Ова? чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-са?тове) кориш?ене за ?егову израду, али ?егови извори нису на??асни?и зато што има премало извора ко?и су унети у сам текст . Молимо вас да побо?шате ова? чланак тако што ?ете додати ?ош извора у сам текст (инла?н референци).

Хуан Карлос I
Хуан Карлос I
Лични подаци
Пуно име	Хуан Карлос Алфонсо Виктор Мари?а од Бурбона и Бурбона ? Две Сицили?е
Датум ро?е?а	( 1938-01-05 ) 5. ?ануар 1938.   ( 86 год. )
Место ро?е?а	Рим ,   Кра?евина Итали?а
Породица
Супружник	Софи?а од Грчке
Потомство	Елена од Бурбона и Грчке , Кристина од Бурбона и Грчке , Филип VI од Шпани?е
Родите?и	Хуан Мари?а де лас Мерседес од Борбона и Орлеана
Династи?а	Бурбони
Кра? Шпани?е
Период	22. новембар 1975 . ? 19. ?ун 2014 .
Претходник	Франсиско Франко (Шеф државе) Алфонсо XIII
Наследник	Филип VI
Потпис	[[File: |frameless|upright=0.72|alt=]]
Монограм шпанског кра?а Хуана Карлоса Првог Грб шпанског кра?а Хуана Карлоса Првог

Хуан Карлос I од Бурбона ( шп. Juan Carlos Alfonso Victor Maria de Borbon y Borbon-Dos Sicilias ; Рим , 5. ?ануар 1938 ) ?е бивши шпански кра? ко?и ?е после смрти диктатора Франсиска Франка ( 20. новембра 1975 ) имао пресудну улогу у успостав?а?у демократског поретка у Шпани?и . ^[1] Био ?е проглашен за кра?а 1975. године, након Франкове смрти, а касни?е ?е био признат за кра?а и симбол националног ?единства као и легитимног наследника истори?ске династи?е, у складу са Уставом ко?и ?е потвр?ен на народном референдуму 6. децембра 1978. године, а ступио на снагу 27. децембра исте године. Током Франкове болести, вршио ?е дужност шефа државе .
Дана 2. ?уна 2014 . године на?авио ?е абдикаци?у у корист сина Фелипеа после 39 година владавине. Повукао се из ?авног живота 2019. године. ^[2]

У савремено? Шпани?и ?е миш?е?е о ?ему поде?ено. Док му се припису?у знатне улоге у прево?е?у Шпани?е у демократи?у после Франкове смрти, и смиреност после државног удара током 1980-их, непосредно пред абдикаци?у ?е у ?авност избило и неколико ?егових приватних и корупционашких скандала.

Младост и доби?а?е титуле Принца од Астури?е [ уреди | уреди извор ]

Хуан Карлос ?е унук Алфонса XIII и син Дон Хуана од Борбона и Батенберга ( шп. Don Juan de Borbon y Battenberg ) и Мари?е де лас Мерседес од Борбона и Орлеана ( шп. Dona Maria de las Mercedes de Borbon y Orleans ), принцезе две Сицили?е, буду?их грофова од Барселоне ^[3] . Кра? ?е ро?ен у Риму, у току изгнанства кра?евске породице ко?а ни?е живела у Шпани?и од проглаше?а друге Републике 1931 . године ^[4] . Крстио га ?е кардинал секретар Ватикана, монси?ор Еугенио Пачели, буду?и папа Пи?е XII ^[3] . Када ?е Хуан Карлос имао три године, ?егов отац, дон Хуан, постао ?е шеф кра?евске ку?е након што се свргнути кра?, Алфонсо XIII, одрекао сво?их династичких права непосредно пред сво?у смрт ^[3] .

