Соци?алистички реализам или соцреализам ?е телеолошки ори?етнисан реалистички стил у уметности са задатком о?ачава?а и шире?а иде?а комунизма и соци?ализма . ^[1] Соци?алистички реализам не треба мешати са соци?алним реализмом , стилом ко?и на реалистичан начин портретира соци?алну реалност различитих друштава. ^[2] Одобрен ?е 1932 . године од стране Комунистичке парти?е СССР као званични правац и смерница за литературу , ликовну уметност и музику . ^[3] После Другог светског рата проширио се и на остале источноевропске зем?е комунистичког света и упоре?иван ?е са нацистичком лини?ом у уметности. ^[4] Иде?но полази од слав?е?а влада?у?ег режима. Упркос свом имену, фигуре у овом стилу су врло често високо идеализоване, посебно у скулптури, где се често у велико? мери стил осла?а на конвенци?е класичне скулптуре . Иако ?е повезан, не треба га мешати са соци?алним реализмом , типом уметности ко?а реалистично приказу?е суб?екте од друштвеног интереса, ^[2] или другим облицима ?реализма“ у визуелним уметностима . Соци?алистички реализам ?е направ?ен са изузетно дословним и очигледним значе?ем, обично приказу?у?и идеализовани СССР . Соци?алистички реализам ?е обично био лишен комплексног уметничког значе?а или интерпретаци?е. ^{[5] [6]}

Соци?алистички реализам ?е био доминантан облик одобрене уметности у Сов?етском Савезу од ?еговог разво?а током раних 1920-их до ?еговог коначног пада са званичног статуса почевши од касних 1960-их до распада Сов?етског Савеза 1991. године. ^{[7] [8]} Док су друге зем?е користиле прописани канон уметности, соци?алистички реализам у Сов?етском Савезу ?е опстао дуже и био ?е рестриктивни?и него другде у Европи. ^[4]

Соци?алистички реализам у СССР [ уреди | уреди извор ]

Соци?алистички реализам ?е био званични правац у СССР више од 60 година. ^{[7] [8]} Влада?у?а парти?а ?е одби?ала нове правце као дегенерирану уметност буржоаске класе и ту су спадали и кубизам и импресионизам . Главном темом су били Ле?ин и Ста?ин , модернизаци?а села и индустри?ализаци?а зем?е.

Соци?алистички реализам изван Сов?етског Савеза [ уреди | уреди извор ]

Након Другог светског рата Соци?алистички реализам се раширио по зем?ама источне Европе , ко?е су потпале под сов?етску сферу утица?а: Источна Немачка , Чехословачка , По?ска , Ма?арска , ?угослави?а , Бугарска , Румуни?а , Албани?а , али и Кина и Монголи?а у Ази?и .

Изван тог круга, готово нигде, осим неких тенденци?а по Итали?и , Француско? и Грчко? ко?е су тад имале снажне комунистичке парти?е (итали?ански неореализам у филму ).

Соци?алистички реализам у ?угослави?и [ уреди | уреди извор ]

Непосредно након Другог светског рата Соци?алистички реализам био ?е стил ко?и се раширио по свим републикама, по свим институци?ама и меди?има. Целокупни диза?н нове државе Федеративне Народне Републике ?угослави?е , и свих ?ених република, направ?ен ?е у том духу. Протагонисти тог новог стила били су Божидар ?акац , Антун Аугустинчи? , ?ор?е Андре?еви? Кун , Радован Зогови? ,... готово сви ко?и су стварали у том периоду, стварали су у том маниру.

Након 1948 . и формалног разлаза са зем?ама Информбироа почело ?е и формално уда?ава?е од тог правца ко?е ?е кулминисало Крлежиним рефератом О слободи културе , на Конгресу писаца ?угослави?е 1952 . године.

Писци [ уреди | уреди извор ]

• Максим Горки
• Михаил Шолохов
• Ф?одор Гладков
• Александар Фаде?ев

Архитектонски об?екти [ уреди | уреди извор ]

• Универзитет Ломоносов у Москви
• Станица московског метроа

Популарно ?е миш?е?е да у бившо? ?угослави?и посто?е многи примери архитектуре у стилу соци?алистичког реализма, на?више на Новом Београду , но они у правилу представ?а?у примере различитих праваца и фаза модерне у архитектури.

