Пале
су
градско насе?е
и с?едиште
истоимене општине
, ?едне од шест општина
града Источно Сара?ево
у
Републици Српско?
,
БиХ
. Према коначним подацима
пописа становништва 2013. године
, у насе?еном м?есту Пале укупно ?е пописано 12.569 лица.
[1]
Општина Пале заузима површину од 492,8 km². То ?е градска општина града
Источно Сара?ево
. Налази се у котлини изме?у
Романи?е
и
?ахорине
, а кроз градско насе?е протиче ри?ека
Ми?ацка
. Административно ?е поде?ена у 10 м?есних за?едница, са 63 насе?ена м?еста у ко?има, према прелиминарним подацима
пописа становништва из 2013. године
, борави 22.282 лица.
[2]
Данас су Пале универзитетски, туристички и културни центар Републике Српске. У Палама се налази православна
црква Успе?а Пресвете Богородице
основана почетком 20. ви?ека,
[3]
као и римокатоличка
Црква Светог ?осифа на Палама
.
Географски положа? и клима
[
уреди
|
уреди извор
]
Подруч?е општине Пале ?е изразито планинског карактера, са надморском висином од 624 до 1.916 м. На?нижа тачка ?е на 624 м
надморске висине
, на западно? страни општине, гд?е се спа?а?у па?анска и мокра?ска
Ми?ацка
.
Средиш?и дио општине Пале заузима па?анска котлина, см?ештена изме?у планинских масива:
?ахорине
са ?уга, Госине са истока,
Романи?е
са с?евероистока,
Озрена
са с?евера и с?еверозапада и
Требеви?а
са запада. С?едиште општине ?е у граду Пале. Пале су см?ештене у само?
котлини
, ко?а са прибреж?ем заузима површину од око 8,5 km². См?ештене су на
надморско? висини
од 820 м.
Пале су према географско-природним особинама одавно познате као климатско ?ечилиште и излетиште. ?епота околине, чист ваздух и близина ски?ашких терена на ?ахорини представ?а?у природну диспозици?у и реалну основу за разво? туризма.
Претежан дио површине општине сачи?ава шумско зем?иште (64%), а свега (36%) по?опривредно и остало зем?иште.
Пале су почетком прошлог ви?ека биле тек ?едно ембрионално насе?е, или тачни?е село, из ко?ег ?е се под утица?ем одре?ених друштвено-истори?ских околности постепено развити гради? Пале као с?едиште истоимене општине у
Републици Српско?
.
Подруч?е ко?е обухвата општина Пале било ?е д?елимично насе?ено, в?ероватно од раног праистори?ског периода. Изгледа да становништву мла?ег каменог доба (неолит) и потребама тадаш?ег степена привреде (почеци сточарства и примитивне зем?орад?е), шумовито подруч?е и на?нижи ди?елови Пала - Па?анска котлина са надморском висином преко 800 м нису нарочито одговарали па су и археолошки налази из тог периода врло ри?етки.
Нешто више налаза из праистори?е потиче из гвозденог доба у подруч?има око
Мокрог
на с?еверу, те око Лозника и Или?ака на истоку са насе?има и утврдама градинског типа ко?и припада?у халштатско? култури
Гласиначког по?а
.
Подруч?е Пала представ?ало ?е одуви?ек важну саобра?а?ну спону изме?у запада и истока, т?. сара?евске котлине и ри?еке
Дрине
. Кроз ова? кра? су пролазиле дви?е знача?не античке комуникаци?е. ?едну ?е представ?ао трговачки пут преко Мокрог и Романи?е, а другу пут долином ри?еке
Праче
на Ра?ен, Горажде и да?е. Остаци ових путева д?елимично су сачувани, као и остаци римских гра?евина у селима Миоши?и и Или?ак, заним?иви прим?ерци грчке керамике и ври?едни нумизматички налази грчке провени?енци?е, из чувених трговачких насе?а античког доба Apollonia и Dyrrachion (Драч) из
2. ви?ека
при?е нове ере, што говори о знача?у и ври?едности овог простора у античком добу.
