klizanje
, takođe poznato i kao "akrobacije na ledu" ili "Ekstremno klizanje", je kombinacija cirkuskih ta?aka, tehni?kih ume?a gimnasti?arskih umetnika, i umetni?ko klizanje. Akrobatsko klizanje ujedinjuje vi?e sportskih disciplina i vremenom sve vi?e postaje popuralno u svetu.
Skokovu u klizanju obuhvataju da kliza? u toku izvođenja sko?i odrazuju?i se ?to vi?e od leda i munjevito se rotiraju?i ?to je vi?e mogu?e u vazduhu, da bi na kraju ?to je najvi?e mogu?e pravilnije spustio na zemlju. Postoji mnogo vrsti skokova, ali svi se indentifikuju po tome ?to je neophodno da se kliza? odbaci od leda i rotira u vazduhu.
Dosta kliza?a se rotira u smeru kazaljke na satu pre skoka. Ve?ina preferiraju smer klazaljke na satu, mada i jedan ali mali deo kliza?a sa podjednakom uspe?no??u mogu da sko?e rotiraju?i se pre njega u oba pravca. Zbog ve?e preciznosti, dozvoljena su oba na?ina skoka u kliza?kom svetu.
Postoje ?est glavnih skokova u klizanju. Dele se na kategorije skokova koji po?inju sa skokom pomo?i vrha o?trice i njegovog ravnog dela.
Skokovi koji se zapo?inju pomo?u vrha o?trice na klizaljki su (poređani od najlak?eg do najte?eg):
- Toe loop
- Flip
- Lutz
Skokovi koji se rade uz pomo? ravnog dela o?trice na klizaljki
- Salchow
- Loop
- Axel
Broj rotacija obavljenih u vazduhu tokom skoka zavisi od njih da li ?e skok biti pojedina?an, dvostruki, trostruki, ili ?ak ?evorostruki. Ve?ina elitnih mu?kih kliza?a izvodi trostruke i ?etvorostruke kao svoje osnovne skokove dok elitne kliza?ice izvode sve trostruke osim aksela koji je obi?no samo dupli. Samo jako spretne kliza?ice mogu uspe?no da izvedu trostruki aksel u takmi?enju.
Jedna varijacija, poznata i kao
Tano
, je i vi?e nego komplikovaniji od obi?nog skoka, zato ?to kliza? dr?i jednu ruku podignutu visoko iznad glave dok izvodi skok. Ime je dodeljeno po kliza?u
Brian Boitano
, koji je napravio trostruki lutz sa jednom podignutom rukom i tako ostao upam?en.
Postoji određeni broj skokova koje se izvode samo kao pojedina?an skok ali su zato tipi?ni za kombinovanje i vidno pozitivno pobolj?avaju određeni program dok prave uvod za sekvencu koraka. To su skokovi:
- Half Loop
- Half Flip
- Walley jump
- Split jump
- Waltz jump
- Inside axel
- One-foot axel
Da bi skok bio ?to uspe?niji i bolji, ?esto se koristi u kombinaciji.
Da bi se serija skokova kogla nazvati kombinacijom svaki skok mora da se natsvi istog trenutka posle predhodnog, ne sme obuhvatati ni korake, ni okrete, ?ak ni promenu uglova između skokova. To limitira skoro sve skokove ali ima izuzetaka i u toj pri?i.
Ponekad je i dozvoljeno da sekvenca skokova ponekad mo?e da ume?a korake kao i promenu uglova između dva skoka tokom izvođenja.
Postoje vi?e vrsti pirueta, intentifikuju se i razlikuju po razli?itosti pozicije ruku, nogu, i uglu povijenosti leđa. Piruete se obavljaju na ravnom delu o?trice. Uprkos popularnom mi?ljenju, pirueta se ne obavlja na zaobljenom vrhu klizaljke?one su tu prvenstveno samo za skokove.
Piruete se mogu izvoditi na bilo kojoj nozi. Za kliza?e koji se rotiraju u smeru kazaljke na satu, i vr?e spiralu na levoj nozi obi?no se naziva
forward
spin, dok se spirala na levoj nozi naziva
back
spin.
