Ова? чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-са?тове) кориш?ене за ?егову израду, али ?егови извори нису на??асни?и зато што има премало извора ко?и су унети у сам текст . Молимо вас да побо?шате ова? чланак тако што ?ете додати ?ош извора у сам текст (инла?н референци).

Уметност ( и?ек. ум?етност ) ?есте ?удска делатност или производ ?удске делатности ко?а има за ци? стимулиса?е ?удских чула као и ?удског ума и духа; према томе, уметност ?е активност, об?екат или скуп активности и об?еката створених са намером на то да се пренесу емоци?е или/и иде?е. Осим ове дефиници?е, не посто?и ни?една друга општеприхва?ена дефиници?а уметности, с обзиром да ?е дефиниса?е граница уметности суб?ективан акт, а потреба за уметнош?у се обично назива ?удском креативнош?у .

Уметност, као и рад , производ?а , егзистенци?а , религи?а , секс , наука , филозофи?а , припада култури . Она ни?е само неодво?ива у формалном смислу од свега што чини културу, ве? ?е и у суштинском смислу ?единствена с ?ом. Она ?е дата културом. Без културе и свега што чини културу, она и не посто?и. Ова упу?еност ни?е спо?на, ве? унутраш?а. Она ?е органска, па зато судбинска и фатална. Насупрот томе, тако?е и уметност одре?у?е културу и по ?о? знамо о ко?о? култури ?е реч.

Све ово ?е битно да би се могла разумети уметност, да би се схватило како и зашто посто?е различитости у уметности, зашто ?о? се ме?а?у интелектуални и други укуси, стилови , правци. ?ен квалитет и ниво су културом одре?ени. Без разумева?а ове органске зависности и везе, не бисмо могли разумети суштину.

Француски писац и интелектуалац Андре Малро каже: ?Уметност ни?е украс доколице, она ?е тешко осва?а?е, ?една од одлучу?у?их одбрана човека од судбине... уметност ?е антисудбина.“

Квалитет уметничког дела се обично проце?у?е на основу количине стимулаци?е ко?у оно изазива ? утисак ко?и оно остав?а на ?уде, бро? ?уди у ко?има ?е то дело изазвало неку емоци?у, у колико? мери то дело се цени, као и ефекат или утица? ко?и то дело остав?а данас или ?е оставило у прошлости. Ве?ина уметничких дела ко?а се генерално сматра?у ремек-делима поседу?е ове атрибуте.

Нешто што стимулише само чула или само ум, или кад му ?е ци? нешто друго, не сматра се уметнош?у, мада нека дела модерне уметности озби?но доводе ову тврд?у у пита?е.

Сходно томе, нешто може бити проце?ено у потпуности као уметност, или уметност може бити део неког об?екта. На пример, сликарство може бити чиста уметност, док столица, иако диза?нирана са практичним ци?ем и употребном вреднош?у, може садржати елементе уметности баш у том истом диза?ну.

Уметност ко?а нема функционалну вредност или намеру се назива лепом уметнош?у, док се делатност ко?а поред уметничке вредности поседу?е и функционалну сврху назива занатом . Ме?утим, об?екат може бити класификован и на основу намера свог творца ко?е су присутне (или одсутне) у самом об?екту. На пример, шо?а, ко?а очигледно има сво?у функционалну вредност ?ер се може употребити као посуда, може бити сматрана уметнош?у ако ?е намера ?еног творца била да превасходно направи украс, док слика?е може бити проце?ено као занат ако се масовно производи.

У 19. веку , уметност ?е била пре свега окренута ка ?Истини“ и ?Лепоти“. Почетком 20. века долази до озби?ног преокрета у поима?у уметности са доласком модернизма , а потом у друго? половини 20. века са наговешта?има постмодернизма .

Употреба [ уреди | уреди извор ]

На?раширени?а употреба речи ?уметност“ ко?а ?е почела да доби?а на важности после 1750 . године ?е схва?ена као вештина да се произведе нешто са неким естетским резултатом ^[1] . Енциклопеди?а Британика дефинише по?ам уметности као ?кориш?е?е вештине и имагинаци?е у ствара?у естетских об?еката, окруже?а или искустава ко?а се могу поделити с другима“ ^[2] .