Грб
Павлови?а
Феудални пос?ед
Павлови?а
, ко?и су спадали у ред на?крупни?ег босанског племства, протезао се од Врхбосне (данаш?е
Сара?ево
) на западу до
Добруна
на истоку. Родоначелник Павлови?а ?е Павле Раденови?, ко?и ?е осим нас?едног пос?еда држао
Градину код Пала
,
Ходид?ед
,
Ми?ацки град
,
Борач код Меси?а
,
Павловац код Праче
,
Павловац код Сара?ева
, као и рудник
Олово
,
Треби?е
и дио
Конавала
са
Цавтатом
. На том простору одви?ала се врло жива трговина изме?у дома?их ?уди и
Дубровника
, а главно трговачко средиште био ?е гради? Прача, ко?и ?е играо важну посредничку улогу у трговини оловом. Павле Раденови? уби?ен ?е у ме?усобном обрачуну феудалаца у Кра?ево? Сут?есци код Високог
1415
. године. ?егов мла?и син,
Радослав Павлови?
(1420 ? 1421) продао ?е Дубровнику дио
Конавала
и ратовао с ?им око
Цавтата
.
Остаци Градине Павлови?а у Гор?им Палама
Када су се након смрти босанског кра?а Твртка I Котромани?а (
1391
) развиле борбе за босански при?есто, Павлови синови, пред опаснош?у да им ?ихови противници, босански феудалци, не отму и распарча?у насли?е?ену област, обратили су се за помо? непоузданим савезницима Турцима. Због неслоге ме?у босанским великашима, босанска сред?ов?ековна држава ускоро се претворила у трагичну позорницу унутраш?их сукоба, ко?е су
Турци
, као непри?ате?и сред?ов?ековне хриш?анске Босне, в?ешто подстицали и користили за сво?е осва?ачке ци?еве.
Падом Босне под турску власт (
1463
) област Павлови?а поди?е?ена ?е у 11 нахи?а, а ци?ело подруч?е Турци су, према имену рани?их господара Павлови?а назвали Вила?ет Павли.
У првом турском попису становништва, 1468/69. године м?есто Пале по?ав?у?е се у облику необичног турског назива Bogazi Yumru као с?едиште ?едне од 11 нахи?а.
Нахи?а
Bogazi Yumru ?е обухватала шест села а два од ?их била су см?ештена у па?анском по?у. ?едно ?е Bogazi Yumru а друго Подгра?е.
Падом Босне под турску власт, српски народ се нашао у на?тежем ропству, експлоатисан и понижен. Не посто?е никакви подаци о урбанизаци?и подруч?а Пала у турском периоду. ?едино ?е варошица Прача задржала сво? трговачки знача?, па и изв?естан процват, све до великог пожара и епидеми?е куге у 18. ви?еку.
Назив Вила?ет Павли за ово подруч?е источне Босне одржао се све до почетка
19. ви?ека
. У то доба ово насе?е се почи?е називати ? Пале. Под тим именом уби?ежено ?е на ?едно? карти из 1877. године, али ?е и ци?ели кра? оби?ежен као Пале.
Пале почетком 20. века
Прве децени?е 19. ви?ека нагов?ештавале су дубоку кризу Османског царства, ко?а се испо?авала у два политички и соци?ално потпуно различита см?ера.
Турска
се тих година озби?но суочила с низом национално ? ослободилачких покрета и соци?алних револуци?а потлачених народа, а с друге стране са устанцима и отпором муслиманског племства ко?е се одупирало свим покуша?има реформи и ?ача?у централистичких тенденци?а.
Према попису становништва из 1895. године, Пале су, са околним селима, имале укупно 483 становника. Од тога бро?а, 440 становника жив?ело ?е од по?опривреде и с?ече шуме, а 27 од службе. Индустри?ски разво? ?е повукао за собом и разво? терци?арних д?елатности. Отвара?у се трговачке рад?е, гостионице и друге услужне д?елатности.
У фебруару
1907
. године започела ?е са радом прва Основна школа на Палама. То ?е била конфесионална школа, ко?ом ?е управ?ао Црквено-школски одбор Православне цркве на Палама. Она ?е без икаквих обавеза примила у сво?е школске клупе и д?ецу других в?ероиспови?ести, тако да ?е поред православне д?еце, Српску народну основну школу у Палама поха?ало и двадесеторо католичке и ?евре?ске д?еце, чи?и су родите?и били запослени ве?ином као квалификовани радници у па?анско? пилани.