Lete?a
pirueta je povezana sa skokom. Ona se mo?e razno izvesti i ima nazive kao ?to su flying camel, flying sit spin, death drop, and butterfly spin. Obi?no one po?inju od a forward spirale, pa do back spirale.
Spirale su obavezni element u svakoj disciplini.
Sekvenca koraka je obi?no jedan od va?nih i potrebnih elemenata u takmi?arskim programima. U sebi sadr?e i, korake, poskoke i promenu uglova, izvode?i ih u punoj liniji na ledu, u krugu, ili dok kli?u u obliku latini?nog slova s.
Postiji puno okreta koji klliza? mo?e koristiti tokom izvođenja:
Spiral
i njihove sekvence i takođe obavezne (ali samo u ?enskom pojedina?nom izvođenju), i obuhvata podizanje slobodne noge visoko iznad kuka u poziciju sli?noj arabeski u baletu, ili skali u gimnastici. Spirale se mogu izvoditi i dok se kliza unapred, kao i unazad , i uspe?nost njenog izvođenja najvi?e zavisi od ugla o?trice pod kojom se kli?e..
Neke spiralne sekvence obuhvataju i Biellman spirals, side-spirals, i ostale pozicije.
Takmi?arski događaji i ocenjivanje
[
uredi
|
uredi kod
]
Međunarodna kliza?ka organizacija
(ISU) je glavna u organizovanju internacionalnih amaterskih kliza?kih takmi?enja. ISU je glavni posmatra? na svetskim prvenstvima i ostalim glavnim kliza?kim događajima kao ?to su Zimske Olimpijske igre.
U pojedina?nim i parovskim takmi?enjima, takmi?ari moraju ispo?tovati dve rutine, takozvani "kratki program", u kojima kliza? mora ispuniti listu potrebnih elemenata koje se sastoje od skokova, koraka i okreta; i takozvani "slobodni program" ili "duga?ak program", u kojima liza? ima malo vi?e vremena i izbora u izvođenju elemenata. Takmi?enja plesnih parova obi?no obuhvataju tri faze: to su "compulsory dances"; "originalni ples" po baletskim ritmovima (mada nije obavezno) koji je po takmi?enju unapred pripremljen; i naravno "slobodan ples" koji obuhvata muziku koju kliza?i izaberu po sopstvenom slobodnom izboru.
Sistem 6.0 ocenjivanja
[
uredi
|
uredi kod
]
Klizanje se formalno ocenjivalo po "tehni?kim merilima" (za slobodan program), "potrebni elementi" (za kratki program), i "prezentaciju" (u oba programa). Ocene za svaki program bile su od 0.0 do 6.0 i svaki sudija ju je donosio pojedina?no; Sudijske preference su kombinovane da bi se na kraju odlu?ilo na koje mesto doti?ni takmi?ar stoji u svakom programu..
Godine 2004, 2 godine posle skandala koji je usledio na Zimskim Olimpijskim igrama
2002
, ISU je prihvatio novi sistem ocenjivanja, koji je od tada prihva?en na svim glavnim kliza?kim takmi?anjima, uklju?uju?i i u to Zimske Olimpijske igre u Torinu.
Pod novim sistemom, tehni?ke ocene se sabiraju i nagrađuju pojedina?no za svaki odklizani element. Takmi?arski programi su postali tako konstruisani da moraju u sebi imati određeni broj elemenata. Svaki element prvo pcenjuje tehni?ki specijalista koji je prvo indentifikuje. Tehni?ki specijalista takođe koristi i instant video riplej da bi potvrdio svoju odluku ili je ispravio; Na primer: ta?na pozicija noge prilikom po?etka skoka i do?eka na led. Odluka i oceljivanje sujije i tehni?kog specijaliste zavisi od uspe?nosti i preciznosti datog elementa. Grupa od 12 sudija na kraju nagrađuje ili oduzima poene i to od -3 poena do +3 poena.
