한국   대만   중국   일본 
Potpomognuto samoubistvo ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Potpomognuto samoubistvo

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Uređaj za potpomognuto samoubistvo kori??en ?etiri puta u Australiji između 1995. i 1997. godine

Potpomognuto samoubistvo ili asistirano samoubistvo je namerno izazivanja (prevremene) smrti uz prisustvo, uputstva ili pomo? lekara, na zahtev pacijenta u cilju prekra?ivanja muka. Zasniva se na primeni postupaka ili davanja pacijentu sredstva koje ?e ga li?iti ?ivota. Situacije u kojima se postavlja pitanje eutanazije su komplikovane i te?ko razumljive. Oni takođe zna?ajno variraju od pojedinca do pojedinca, u zavisnosti od okolnosti, perspektive i bolesti. Imaju?i ovo u vidu ova vrsta eutanazije, gde lekar poma?e pacijentu da okon?a ?ivot po sopstvenoj ?elji i pod strogo propisanim uslovima i kriterijumima, legalna je samo u Belgiji, ?vajcarskoj, Austriji, Holandiji, Luksemburgu, Albaniji, Kolumbiji i trima ameri?kim dr?avama (Oregonu, Montani i Va?ingtonu). [1]

Iako je ova vrsta samoubistva neki oblik eutanazije , od nje se razlikuje po tome, ?to eutanazija predstavlja ?in prekidanja ne?ijeg ?ivota od strane lekara, a potpomognuto (asistirano) samoubistvo je kada lekar obezbeđuje sredstvo kojim ?e osoba sama izvr?iti samoubistvo. U prvom slu?aju uloga lekara u samoubistvu je aktivna, a u drugom je pasivna. [2]

Potpomognuto samoubistvo je u ve?ini zemalja krivi?no delo, koje se izjedna?ava sa ubistvom ili ubistvom iz nehata. [3]

Definicije [ уреди | уреди извор ]

U mediicinskoj i pravnoj praksi za pojam potpomognutog samoubistva naj?e??e se koriste ove definicije u Evropi i Severnoj Americi:

Od strane lekara potpomognuto samoubistvo (physician-assisted suicide (PAS) ? je samoubistvo koje se po?ini uz pomo? druge osobe. Izraz se danas naj?e??e koristi za samoubistva po?injena uz asistenciju lekara.

Asistirano ubistvo uz pomo? lekara ? koji stru?no i namerno pru?a osobi sve potrebne informacije ili sredstva, ili oba, kako bi po?inila samoubistvo, uklju?uju?i savetovanje o smrtonosnim dozama lekova, prepisivanje takvih doza ili obezbeđenje lekova. (Kanadsko udru?enje lekara (CMA)

Op?ta razmatranja [ уреди | уреди извор ]

Sekobarbital jedan je od naj?e??e prepisivanih lekova za potpomognuto samoubistvo uz pomo? lekara u Sjedinjenim Ameri?kim Dr?avama. [4]

Svetska zdravstvena organizacija je procenila da se u svetu samo u toku 2000. godine svakih 40 sekundi dogodilo po jedno samoubistvo, odnosno da je oko 2.200 osoba svakoga dana izvr?ilo samoubistvo, ?to ?ini 2% ukupne smrtnosti stanovni?tva. Takođe treba imati u vidu da svake godine od samoubistva umre oko 800 .000 ljudi, kao i to da je samoubistvo tre?i vode?i uzrok smrtnosti ili drugi vode?i uzrok smrti među mladima starosti od 15-29 godina (2016). Procenjuje se, dа jo? najmanje pet do deset puta vi?e osoba poku?a izvr?enje samoubistva, ali pre?ivi. Najgori faktor rizika za samoubistvo je prethodni poku?aj samoubistva. Stopa samoubistava posebno je velika među ugro?enim grupama koje do?ivljavaju diskriminaciju, kao ?to su izbjeglice i migranti; autohtoni narodi; lezbejke, gej, biseksualne, transrodne, interseksualne (LGBTI) osobe; i zarobljenici. [5]

Prema statisti?kim podacima, Srbija je jedna od evropskih zemalja u kojoj je broj samoubistava u porastu. [6] Ovo zahteva izuzetnu odgovornost lekara, jer neoprezno prihva?en pacijent od strane lekara mo?e da deluje kao povod i navođenje na izvr?enje samoubistva. Lekar koji na neprihvatljiv na?in reaguje u izvesnim situacijama mo?e da se tereti za krivi?no delo navođenja na samoubistvo.

