Уставобраните?и

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Уставобраните?и су били носиоци борбе против самовлаш?а кнеза Милоша Обренови?а . Залагали су се за доноше?е устава и закона ко?им ?е Милошева власт бити ограничена и успели су да се изборе за доноше?е Турског устава а потом и за Милошево (1839) и Михаилово (1842) одступа?е с престола.

Буна против кнеза Михаила ко?у ?е у лето 1842. предводио Тома Вучи? Периши? , завршила се победом уставобраните?а и проглаше?ем Александра Кара?ор?еви?а за кнеза. Пошто су довели Александра Кара?ор?еви?а , они су у на?ве?о? мери владали зем?ом за време ?егове владавине. Носиоци уставобраните?ског режима су били: Тома Вучи? Периши? , Аврам Петрони?еви? , Сто?ан и Алекса Сими? , Милутин и Или?а Гарашанин . Они су покушавали да изграде сво? национални програм, што доказу?е Начертани?е Или?е Гарашанина. За време ?ихове владавине уведен ?е ?едан бирократски и олигархи?ски режим, остали су упам?ени по максими: власт ?е тутор а народ пупила . Уставобраните?и су сматрали да обичан народ ни?е дово?но образован, т?. да му недоста?е политичка свест да управ?а собом, па да зато они мора?у да науче народ како се влада без ?иховог пристанка или против ?ихове во?е. За време уставобраните?а об?ав?ено ?е Гарашаниново Начертани?е , донет ?е Гра?ански законик и спроведена ?е реформа судства и школства. Уставобраните?и су помагали српски покрет у ?ужно? Угарско? у рату против Ма?ара, а на Париском конгресу су добили гаранци?е Великих сила .

Уставобраните?и су били познати ?уди, бирократе, трговци и други ко?и су се супротстав?али Милошево? аутократско? владавини. Желели су да успоставе владавину права ко?им би заштитили сопствене интересе. Уставобраните?и су наглашавали владавину права, ве?е економске слободе и напредак образова?а. Они нису били демократе нити егалитаристи . [1]

Период владавине уставобраните?а од 1842. до 1858. ?е био обележен константном борбом за власт са кнезом Александром. За време уставобраните?а Државни савет ?е засенио мо? кнеза Александра Кара?ор?еви?а и скупштине ко?а се само ?едном састала. [2] Уставобраните?ски режим ?е окончан на Светоандре?ско? скупштини и повратком на власт кнеза Милоша Обренови?а.

Ци?еви [ уреди | уреди извор ]

Уставобраните?има називамо странку ко?а ?е изво?евала Устав из 1838. године , оборила кнеза Милоша 1839, а Михаила 1842. године. На ?ихов престо довела ?е Кара?ор?евог сина Александра и под ?еговим именом владала Срби?ом до 1858. године. Уставобраните?ски режим поклапа се углавном са владавином кнеза Александра. Во?е покрета били су: Тома Вучи? Периши? , Аврам Петрони?еви? , бра?а Сими?и, Алекса и Сто?ан , Милутин Гарашанин и ?егов син Или?а . Назив ?уставобраните?и“ на себе су узели ?ош током борбе са кнезом Милошем. Говорили су да се не буне против кнеза, ве? да од ?ега бране устав. Ме?утим, во?е уставобраните?а, попут Вучи?а, нису били никакви реформатори. Он ?е знао да диже буну, али не и шта се треба радити након буне. Због тога му ?е при?атни?е било у опозици?и. Сличних особина био ?е и кнез Александар. Иза ?их се, ме?утим, крио нов нарашта? ко?и тражи реформе и не жели да чу?е за кнежев апсолутизам . Ова? нарашта? одрастао ?е под Милошевом, а не под турском владавином. Стари?е генераци?е нису тражиле ништа више од тога да ?има не влада турски паша. Оне су лако подносиле Милошев деспотизам сматра?у?и да ?е он много ма?е зло од живота под дахи?ама или Суле?ман-пашом Скоп?аком . Нови нарашта? о томе ?е знао само из прича. Реформаторске иде?е, дакле, не потичу од во?а уставобраните?а, ве? од Срба из Аустри?е. Они су насто?али да се изборе за обезбе?е?е приватног живота гра?ана (правним нормама) и да ограниче власт кнеза. Обренови?евци су били присталице династи?е Обренови? . Они након 1839. године нису ?единствени, ве? се деле на присталице свргнутог кнеза и присталице ?еговог сина Михаила. Слаба страна ове политичке стру?е била ?е та што нису имали воде?у личност, ве? су се осла?али на Милоша (ко?и ?е био ван зем?е) и Михаила. ?еврем Обренови? ни?е имао великог утица?а у Намесништву [3] .

Уставобраните?и током владавине кнеза Милоша [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Милош Обренови?
Милош Обренови?

