Bankrot
, ili
ste?aj
, je pravno regulisana situacija kada jedna
firma
nije u stanju da isplati svoje dospele obaveze prema
poveriocima
. Tada sud pokre?e
ste?ajni postupak
?iji je cilj namirenje poverilaca, ali u novije vreme i reorganizacija firme
du?nika
.
[1]
Osnovni cilj bankrota/ste?aja je za?tita
ugovora
, odnosno za?tita privatne svojine poverilaca. U ekonomskom smislu pretnja bankrotom je disciplinuju?e sredstvo koje podsti?e menad?ment na ?to bolje vođenje firmi.
Ste?ajni postupak mogu da pokrenu i
du?nik
i
poverioci
. Osnovna odlika ste?ajnog postupka je ravnopravnost svih poverilaca, s tim da
dr?ava
kod naplate ponekada zakonima obezbeđuje prednost svojim potra?ivanjima u odnosu na ostala.
U klasi?nom slu?aju
sud
progla?ava bankrot firme, firma se likvidira, sva pokretna i nepokretna imovina se prodaje, a od prikupljenih sredstava srazmerno se namiruju poverioci. Oni obi?no dobiju manje novca nego ?to potra?uju. Kada sud proceni da je mogu?e i celishodno reorganizovanje du?nika i njegov oporavak tokom ste?ajnog postupka, on onda pru?a privremenu za?titu du?niku od zahteva poverilaca i preduzima mere usmerene na ozdravljenje du?nika. Na taj na?in se ne gubi identitet firme du?nika, ve? se posti?e njegovo bolje poslovanje i, nakon okon?anja ste?ajnog postupka, potpunije namirenje poverilaca.
Nije jasno da li re? bankrot dolazi od latinskih re?i
bancus
(sto) i
ruptus
(razbijen), od italijanske fraze
Banco rotto
(banko roto = trula klupa) ili od francuskih
banque
i
route
koje zna?e trag/otisak na stolu, a povezano sa praksom ozna?avanja nov?ane propasti jo? u rimsko vreme.
U Srbiji je bankrot regulisan
Zakonom
o ste?ajnom postupku (2004), u kome postoje terminolo?ke razlike u odnosu na uobi?ajeno zna?enje re?i. Naime, po ovom zakonu pojam ste?aja obuhvata i bankrot (prodaju imovine du?nika) i reorganizaciju du?nika.