Motivi za samoubistvo su ?injenice koje teraju na izvr?enje samoubistva, ili ?injenica koju samoubica ose?a kao povod i smatra kao razlog za uni?tenje sopstvenog ?ivota. Motivi samoubistva u direktnoj su sprezi sa op?tim i psihi?kim stanjem, sa uslovima ?ivota i op?tim dru?tvenim okru?enjem. Samoubistvo nikad nema samo jedan uzrok. Naj?e??i pretpostavljeni motiv samoubijanja su razli?iti psihi?ki poreme?aji. Motivi samoubistva u direktnoj su sprezi sa uslovima ?ivota i op?tim dru?tvenim okru?enjem, i zato samoubistvo predstavlja ozbiljan dru?tveni problem, a naro?ito u okviru psihijatrijske prakse. [7]

Smrt je kao i rađanje sastavni i neraskidivi deo ?ivota, koja neumitno dolazi i zato je neophodno olak?ati je i u?initi ?to dostojanstvenijom. Pitanje je da li legalizacija eutanazije i sam ?in eutanazije omogu?avaju dostojanstvenu smrt. Podrazumeva se da se lekari i ?itavo dru?tvo zala?u i bore za dostojanstven kraj ?ivota, jer u odnosu jednog dru?tva prema smrti pokazuje se i odnos prema ?ivotu. [2]

Naj?e??i argumenti koji navode zagovornici potpomognutog samoubistva (eutanazije) su:

?ekspir je ovim re?ima branio samoubice

?Ako smo doterani od neprijatelja do ponora, zar nije bolje da sami sko?imo u njega nego da nas neprijatelj gurne u ponor“.

  • svetinja ljudskog ?ivota (argument koji ?esto koriste i protivnici eutanazije),
  • individualna autonomija,
  • pravo na izbor,
  • pravo da se ne trpi bol i patnja,
  • pravo da se ne bude izlo?en poni?avanju,
  • pravo na dostojanstvo, privatnost i na u?ivanje u ?ivotu [2] .

Pravna regulativa na globalnom nivou [ уреди | уреди извор ]

Pravna regulativa na globalnom nivou
   Samoubistvo uz pomo? lekara je legalno
   Legalizovano sudskom presudom, ali ne i zakonski
   Samoubistvo uz pomo? lekara je nezakonito

Zakoni o potpomognutom samoubistvu razlikuju se od dr?ave do dr?ave. U nekim su jasni, u nekim nejasni, a u mnogim dr?avama i ne postoje. Nejasno definisano u krivi?nom zakonu pomaganje u izvr?enju samoubistva, ne zna?i da to delo ne podle?e krivi?noj odgovornosti. U ve?ini dr?ava potpomognuto samoubistvo, jeste krivi?no delo koje se izjedna?ava sa ubistvom ili ubistvom iz nehata.

Dobrovoljna eutanazija je legalizovana u Holandiji (2002. godine), u Belgiji (2002. godine), Luksemburgu (2008.), [8] i Kanadi (2016. godine). [9] Potpomognuto samoubistvo, u kome pacijent mora da preduzme poslednju akciju (za razliku od dobrovoljne eutanazije), legalizovano je u Kanadi, Holandiji, Luksemburgu, ?vajcarskoj i delovima Sjedinjenih Dr?ava.