Срете?ски устав ни?е био дугог века. Руси?а и Порта нису оправдавали Милетину буну , па су кнез и Сенат претпостав?али да не?е прихватити ни Устав. Зато су послали дипломату Михаила Германа у Цариград и преко ?ега писма за Порту и Бу?етова, руског изасланика у турско? престоници. Устав ?е суспендован док Бу?етов и Порта за?еднички га испита?у и поправе. Примедбе су се очекивале до ?ур?евдана када би Скупштина поново примила изме?ени устав. Кнез ?е пред ?има бранио устав, односно био ?е спреман да прихвати бар део ?егових одредби. Бу?етов ни?е прихватио устав; Порта ?е била блажа. То ?е утицало на кнеза да донесе одлуку да суспенду?е устав, што ?е и ?ему самом одговарало. Читав терет одговорности свалио ?е на Димитри?а Давидови?а . На опозици?у ни?е смео ударити. Устав ?е коначно суспендован 11. априла.

Кнез ?е од руског посланика Бу?етова добио писмо у коме ?е ова? одобрио ?егов план за израду новог устава. Милош ?е имао спремна два уставна нацрта. Кнежеви нацрти уставне власти имали су разлике у односу на Срете?ски устав по пита?у уре?е?а врховне власти, али и нека потпуно понов?ена поглав?а. И она су састав?ена прилично брзо. Нацрт Стефана Радичеви?а давао ?е кнезу готово сву власт. Руси ша?у у Срби?у барона Петра Ивановича Рикмана да испита ста?е у зем?и због кога ?е дошло до Милетине буне. То ?е био ?егов главни задатак, док за устав ни?е имао ве?ег интересова?а, те ?е о пита?у израде устава послао извешта? Бу?етову два месеца касни?е. О доноше?у новог устава било ?е речи приликом Милошеве посете Цариграду 1835. године, али се та ствар ни?е могла решити брзо. Тако Срби?а 1835. године ни?е добила нов устав. Кнез ?е почетком лета добио обавеште?е из Петрограда да треба изменити неке делове свог нацрта. Устав Срби?е требало ?е да садржи само административне одредбе. Кнез ?е ова? акт добио на обичном парчету папира, без печата или потписа, што ?е ?асно показивало да Руси?и ни?е стало да Срби?а доби?е устав. Наредне, 1837. године, у пита?е устава умешала се и Енглеска чи?и конзул испиту?е све недостатке кнежевог режима и излаже му иде?е помо?у ко?их ?е имао да изради устав. У борбу за устав умешао се и Савет ко?и ?е стао на страну опозици?е; тако ?е Милош добио противника у на?вишо? легално? власти у зем?и. Савет ?е покренуо пита?е доноше?а устава и инсистирао на ?еговом решава?у све до доноше?а Турског устава 1838. године.

Кнез ?е покушавао да обори нови устав. Први сукоби изме?у кнежевих присталица и уставобраните?а отпочели су ве? у време припрема за об?аву Устава. Од тада до кнежевог пада они нису преста?али. Напуштен од сво?их на?ближих сарадника и при?ате?а, он се одлучио на послед?и корак да би се услободио уставобраните?а: да побуни гарнизонску во?ску и присталице у народу уз помо? свог брата ?ована Обренови?а . Ова? покуша? познат ?е као ?ованова буна . Тома Вучи? Периши? ?е био та? ко?и ?е угушио буну. Милошева абдикаци?а везана ?е за ?ованову буну. Опозици?а ?е дошла на иде?у да кнеза преко Скупштине примора на абдикаци?у, ?ер ни?е могао да се помири са уставним поретком. Вучи? ?е подстакао народ да се не разилази док се не утврди покретач буне. Вршио ?е притисак и на Савет ко?и се ни?е одмах сложио са оваквим поступцима. Притиснут Вучи?ем и народом ко?и га ?е пратио, Савет ?е позвао депутате за Народну скупштину . Она ?е одржана 12. ?уна и то ?е прва Скупштина на ко?о? кнез ни?е присуствовао. На ?о? су се чули повици да се кнез камену?е уколико не поднесе оставку. Кнез ?е решио да да оставку ?ер се налазио у безизлазно? ситуаци?и. Акт ко?им ?е препустио власт своме стари?ем сину Милану об?ав?ен ?е у Новинама србским на дан ?еговог напушта?а зем?е [4] .

Намесништво и владавина Михаила Обренови?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Друго намесништво (1868?1872)
Главни чланак: Михаило Обренови?
Михаило Обренови?

Милоша ?е на престолу наследио двадесетогодиш?и син Милан . Он ?е одавно ве? био тешко болестан од туберкулозе , те ?е одре?ено Намесништво кога су чинили Аврам Петрони?еви?, Тома Вучи? Периши? и Милошев брат ?еврем Обренови?. Милан ?е био накло?ен Милошевим противницима. Ме?утим, на престолу се ни?е успео дуго одржати. Остао ?е упам?ен као српски владар са на?кра?ом владавином. Тра?ала ?е свега 26 дана (1. ?ун ? 8. ?ул 1839.), за ко?их кнез Милан ни?е стигао да потпише ни?едан акт. Требало ?е да га наследи мла?и брат Михаило (ро?ен 1823.), али се он налазио у Влашко? код свог оца. Милош се и да?е надао да ?е се вратити на престо, па дуже време ни?е пуштао Михаила од себе. Михаило се у Срби?и по?авио тек осам месеци након смрти свога брата. За то време зем?ом ?е владало Намесништво. ?еврем ни?е имао нарочитог утица?а. Период владавине намесништва може се сматрати периодом владавине уставобраните?а, ?ер Петрони?еви? и Вучи? су представ?али во?е ове стру?е.