Кра?евска породица ?е живела прво у Риму , а затим у Лозани у Шва?царско? да би се коначно 1946 . након завршетка Другог светског рата тра?но настанили у Есторилу , у Португали?и ^[3] . Принц Хуан ?е имао велику же?у да ?егов син стекне образова?е у Шпани?и, па ?е због тога у ?едном сусрету са генералом Франком успео да постигне дозволу диктатора да Хуан Карлос отпочне школова?е у Шпани?и. Године 1945. принц Хуан ?е об?авио проглас под називом Манифест из Лозане у ком оштро критику?е Франков режим. То ?е био разлог што ?е Франко, уместо дон Хуана, прогласио Хуана Карлоса сво?им наследником након што ?е прокламовао Закон о насле?у на месту шефа државе, ко?и ?е Шпани?у дефинисао као кра?евство ко?е ?е било тренутно без кра?а, и у ком ?е шеф државе, то ?ест он, Франсиско Франко био де факто регент ^[3] .

Хуан Карлос ?е у Шпани?у стигао са 10 година и отпочео школова?е у Мадриду и Сан Себасти?ану у школи ?Сан Исидро“ ко?у ?е завршио 1954 , да би касни?е школова?е наставио на Во?но? академи?и у Сарагоси (1955?1957), Поморско? школи у Понтеведри (1957?1958) и Ваздухопловно? академи?и Сан Хави?ер у Мурси?и (1958?1959). Школова?е младог принца ?е надгледао генерал Карлос Мартинез де Кампос и Серано, во?вода од Тореа ( шп. Carlos Martinez de Campos y Serrano, duque de la Torre ), према директном Франковом налогу ^{[3] [4]} .

Године 1956 . у Есторилу трагично ?е погинуо мла?и брат Хуана Карлоса пого?ен залуталим метком из пишто?а ко?и ?е према званичном саопште?у кра?евске ку?е, чистио Хуан Карлос, ко?и ?е тад био на одсуству ^{[3] [4]} .

Године 1961 . дипломирао ?е ме?ународно право и економи?у на Универзитету Комплутенсе у Мадриду, а 14. ма?а 1962 . године у Атини склопио ?е брак са грчком принцезом, Софи?ом Олденберг и Гелф ( шп. Sofia Oldenburg y Guelph ) ^[3] . Након свадбеног путова?а, пар се настанио у мадридско? палати Зарзуела у ко?о? и данас живи кра?евска породица.

Дана 22. ?ула 1969 . године Кортеси су прогласили Хуана Карлоса Франковим наследником на месту шефа државе у зва?у кра?а и са привременом титулом принца Шпани?е. Следе?ег дана Хуан Карлос ?е положио заклетву на верност шефу државе, т?. диктатору Франку, и добио ?е чинове бригадног генерала пешади?е и ваздухопловства, као и контраадмирал морнарице ^[3] .

Дана 15. ?уна 1971 . године био ?е проглашен замеником шефа државе у случа?у болести или одсуства. Франко ?е постав?а?е Хуана Карлоса на место шефа државе об?аснио као ?успостав?а?е“ а не као ?рестаураци?у“ бурбонске монархи?е, ?ер ?е сматрао да ?е после ?егове смрти Хуан Карлос наставити политичко-правну шему режима ко?и ?е успостав?ен во?ним пучем од 18. ?ула 1936. Да би ?асно раздво?ио франкистичку монархи?у од либералне, Франко ?е Хуану Карлосу доделио титулу принца Шпани?е уместо традиционалне титуле принца од Астури?е ко?у су носили а и дан данас носе наследници шпанског престола ^[3] .

Ова? период ?е био на?тежи период у животу Хуана Карлоса. С ?едне стране, демократска опозици?а у Шпани?и, ко?о? су припадале и присталице ?еговог оца, презрела га ?е ?ер га ?е сматрала Франковом марионетом, а с друге стране ?е навукао мрж?у на?твр?е лини?е франкиста ко?и су сум?али (и не без разлога) да млади принц га?и та?не планове за рестаураци?у либералне монархи?е. Како би поткопала углед Хуана Карлоса, екстремна десница ?е почела да подржава принчевог брата од стрица, Алфонса од Бурбона и Дампи?еа , ко?и ?е у?едно био и муж Франкове унуке, Мари?е дел Кармен Мартинез Бордиу ^[3] .