Према службеним подацима аустроугарске управе за Босну и Херцеговину, на Палама су ве? 1879. године посто?але дви?е европски уре?ене пилане, а ?ихови производи су чекали да буду транспортовани за Сара?ево цестом чи?а ?е изград?а тада била у току. Када ?е изградила стратешки важну
же?езничку пругу Сара?ево-Вишеград
(1905. године),
Аустроугарска
?е имала у виду и ?ен велики привредни знача?. Тада су Пале добиле сво?у же?езничку станицу, а шумарство и индустри?ска прерада дрвета нови разво?ни подстица?. То ?е имало за пос?едицу ве?е улага?е страног капитала у привредни разво? па?анског кра?а. Тако ?е 1912. године у
Подграбу
отворена велика пилана у власништву итали?анске фирме ??узепе Фелтринели и компани?а“ из Милана, док ?е на Палама радила пилана са пет гатера у власништву фирме ?Задик с. Финци“. Ова фирма ?е на субмиси?ско? лицитаци?и 1911. године добила право на двадесетогодиш?у експлоатаци?у шумског подруч?а Романи?а ? Мокро, с годиш?им етатом од 10.000 m³ четинара и 13.250 m³ буковине. Године 1913. фирма ?Задик с. Финци“ продала ?е пиланско постро?е?е на Палама грчко? фирми ?Грчко друштво за трговину и индустри?у дрвета у Атини“ ? Фили?ала Пале, а 1914. године прени?ела на ?у и уговор о експлоатаци?и.
Аустроугарска во?ска у Палама
Изби?а?е
Првог св?етског рата
1914
. године омело ?е грчку фирму у прово?е?у пословних планова, па ?е непосредно након завршетка рата напустила сво?е послова?е у Босни и зак?учила аранжман са Васом Тодорови?ем, предратним управником ?ихове пилане на Палама, ко?ем ?е препустила пиланско постро?е?е на Палама у уговорно подруч?е Романи?а ? Мокро, с тим да им се исплата врши сукцесивно испоруком дрвене гра?е.
Почетком Првог св?етског рата, посли?е с?а?не поб?еде на
Церу
, српска во?ска ?е на захт?ев савезника, почетком септембра 1914. године форсирала ри?еке Саву и Дрину и продрла на територи?у Аустроугарске. Аустроугарска команда ?е одмах са дви?е арми?е прешла у контраофанзиву и борбе су се поново прени?еле на територи?у Срби?е. Да би везале дио непри?ате?ских снага и олакшале положа? сво?е главнине на основном правцу непри?ате?ског напада, црногорска во?ска и Ужички одред Српске во?ске извршили су почетком октобра 1914. године продор у правцу Сара?ева и избили на подруч?е Романи?е. Тада су ди?елови црногорске во?ске ушли у Пале, а ?ихове патроле и претходнице до Коз?е ?упри?е надомак Сара?ева. Пошто се црногорска во?ска ускоро морала пову?и ве?и дио српског становништва са подруч?а Пала повлачи се за?едно са во?ском. Сви они ко?и нису усп?ели поб?е?и, били су изложени суровим репресали?ама шуцкора (аустроугарска нерегуларна милици?а). Пале су потпуно спа?ене и опустошене, а на же?езничко? станици Пале, на Каловитим брдима и Корану подигнута су в?ешала. Об?ешена су 54 чов?ека, док ?е дио затеченог становништва прот?еран у концентрациони логор. Знатан бро? сеоских породица из Праче, Ви?ара, Бу?а, Подграба, Врхпраче, Горови?а, Хоточине, Гласинца, Подромани?е и Сочица заустав?ен ?е од аустроугарских во?ника и шуцкора на путу према Дрини, пошто нису усп?ели да се на ври?еме евакуишу преко моста у Горажду. Из те групе на ?абуци ?е одмах издво?ено 48 одраслих мушкараца, ко?и су стри?е?ани. ?ихове жене и д?еца одведени су у логор.