Михаилова владавина представ?а наставак борби обренови?евца и уставобраните?а за власт. По кнежевом доласку у Срби?у, сазвана ?е марта 1840. године Скупштина у Београду (на Топчидеру) где ?е прочитан султанов берат . Ве? ту се видео колико су уставобраните?и били утица?ни на Порти. Наиме, успели су да изде?ству?у да Михаило буде проглашен за изборног, али не и за нас?едног (како ?е предви?ено хатишерифима из 1830 . и 1833 . године и Турским уставом) кнеза. Посебним султановим актом, малолетном Михаилу (имао ?е тада 17 година) одре?ени су за саветнике Вучи? и Петрони?еви?. Под притиском народа, Петрони?еви? и Вучи? дали су оставке на положа?е саветника, а уставобраните?ски прваци беже у Београдску твр?аву и став?а?у се под пашину заштиту. Се?аци траже да се престоница премести у Крагу?евац што ?е и учи?ено. Уставобраните?и су ?ош током Михаилове владавине успели да изде?ству?у да се престоница врати у Београд (у Крагу?евцу ?е била од 25. ма?а 1840. до 7. ма?а 1841. године). Током Михаилове прве владавине одржане су две скупштине: прва марта 1840. године, а друга на Светог Или?у, 2. августа 1840. године. Повод ?е био долазак Портиног емисара Муса-ефенди?е у Срби?у (?ул) да рашчисти новонасталу сложену ситуаци?у. На Скупштини на Светог Или?у у Београду поново ?е прочитан царски берат, а народни покрети су осу?ени. Народни депутати захтевали су протерива?е уставобраните?ских првака. Због тога ?е Муса-ефенди?а повео Вучи?а, Петрони?еви?а и Милутина Гарашанина у Цариград, а остале ма?е важне прваке у Видин. Сто?ан Сими? ?е побегао у Аустри?у. ?убица и Ми?и? покушали су да врате Милоша на власт, те ?е августа 1840. године дошло до побуне Петра Или?а Пекете . Побу?еници су похватани и осу?ени. Одласком уставобраните?а из зем?е завршен ?е први период Михаилове владавине.

Ненакло?ена Михаиловом режиму, Порта ?е допустила уставобраните?ским првацима да се врате у Срби?у, на шта су ?е притискале руска и аустри?ска влада. Допуштен ?е повратак свима сем Периши?у, Сто?ану Сими?у и Милутину Гарашанину (кнез их ?е сматрао на?опасни?им противницима). Током лета се остатак уставобраните?а вра?а у Срби?у и притиска?у кнеза да врати и преосталу тро?ицу, ко?и у Срби?у долазе у проле?е 1842. године. Средином 1841. године откривена ?е ?ош ?една завера ( Га?е Вукоманови?а , брата ?убице) да се Милош врати на престо. Порта ?е на лето 1842. године послала Шекиб-ефенди?у у Београд да тражи демиси?у тро?ице министара. Кнез ?е то одбио, а у народу ?е истовремено избила буна позната као ? Вучи?ева “. Вучи?ева во?ска победоносно ?е стигла у Београд где ?е основано ?Привремено правление“ од уставобраните?ских првака Периши?а и Петрони?еви?а. Порта (Шекиб-ефенди?а) ?е прихватила нову владу. Периши? ?е сазвао Скупштину (састав?ена од уставобраните?ских присталица) ко?а ?е изабрала за новог кнеза Александра Кара?ор?еви?а. Тома Вучи? Периши? био ?е на врху сво?е политичке кари?ере.

Реакци?а страних конзула београдском паши првобитно ?е била негативна, али су касни?е променили држа?е. Француска и енглеска дипломати?а ста?ала ?е уз Порту, док су аустри?ска и руска биле промен?иве. На?важни?и ?е био став Порте ко?а ?е без резерве стала уз уставобраните?е и новембра послала берат ко?им ?е Александар потвр?ен за кнеза. Томе се енергично успротивила Руси?а. Сам цар Никола упутио ?е октобра протестно писмо султану ко?им ?е осудио преврат. Руска влада тражила ?е да се поништи Александров избор за кнеза и сазове нова скупштина. Александар ?е морао поднети оставку. Извршен ?е нов избор; Скупштина ?е поново одабрала Александра за кнеза. Руска влада прихватила ?е та? чин, али ?е влада приморана да Вучи?а и Петрони?еви?а прогна из зем?е. Ни после тога, Руси?а ни?е показивала при?ате?ско расположе?е према новом поретку [5] [6] .