Samoubistvo uz pomo? lekara je legalno u nekim zemljama, pod određenim okolnostima, uklju?uju?i Austriju , [10] [11] Belgiju , [12] Kanadu , [13] Luksemburg , [13] Holandiju , [14] Novi Zeland , [15] ?paniju , [16] ?vajcarsku , [17] i delove Sjedinjenih Ameri?kih Dr?ava ( Kalifornija , [18] Kolorado , [19] Havaji , [20] Mejn , [21] Montana, [22] Nju D?erzi , [23] Novi Meksiko , [24] Oregon , [25] Vermont , [26] Va?ington [27] i Va?ington DC [28] ) i Australiji ( Kvinslend , [29] Ju?na Australija , [30] Tasmanija , [31] Viktorija [32] i Zapadna Australija [33] ). Ustavni sudovi Kolumbije , [34] [35] Nema?ke [36] i Italije [37] legalizovali su potpomognuto samoubistvo, ali njihove vlade jo? nisu donele zakone niti regulisale tu praksu.

SAD [ уреди | уреди извор ]

Dr?ave SAD u kojima je zakonom dozvoljeno potpomognuto samoubistvo (crno), dozvoljeno nakon sudske odluke (plavo), zabranjeno (crveno)

U Sjedinjenim Dr?avama postoje zakoni o umiranju koji su ograni?eni na te?ko bolesne odrasle osobe u Oregonu, Montani, Va?ingtonu, Vermontu, Havajima, Kaliforniji, Koloradu i Va?ingtonu D.C. [38] Zakoni zahtevaju da pacijentovi ku?ni lekari potvrde mentalnu kompetentnost. Oregon je prva dr?ava Sjedinjenih Dr?ava koja je legalizovala potpomognuto samoubistvo, dono?enjem akta pod nazivom ?Dostojanstvena smrt“ (?Death With Dignity Act) , ?to je postignuto putem glasanja 1994. godine. Zakon je usvojen na građansku inicijativu nakon dva glasanja u Oregonu. [39]

?vajcarska [ уреди | уреди извор ]

Trenutni status potpomognutog samoubistva u Evropi:
   Samoubistvo uz pomo? lekara je legalno
   Legalizovano sudskom presudom, ali ne i zakonski
   Potomognuto samoubistvo nije legalno

?vajcarska je jo? 1941. godine legalizovala samoubistvo uz pomo? ili bez pomo?i lekara. Iako ne zabranjuje strancima da na njenoj teritoriji izvr?e eutanaziju, oni moraju da imaju ?vrste razloge za to, kao ?to su: neizle?iva bolest, ozbiljno mentalno oboljenje ili da pate od neizle?ive klini?ke depresije.

Tu vrstu pomo?i strancima u ?vajcarskoj pru?a organizacija ?Dignitas“, koja nudi usluge eutanazije u posebno pripremljenim prostorijama po ceni od 4000 evra ( Fenomen pru?anja ovakvih usluga u ?vajcarskoj je dobio i ime ?samoubila?ki turizam“. [2]

Belgija [ уреди | уреди извор ]

U Belgiji je zakon o asistiranom samoubistvu donet 2002. godine. Iako zakon dozvoljavava eutanaziju, on ne defini?e metode izvođenja eutanazije. Zakon dopu?ta odraslim osobama ?ije je zdravstveno stanje beznade?no i koje trpe nepodno?ljiv fizi?ki i psihi?ki bol, koji se ni na koji na?in ne mo?e umanjiti da tra?e dobrovoljnu eutanaziju. [2]

Velika Britanija [ уреди | уреди извор ]

U Velikoj Britaniji, po zakonu o samoubistvu iz 1961. godine, samoubistvo nije smatrano krivi?nim delom, ali za pru?anje pomo?i pri samoubistvu drugog lica moglo se dobiti i 14 godina zatvora. Za pokretanje postupka na sudu, bila je potrebna dozvola Predsednika Javnog Tu?ila?tva u Londonu. U periodu od 1936. do 2003. godine Parlamentu je podneto osam nacrta zakona i amandmana, sa ciljem da se u zakone unesu izmene koje bi dozvoljavale ubrzanu smrt. Debate su vođene na relaciji pristalica i protivnika eutanazije, da bi 1996. godine Dom Lordova izdao priru?nik na osnovu konsultacija sa sudijama, kojim se reguli?u procedure u slu?ajevima zahteva za eutanaziju. Najva?nije iz tog priru?nika je: da je u svim slu?ajevima, neophodno je prvo dobiti dozvolu Suda . [2]