Према било ко?о? од ових дефиници?а речи ?уметност“, уметничка дела су стара колико и само човечанство: од ране праистори?ске уметности до савремене уметности . Многе к?иге и чланци у часописима су написани о уметности ^[3] . Године 1998, Волт Вивер ?е утврдио да ?е ?очигледно ништа што се тиче уметности ни?е више очигледно“ ^[4] .

Први и шири смисао речи уметност ?е она? ко?и ?е остао на?ближи старом латинском значе?у, ко?е се отприлике преводи као вештина или занат , као и тако?е из протоиндоевропског корена ко?е значи сре?ива?е , украшава?е . У том смислу, уметност ?е све што ?е претрпело процес намерног сре?ива?а. Друго и нови?е значе?е речи уметности ?е скра?еница од креативна уметност или лепа уметност . Лепа уметност ?е по?ам ко?и се користи како би се изразило да ?е уметник употребио сво?у вештину како би изразио сво?у креативност или како би пробудио естетску сензибилност публике, или пак како би привукао паж?у публике на ?фини?е“ ствари.

Ако се вештина користи на уобича?ен или практичан начин, обично ?е бити сматрана занатом, а не уметнош?у. Исто тако, ако се вештина користи у комерци?алне и индустри?ске сврхе, би?е сматрана комерци?алном уметнош?у. С друге стране, занати и диза?н се у одре?еним условима сматра?у приме?еном уметнош?у . Неки теоретичари сматра?у да се разлика изме?у лепе уметности и приме?ене уметности огледа више у вредносним судовима о уметности него у неко? ?асно? дефиници?ско? разлици ^[5] . Ме?утим, понекад ци? лепе уметности ни?е само чиста креативност и лични израз уметника. Сврха уметничких дела може бити и саопштава?е неке иде?е, као што се то дешава са политички, духовно или филозофски мотивисаном уметнош?у; да произведе осе?а? лепоте (види естетика ); да истраже природу чула; из задово?ства; или да произведу ?аке емоци?е . Сврха уметничког дела тако?е може бити привидно одсутна.

Према Аристотелу , уметност увек има неки ци?. Ако ?е та? ци? сама уметност (уметност ради уметности) онда се ради о ?лепим уметностима“.

Сама реч ?уметност“ може да се односи на различите ствари, осе?а?а и дела?а. Може бити студи?а креативне вештине, употребни процес креативне вештине, или искуство ко?е публика има у интеракци?и са креативном вештином. Креативна уметност (?уметност“ као дисциплина) ?е скуп дисциплина (?уметности“) ко?има се производе уметничка дела (?уметност“ као об?екат) створена личном надахнутош?у (?уметност“ као дела?е) уметника, и одражава?у поруку, расположе?е или симболику за посматрача ко?и ?е интерпретира (?уметност“ као искуство). Уметничка дела могу да се дефинишу као сврсисходне, креативне интерпретаци?е бескра?них концепата или иде?а ко?е служе да би се саопштило нешто друго? особи. Уметничка дела могу да буду прав?ена специ?ално у ову сврху, или пак могу да буду тумачена на основу слика или об?еката.

Уметност ?е нешто што путем чула стимулише мисли, емоци?е, верова?а или иде?е по?единца. Тако?е се може ра?и да ?е израз иде?е и може имати више облич?а као и више различитих сврхи.

Теори?е уметности [ уреди | уреди извор ]

Чланак Клемента Гринберга Модернистичко слика?е ( енгл. Modernist Painting ), об?ав?ен 1960 . године дефинисао ?е модерну уметност као ?кориш?е?е карактеристичних метода дисциплине у ци?у критикова?а саме дисциплине“. ^[6]

Гринберг ?е први применио ову иде?у на покрет апстрактног експресионизма и употребио га како би разумео и оправдао равну (неилузионистичку) апстрактност у слика?у. Реалистична, натуралистичка уметност ?е била уметност имитаци?е, користила ?е уметност да би сакрила уметност; модернизам ?е искористио уметност да би привукао паж?у на уметност. Стари ма?стори су на ограниче?а средстава у сликарству (равна површина, облик потпоре, састо?ци бо?а) гледали као на негативне факторе ко?и су морали бити прикривени. Модернизам та иста ограниче?а истиче у први план као позитивне факторе ко?и се отворено истичу. ^[6]

Иако у основи представ?а начин разумева?а специфичног типа уметника, ова дефиници?а модерне уметности подвлачи ве?ину иде?а о уметности у оквиру различитих уметничких покрета 20 . и почетка 21. века .