Уставобраните?ски режим током владавине кнеза Александра Кара?ор?еви?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Александар Кара?ор?еви? (кнез)
Александар Кара?ор?еви?

Уставобраните?и су желели да за себе што ?аче привежу она? део се?аштва ко?и се дотле декларисао као ?ихове присталице. Због тога су дозволили народу да на Скупштини на ко?о? ?е изабран Александар изнесу сво?е же?е, ?прозбе“. Оне су углавном биле финанси?ског карактера. Изме?у осталог, захтевано ?е да се Народна скупштина саста?е редовно сваке године и утврди као сталан орган власти. Тражили су да локалне власти има?у самоуправан, патри?архални карактер. Уставобраните?и су хтели да разматра?у само же?е фискалне природе, док о осталим нису желели ни могли да им иза?у у сусрет. Скупштина ни?е одржавана све до 1848. године када ?е уставобраните?има поново била потребна се?ачка маса. Незадово?ство се?ака букнуло ?е због тога на самом почетку уставобраните?ске владавине. На почетку ?ихове власти долази до побуне Сто?ана Цуки?а . Он се након Вучи?еве буне склонио у Аустри?у, а одатле се почетком 1844. године вратио у Срби?у са намером да подигне покрет против новог режима. Завера ?е откривена, а похватани су и осу?ени многи обренови?евци. На?ве?а буна у овом периоду ?е ? катанска “ буна ко?у ?е Цуки?, уз богату Милошеву потпору, подигао са аустри?ске територи?е. Буна ?е тра?ала неколико дана, али ?е захватила неколико округа. Године 1846. откривена ?е Мирчина буна . На?ве?у опасност за нови режим нису представ?але буне, ве? лоши односи изме?у кнеза и уставобраните?ских во?а чи?а Александар ни?е желео да буде фигура, па ?е око себе окуп?ао сво?е присталице, кнежевце, насупрот ?вучи?евцима“. Касни?е се уставобраните?ски прваци деле и на: туркофиле, русофиле и неутралце. Петрони?еви? ?е нпр. био туркофил, док ?е Вучи? био русофил. За кнеза ?е био проблематичан ?егов однос са Саветом ко?и ?е 1842. године имао премо?ни?у власт. ?ав?а се потреба за доноше?ем уставних реформи. Тако се 1845-1846. године прави више предлога о преуре?е?у државне управе. Фра?а Зах предви?ао ?е формира?е кабинетског савета уместо дотадаш?ег Савета и уво?е?е установе Народне скупштине као органа власти. Мати?а Бан 1846. године тако?е предви?а формира?е тела ко?е би ста?ало изме?у Савета и кнеза. Од ових предлога ништа ни?е реализовано.

Тековине уставобраните?а [ уреди | уреди извор ]

Уставом из 1838. године уставобраните?и су постигли сво?е основне ци?еве: ограниче?е кнежеве власти Саветом, уре?е?е сво?инских односа, слобода трговине и регулиса?е чиновничког положа?а. Ту се, ме?утим, налазе само теме?и уставобраните?ског правосу?а. Решава?е пита?а сво?инских односа захтевало ?е две ствари: донети писане законе и организовати судове. На писа?у закона радило се ?ош током Милошеве владавине, али ?е тек 1844. године донет Гра?ански законик , на?знача?ни?е правно дело уставобраните?а. Саставио га ?е ?ован Ха?и? , према аустри?ском Општем гра?анском законику из 1811. године, ко?и ?е за основу имао римско право . Српски гра?ански законик био ?е четврти у Европи (после француског, аустри?ског и холандског) и први модерни гра?ански законик у ори?енталном свету. (Српски гра?ански законик скра?ена ?е вари?анта аустри?ског, са преузетом садржином и распоредом. Разлику?е, се, ме?утим по томе што су у ?ега унети бро?ни елементи народног обича?ног права. Законодавац ?е извршио бро?на скра?ива?а и избацива?а изворног законика, а неке параграфе ?е допунио и разделио. На?важни?е новине односе се на прописе о породично? задрузи и о иск?уче?у женске деце из насле?а. Анкету о овом пита?у спровео ?е кнез Милош. Она ?е показала да српски народ ни?е склон да женским потомцима остави имовину уколико су мушки живи. Свако мушко дете доби?ало ?е под?еднак део има?а, док ?е женско? деци припадало право ужива?а. Само тестаментом женска деца су могла бити из?едначена са мушком. Оде?ак о породично? задрузи аутохтон ?е. Задружна имовина проглашена ?е колективном. Године 1846. основан ?е касациони суд као на?виши степен судства. Важно пита?е било ?е регулиса?е судског поступка. Ме?утим, закон о гра?анскосудском поступку донет ?е тек 1853. године. Судски поступак био ?е дугорочан, неефикасан и на ?ега су се ?ав?але бро?не жалбе. Нагомилавали су се спорови.

