1782. 1840. Nikolo Paganini ( ital. Niccolo Paganini ; đenova , 27. oktobar 1782 ? Nica , 27. maj 1840 ) je bio italijanski violinista.

Biografija [ uredi | uredi kod ]

Nikolo Paganini rođen je u đenovi 27. oktobra 1782 . godine, kao tre?e dete lu?kog radnika zaljubljenog u muziku, od kojeg je Nikolo nasledio istu sklonost i veliku obdarenost. Najpre je po?eo da u?i mandolinu i gitaru , a zatim i violinu. Ubrzo je potra?io ?kolovanog u?itelja i prona?ao je đakoma Kostu , dirigenta katedrale San Lorenco u đenovi. Nikolo je vredno u?io i ve?bao razvijaju?i svoj talenat, a 31. jula 1795 . godine odr?ao je svoj prvi koncert u pozori?tu ?Sant Agostini“ u đenovi kako bi sakupio novac za dalje ?kolovanje u Parmi . Nakon izuzetnog koncerta ispunjenog Nikolovim varijacijama vi?e poznatih dela, dospeo je do profesora Role u Parmi koji je samo zaklju?io da Nikolo vi?e nema ?ta da nau?i. Uskoro se vratio u rodnu đenovu i po?eo da izu?ava harmoniju i kontrapunkt .

Politi?ke prilike [ uredi | uredi kod ]

U to doba Napoleonova osvajanja menjaju politi?ke prilike u đenovi, a 1800. godine zauzimaju je Austrijanci , nakon ?ega sledi opsada engleske flote . Paganini odlu?uje da se udalji iz đenove i po?ne sa odr?avanjem koncerata ?irom Italije . Na njima iskazuje sve svoje ume?e, sklonost muzi?kim i tehni?kim akrobacijama na instrumentu kojim je vi?e nego suvereno vladao. Godine 1805 , na sopstveni zahtev, Paganini postaje prvi violinista Nacionalnog republikanskog orkestra , a nedugo zatim i drugi violinista na dvoru Elize Bonaparte , vladarke kne?evine Luke. Eliza se, videv?i sa kakvom stra??u Nikolo svira, zaljubila u njega, ali je ta ljubav ostala skrivena. U to doba, Paganini komponuje bez predaha - nastaje ?etrdesetak sonata za violinu i gitaru. Nakon preseljenja dvora u Firencu 1809 . godine i svađe sa Elizom, Paganini napu?ta dvor i nestaje iz javnog ?ivota.

?đavolji violinista“ [ uredi | uredi kod ]

Budu?i da je divljenje ?esto na samoj granici zavisti , Paganinijeve violinske ?arolije su među njegovim ljubomornim i praznovernim savremenicima ipak bile ?obja?njene“ time da je Paganini ?u dosluhu sa samim đavolom “. Takođe, zapazili su i njegovu opsednutost smr?u i mrtvima i da je svoju inspiraciju ?esto pronalazio na grobljima . Uprkos svojoj mr?avoj i bledoj pojavi o?trih crta lica i ?esto ra??upane kose i brojnim intrigama koje su pratile njegov nesumnjiv talenat nedoku?iv dru?tvu onoga doba, Paganini je ipak u?ivao veliki ugled i po?tovanje, a ?ene su ga naprosto opsedale. Ipak, kako je bio i naprasit, bolesno ljubomoran i te?ke naravi, retko ko ga je istinski razumeo i bio spreman da podnosi sve njegove uspone i padove. Narednih nekoliko godina o njemu se gotovo ni?ta ne zna, pogotovo ?to se u to vreme sve vi?e afirmi?e operska muzika. Nakon vi?e raznih afera , Paganini se kona?no ponovo pojavljuje na podijumu pozori?ta ?La skala“ gde izvodi nekoliko svojih kompozicija kojima posti?e nezapam?eni uspeh svojom izvanrednom virtuozno??u i svira?kom tehnikom. Od tada po?inje Paganinijev vrtoglavi uspon. ?NJegovo gudalo je ?as đavolsko, ?as anđeosko “, komentarisao je dnevnik ?Korijere dela dame“. Nekoliko godina kasnije Paganini je ve? postao bogat. Nikolo nije bio ?ovek koji je mogao da se du?e vreme skrasi na jednom mestu. Menjao je saputnice, mesta prebivali?ta, gradove . Nastupaju?i ?irom zemlje, bio je i primoran da se neprestano seli. Međutim, u zimu 1820 . godine Nikola susti?e iscrpljenost , slabost i prvi znaci sifilisa koji ?e ga dve decenije kasnije i oterati u grob. Polako gubi vid , ali ne i volju i nadu da ?ivi i svira i priprema svoj veliki povratak na scenu. Upoznaje mladu peva?icu Antoniju Bjanki koja mu u julu 1825 . godine rađa sina Akila, jedinu pravu ljubav Paganinijevog ?ivota. Nakon rastanka sa Antonijom, Paganini svuda sa sobom vodi sina i gr?evito se bori za starateljstvo nad njim.

?Osvajanje Evrope“ [ uredi | uredi kod ]

Godine 1827 , Paganini zapo?inje osvajanje Evrope . Ponovo komponuje i nastupa, ali i definitivno naru?ava svoje na?eto zdravlje . Posle neviđenog odu?evljenja u Be?u gde je od cara Franja I dobio i Orden kamernog virtuoza, Paganini nastavlja da nastupa ?irom Evrope. Ipak, kako bolest napreduje, sve mu je te?e da nastupa i u pauzi između koncerata pose?uje banje i le?ili?ta, ne prestaju?i da putuje, komponuje i svira. Pruski kralj ga progla?ava za prvog koncertnog majstora, a od ruskog cara u Var?avi 1829 . godine dobija i brilijantski prsten. ?irom Evrope slu?anje Paganinijevih koncerata postaje mondenska obaveza - krunisane glave, prin?evi , grofovi , umetnici , svi su hrlili da bi ?uli ?udesnog Italijana . Sledi i turneja po Engleskoj, cena ulaznica za njegove koncerte astronomski raste i uprkos tome Paganini odr?ava vi?e od 150 koncerata najpose?enijih u istoriji . Međutim, sve bolesniji, vra?a se u Parmu gde kupuje vilu ?Gajone“ i nastavlja da odr?ava lokalne koncerte. Uskoro dobija i starateljstvo nad sinom, ali i ose?a da mu je ?ivotna snaga na izmaku. 16. juna 1837 . godine u Torinu Paganini odr?ava poslednji koncert u ?ivotu. Poslednje godine ?ivota Paganini provodi u Parizu i Nici sa sinom. U njegovom naru?ju izdahnuo je 27. maja 1840 . godine. Sahrana violiniste poznatog pod nadimkom ?đavolski“ bila je zabranjena na groblju, ?to je preina?eno 4 godine kasnije. Na parmskom groblju Paganini je međutim sahranjen tek 36 godina kasnije, gde njegove kosti i danas po?ivaju.

Napomena

• Preuzeto sa internet prezentacije http://www.zvrk.co.yu Arhivirano 2009-02-26 na Wayback Machine-u

Literatura [ uredi | uredi kod ]

Vanjske veze [ uredi | uredi kod ]

Niccolo Paganini na Wikimedijinoj ostavi

• Informacije o Paganinijevom grobu
• Viola in music ? Niccolo Paganini
• Nicolo Paganini Discography: Exhaustive list of recordings (coarse- and micro-groove records, CD, SACD, VHS & DVD) arranged under 12 instrumental sections; includes index of artists, selected album covers & detailed composition list Arhivirano 2008-11-04 na Wayback Machine-u