Broj i izbor elemenata u kliza?kom programu zavisi od događaja i nivoa takmi?enja. U seniorskom internacionalnom nivou, pojedinci, kao i parovu u svoj kratkom programu sadr?e do osam tehni?kih elemenata. Jedinstvenih osam elemenata su posebno detaljno nazna?ena za pojedina?ne kliza?e po pravilu ISU broj 310. Svaki kli?a? mora da poku?a daodraditi jednu kombinaciju skokova, dva samostalna skoka, tri piruete, i dve kliza?ke sekvcence. Osam elemenata obuhvata seniorske parove u sportskom klizanju koje obuhvata dva lifts, dva skoka, dve piruete, jednu sekvencu koraka, i jednu spiralu smrti (ISU pravilo br. 313).
Slobodni program ima u sebi 14 elemenata za parove i mu?karce, a 13 elemenata za ?ene. Detalji o pravilima elemenata propisao je ISU pravilima u priru?niku pod brojem 320 i 321. Parovi rade 4 lifts, 4 skoka, i 6 pirueta, korake, ili spiralu. Mu?karci rade 8 skokova, i 6 pirueta kao i sekvencu koraka. Dame rade do 7 skokova, 6 pirueta, korake i spirale.
Skokovi urađeni u kombinaciji su markirani kao samostalni element, with a sa osnovnom ocenom jednakom sumi osnovne ocene za invidualne skokove. Mada, neke kombinacije mogu biti i degradirane kao "sekvence", u kojem je slu?aju osnovna ocena 0.8 ?a sumu od invidualnih skokova. Skokovi i elementi seniorskih takmi?enja i njihovih osnovnih ocena daje se za, quad toe loop (9), Trostruki Aksel (7.5), trostruki lutc (6), trostrukie flip (5.5), trostruki loop (5),trostruki Salchow (4.5), triple toe loop (4) i za dupli aksel (3.3).
Ranije prezentacionalne ocene su bile zamenjene i podeljene u pet kategorija, gde su nazivani kao programski elementi. Te komponente su (1) kliza?ka ve?tina, (2) tranzicija, (3) perfomansa, (4) koreografija, i (5) interpretacija. Detaljniji opissvake komponente je vi?e dato u ISU pravilniku pod brojem 322.2. Svaka komponenta je nagrađivana ocenom od 0 do 10, sa markom od 5 being koja je definisana kao "prose?na". Tih pet ocena se kasnije transformi?eu programske ocene određuju?i ih pri tom faktor koji zavisi od te?ine programa i nivoa te?ine.
Za dame seniore, osnovni faktor je 0.8 za kratki program i 1.6 za du?i program.
Ocenjivanje u umetni?kom klizanju je subjektivno i zavisno od sudije do sudije. Uprkos generalnom izboru da jedan kliza? izgleda "mnogo bolje" od drugog, tehni?ki je veoma te?ko re?i ?ta jednog od drugog kliza?a razlikuje da bude markiran ocenom od 5.5 a drugog 5.75 za određene kliza?ke elemente. Kao i sudije, tako i treneri, kao i kliza?i dobijaju vi?e iskustva sa novim sistemom ocenjivanja, i pridaju sve vi?e pa?nje na ta?nosti i preciznosti izvođenja
Plesni parovi i njihovo ocenjivanje je donekle isto kao i kod parova i pojedinaca, samo ?to su kod njih podeljena pravila vezane za ocenjivanje. U compulsory programu, koraci su specifi?ni i postaju "elementi" i definisani su za svako izvođenje. U compulsory programu, nepostoji ocena koja ?e biti data za koreografiju. Umesto toga postoje ocene vezane za kliza?ku ve?tinu i tranziciju i deli se sa ocenom 1.5. U originalnom plesu postoje 5 tehnikih elmenata. U slobodnom plesu, taj broj se podi?e na 9 tehni?kih elemenata.