Српски гра?ански законик из 1844. године

Друго пита?е уставобраните?ског режима било ?е чиновничко. Ова? сталеж стваран ?е полако, након што ?е Срби?а хатишерифом из 1830. године стекла право на унутраш?у аутономи?у. Чиновник ?е током Милошеве владе био несигуран на свом положа?у, плата му ?е била неодре?ена, а могао ?е лако бити деградиран. Положа? му ни?е био одре?ен никаквом уредбом. Реформама чиновништва уставобраните?и су хтели наградити сталеж ко?и ?е био уз ?их све време током борбе са Обренови?има. Било ?е важно да чиновник буде присталица режима. Утвр?ене су ?егове надлежности, напредова?е, плата и пензи?а, а службу су могли изгубити само судском одлуком. Уживали су и пореске олакшице. Спрово?ен ?е принцип да чиновници треба?у да влада?у масама. Чиновништво ?е на?бо?е живело током уставобраните?ског режима. Добило ?е и униформе. Негативна страна уздиза?а чиновништва биле су разне злоупотребе. Полици?ски закон (1850) давао им ?е право каж?ава?а батинама.

Године 1843. образована ?е државна пошта, а прве телеграфске лини?е отворене су 1855. године. Ствара се сло? зеленаша, услед одлуке из 1841. године о подиза?у минималне суме за за?ам из државне касе на 300 дуката. ?една од главних тековина уставобраните?ског режима ?е слобода трговине. Еснафском уредбом (1847) занатска трговина ?е донекле ограничена. Трговина по?опривредним производима остала ?е потпуно слободна. Чиновници су били привилеговани у трговини до 1848. године. Трговци су тражили да се ?ихов положа? одреди посебним Трговачким законом, али уставобраните?ска влада ни?е им изашла у сусрет. Под уставобраните?има се ?ав?а?у зачеци индустри?е. Четрдесетих година Петрони?еви? ?е покушао да разви?е индустри?у стакла у ?агодини, а 1850. године подигнута ?е фабрика пива у Београду. Од 1853. године ради во?на фабрика. Знача?на ?е тополивница из Крагу?евца [7] .

Уставобраните?и према револуци?ама 1848/9. године [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Револуци?е 1848?1849.

Револуци?а 1848/9. године захватила ?е ве?и бро? држава него ни ?една револуци?а до тада. Она ?е обухватила и Срем и Банат, територи?е ко?е су се граничиле са северним деловима Кнежевине Срби?е. Због тога ?е револуци?а морала оставити трага и на Срби?у. Од?ек револуционарних иде?а у Београду лепо илустру?е пример да ?е у београдском Читалишту одржан скуп угледних гра?ана ко?и ?е прихватио увере?е да Срби?а ве? ужива све тековине за ко?е се боре револуционари у Европи. Исто твр?е?е изнето ?е и у Српским новинама. Великог маха узело ?е тада непри?ате?ство Срба према Турцима те ?е Савет тражио од владе да предузме кораке за ?ихово исе?е?е из вароши. Са друге стране, по Београду су марта 1848. године растурани панславистички прогласи ко?има се Срби?а позива да створи илирско-српску државу од аустри?ских и турских покра?ина. Га? тражи помо? од Срби?е, а из Срби?е Мати?а Бан и Фра?а Зах одлазе у Беч и агиту?у у корист Словена. Долази до хрватско-српске сарад?е. Уставобраните?ска влада послала ?е делегаци?у на Словенски конгрес у Прагу. У споразуму са Гарашанином, српски дипломатски агент у Цариграду, Никола?еви? , израдио ?е план о ствара?у ?српског вицекра?евства “, о приса?еди?е?у Босне, Херцеговине, Албани?е и Старе Срби?е, Македони?е и Бугарске Срби?и.

Централно спо?нополитичко пита?е био ?е став Срби?е према покретима у ?ужно? Угарско?. Српске новине пишу много о овим дога?а?има. Ма?ска скупштина радила ?е делом под српским сугести?ама. Ма?а 1848. године уставобраните?ска влада донела ?е одлуку о матери?алном помага?у устанка, а ве? априла су наоружани Срби?анци почели прелазити у данаш?у Во?водину. Гарашанин ?е био за сарад?у са Ма?арима, али се до ?их ни?е могло допрети због крутих националистичких ставова. Срби?а тада по први пут излази на ме?ународну позорницу. На челу срби?анских доброво?аца налазио се Стеван Кни?анин . Аустри?ски конзул протесту?е у Београду, али узалуд. У почетку, Кни?анин ?е био уз Стратимирови?а , али ?е, по налогу српске владе, променио страну и потпуно подржао патри?арха Ра?ачи?а . Влада захтева од Стратимирови?а да се покори патри?арху. Обренови?евци су играли велику улогу у Во?водини, те ?е српска влада помиш?ала да откаже помо?. На ново? скупштини, устаници су одлучили да не узима?у обренови?евце и да искажу захвалност српско? влади. Порта ?е у почетку тражила да Срби?а прекине са сла?ем помо?и, али ?е касни?е озби?но рачунала на припа?а?е Во?водине. Ипак, Порта тражи од српске владе неутралност, те ?е влада наложила Кни?анину да са доброво?цима напусти Во?водину. Кни?анин ?е од кнеза добио титулу во?воде. Повратком Кни?анина престала ?е веза српске владе и устанка.