Australija [ уреди | уреди извор ]

Australijska dr?ava Viktorija legalizovala je asistirano samoubistvo nakon vi?e od 100 sati te?ke parlamentarne debate, koja je trajala dva dana i dve no?i. Viktorija je prva australijska dr?ava koja je to odobrila, ovu vrstu samoubistva uz ograni?enje da samoubica mora imati najmanje 18 godina, kao i da mu je prognozirano manje od ?est meseci ?ivota. Pacijenti, takođe, moraju da ?ive u Viktoriji najmanje 12 meseci i da pre toga da budu zdravog razuma i prisebni.

Osobe koje boluju od bolesti kao ?to je multipleks skleroza imaju pravo da tra?e smrtonosno sredstvo, ako lekari ka?u da im je ostalo jo? 12 meseci ?ivota. Zakon stupa na snagu 2019. godine.

Srbija i zemlje biv?e Jugoslavije [ уреди | уреди извор ]

U zakonima Republike Srbije i zemalja iz okru?enja (nastalih na teritoriji biv?e Jugoslavije), eutanazija, navođenja na smoubisto i pomaganje u samoubistvu se na skoro istovetan na?in tretira. Krivi?ni zakon Republike Srbije (KZ RS, 2006.), u Posebnom delu i XIII glavi, ?lanom 117 i ?lanom 119 defini?e kaznene mere u slu?aju li?avanja ?ivota iz samilosti, kao i navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu.

?lan 117.

Ko li?i ?ivota punoletno lice iz samilosti zbog te?kog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izri?it zahtev, kazni?e se zatvorom od ?est meseci do pet godina.

?lan 119.

(1) Ko navede drugog na samoubistvo ili mu pomogne u izvr?enju samoubistva, pa ovo bude izvr?eno ili poku?ano, kazni?e se zatvorom od ?est meseci do pet godina.

(2) Ko drugom pomogne u izvr?enju samoubistva pod uslovima iz ?lana 117. ovog zakonika, pa ovo bude izvr?eno ili poku?ano, kazni?e se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3) Ko delo iz stava 1. ovog ?lana u?ini prema maloletniku ili prema licu koje se nalazi u stanju bitno smanjene ura?unljivosti, kazni?e se zatvorom od dve do deset godina.

(4) Ako je delo iz stava 1. ovog ?lana u?injeno prema detetu ili prema neura?unljivom licu, u?inilac ?e se kazniti po ?lanu 114. ovog zakona (od jedne do osam godina).

(5) Ko surovo ili ne?ove?no postupa sa licem koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti, pa ono usled takvog postupanja izvr?i ili poku?a samoubistvo koje se mo?e pripisati nehatu u?inioca, kazni?e se zatvorom od ?est meseci do pet godina

Kaznena politika [ уреди | уреди извор ]

Iako su eutanazija i samoubistvo, akti slobodne volje ?oveka koji je zbog o?uvanog stanja svoje svesti ovla??en da raspola?e svojim ?ivotom, tako ?to ga mo?e uni?titi na odgovaraju?i na?in, samoubistvo se u najve?em broju modernih zakonodavstava ne ka?njava, dok se, eutanazija, i potpomognuto samoubistvo, izuzimaju?i nekoliko izuzetaka ili zemalja u kojima je zakonski legalizovano, smatra zabranjenom radnjom i kvalifikuje se kao privilegovano ili obi?no ubistvo, koje objektivno predstavlja zlo?in. [2]

Zdravstveni kriterijumi [ уреди | уреди извор ]

U zdravstvene kriterijkume neophodne za potpomognuto samoubistvo, koje su propisale zemlje u kojima je ovaj oblik eutanazije dozvolje, naj?e??e spadaju:

  • Pacijent trpi neizdr?ljive bolove i nema nikakve nade da ?e do?i do pobolj?anja.
  • Zahtev za samoubistvo mora biti dobrovoljan.
  • Zahtev mora da postoji.
  • Zahtev mora da je na?injen bez uticaja drugih osoba, psihijatrijske bolesti ili lekova.
  • Pacijent mora biti u potpunosti obave?ten o svom stanju, mogu?nostima i perspektivi.
  • Najmanje jedan nezavisni lekar op?te prakse mora biti konsultovan, koji se sla?e sa uslovima prethodno iznetim.
  • Pacijent mora biti star najmanje 18 godina.
  • Samoubistvo mora biti izvr?eno u prisustvu doktora i na odgovaraju?i na?in. [2]

Suprotstavljeni stavovi [ уреди | уреди извор ]

Komitet za ljudska prava Ujedinjenih Nacija nije ubeđen da holandski sistem, iako se smtra jednim od najboljih mo?e da spre?i zloupotrebe, kao ?to je pritisak koji se vr?i na pacijenta da izvr?i eutanaziju. To UN potvrđuju brojkama, jer je u Holandiji u;

  • 2003. godini registrovano 1.815 slu?ajeva eutanazije,
  • 2007. godine 2.098 slu?ajeva,
  • 2008. godine 2.331 slu?aj,
  • 2009. godine 2.636 slu?ajeva. [2]

Porast potpomognutih samoubistava u Holandiji navode na zabrinutost, a protivnicima eutanazije to je dalo jo? jedan dokaz da je legalizacijom eutanazije do?lo do uru?avanja Sistema palijativne nege.

I zato protivnici eutanazije i potpomognutog samoubistva smatraju da bi legalizovanje tih postupaka povelo dru?tvo opasnim putem, gde bi pre ili kasnije ubijanje starih ili depresivnih ljudi postalo legalno, kao i onih koji nisu mentalno sposobni da tra?e da im se prekine ?ivot. Na osnovu Holandskog iskustva tvrde da ?za?titni mehanizmi” ne ?tite ugro?ene kategorije bolesnika i da se u savremenoj medicine promovi?u ti postupci samo iz ekonomskih razloga, kao na?in smanjenja tro?kova u zdravstvu. Takođe pori?u da je potajna eutanazija ?iroko rasprostranjena u klini?koj medicinskoj praksi, na osnovu nekoliko objavljenih studija, te zato urgiraju da zbrinjavanje u domovima i odgovaraju?e le?enje pru?e moralno prihvatljive odgovore na te?ko?e koje se ponekad javljaju u procesu umiranja. [40] [2]

Jedan od argumenata protiv eutanazije i asistiranog samoubistva je i to ?to lek za neizle?ivu bolest od koje neko boluje mo?e biti otkriven i da ta ?injenica ne treba da obeshrabri mnoge pacijente da se bore za sopstveni ?ivot.

Vidi jo? [ уреди | уреди извор ]