Примери архитектуре соци?алистичког реализма [ уреди | уреди извор ]

• Западна капи?а Београда
• Источна капи?а Београда
• накадаш?и изглед зграде ЦК СК?, данас ПЦ ?Уш?е“
• Палата Федераци?е (некадаш?и СИВ )
• Поруба

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Разво? [ уреди | уреди извор ]

Соци?алистички реализам су разви?але хи?аде уметника, широм разноликог друштва, током неколико децени?а. ^[9] Рани примери реализма у руско? уметности ук?учу?у радове Передвижника и И?е ?ефимовича Репина . Иако ови радови нема?у исту политичку конотаци?у, они показу?у технике ко?е су користили ?ихови наследници. Након што су бо?шевици 25. октобра 1917. преузели контролу над Руси?ом, дошло ?е до знача?не промене у уметничким стиловима. Посто?ао ?е кратак период уметничког истражива?а у времену изме?у пада цара и успона бо?шевика.

Убрзо након што су бо?шевици преузели контролу, Анатоли? Луначарски ?е постав?ен за шефа Наркомпроса , Народног комесари?ата за просветите?ство. ^[9] То ?е Луначарског ставило у позици?у да одлучу?е о правцу уметности у новостворено? сов?етско? држави. Иако Луначарски ни?е диктирао ни ?едан естетски модел ко?и би сов?етски уметници требало да следе, он ?е развио систем естетике заснован на ?удском телу ко?и ?е касни?е помо?и да утиче на соци?алистички реализам. Он ?е веровао ?е да ?призор здравог тела, интелигентног лица или при?ате?ског осмеха у суштини побо?шава живот.“ ^[10] Зак?учио ?е да уметност има директан утица? на ?удски организам и да под правим околностима та? ефекат може бити позитиван. Приказу?у?и ?савршену особу“ ( новог сов?етског човека ), Луначарски ?е веровао да уметност може да образу?е гра?ане како да буду савршени Сов?ети. ^[10]

Дебата унутар сов?етске уметности [ уреди | уреди извор ]

Посто?але су две главне групе ко?е су расправ?але о судбини сов?етске уметности: футуристи и традиционалисти. Руски футуристи , од ко?их су многи стварали апстрактну или левичарску уметност пре бо?шевика, веровали су да ?е комунизам захтевао потпуни раскид са прошлости, а самим тим и сов?етска уметност. ^[10] Традиционалисти су веровали у важност реалистичких приказа свакодневног живота. Под Ле?иновом владавином и новом економском политиком , посто?ала ?е одре?ена количина приватних комерци?алних предузе?а, омогу?ава?у?и и футуристима и традиционалистима да производе сво?у уметност за по?единце са капиталом. ^[11] До 1928. године, сов?етска влада ?е имала дово?но снаге и ауторитета да оконча приватна предузе?а, чиме ?е прекинута подршка маргиналним групама као што су футуристи. У овом тренутку, иако се термин ?соци?алистички реализам“ ни?е користио, ?егове карактеристике постале су норма. ^[12]

Према Велико? руско? енциклопеди?и , ова? термин ?е први употребио у штампи председник организационог комитета Савеза сов?етских писаца Иван Гронски у Литературно? газети 23. ма?а 1932. године. ^[13] Термин ?е одобрен на састанцима ко?и су ук?учивали политичаре на?вишег нивоа, ук?учу?у?и ?осифа Ста?ина . ^[14] Максим Горки , заговорник к?ижевног соци?алистичког реализма, об?авио ?е чувени чланак под насловом ?Соци?алистички реализам“ 1933. године. ^[14] Током Конгреса 1934. постав?ене су четири смернице за соци?алистички реализам. ^[15] Рад мора бити:

• Пролетерски: уметност релевантна за раднике и ?има разум?ива.
• Типичан: сцене из свакодневног живота народа.
• Реалистичан: у репрезентативном смислу.
• Парти?ски: подржава ци?еве државе и парти?е.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Соци?алистички реализам на Викимеди?ино? остави .

• Marxists.org Socialist Realism page
• Moderna Museet in Stockholm, Sweden: Socialist Realist Art Conference
• Virtual Museum of Political Art ? Socialist Realism
• Sergei V. Ivanov. The Leningrad School of painting. Historical outline.
• Socialist realism: Socialist in content, capitalist in price