После Кни?аниновог одласка, Ма?ари су почели да нижу победе, те ?е патри?арх звао Кни?анина да се врати. Ова? ?е то и учинио, на сво?у руку, али ?егов долазак ни?е могао да измени ситуаци?у [8] .

Петровска скупштина [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Петровска скупштина у Крагу?евцу (1848)

?едан од знача?них дога?а?а током 1848. године била ?е Петровска скупштина у Крагу?евцу, прва у претходних пет година. Кнез и влада одлучили су се на сазива?е скупштине на ко?о? би се разматрали народни захтеви за подупира?ем устанка како би сузбила опозици?у. Скупштина ?е требало да буде сазвана и рани?е, али ?е одложена због покрета Обренови?а. Опозици?у кнезу и влади чиниле су углавном присталице Томе Вучи?а Периши?а. Он се са ?има разилази 1845. године када ?е постао изразити русофил и присталица спо?нополитичке ори?ентаци?е према Руси?и. Пошто ?е био ?една од на?мо?ни?их личности Срби?е, влада ?е на Петровско? скупштини хтела да доби?е подршку народа. Владин план да онемогу?и Периши?а се из?аловио ?ер ?е он имао велики бро? присталица на скупштини. Вучи? ?е приморао владу и кнеза да смене по?едине функционере, неке ?егове противнике, ме?у ко?има ?е био и Стеван Кни?анин. Народни захтеви односили су се на слободу штампе, ствара?е трговачког кредита, оснива?е трговачког суда, уво?е?е пропорционалног пореза, реше?е спорости су?е?а и, на?важни?е, захтев да Скупштина постане редовно тело ко?е ?е заседати сваке године (захтевали сви окрузи сем ужичког). На?више захтева тиче се чиновничког пита?а. Тражило се да се чиновницима забрани бав?е?е трговином (усво?ено), да три члана породице не могу бити чиновници, да се чиновницима сма?е плате, да пла?а?у ве?и порез, да им се суди као и осталим гра?анима. Од спо?нополитичких пита?а, истакнута су само два: да се ради на томе да се изде?ству?е наследно кнежевско досто?анство и да се исели турско становништво из зем?е. Посебна владина комиси?а размотрила ?е захтеве и решила неке ма?е проблеме, али на?важни?и (Народна скупштина) ни?е.

?ован Ристи? ?е 1896. године говорио да ?е разво? Либералне странке отпочео у Крагу?евцу 1848. године на заседа?у Петровске скупштине. Либералне иде?е револуци?а 1848/9. утицале су на политичку мисао и у Срби?и. Сама Петровска скупштина заузела ?е негативан став према било каквим политичким поделама у Кнежевини. Или?а Гарашанин ?е у писму ?овану Маринови?у из 1853. године указао како нико у Срби?и ни?е примио револуционарне иде?е. Ме?утим, он ни?е био у праву што се показало десет година касни?е. Године 1848. нису посто?али друштвено-економски услови како би се предузеле озби?ни?е акци?е у правцу уво?е?а политичких слобода у Срби?и. Тако први нарашта? либерала ни?е успео да створи посебну странку [9] [10] .

Након револуци?а [ уреди | уреди извор ]

Ситуаци?а у Срби?и након револуци?е ни?е се много изменила. На унутраш?ем плану пресудна су била роваре?а обренови?евца и вучи?еваца, а на спо?аш?ем притисак Руси?е. Аврам Петрони?еви? (на челу српске владе од 1844. године, што ?егову четврту владу чини на?дужом у истори?и Срби?е) ?е умро у Цариграду 1852. године приликом покуша?а да изде?ству?е наследно кнежевско досто?анство. ?ега ?е на месту кнежевог представника заменио Или?а Гарашанин, кога Александар ни?е много волео, али ?е ?егов утица? у зем?и и иностранству био несум?ив. На притисак руске владе, кнез ?е сменио Гарашанин и на чело српске владе поставио Алексу Сими?а. Поред изразито непри?ате?ског става према Руси?и, руско? влади сметало ?е и то што ?е Гарашанин изразити франкофил. Током свог кратког мандата, он ?е отпутовао у Париз и покушао да Срби?у чврш?е веже за Француску. Због тога ?е против Гарашанина била и Аустри?а.