Кра? Првог св?етског рата затекао ?е Пале потпуно опустошене. Ме?утим, пром?ена политичких прилика, слом Аустроугарске Монархи?е и ствара?е за?едничке ?угословенске државе ? Кра?евине ?угослави?е, омогу?иле су да се приступи обнав?а?у порушених насе?а и подиза?у привреде. Основу привредног разво?а Пала, као и рани?е, чине природне особине па?анског кра?а, а при?е свега шумско богатство. Разво? па?анског насе?а убрзале су и пово?не саобра?а?не везе са Сара?евом, ко?е се постепено претварало у снажан индустри?ски центар. Године 1928. Пале су постале с?едиште општине. Године 1939. на подруч?у па?анске општине радило ?е 14 пилана, ко?е су годиш?е обра?ивале више од 90.000 кубних метара тесане гра?е. Убрзани привредни разво? утицао ?е на пове?а?е бро?а становника. У периоду од 1921. до 1931. године бро? становника се пове?ао са 2.382 на 11.103.
Тридесетих година 20. ви?ека у ужем ди?елу Пала концентрисало се ве? 40 до 50 зграда, а 1935. године Пале су добиле савремени водовод са извора ри?еке
Ми?ацке
.
Тада се ос?етио и снажни?и полет на по?у образова?а становништва и у разво?у културног и спортског живота на Палама. Обнав?ане су старе и отваране нове школе. Средиште културног живота на Палама био ?е Дом жртава Првог св?етског рата, сагра?ен у ?есен 1928. године. У оквиру Дома налазила се велика гимнастичка дворана са свим потребним гимнастичким справама, а с времена на ври?еме у ?о? су одржаване разне приредбе и забаве. Знача?ну улогу у културном животу м?еста имале су аматерска драмска група, те фолклорна секци?а.
Културно и спортско друштво ?Соко“ заслужно ?е за масовно ук?учива?е омладине у спортски живот. У оквиру Друштва посебно се ?егу?у гимнастичке, ритмичке и слетске в?ежбе. Па?ански соколи са усп?ехом учеству?у на слетским в?ежбама у
Загребу
, ?уб?ани и
Прагу
. Године 1934. основан ?е Фудбалски клуб ?Вихор“. Изгра?ено ?е фудбалско игралиште. Исте године основан ?е Смучарски клуб и изгра?ена прва смучарска скакаоница са дрвеном конструкци?ом.
Одмах након Првог св?етског рата на локалитету Каловита брда на Палама отворено ?е д?еч?е опоравилиште, првих дана зграда за ратну сирочад.
[4]
Ту су углавном боравила д?еца сара?евских основних школа, ко?у ?е Д?еч?и антитуберкулозни диспанзер упу?ивао на ?едном?есечни опоравак, с обзиром да су Пале и рани?е биле познате као климатско ?ечилиште са чистим планинским ваздухом. У том периоду Пале су добиле и прву здравствену установу ? амбуланту ?Соколске здравствене задруге“, библиотеку са читаоницом и друге садржа?е.
У четврто? децени?и 20. ви?ека Пале ве? има?у изглед малог, али ли?епо уре?еног м?еста. Знатан бро? интелектуалаца, као и богати?их и утица?ни?их ?уди из Сара?ева и других кра?ева зем?е, изградио ?е на Палама сво?е ?етниковце. Ме?у ?има су се посебно истицали: Перо Сли?епчеви?, професор Скопског универзитета и к?ижевни критичар, ?ован Крши?, к?ижевни критичар, Милутин ?а?ушеви?, управник Сара?евског позоришта, и доктор Теодор Живанови?. Ме?у власницима
вила
било ?е доста ?екара и банских чиновника, ук?учу?у?и и самог бана Дринске бановине Велимира Попови?а. Ови ?уди утицали су сво?им ауторитетом да се Палама као насе?еном м?есту посвети више паж?е.
Ме?утим, овакав тренд привредног и културног разво?а Пала био ?е грубо прекинут изби?а?ем Другог св?етског рата и нападом фашистичких снага на ?угослави?у
6. априла
1941. године. Око 50 ?емачких, итали?анских и ма?арских дивизи?а наишле су на слаб и неорганизован отпор ?угословенске во?ске. Посли?е заузима?а Загреба и Београда, ?емачке и итали?анске снаге су напредовале према централним ди?еловима ?угослави?е и у правцу ?адранске обале. ?угословенска врховна команда узалудно ?е покушавала да успостави контролу над дога?а?има и спри?ечи потпуно расуло ?угословенске во?ске.