Novi sistem ocenjivanja pomera umetni?ko klizanje bli?e ocenjivanju kako imaju sportovi kao ?to su ronjenje i gimnastika. Takođe ima pretenciju da postane mnogo bolji, precizniji, i profesionalniji. Mada u svakom slu?aju, jo? uvek se postavljaju pitanja da li je novi sistem ocenjivanja zaista bolji od starog. Pod ISU pravilima, sudijske ocene su anonimne, ?to isklju?uje mogu?nost saznanja i simpatiziranja jednog sudije za određenog predstavnika neke dr?ave. Ali opet, postoji pritu?ba da tehni?ki specijalisti po mi?ljenju nekih sada imaju suvi?e mo?i da kontroli?u kliza?ke ocene.
Postoje takođe kliza?ka takmi?enja organizovana za profesionalne kliza?e od nezavisnih promotera. Ova takmi?enja obuhvataju pravila koja postavljaju ljudi koji su organizovali takmi?enje. Tu ne postoji "profesionalna liga".
Kliza?ki institut
(ISI), i
Međunarodna kliza?ka organizacija
, organizuje svoja sopstvena takmi?enja i testove. Sedi?te im je originalno u Minesoti, ali se nedavno preselila u Dalas, u dr?avi Teksas. ISI takmi?ari su slobodni da se takmi?e kod njih ali samo pod uslovom ako prođe njihova testiranja. Postoji jako malo "kvalifikacionih" takmi?enja, ali prvo plasirani kliza?i u ve?im takmi?enjima uvek upadaja direktno u takmi?enje bez kvalifikacije. ISI takmi?enja su posebno popuralna u Azijskim zemljama koje jo? nisu po?ele da sarađuju sa ISU federacijom i nespadaju u njene ?lanove.
Dok su se ljudi klizali ve? vekovima, umetni?ko klizanje je nastalo tek sredinom 19 veka.
1772 godine englez Robert Jones, je bio prvi poznati kliza? u umetni?kom klizanju, ali forma klizanja i stil izmislio je ameri?ki kliza?
Jackson Haines
(koji se smatra ocem umetni?kog klizanja) predstavio svoje slobodne i zadivljuju?e tehnike sredinom 1860-ih. Uprkos popuralnosti u Evropi, Haine-ov "Internacionalni stil" nije do?ao do Amerike sve do kasno posle njegove smrti.
Međunarodna kliza?ka organizacija
je osnovana
1892
. Prvo evropsko prvenstvo,tada samo za mu?karce, je odr?ano
1891
a prvo Svetsko prvenstvo, takođe tada samo za mu?karce je odr?ana
1896
godine gde je pobedio
Gilbert Fuchs
.
1902
, jedna ?ena,
Madge Syers
, u?la je u takmi?enje po prvi put, gde je zavr?ila kao drugolasirana u?esnica. ISU je odmah posle toga zabranio ?enama takmi?enje protiv mu?karaca, ali je zato osnovao odvojeno takmi?enje specijalno za dame, godine
1906
. Sportska disciplina je prvi put uvedena
1908
na Svetskom prvenstvu, gde su prvu pobedu odneli
Anna Hubler
&
Heinrich Burger
. Prva olimpijada sa umetni?kim klizanjem kao standardnom disciplinom odr?ala se iste godine
1908
.
Tokom
20. marta
,
1914
međunarodno kliza?ko takmi?enje je odr?ano u New Haven,
Konetikat
predak internacionalnog amerilkog kao i kanadskog dana?njeg modernog nacionalnog takni?enja. U svakom slu?aju takmi?enje je bilo prekinuto,i nikad do kraja odr?anog zbog izbijanja Prvog svetskog rata.
Tokom 1920 i 1930 godina, kliza?kom scenom je dominirala odre?ena dama po imenom
Sonja Heni
, koja je razvila i iskoristila takmi?arski uspeh da bi zapo?ela i profesionalnu karijeru filmske zvezde i kliza?a na turneji.. Henie je takođe osnovala modu za ?enske kliza?ice uvode?i kratke haljinice i bele sli?uge. Tih godina u mu?koj konkurenciji najbolji su bili
Gillis Grafstrom
kao i
Karl Schafer
.