Поводом дипломатског сукоба око светих места у Палестини, руска во?ска на проле?е 1853. године улази у Влашку и Молдави?у. Аустри?а и Порта страховале су да би Срби?а у предсто?е?ем рату могла стати на страну Руси?е. Руски емисар Фонтон у Срби?и говорио ?е да руски цар сматра српски народ при?ате?ским. Порта ?е нарочитим ферманом потврдила дотадаш?и аутономни положа? Срби?е након изби?а?а Кримског рата . Српска влада насто?ала ?е да остане неутрална током рата. Руси?а се у почетку противила српском учеш?у у рату, али како су ствари одмицале, она ?е безуспешно насто?ала да ?е увуче у рат. Аустри?а ?е држала во?ску на српско? граници, па ?е Александар наставио са ратним припремама; извршио попис народне во?ске. Порта ?е захтевала да се припреме прекину. Било ?е и покуша?а да се Срби?а привуче на страну западних сила. На Париско? мировно? конференци?и, руски протекторат над Срби?ом проширен ?е и на друге потписнице: Британи?у, Француску, Аустри?у, Пруску и Сардини?у. Веома важна одлука конференци?е ко?а се тиче Срби?е ?е одлука да се допусти слободна пловидба Дунавом.

Послед?их година владавине кнеза Александра чести су сукоби кнеза са Саветом. Савет ?е тражио да се министри бира?у из ?егове средине, а кнез ?е тврдио да има права да постав?а министре ко?и нису саветници. Савет ?е замерао кнезу што ?е без ?егове сагласности за председника Савета поставио Стефана Стефанови?а Тенку . Кнез ?е по овом пита?у победио. Било ?е сукоба и око подиза?а Кара?ор?евог споменика; Савет ?е тврдио да се средства узима?у као нека врста намета, а не доброво?ног прилога. Владе се сме?у?у великом брзином: од 1855. године (пад Сими?еве владе) до кра?а Александрове владавине сме?ено ?е укупно 5 влада [11] [12] .

Тенкина завера [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Тенкина завера
Стефан Стефанови? Тенка

Околности настале након открива?а Тенкине завере кнез ?е искористио да однесе победу у сукобу са Саветом. У траг завери ушло се кра?ем септембра 1857. године. У ?у ?е био уплетен председник Савета, Стефан Стефанови? Тенка , председник врховног суда Цветко Ра?ови? и ?ош три саветника. Они су решили да уби?у кнеза Александра преко на?м?еног убице (на?пре су намеравали да га откри?у, због чега су украли отров из апотеке). Нашли су неког се?ака из крагу?евачког округа, Милосава Петрови?а , ко?и ?е убио човека и због тога се крио од власти, том бегунцу из притвора дали оруж?е, новац и лажна документа, и послали га за кнезом у Брестовачку ба?у . Свештеник ?е заклео Милосава да ?е убити кнеза. Ме?утим, он ни?е урадио ништа, ве? се вратио у Београд и почео уце?ивати Тенку и остале заверенике. Од ?их ?е узео 1000 дуката. Заверу ?е открио Милосавов шурак. Завереници су одмах затворени. Завереници су пред истражним органима рекли да су за убиство кнеза добили новац од кнеза Милоша. Он им ?е говорио да ?е Порта послати комиси?у ко?а ?е збацити Александра и на ?егово место поставити Милоша, ?ер ?е то же?а ве?ине народа. Истражна власт ни?е знала шта су завереници планирали после убиства. Мислили су да би се сам Тенка ставио на чело државе и основао неку врсту великашке републике. Тенкина завера изазвала ?е гнуша?е народа ко?и ?е увек био против мучког убиства, а поготово сада када ?е на чело завере стао високи државни званичник. Ме?утим, до преокрета у ?иховом ставу долази онда када се режим обрачунао са завереницима. На?пре их ?е осудио на смрт, али им ?е казна преиначена у доживотну роби?у. Казну су имали издржавати у Гургусовачко? кули где су одведени у тешком гвож?у, по хладном времену, без топле оде?е. Када су стигли у Гургусовац, Тенка и Дам?анови? нису могли ни да сто?е.

Тенкина завера охрабрила ?е кнеза да се обрачуна са Саветом. Завера ни?е била део целог Савета, ве? само неких ?егових чланова. Ме?утим, кнез ?у ?е искористио да изнуди оставке ?ош шесторице саветника и на ?ихово место доведе себи одане ?уде. Тако ?е обезбедио наклоност овог на?вишег државног органа. Заверу ?е искористила и Порта да се послед?и пут умеша у унутраш?у политику Срби?е; и то успешно. Послала ?е емисара, Етем-пашу, ко?и ?е натерао кнеза да пензионисане саветнике врати у Савет, а Гарашанина постави на место министра унутраш?их послова, док ?е Вучи? постао председник Савета. Вучи? и Гарашанин постали су господари ситуаци?е, а кнежева власт ?ош више ?е ослабила [13] .