15. априла
1941. године ?емачке оклопне и моторизоване дивизи?е заузеле су Сара?ево и на Палама заробиле ?угословенску Врховну команду. Убрзо након тога, опуномо?еници Врховне команде потписали су 17. априла у Штабу ?емачке Друге арми?е у Београду безусловну капитулаци?у. Краткотра?ни Априлски рат довео ?е до потпуног распада ?угослави?е, ко?а ?е била распарчана на више ме?усобно потпуно одво?ених административних ди?елова. На територи?и Хрватске, Босне, Херцеговине и Срема ?емачка и итали?анска влада створиле су такозвану Независну Државу Хрватску и на власт довеле усташе на челу са Антом Павели?ем.
Први потез усташких власти на Палама било ?е скрнав?е?е Православне цркве и руше?е споменика жртвама Првог св?етског рата. Све рад?е трговаца Срба биле су одмах реквириране и предате симпатизерима усташког покрета. Натпис на Дому жртава Првог св?етског рата, написан позла?еним словима, оби?ен ?е чеки?има, а споменик жртвама испред Цркве изва?ен ?е и потпуно уништен. Бивши Дом жртава Првог св?етског рата претворен ?е у усташку поста?у у ко?о? се налазила и канцелари?а таборника. На ци?елом простору те квислиншке државе ?едан од главних ?ених политичких ци?ева било ?е прово?е?е геноцида према ?евре?има и Србима, па су се и локалне усташе на Палама трудиле да не заостану у ?иховом прово?е?у.
На овакве поступке усташких власти народ Романи?е и па?анског кра?а, у но?и изме?у 31. ?ула и 1. августа 1941. године, одговорио ?е подиза?ем оружаног устанка. Усташке власти и ?емачка окупациона сила узалуд су масовним одмаздама и терором покушавали да га угуше. Средином новембра 1943. године у акци?и одмазде над цивилним становништвом усташе су побиле више од 100 становника села Раковца, о чему и данас св?едоче два споменика ? ?едан у Криводолима, а други на Раковцу. За ври?еме НДХ страдало ?е у масовним поко?има усташа и српско становништво Врхпраче, Ви?ара, ?еловаца и других м?еста.
У току Другог св?етског рата на подруч?у општине Пале страдало ?е око 1.200 цивила, док ?е у ослободилачко? борби против фашизма погинуло више од 350 бораца.
Посли?е Другог св?етског рата, м?есто и општина Пале, захва?у?у?и великом пожртвова?у и напорима становништва, постепено улазе у савремену фазу свог привредног и друштвеног разво?а. Године 1946. на м?есту старе пилане подигнута ?е нова, ко?а ?е годиш?е обра?ивала 25.000 кубних метара пиланске обловине и запош?авала 320 радника, од ко?их ?е 170 радило у пилани, а 150 у шуми, на с?ечи и отпреми дрвета. Године 1952. изград?ом Во?но-ремонтног завода на Корану, привреда Пала ?е добила први знача?ни?и об?ект металне индустри?е, ко?и ?е у периоду од 1952. до 1960. године запош?авао 300 ? 400 радника. Разво? металне индустри?е подстакао ?е миграциона крета?а (досе?ава?е). Ничу нова стамбена насе?а, град Пале се просторно шири и повезу?е са насе?ем Коран. Године 1968. Во?но-ремонтни завод Коран улази у корпораци?у металне индустри?е ?ФАМОС“ и организу?е се као предузе?е металне индустри?е ?Фамос ? Коран“. Ова интеграци?а довела ?е до усп?ешног усва?а?а нових разво?них програма производ?е ди?елова мотора, м?е?ача и возила. Кра?ем осамдесетих година, у предузе?у ?Фамос“ Коран радило ?е 2.000 радника. Отворене су дви?е нове фабрике: Фабрика за производ?у турбокомпресора и Фабрика за производ?у ди?елова мотора ОМ-360.