Владавина [ уреди | уреди извор ]

Франко ?е именовао Хуана Карлоса као свог наследника на месту шефа државе. Ту функци?у Хуан Карлос ?е вршио привремено у два наврата, због Франкове болести, изме?у 19. ?ула и 2. септембра 1974. и од 30. октобра до 20. новембра 1975. године ^[3] . Након Франкове смрти (20. новембра 1975), положио ?е заклетву да ?е поштовати Принципе народног покрета , ко?има се гарантовало одржа?е политичког система ко?е ?е успоставио Франко. Ме?утим, он ?е искористио те законе како би промовисао референдум о политичко? реформи на ком се 94% гласача из?аснило за политичке реформе, чиме ?е отпочео процес Шпанске транзици?е ка демократи?и . Шпански кортеси су га прогласили кра?ем Шпани?е као Хуана Карлоса I од Шпани?е, 22. новембра 1975. године ^[4] , а на престо ?е ступио 27. новембра исте године ^[3] . Дана 14. ма?а 1977. Хуан Карлосов отац, гроф од Барселоне, пренео ?е на свог сина династичка права и управу над Кра?евском ку?ом, након што се Хуан Карлос обавезао да ?е поново успоставити демократи?у у Шпани?и ^[3] . На та? начин ?е поново успостав?ена истори?ска кра?евска династи?а у Шпани?и, а Хуан Карлосово на?мла?е дете, Фелипе, 1. новембра 1977. постао ?е наследник круне и носилац титуле принца од Астури?е, према закону из 1830. године по ком традиционално право на насле?е престола има мушко дете иако има стари?е пунолетне сестре.

Таком ?егове владавине, проглашен ?е нови шпански Устав ко?и дефинише кра?еве функци?е, и према ком ?е Шпани?а парламентарна монархи?а са западноевропским моделом скупштине. Устав ?е одобрен референдумом од 6. децембра 1978. године, а ко?и ?е кра? одобрио 27. децембра исте године.

?едан од на?тежих момената с ко?има се суочио кра? Хуан Карлос био ?е неуспели покуша? во?ног пуча 23. фебруара 1981. године, познат као ? 23-Ф “. Тог дана, током проглаше?а кандидата за место председника владе, Леополда Калва Сотела, цивилна гарда (шпанска жандармери?а) упала ?е у скупштину и заузела ?е под во?ством потпуковника Антони?а Техера ( шп. Antonio Tejero ). У исто време, у Валенси?и , генерал-пуковник Ха?ме Миланс дел Боск ( шп. Jaime Milans del Bosch ) извео ?е тенкове на улицу, а било ?е и других инцидената, као заузима?е студи?а шпанске ТВЕ у месту кра? Мадрида , Прадо дел Ре?.

Иако су се пучисти ?асно из?аш?авали да све што раде раде у име кра?а, кра? се по?авио на телевизи?и и ?асно се оградио од превратника, што ?е веома подигло углед самог кра?а ме?у оним политичким секторима ко?и су до тада сум?ичаво гледали на монархи?у као вид владавине. Санти?аго Кари?о, тадаш?и генерални секретар Комунистичке парти?е Шпани?е, следе?ег дана ?е из?авио: ?Данас смо сви монархисти!“ Након овог инцидента, монархи?а се коначно консолидовала у Шпани?и.