Енди Ворхол ?е постао важан уметник критику?у?и популарну културу и свет уметности баш тим истим ?езиком поп-културе. Касни?и, постмодернистички уметници из осамдесетих, деведесетих и прве децени?е 21. века преузели су те иде?е проширу?у?и технику аутокритицизма излазе?и из граница ?високе уметности“ и приме?у?у?и иде?у на све области културног ствара?а слика, ук?учу?у?и моду , стрипове , билбордове и порнографи?у .

Употребна вредност уметности [ уреди | уреди извор ]

?една од к?учних карактеристика лепе уметности за разлику од приме?ене уметности ?е одсуство било какве употребне вредности. Ме?утим, ово схвата?е ?е критиковано као класна предрасуда, и противници погледа да уметност не може бити корисна кажу да свака ?удска активности ма неку употребну функци?у и да об?екти за ко?е се тврди да су ?бескорисни“, заправо има?у функци?у покуша?а да мистифику?у и кодифику?у друштвене хи?ерархи?е. Понекад се тако?е тврди да корисност неког наизглед потпуно ?некорисног“ дела ?е у ефекту ко?и он остав?а на свог ствараоца или посматрача.

Уметност тако?е користе терапеути, психотерапеути и клинички психолози као ?уметничку терапи?у“. Уметност тако?е може да се користи у тестира?у личности. Главни ци? у овом случа?у ни?е кра??и производ - уметничко дело, ве? лече?е суб?екта-ствараоца кроз креативан рад. Кра??и производ - уметничко дело може тако?е бити од велике помо?и у открива?у евентуалних психичких проблема ко?е стваралац може да има.

На пример, графити и други типови ?уличне уметности“ су део разних култура младих као на пример америчка хип-хоп култура , ко?а ?е политички ангажована, те су графити, као нешто што ?е законом забра?ено, ?едан од израза политичких ставова ове културне групаци?е.

У друштвеном контексту, уметност може послужити за формира?е ?авног миш?е?а. Уметност ?е у прошлости често кориш?ена у пропагандне сврхе. Понекад су уметничка дела злоупотреб?ена у пропагандне сврхе, иако у ствари уметник ни?е имао ту намеру када ?е стварао. Пример ?е Вагнерова музика ко?у ?е Хитлер употребио за шире?е иде?е Тре?ег ра?ха .

Са антрополошке стране гледишта, уметност често неким универзалним ?езиком преноси иде?е и концепте са генераци?е на генераци?у. Интерпретаци?а овог ?езика ?е веома суб?ективна и зависи од контекста и перспективе посматрача.

Класификаци?ске расправе о уметности [ уреди | уреди извор ]

Уобича?ена ?е расправа у истори?и уметности да ли ?е неко дело или нека врста дела?а уметност или не. Заправо, Филозофи уметности назива?у ове расправе ?класификаци?ским расправама о уметности“. Класификаци?ске расправе су током 20. века ук?учивале кубизам и импресионизам, Дишанов писоар, савршене имитаци?е новчаница, филмове, пропаганду, и др. Концептуална уметност понекад намерно гура границе онога што се сматра уметнош?у и неки концептуални уметници, као на пример, Де?ми?ен Херст и Тре?си Емин су аутори дела око ко?их се тренутно води расправа.

Видео-игре и ФРП су две области за ко?е неки критичари тврде да су уметност, док други тврде да нису.

Филозоф Де?вид Новиц каже да неслага?е у дефиниса?у шта ?е то уметност ни?е главни проблем. Класификаци?ске расправе су веома често расправе о сопственим вредностима као и о правцу у ком друштво иде а не о само? теори?и. На пример, када ?е Де?ли Ме?л критиковао Херстов и Еминин рад тврд?ом:? Током 1000 година, уметност ?е била ?едан од великих цивилизаци?ских покретача. Данас, овде у турши?и и пр?ави кревети прете да нас све претворе у див?аке “, они не успева?у да дефинишу теори?у уметности, ве? доводе у пита?е вредност Херстовог и Емининог дела.