У периоду гра?анског рата 1992. до 1995. године, Пале су биле привремена при?естоница Републике Српске. Ту су се налазиле политичке и правне институци?е: Влада и ?ени органи, Скупштина Републике Српске и др. У исто ври?еме, Пале су биле и знача?ан културни и информативни центар, с низом културно-информативних институци?а, као што су Новинска агенци?а
СРНА
, Српска Радио-Телевизи?а (сада
Радио-Телевизи?а Републике Српске
са с?едиштем у
Ба?о? Луци
).
Носиоци разво?а на подруч?у Па?анске општине су индустри?а, шумарство, угостите?ско-туристичке д?елатности и трговина. Због географских и климатских карактеристика подруч?а, д?елатност по?опривреде ?е слаби?е разви?ена. По завршетку ратних де?става, почео ?е разво? и у области гра?евинарства, а нарочито у области мале привреде.
Индустри?ски разво? на Па?анско? општини углавном ?е ори?ентисан на металну, дрвну и текстилну индустри?у.
Ски?а?е на ?ахорини
Подруч?е општине Пале сво?им природним условима погоду?е разво?у угостите?ско-туристичке привреде. Врло ?е привлачан за туристе Олимпи?ски центар
?ахорина
, са прекрасним теренима за
ски?а?е
, гд?е зимска сезона тра?е пет м?есеци. Смучарима и другим туристима сто?и на располага?у више од 20 km добро уре?ених стаза за алпско смуча?е повезаних са седам жичара и шест ски-лифтова, савремена ски-школа и ски-сервис.
Осим погодности за зимски туризам, општина Пале располаже и изврсним условима за
ловни
туризам, са изванредним ловиштима повезаним магистралним, регионалним и шумским путевима, као и ловачким домовима.
Од природних знаменитости, на?знача?ни?а ?е
пе?ина Орловача
, ко?а ?е уре?ена за туристичке пос?ете. У пе?ини Орловача су прона?ени остаци пе?инског медв?еда (Ursus spelaeus), као и инсект из породице Coleoptera.
[5]
На Палама се налази ве?и бро? културних институци?а као што су:
На Палама се редовно одржава?у културне манифестаци?е:
На Палама д?елу?у и четири факултета у саставу
Универзитета
у
Источном Сара?еву
:
Економски
,
Филозофски
,
Правни
и
Факултет за физичку културу
.
Разво? спорта у општини Пале ?е почео тридесетих година 20. ви?ека, када се Па?ани почи?у озби?ни?е бавити спортским активностима. У почетку су то били ски?а?е и фудбал, да би данас имали 27 регистрованих спортских клубова. Пале су с?едиште
фудбалског клуба Романи?а
.
Пале су град ски?а?а ?ер ?е из овог града на Зимским олимпи?ским играма до сада наступало 16 спортиста, а ?ихова имена су урезана у "Олимпи?ску паху?ицу" ко?а се налази у средишту "Олимпи?ског парка" у Палама.
Спортска дворана Пеки
Пале
Пале убрзано раде на разво?у спортске инфраструктуре, па ?е у Палама 27. августа 2012. године отворена ?една од на?модерни?их дворана у
Босни и Херцеговини
Спортска дворана Пеки
. Дворана се састо?и од велике и мале дворане, укупне површине око 16.000 m², а може да прими 2.360 гледалаца.
На Палама се редовно одржава?у спортске манифестаци?е:
Према проц?ени миграционих крета?а и резултата рани?их пописа становништва, на Палама ?е 1985. године жив?ело 5.000 становника, а на читаво? територи?и општине 16.000. Предратне демографске прогнозе, на бази про?екци?а плана просторног разво?а, предви?але су да ?е град Пале 2000. године имати 9.400 становника, а 2015. године 14.500, док би становништво општине у том периоду порасло на 28.000. Иако ?е просторни разво? био привремено заустав?ен за ври?еме и непосредно након рата 1992 ? 1995. године, у град и општину Пале доселио се велики бро? Срба ко?и су изб?егли из Сара?ева, па ?е укупан бро? становника општине, према пос?ед?ем попису, достигао 20.909 становника. На Палама се налазе 4 факултета на ко?има студира око 6.000 студената, па Пале са разлогом носе епитет ?Града младости“.
- ^
Муслимани се данас из?аш?ава?у као
Бош?аци
.
|
|---|
| Насе?ена м?еста
| | |
|---|
| М?есне за?еднице
| |
|---|