한국   대만   중국   일본 
Тро?на антанта ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Тро?на антанта

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
(преусмерено са Тро?на Антанта )
Европски во?ни савези пред Први св?етски рат ? Тро?ни савез и Тро?на антанта
Руски постер из 1914. ко?и приказу?е неодлучну Британи?у (десно) и Мари?ану (лево) ко?е очеку?у од Ма?ке Руси?е (у средини) да их предводи у рату.

Тро?на антанта ?е био споразум о разум?ева?у Руске Импери?е , Француске Републике и У?еди?еног Кра?евства Велике Британи?е и Ирске , након потписива?а Англо-руског савеза 30. августа 1907 . године. Разум?ева?е изме?у три силе, допу?ено ?е споразумима са ?апаном и Португали?ом, представ?ало ?е снажан противтег Тро?ном савезу ?емачког царства , Аустроугарске и Кра?евине Итали?е , мада Итали?а ни?е стала на страну ?емачке и Аустроугарске током Првог св?етског рата , него се придружила Силама Антанте ( Лондонски споразум ).

Историчари и да?е воде полемику о знача?у система савеза у Великом рату. На почетку Првог св?етског рата 1914. године, све три зем?е Тро?не антанте ушле су у рат као Савезнице против Централних сила , ?емачка и Аустроугарске. [1]

Пори?екло [ уреди | уреди извор ]

Француска изолаци?а [ уреди | уреди извор ]

Руси?а ?е рани?е била члан Лиге три цара за?едно са ?емачком и Аустроугарском, савез основан 1873. године изме?у Александра II Никола?евича , Франца ?озефа и Вилхелма I . Савез ?е био дио плана ?емачког канцелара Ота фон Бизмарка ко?и ?е за ци? имао изолаци?у француске дипломати?е; плашио се да Француска има реваншистичке теж?е и же?у да поврати сво?е губитке од 1871. године [2] и да се бори против прогресивних ос?е?а?а ко?а су конзервативним владарима била узнемиру?у?а, као што ?е Прва интернационала . [3]

Ме?утим, Лига ?е била суочена са великим проблемима због расту?их тензи?а изме?у Руси?е и Аустроугарске. Ове тензи?е су углавном биле везане за Балкан гд?е су се, са растом национализма и наставком урушава?е Османског царства, водиле борбе за независност од Турске. [4]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Robert Gildea , Barricades and Borders: Europe 1800-1914 (3rd ed. 2003) ch 15
  2. ^ Feuchtwanger 2002 . стр. 216.
  3. ^ Gildea 2003 . стр. 237.
  4. ^ Henig 2002 . стр. 3.

Литература [ уреди | уреди извор ]