цви?о мазалица
Цви?о Мaзалица
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1917-06-01 ) 1. ?ун 1917.
Место ро?е?а	Ча?авица , код Бос. Новог , Аустроугарска
Датум смрти	27. август 1988. ( 1988-08-27 )  ( 71 год. )
Место смрти	Београд , СР Срби?а , СФР ?угослави?а
Професи?а	во?но лице
Породица
Супружник	Даница Мазалица
Делова?е
Члан  КП?  од	фебруара 1942.
Учеш?е у ратовима	Априлски рат Народноослободилачка борба
Служба	?угословенска во?ска НОВ и ПО ?угослави?е ?угословенска народна арми?а 1941 ? 1973 .
Чин	генерал-ма?ор
Херо?
Народни херо?  од	24. ?ула 1953 .
Одликова?а

Цви?о Мазалица ( Ча?авица , код Босанског Новог , 1. ?ун 1917 ? Београд , 27. август 1988 ), учесник Народноослободилачке борбе , генерал-ма?ор ?НА и народни херо? ?угослави?е .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е 1. ?уна 1917 . године у селу Ча?авица , код Босанског Новог . Основну школу ?е завршио у родном селу, а потом ?е у Ба?а Луци 1932 . године завршио два разреда Ниже по?опривредне школе. Након тога се вратио у родно село и бавио се зем?орад?ом . ^[1]

У Априлском рату 1941 . године учествовао ?е као во?ник ?угословенске во?ске , након чи?е капитулаци?е се самоиници?ативно вратио ку?и и на та? начин избегао зароб?ава?е. У свом месту ?е дочекао почетак устанка у Босанско? кра?ини , па се након свега пар дана 30. ?уна 1941. године придружио устаничким снагама. Почетком септембра 1941. године ?е био постав?ен за десетара , а 17. октобра за водника у Новско? чети Првог кра?ишког партизанског одреда . ^[1]

Новембра 1941. године, приликом напада на оклопни воз у селу Рачани, извео ?е сво? први херо?ски подвиг ? ускочио ?е у воз и разоружао два непри?ате?ска во?ника. Остали борци, охрабрени поступком свог командира пошли су у напад. Оклопни воз ?е том приликом био уништен, а запле?ена велика количина ратног матери?ала. Недуго потом, приликом напада на село Аги?е , децембра 1941. године, наоружан бомбама ?е упао у усташко утвр?е?е и уништио га, чиме ?е знатно допринео разби?а?у усташке одбране. ^[1]

Као ?едан од на?истакнути?их бораца Првог кра?ишког одреда, 10. фебруара 1942. године ?е био прим?ен у чланство Комунистичке парти?е ?угослави?е (КП?). Убрзо након тога ?е био постав?ен за политичког комесара чете у Првом кра?ишком одреду, а 15. марта ?е био постав?ен за комесара чете у Првом ударном бата?ону. ^[1]

Приликом напада Првог кра?ишког партизанског одреда на Будимли? ?апру , код Санског Моста , 14. марта 1942. године, Цви?о ?е упао у центар непри?ате?ске одбране и у веома тешким условима омогу?ио униште?е непри?ате?ског упоришта. Након формира?а Прве кра?ишке ударне бригаде , као ?едан од истакнути?их бораца, био ?е постав?ен, 27. ?уна 1942. године, за заменика команданта бата?она, а кра?ем децембра исте године за команданта бата?она. На то? дужности посебно се истакао у нападу Прве кра?ишке бригаде на аеродром Ра?ловац , код Сара?ева , у но?и 10/11. августа 1943. године. Цви?о се том приликом са сво?им бата?оном привукао до самог аеродрома и запалио и уништио неколико непри?ате?ских авиона. ^[1]

Са Првом кра?ишком бригадом учествовао ?е у многим борбама у Босанско? кра?ини, централно? и источно? Босни , Сан?аку , Црно? Гори , Срби?и и на Сремском фронту. Од Штаба Пете кра?ишке дивизи?е био ?е ма?а 1943. године похва?ен за умешно руково?е?е у борбама и руше?е моста на реци Босни , код Как?а . Приликом преласка Прве кра?ишке бригаде преко Романи?е , 26. децембра 1943. године, на путу од Пала према Устипрачи , непри?ате?ске снаге су изненада напале бата?он ко?и се кретао у колони. Цви?о ?е тада с куриром и ?едним борцем легао у снег и из заклона пружио отпор непри?ате?у, не дозво?ава?у?и му да пресече колону. Истог дана, приликом одмора бата?она у селу Реновици, непри?ате?ске снаге су поново покушале да разби?у бата?он. Цви?о ?е тада сво?ом присебнош?у средио ста?е, ме?у изнена?еним борцима и повео их у противнапад у ко?ем ?е непри?ате? био одби?ен. ^[1]

За заменика команданта Прве кра?ишке бригаде био ?е постав?ен 25. фебруара 1944. године. На путу ка Срби?и, априла 1944. године, сам ?е прихватио борбу с непри?ате?ем, како би спасио бата?он. У борбама за ослобо?е?е Аран?еловца , септембра 1944. године ?е за?едно с групом минера извео минира?е зграде Новог зда?а и тиме омогу?ио униште?е из кога су немачко-четничке снаге пружале ?ак отпор, чиме ?е дат знатни допринос ослобо?е?у града. Након ослобо?е?а Београда , кра?ем новембра 1944. године био ?е постав?ен за команданта Прве кра?ишке ударне бригаде, ко?у ?е предводио у борбама на Сремском фронту . ^[1]

Кра?ем марта 1945. године ?е био повучен с фронта и упу?ен на школова?е, када ?е завршио Виши официрски курс при Генералштабу ?А. Септембра 1945. године ?е био постав?ен за команданта Тре?е црногорске бригаде, ко?а ?е била у саставу Шесте црногорске дивизи?е Корпуса народне одбране ?угослави?е (КНО?), с ко?ом ?е учествовао у униште?у непри?ате?ских остатака. Вишу во?ну академи?у ?НА завршио ?е 1951 . године, Школу га?а?а зема?ске арти?ери?е 1954 , а Курс оператике ?НА 1964 . године. Извесно време налазио се на дужности начелника Школског центра Противваздушне одбране . Пензионисан ?е децембра 1973 . године у чину генерал-ма?ора ?НА . ^[1]

Умро ?е 27. августа 1988 . године у Београду . Сахра?ен ?е у Але?и народних херо?а на Новом гроб?у у Београду .

Носилац ?е Партизанске споменице 1941. и других ?угословенских одликова?а , ме?у ко?има су ? Орден за во?не заслуге са великом звездом , Орден партизанске звезде са сребрним венцем , Орден братства и ?единства са сребрним венцем , Орден заслуга за народ са сребрним зрацима , Орден за храброст и Орден за во?не заслуге са златним мачевима . ^[2] Орденом народног херо?а ?е одликован 24. ?ула 1953 . године. ^[1]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Ко ?е ко у ?угослави?и . Београд. 1957.  
• Народни херо?и ?угослави?е том I . Београд: Народна к?ига. 1982.