У 19. веку , ова? тип расправа се водио око дела Теодора Жерикоа , Сплав Медуза (1820), ко?и су многи сматрали као оштру осуду немарности француске владе у вези са бродоломом француске фрегате Медуза . Тако?е ?е велику расправу изазвала слика Едуара Манеа , Доручак на трави (1863), где скандал ни?е била нагост жене, ве? то што седи у друштву потпуно обучених мушкараца, као и дела Теодора Сингера Сар?ента и ?еговог Портрета Мадам Икс (1884), ко?и ?е изазвао велико негодова?е због црвенкасто-розе бо?е употреб?ене за ушну шко?ку модела, ?ер се то сматрало превише сугестивним и погубним за добру репутаци?у модела из високог друштва.

У 20. веку, контроверзну уметност представ?а?у Пабло Пикасо и ?егова Герника (1937), Леон Голуб и Испитива?е III (1958), где ?е америчка ?авност била шокирана призором нагог тела затвореника са капу?ачом на глави и везаног за столицу, окруженог обичним и нормалним полица?цима, као и Андрес Серано и Христ у мокра?и (1989).

Године 2001, Ерик Фишл ?е изва?ао скулптуру Леже?а жена , у спомен онима ко?и су погинули скачу?и или пада?у?и 11. септембра. Ова скулптура ?е била постав?ена у Рокфелеровом центру у ?у?орку, али ?е у након годину дана била укло?ена с об?аш?е?ем да ?е била ?превише узнемирава?у?а“ ^[7]

Форме, жанрови, матери?али и стилови [ уреди | уреди извор ]

Креативне уметности се често деле на посебне категори?е, као што су на пример декоративне уметности, пластичне уметности, визуелне уметности итд. На пример, сликарство ?е форма визуелне уметности, а поези?а ?е к?ижевна форма.

Форма [ уреди | уреди извор ]

Уметничка форма ?е специфична форма уметничког израза. Ова? израз ?е одре?ени?и од термина уметност , али ма?е специфичан од термина жанр . Неки примери уметничких форми су:

Жанр [ уреди | уреди извор ]

Жанр ?е скуп конвенци?а и стилова ко?и се користе како би се постигла уметничка форма. На пример, слика?е може бити мртва природа , апстрактно , портрет , или пе?заж , а тако?е може обра?ивати истори?ске, соци?алне или неке друге теме. У филму, жанр би био истори?ски филм , комеди?а , драма , акциони филм , итд. Границе изме?у форме и жанра су веома не?асне. Тако на пример, посто?и недоумица да ли су речи песме уметничка форма ко?а ни?е исто што и поези?а, или ?е жанр поези?е, или да ли ?е филм жанр фотографи?е или потпуно друга форма уметничког израза, различита од фотографи?е.

Меди?и [ уреди | уреди извор ]

Уметнички меди? ?е оно од чега ?е уметничко дело направ?ено. На пример, камен или бронза су меди?и од ко?их се понекад праве скулптуре. Вишеструке форме могу да деле меди? (звук ?е меди? ко?и се користи и у музици и у поези?и), или ?една форма може да користи вишеструке меди?е.

Стилови [ уреди | уреди извор ]

Уметников стил или ?е посебан начин рада ко?и уметник има при ствара?у уметничког дела. Понекад стилови одражава?у неку посебну уметничку филозофи?у или ци?. На пример, ?о? дивижон би у музичком смислу, могао да се окарактерише минималистичким музичким стилом. Понекад ?е стил уско везан за одре?ени истори?ски период, или одре?ени уметнички покрет. Тако су Дали?еве слике сликане у надреалистичком стилу, на пример.

Стил може везан за технику ко?а се користи, или за ефекат ко?и производи. Уметност Ро?а Ликтенста?на карактерише поентилистички стил ?ер Ликтенста?н користи ситне тачке, иако у суштини нема ништа за?едничко са осталим поентилистима . Ликтенста?н ?е користио бен-де? тачке, ко?е су се користиле за бо?е?е стрипова : има?у ?еднаке размаке изме?у себе и формира?у равне обо?ене површине; поентилизам користи тачкице чи?и распоред дочарава вари?аци?е у бо?и и дубини.