Светоандре?ска скупштина [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Светоандре?ска скупштина
Велика пивара, место где ?е одржана Светоандре?ска скупштина

Се?ачке масе постале су све незадово?ни?е новим режимом, а присталице Обренови?а све бро?ни?е. Против кнеза опозици?у су водили на?истакнути?а два политичара. И поред против?е?а Порте и кнеза, Гарашанин ?е успео да убеди Савет да сазове Скупштину ко?а се ни?е саста?ала 10 година. Скупштина ?е опозици?и била потребна како би се кнез збацио на легалан начин. За ?ено сазива?е ни?е била дово?на само же?а Гарашанина и Вучи?а, ве? и кнеза и Савета. Вучи? ?е успео да на сво?у страну привуче масе. Поред обренови?еваца, Скупштину ?е тражио и део мла?е београдске интелигенци?е. Они тада нису били бро?ни нити познати под посебним именом или као посебна политичка парти?а. Касни?е ?е бити познати као либерали. Ови либерали представ?а?у други либерални нарашта? у Срби?и. Прве знаке либерализма у Срби?и видимо у раду Дружине младежи српске (1848?1851). К?учну улогу имали су интелектуалци ко?и су се школовали у иностранству.

Други либерални нарашта? чинили су они ко?и су кра?ем четрдесетих година отишли из Срби?е, основали Дружину младежи српске, публиковали ?Невен слоге“, а потом се вратили у Срби?у. Главне личности овог нарашта?а били су ?еврем Гру?и? и Милован ?анкови? . Они су били велики националисти, ро?ени у периоду доноше?а турских хатишерифа, па нису познавали живот под турским ропством. Желели су да освете Косово и веровали су у истори?ску величину српског народа. Тражили су да се Турци истера?у из зем?е. Либерали се нису мирили са уставобраните?ском политиком ко?а ?е била превише туркофилска. Гарашанин ?е либерале и обренови?евце пустио да агиту?у за Народну скупштину. Скупштина ?е имала три ?ака покрета против кнеза. Прву су чинили Гарашанин, Вучи? и ?ихове присталице. Другу су чинили либерали и обренови?евци. Првобитно, либерали нису били обренови?евци; ?има ни?е било стало до династичке промене, ве? до политичких реформи. Ме?утим, ове две групаци?е стопиле су се током лета 1858. године ?ер су имале исте политичке ци?еве. Во?е су им биле: Милован ?анкови?, ?еврем Гру?и?, Стевча Михаилови? . Тре?у групу били су ?уди окуп?ени око газде Филипа Станкови?а , Милошевог агента и ?едног од на?богати?их ?уди у Београду ко?и ?е са Терази?а окуп?ао ?уде против кнеза и то Милошевим новцем. Сав новац кога ?е Милош трошио за повратак на власт прошао ?е кроз ?егове руке.

Скупштина се састала 30. новембра 1858. године. За председника ?е изабран конзервативни првак Миша Анастаси?еви? . Он ?е уз Вучи?а и Петрони?еви?а био тре?и првак конзервативне стру?е. Желео ?е на престо уместо кнеза поставити свог зета ?ор?а Кара?ор?еви?а , брата од стрица кнеза Александра. Од Александра се тражила оставка. Он ?е затражио 24 сата за размиш?а?е, али ?е током ?их побегао турском паши. Скупштина ?е сутрадан прогласила Милоша Обренови?а за кнеза, и поред Вучи?евог и Гарашаниновог покуша?а да спрече та? избор. Скупштина ?е себе прогласила за намесника док се кнез не врати из иностранства. Та одлука ни?е се могла остварити због Гарашаниновог опира?а, па ?е образовано трочлано намесништво кога су чинили Гарашанин, Стевча Михаилови? и Угричи?. Закаснели покуша? во?ске да врате на престо кнеза Александра ни?е успела захва?у?у?и отпору самих Београ?ана. Порта ?е потврдила избор кнеза Милоша, а он ?е до свог доласка одредио за свог заступника Стевчу Михаилови?а ко?и ?е важио за на?утица?ни?ег обренови?евца. Светоандре?ска скупштина заседала ?е ?ош око месец и по дана и током ?их решавала бро?не народне захтеве (никада до тада скупштини ни?е предат толики бро? поднесака).

Светоандре?ска скупштина означила ?е кра? владавине уставобраните?а. Власт ?е поново преузела династи?а Обренови?а, ко?а ?е се на српском престолу задржати до 1903. године када ?е збачена Ма?ским превратом [14] .

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Jelavich & Jelavich 1986 , стр. 61.
  2. ^ Stokes 1990 , стр. 7.
  3. ^ ?ованови? , стр. 25?27.
  4. ^ ?уши?, Кнежевина Срби?а, pp. 119?202.
  5. ^ ИСН 5, pp. 242?261
  6. ^ ?ованови? , стр. 25?44.
  7. ^ ИСН 5, pp. 261?285
  8. ^ ИСН 5, pp. 261?2.
  9. ^ ИСН 5, pp. 262?3.
  10. ^ Пеши? , стр. 14?16.
  11. ^ ИСН 5, pp. 268?272.
  12. ^ ?ованови? , стр. 145?146.
  13. ^ ?ованови? , стр. 167?197.
  14. ^ ?ованови? , стр. 205?260.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уставобраните?и&oldid=27364058 ”