Kliza?ka takmi?enja su opet bila prekinuta zbog izbijanja Drugog svetskog rata. Posle rata, dok se Evropa jo? oporavljala obnavnjala od bitki i gubitaka, kliza?kom scenom su po?ele da dominiraju kliza?i iz
SADa
i
Kanade
koje su uvele neke nove tehni?ke inovacije u doti?ni sport.
Dik Baton
, 1948 i 1952 Olimpijski ?ampion, je bio prvi kliza? koji je izveo dvostruki aksel kao i triple loop jumps, kao i tada nepoznatu piruetu flying camel.
Prvo Svetsko prvenstvo u disciplini plesnih parova odr?alo se tek 1952. U prvim godinama, u plesu su ubedljivo dominirali Britanski kliza?i. Prvi osvaja?i kliza?kih titula u plesu bili su
Jean Westwood
&
Lawrence Demmy
.
Dana
15. februara
,
1961
, ceo tim umetni?kih kliza?a Sjediljenih ameri?kih dr?ava je poginuo u avionskom udesu
Sabena Flight 548
iznad
Brisela
,
Belgija
na putu ka Svetskom prvenstvu koji se tada odr?avao u
Pragu
. Ova tragedija znatno je unazadila ameri?ku kliza?ku scenu koja je morala opet da se nanovo izgrađuje.
U istom trenutku,
Sovjetska unija
postaje dominantna figura u celom sportu, naro?ito u sportskim i plesnim disciplinama. Na svim Zimskim Olimpijskim igrama od 1964 do dana?njeg dana, Sovjetski (kasnije Ruski) parovi osvajali su zlato, ?to se smatra najdu?om uzastupnom pobedom jedne dr?ave u modernoj istoriji sveta. (Tokom 2002 godine, Rusi
Yelena Berezhnaya
i
Anton Sikharulidze
podelili su zlato sa kanatskim parom
Jamie Sale
i
David Pelletier
, uspev?i da ne prekinu lana? konstantnih pobeda Rusije.)
Compulsory figures
formalno je obuhvatalo 60% od cele ocene u pojednina?nom klizanju, ?to je na?alost zna?ilo da bi kliza?i koji naprave sebi veliko vodjstvo na po?etku takmi?enja mogli osvojiti zlato, ?ak i ako su bili mediokriteti u slobodnom programu. Kako je
televizija
po?ela da prati i izve?tava sa kliza?kih događaja, ?itavo klizanje je postalo vi?e od ozbiljnog sporta. Po?etkom
1968
, ISU po?inje rigoroznije da kontroli?e telesnu te?inu takmi?ara, a
1973
, uveden je prvi put kratki program. Vremenom su figures potpuno eliminisane iz ?itavog sporta
1990
,
Midori Ito
je izvela trostruki aksel u?av?i u istoriju kao prva ?ena koja je to uspela, dok je
Kurt Browning
kao mu?karac prvi izveo quadruple skok.
Televizija
takođe igra va?nu ulogu ignori?u?i i bri?u?i naziv
amaterski
sport i pravila koja su ga pratila. U nameri da zadr?e kliza?e koji bu sigurno vrlo brzo digli ruke od svega i odustali od profesionalnih kliza?kih takmi?enja, godine
1995
ISU komitet je ulo?io veoma veliku koli?inu novca za ve?a takmi?enja, da bi im se to vratilo u oba smisla prodavaju?i prava za tv prenose.
Umetni?ko klizanje je veoma popuralan i va?an deo Zimskih Olimpijskih igara, u kojima elegancija i gracioznost, ?to u?esnika, a ?to i njihovih pokreta privla?i i dan danas veoma veliku pa?nju i odu?evljenje ogromnog broja navija?a. Ono ?to takođe nije iznenađuju?e je da je ?injenica da najbolji kliza?i pokazuju iste psihi?ke i psiholo?ke atribute kao i gimnasti?ari. Ve?ina najboljih kliza?a dolazi ba? iz
Rusije
i
SAD
koje su ve? tradicionalno jake u toj vrsti sporta.