Многи термини ко?и се користе за описива?е уметности, а нарочито уметности на?нови?ег доба, тешко се могу подвести под категори?у форме, жанра или стила, чак се и ове категори?е доводе понекад у пита?е. Нико не сум?а у посто?а?е пе?зажне уметности , али се постав?а вечито пита?е да ли ?е она посебна форма уметности, или ?е пак жанр архитектуре , или ?е можда стил у оквиру жанра пе?зажне архитектуре . Или, да ли ?е стрип уметничка форма, или ?е меди?, жанр, стил, или нешто сасвим друго?

Истори?а уметности [ уреди | уреди извор ]

Уметност датира ?ош из праистори?ског доба. Прона?ене су скулптуре , пе?инско сликарство и петроглифи ко?и су стари око 40.000 година и датира?у из стари?ег каменог доба . Тачно значе?е ове уметности ?ош увек ни?е потпуно утвр?ено ?ер се превише мало зна о културама ко?е су ?е произвеле. До скора, на?стари?е уметничко дело на свету ?е био комад накита ? мале бушене шко?ке ко?е су старе око 75.000 година ^[8] и ко?е су откривене у ?ужноафричко? пе?ини. Ме?утим, на?нови?е откри?е истих таквих шко?ки у мароканско? пе?ини помера границе за неких 7.000 година ? шко?ке на?ене у Мароку су старе неких 82.000 година ^[9] .

Велике уметничке традици?е базиране су на уметности ?едне од великих старих цивилизаци?а: Стари Египат , Месопотами?а , Перси?а , Инди?а , Кина , Античка Грчка , Антички Рим или Араби?а (стари ?емен и Оман ).

Сваки од ових центара ране цивилизаци?е развио ?е сопствени ?единствени стил у уметности. Захва?у?у?и сво?о? величини и тра?а?у, знатан део уметничких дела ових цивилизаци?а ?е преживео и ?ихов утица? ?е пренесен на друге културе у касни?им истори?ским периодима. Ове цивилизаци?е су, тако?е, прве забележиле како су уметници радили. На пример, античкогрчка уметност ?е обожавала физичке форме ?удског тела и у складу са тим, развиле су се вештине ко?има би се приказала мускулатура , поза, лепота ?удског тела, као и анатомски коректне пропорци?е.

Уметност Византи?е и готичка уметност западноевропских зема?а у сред?ем веку , углавном се фокусирала на израз и интерпретаци?у библи?ских и нематери?алних истина, став?а?у?и акценат на методе ко?е би увеличале славу духовног света као златна бо?а на сликама, стакло у мозаицима и прозорима , и приказ ликова у идеализовано? и шематизовано? форми (нпр. дводимензионалне, равне форме).

По?ава ренесансе у западноевропским зем?ама ?е вратила вреднова?е матери?алног света, као и место човека у ?ему, што се одражава у уметничким формама, ко?е вра?а?у реалност у приказу ?удског тела, као и тродимензионалност пе?зажа .

На Истоку, одбацива?е иконографи?е у исламско? уметности довело ?е до став?а?а нагласка на геометри?ским облицима , исламско? калиграфи?и и архитектури . На Далеком истоку , религи?а ?е тако?е доминирала у уметничким стиловима и формама. У уметности Инди?е и Тибета биле су посебно заступ?ене обо?ене скулптуре и плес са религиозним бо?е?ем ко?и ?е поза?м?ивао многе конвенци?е од скулптуре да?у?и светлост контрастним бо?ама став?а?у?и нагласак на лини?у. Кинеска уметност се карактерише резбаре?ем у жаду , бронзи , лончарству (ук?учу?у?и невероватну глинену во?ску ратника Си'ана цара ?ина , поези?и , калиграфи?и, музици , сликарству , драми , итд. Кинески стилови прилично варира?у од периода до периода и традиционално се назива?у именом династи?е ко?а ?е у то доба владала. Тако, на пример, сликарство династи?е Танг ?е монохроматично и оскудно у украсу, са акцентом на идеализованим пе?зажима, али сликарство династи?е Минг ?е разноврсно, пуно бо?а, и концентрише се на прича?е прича путем сета композици?е.

Периоди у ?апанско? уметности тако?е су добили име по царским династи?ама, и тако?е, као и кинеска уметност, веома се разлику?е од периода до периода.

