Бошко Карали?

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
бошко карали?
Бошко Карали?
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1919-01-10 ) 10. ?ануар 1919.
Место ро?е?а Бистрица , код При?едора , Кра?евство СХС
Датум смрти 30. новембар 1987. ( 1987-11-30 )  ( 68 год. )
Место смрти Ба?а Лука , СР Босна и Херцеговина , СФР ?угослави?а
Професи?а во?но лице
Делова?е
Члан  КП?  од октобра 1942 .
Учеш?е у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО ?угослави?е
?угословенска народна арми?а
1941 ? 1955 .
Чин потпуковник
Херо?
Народни херо?  од 25. септембра 1944 .

Одликова?а
?угословенска одликова?а :
Орден народног хероја Орден братства и јединства са златним венцем Орден партизанске звезде са сребрним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден за храброст Партизанска споменица 1941.
инострана одликова?а:
Партизански крст
Партизански крст

Бошко Карали? ( Бистрица , код При?едора , 10. ?ануар 1919 ? Ба?а Лука , 30. новембар 1987 ), учесник Народноослободилачке борбе , потпуковник ?НА и народни херо? ?угослави?е .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен 10. ?ануара 1919 . године у Бистрици , код При?едора . Потиче из сиромашне породице, ко?а му ни?е могла омогу?ити ни основно школова?е, ве? ?е у девето? години почео са родите?има да ради на по?опривредним пословима. Све до 1940 . године, када ?е позван на одслуже?е во?ног рока, радио ?е као надничар код иму?ни?их се?ака.

Во?ску ?е служио у пешади?ском пуку у Си?у , а почетком 1941 . године ?е прекомандован у Словени?у на ?угословенско-итали?анску границу, где га ?е затекао почетак Априлског рата , 6. априла 1941. године. После капитулаци?е ?угословенске кра?евске во?ске , с ?ош неколико другова кренуо ?е ку?и у Босанску кра?ину . На том путу су их ухапсиле усташе и спровеле у логор Керестинец , у близини Загреба . После два месеца боравка у логору, успео ?е да побегне и до?е у родно место.

Народноослободилачка борба [ уреди | уреди извор ]

?ула 1941 . године, када ?е избио оружани устанак на Козари , за?едно са сво?им мла?им братом ?е ступио у партизанску чету под командом Милорада Ми?атови?а . Пошто ?е скоро половина бораца ове чете била ненаоружана, прве акци?е су биле диверзантског типа ? руше?е пруге и кида?е комуникаци?а, као и напади на ма?е посаде во?ника приликом ко?их ?е зароб?авано оруж?е и муници?а. Прве ве?е акци?е су биле напад на непри?ате?ску посаду на прузи изме?у Ива?ске и Пискавице . На?пре као бомбаш , а касни?е и као пушкомитра?езац, истицао се сво?им ?унаштвом, посебно у борбама у Петровом Га?у , Козарцу и Гугоново? главици и др.

Када ?е 21. ма?а 1942 . године формирана Прва кра?ишка ударна бригада , Бошко ?е постао ?ен борац и с бригадом учествовао у свим борбама, све до кра?а рата. Као пушкомитра?езац, учествовао ?е у многим борбама ? на Бранковцу и Пискавици , затим код Добр?ина , К?уча и Санице . Посебно се истакао током офанзиве на Козару , ?уна 1942. године, када ?е у борби на Пискавици, с ?ош четири борца, уништио усташки бункер и заробио три пушкомитра?еза. Током лета и ?есени 1942. године, истакао се у борбама на Купресу , Мрко?и? Граду , ?а?цу и др. За сво?е заслуге до дотадаш?о? борби, октобра 1942. године ?е прим?ен у чланство Комунистичке парти?е ?угослави?е (КП?) и постав?ен за десетара .

Током Биха?ке операци?е , новембра 1942. године, у борби код Босанског Новог заробио ?е 30 усташа и домобрана , а код При?едора убио 25 немачких во?ника. Током 1943 . године, истакао се у борбама бригаде у источно? Босни и у борбама код Как?а , Фо?нице и Подлуговима . Августа 1943. учествовао ?е у нападу на аеродром у Ра?ловцу , код Сара?ева , када су уништена 34 непри?ате?ска авиона. Посебно се истакао у борби приликом преласка пруге Кремна ? Биоска , у близини Ужица , када ?е као командир чете, на?пре учествовао у гура?у зароб?ених немачких тенкова на на?виши брег, а потом у униште?у непри?ате?ских бункера. Често ?е непри?ате?у ?вра?ао“ ве? бачене бомбе , а у току борби приликом ствара?а мостобрана код Ба?ине Баште , ?една ?вра?ена бомба“ му ?е експлодирала у руци. Тада ?е био теже ра?ен, али ?е одбио да напусти ?единицу и оде на лече?е. У борби с четницима на Копаонику , сам ?е заробио групу од 12 четника. У завршним операци?ама за ослобо?е?е ?угослави?е , унапре?ен ?е у команданта дивизиона Прве ко?ичке бригаде, ко?а ?е за?едно са ?единицама Шесте личке пролетерске дивизи?е ? Никола Тесла “, учествовала у пробо?у Сремског фронта , априла 1945 . године. Потом ?е био заменик команданта бригаде у време жестоких борби код Сотина , Товарника , Мале Вашице и Шида .

Послератни период [ уреди | уреди извор ]

После ослобо?е?а ?угослави?е , остао ?е у професионално? во?но? служби и обав?ао ?е разне дужности у ?угословенско? народно? арми?и (?НА), али ?е због нарушеног здрав?а пензионисан 1955 . године, у чину потпуковника ?НА.

Преминуо ?е 30. новембра 1987 . године у Ба?о? Луци .

Носилац ?е Партизанске споменице 1941. и других ?угословенских одликова?а , ме?у ко?има су ? Орден братства и ?единства првог реда , Орден партизанске звезде другог реда , Орден заслуга за народ другог реда и Орден за храброст . Одлуком Председништва Антифашистичког ве?а народног ослобо?е?а ?угослави?е (АВНО?), 25. септембра 1944 . године, ?е ме?у првим борцима НОВ и ПО? , одликован Орденом народног херо?а и добио зва?е народног херо?а ?угослави?е .

Од иностраних одликова?а, истичу се Партизански крст НР По?ске , за учеш?е у спасава?у 120 По?ака , и Меда?а отачаствене во?не 1944/45. НР Бугарске . [1]

Подигнуте су му две спомен-бисте, ?една у родно? Бистрици, а друга на Тргу палих бораца у Ба?о? Луци, поред споменика палим борцима . [1]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]