Izvori [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Janssen, Andre (2002). ?The New Regulation of Voluntary Euthanasia and Medically Assisted Suicide in the Netherlands”. Int J Law Policy Family. 16 (2): 260?269.
  2. ^ а б в г д ? е ж з и Mirjana ?ivkovi?, Pravo na ?ivot i pravo na smrt, Doktorska disertacija, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, Univerzitet Privredna Akademija u Novom Sadu, Novi Sad, 2016,
  3. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. ?Асистира?е при суициду по закону о активно? еутанази?и: Позови доктора ради самоубиства” . www.rts.rs . Приступ?ено 2021-11-02 .  
  4. ^ Hedberg, M.D., MPH., Katrina (6. 3. 2003). ?Five Years of Legal Physician-Assisted Suicide in Oregon” . New England Journal of Medicine . 348 (10): 961?964. PMID   12621146 . doi : 10.1056/NEJM200303063481022 .  
  5. ^ ?Suicide, Key facts” . SZO, 02. 08. 2018 . Приступ?ено 30. 11. 2018 .  
  6. ^ Nikoli? D, Dimitrijevi? D. Zadesi, samoubistva, ubistva. Nasilna smrt u Jugoslaviji 1950-2000. Beograd: Ars Libri; 2000.
  7. ^ Stankovi?, A., Sredovi?, V., Stijepovi?, D., & Alempijevi?, đ. [2007]. Motivi izvr?enja samoubistava . Medicinski podmladak, 58(1-2), 75-79.
  8. ^ Julien Ponthus (20. 2. 2008). ?Luxembourg parliament adopts euthanasia law” . Reuters .  
  9. ^ ?Supreme court gives Parliament 4-month extension on doctor-assisted dying law” . 15. 1. 2016 . Приступ?ено 28. 2. 2016 .  
  10. ^ ?G 139/2019-71. 11. Dezember 2020” (PDF) .  
  11. ^ ?Sterbeverfugungsgesetz; Suchtmittelgesetz, Strafgesetzbuch, Anderung” .  
  12. ^ ?28 MEI 2002. ? Wet betreffende de euthanasie / 28 MAI 2002. ? Loi relative a' l'euthanasie” (PDF) .  
  13. ^ а б ?Bill C-14. An Act to amend the Criminal Code and to make related amendments to other Acts (medical assistance in dying)” .  
  14. ^ ?Wet toetsing levensbeeindiging op verzoek en hulp bij zelfdoding” .  
  15. ^ ?End of Life Choice Act” .  
  16. ^ ?Ley Organica 3/2021, de 24 de marzo, de regulacion de la eutanasia” .  
  17. ^ ?Swiss Criminal Code” .  
  18. ^ ?End of Life Option Act” .  
  19. ^ ?Colorado End-of-Life Options Act” .  
  20. ^ ?Our Care, Our Choice Act” (PDF) .  
  21. ^ ?Death with Dignity Act” .  
  22. ^ Baxter v. State, 2009 MT 449 Архивирано на са?ту Wayback Machine (18. фебруар 2020), 224 P.3d 1211, 354 Mont. 234 (2009).
  23. ^ ?Medical Aid in Dying for the Terminally Ill Act” .  
  24. ^ ?Elizabeth Whitefield End-of-Life Options Act” (PDF) .  
  25. ^ ?Death with Dignity Act” .  
  26. ^ ?Patient Choice and Control at End of Life Act” . 23. 11. 2016.  
  27. ^ ?Death with Dignity Act” .  
  28. ^ ?District of Columbia Death with Dignity Act of 2016, D.C. Law 21-182” .  
  29. ^ ?Voluntary Assisted Dying Bill 2021” (PDF) .  
  30. ^ ?Voluntary Assisted Dying Bill 2020” .  
  31. ^ ?End Of Life Choices (Voluntary Assisted Dying) Bill 2020 (30 of 2020)” . Архивирано из оригинала 23. 05. 2021. г . Приступ?ено 02. 01. 2022 .  
  32. ^ ?Voluntary Assisted Dying Act 2017” .  
  33. ^ ?Voluntary assisted dying” .  
  34. ^ ?Sentencia C-239/97” .  
  35. ^ ?Sentencia T-970/14” .  
  36. ^ ?Zum Urteil des Zweiten Senats vom 26. Februar 2020” .  
  37. ^ ?Sentenza n. 242/2019” (PDF) .  
  38. ^ ?D.C. physician-assisted suicide law goes into effect” . The Washington Times. 18. 2. 2017 . Приступ?ено 16. 4. 2018 .  
  39. ^ ?Frequently Asked Questions ? About the Death With Dignity Act” . Oregon Health Authority.  
  40. ^ Korljan E. (2012.), Evropska konvencija o ljudskim pravima i pravo na ?ivot , doktorska disertacija, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, str. 176-187.

Literatura [ уреди | уреди извор ]

  • Gunther Jakobs: Totung auf Verlangen, Euthanasie und Strafrechtssystem . Bayerische Akademie der Wissenschaften, Munchen 1998.
  • Anselm Winfried Muller: Totung auf Verlangen ? Wohltat oder Untat? Kohlhammer-Verlag, Stuttgart 1997.
  • Christian Tenthoff: Die Strafbarkeit der Totung auf Verlangen im Lichte des Autonomieprinzips . Duncker & Humblot, Berlin 2008.

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

Molimo Vas, obratite pa?nju na va?no upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja) .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Potpomognuto_samoubistvo&oldid=27834990 ”