Доба просве?ености у 18. веку ?е донело представ?а?е физичких и рационалних истина прецизног универзума, као и политичке и револуционарне визи?е пост-монархистичког света, као што ?е Бле?ков портрет ?утна као божанског геометра или Давидово пропагандистичко сликарство. Ова стрем?е?а су довела до романтичарског одбацива?а свега рационалног и окрета?а ка ?удско? емотивно? страни и индивидуализму, по узору на Гетеове романе. Касни 19. век ?е донео многобро?не нове правце у уметности, као академизам , симболизам , импресионизам , фовизам итд.

Двадесети век ?е донео нова револуционарна научна откри?а, као А?ншта?нова теори?а релативитета ^[10] или Фро?дове теори?е у психологи?и ^[11] , али и велики технолошки разво?, убрзан имплози?ом цивилизаци?е у два светска рата. Истори?а уметности 20. века ?е истори?а бескра?них могу?ности и потраге за новим стандардима, од ко?их ?е сваки претходни био прегажен оним ко?и му ?е следио. Параметри импресионизма , експресионизма , фовизма , кубизма , дадаизма , надреализма , итд, не могу да се одрже ван оквира простора у ком су настали.

Све присутни?а глобална интеракци?а током овог времена донела ?е у западну уметност еквивалентне утица?е из других култура (на пример, Пабло Пикасо ?е био под великим утица?ем афричке уметности ). ?апанска уметност ?е доста утицала на импресионисте, а сама западна уметност ?е извршила велики утица? на источноевропску уметност у 19. и 20. веку са иде?ама комунизма и постмодернизма ко?е су извршиле велики утица? на уметничке стилове.

Модернизам ?е отворио пут реализаци?и сво?е неукротивости у друго? половини 20. века. Релативност ?е прихва?ена као неизбежна истина, ко?а ?е довела до периода савремене уметности и постмодернистичке критике, где се светске културе и истори?а толико прожима?у и ме?а?у форме, да неки критичари ве? сматра?у да се више не може говорити о регионалним културама, ве? о ?едно?, глобално? култури.

Лепе уметности [ уреди | уреди извор ]

Шарл Бато ( фр. Charles Batteaux ) ?е 1746. године створио термин ?лепе уметности“ под ко?и су по ?ему спадале плес , флорикултура , ва?арство , музика , сликарство и поези?а . Касни?е ?е додао архитектуру и елоквенци?у . У касни?им периодима, листа ?е претрпела више измена ?ер ?е ?о? различити аутори додавати и укла?ати елементе. Рикото Канудо ( итал. Ricciotto Canudo ), први филмски теоретичар, би?е први ко?и ?е 1911 . године квалификовати филм као седму уметност .

Тренутно, следе?е уметности се рачуна?у као лепе уметности:

• Првих шест су архитектура , плес, ва?арство, музика, сликарство и к?ижевност , подела ко?а ?е преузета од старе Грчке.
• Седма уметност ?е филм.
• Осма уметност ?е фотографи?а , иако се понекад дефинише као део сликарства.
• Девета уметност ?е стрип , иако се понекад дефинише као прелаз изме?у сликарства и филма.

Неки ову листу проширу?у телевизи?ом , модом , рекламама или видео играма .

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Carl Jung, Man and His Symbols
• Benedetto Croce, Aesthetic as Science of Expression and General Linguistic, 1902
• Władysław Tatarkiewicz, A History of Six Ideas: an Essay in Aesthetics , translated from the Polish by Christopher Kasparek, The Hague, Martinus Nijhoff, 1980.
• Leo Tolstoy, What Is Art?, 1897
• Kleiner, Gardner, Mamiya and Tansey (2004). Art Through the Ages, Twelfth Edition . 1 . Wadsworth. ISBN   978-0-534-64095-8 .   CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора ( веза )
• Kleiner, Gardner, Mamiya and Tansey (2004). Art Through the Ages, Twelfth Edition . 2 . Wadsworth. ISBN   978-0-534-64091-0 .   CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора ( веза )

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• In-depth directory of art Архивирано на са?ту Wayback Machine (6. март 2016)
• Art and Artist Files in the Smithsonian Libraries Collection (2005) Smithsonian Digital Libraries
• Уметнички правци ко?и су утицали на разво? диза?на