Председници владе Шпани?е у току владавине Хуана Карлоса I [ уреди | уреди извор ]

1. Карлос Ари?ас Наваро ( шп. Carlos Arias Navarro ; 1974?1976)
2. Адолфо Суарез ( шп. Adolfo Suarez Gonzalez ; 1976?1981)
3. Леополдо Калво-Сотело ( шп. Leopoldo Calvo-Sotelo y Bustelo ; 1981?1982):
4. Фелипе Гонзалез шп. Felipe Gonzalez Marquez ; 1982?1996)
5. Хосе Мари?а Аснар ( шп. Jose Maria Aznar Lopez ; 1996?2004):
6. Хосе Луис Родригез Запатеро ( шп. Jose Luis Rodriguez Zapatero ; 2004-2011)
7. Мари?ано Рахо? Бре? ( шп. Mariano Rajoy Brey ; 2011?2014); наставио службу до 2018. под Фелипеом VI

Титуле [ уреди | уреди извор ]

Кра? Хуан Карлос I ?е директни потомак многих познатих европских владара из различитих зема?а, као на пример цара Светог римског царства , Карла V , француског кра?а Лу?а XIV и кра?ице У?еди?еног Кра?евства, Виктори?е .

Садаш?и Устав Шпани?е поми?е монархи?у као ?Круну Шпани?е“ ( шп. Corona de Espana ), а уставна титула монарха ?е ?кра?/кра?ица Шпани?е“ ( шп. rey/reina de Espana ). Ме?утим, Устав тако?е дозво?ава употребу других, истори?ских титула ко?е припада?у шпанско? монархи?и, али не специфику?е ко?е. Супротно уобича?еном миш?е?у, дуга листа титула ко?а садржи преко 20 кра?евстава и других ентитета ни?е у званично? употреби нити се користи у шпанско? дипломати?и. Заправо, никад ни?е ни била у употреби у ово? форми, с обзиром да реч ?Шпани?а“ никад ни?е била део те листе пре франкистичког периода када ?е та листа била у званично? употреби.

Шпани?а, ко?а се ни?е поми?ала ме?у титулама више од три века, симболизована ?е дугом листом ко?а ?е почи?ала ?Кра? Касти?е, Леона, Арагона...". Ова? феудални стил ?е послед?и пут званично употреб?ен 1936. године именова?ем титула Изабеле II од Шпани?е пре него што ?е постала уставни монарх.

Списак титула:

1. Кра? Шпани?е, Касти?е, Леона, Арагона, две Сицили?е (односи се на Напу? и Сицили?у), ?ерусалима, Наваре, Гранаде, Толеда, Валенси?е, Галици?е, Ма?орке, Севи?е, Сардини?е , Кордобе, Корсеге, Мурси?е, Менорке, Хаена, Алгарвеса, Алжира, Гибралтара, Канарских острва, Источних и Западних Инди?а, острва и копна океана.
2. Надво?вода од Аустри?е
3. Во?вода од Бургунди?е, Брабантеа, Милана, Атине и Неопатри?е.
4. Гроф од Хабзбурга, Фландри?е, Тирола, Руси?она и Барселоне.
5. итд. ^[5]

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

Породица [ уреди | уреди извор ]

Супружник [ уреди | уреди извор ]

име	слика	датум ро?е?а
Кра?ица Софи?а		2. новембар 1938 .

Деца [ уреди | уреди извор ]

име	слика	датум ро?е?а	супружник
Елена од Бурбона и Грчке		20. децембар 1963 .	Ха?ме де Марихалар , брак разведен
Кристина од Бурбона и Грчке		13. ?ун 1965 .	И?аки Урдангарин
Фелипе од Бурбона и Грчке		30. ?ануар 1968 .	Летици?а, принцеза од Астури?е

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Принц од Астури?е
• ¿Por que no te callas?

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Званични веб са?т шпанске кра?евске ку?е (?език: шпански)
• Especial diario "El Pais" sobre Juan Carlos I (?език: шпански)
• Especial diario "ABC" sobre Juan Carlos I (?език: шпански)
• Кра? полаже заклетву (?език: шпански)