Естонски рат за независност
Део Руског гра?анског рата
Време 28. новембар 1918 ? 2. фебруар 1920 . Место Естони?а , северна Летони?а , Псковска и Ле?инградска област , Фински залив Исход независност Естони?е
Сукоб?ене стране
Естони?а   Летони?а   У?еди?ено Кра?евство Бела гарда ? доброво?ци из Финске , Данске и Шведске	Руска СФСР Естонска радничка комуна	Балтички ландесвер
Команданти и во?е
?охан Ла?донер Никола? ?уденич	?оаким Вацетис Серге? Каме?ев	Ридигер вон дер Голц
?ачина
86.000	80.000	20.000
Жртве и губици
? 5.000 мртвих 15.000 ра?ених	зароб?ено око 10.000 во?ника	400 мртвих 1.500 ра?ених

Естонски рат за независност ( ест. Eesti Vabadussoda ) био ?е во?ни сукоб изме?у Естони?е и ?ених савезника са ?едне и сов?етске Руси?е са друге стране, а ци? рата ?е била борба за контролу над територи?оим Естони?е. Рат ?е званично почео 28. новембра 1918 . нападом 6. арти?ери?ског пука сов?етске арми?е на погранични естонски град Нарву , а окончан ?е 2. фебруара 1920 . године потписива?ем Мировног уговора у Тартуу ко?им ?е руска страна признала независност Естони?е и одрекла се територи?алних претензи?а на ту територи?у.

Увод у рат [ уреди | уреди извор ]

Након Фебруарске револуци?е у Руси?и 1917 . Естони?а ?е по први пут политички у?еди?ена као засебна политичка ?единица Естонска аутономна губерни?а , чи?е границе су се готово поклапале са модерним границама. Аутономни статус гарантовала ?о? ?е новоизабрана руска Привремена влада одлуком од 12. априла 1917. године. Избори за привремени естонски парламент ( ест. Maapaev ) одржани су уз учеш?е ме?шевичких и бо?шевичких фракци?а Руске соци?ал-демократске радничке парти?е , а све са ци?ем да поменуто? парти?и обезбеде што ?е могу?е више места у новом националном парламенту. Бо?шевици ко?и су изгубили те изборе никада званично нису признали резултате истих, те ?е два дана пре почетка Октобарске револуци?е у Санкт Петербургу ( 5. новембра ) лидер естонских бо?шевика ?ан Анвелт са сво?им Во?ним револуционарним комитетом извршио пуч и преузео власт над зем?ом. Како легално изабрани парламент никада ни?е признао бо?шевичку власт, бо?шевици су покушали да га распусте. Иако се на сво?о? послед?о? седници одржано? 15. новембра Парламент прогласио за врховни и ?едини легални орган власти у зем?и, ^[1] парламент ?е званично распуштен од стране бо?шевика 26. новембра. На новим изборима ко?и су одржани почетком 1918 . ве?ину гласова добиле су парти?е ко?е су се залагале за независност, а национално ве?е прогласило ?е независност Естони?е 19. фебруара . Деклараци?а о независности Естони?е званично ?е донесена 24. фебруара 1918, одмах након што су бо?шевички револуционари напустили Талин. Ве? наредног дана немачке трупе умарширале су у Талин, а након окупаци?е целокупне територи?е Естони?е и Летони?е основана ?е сателитска држава У?еди?ено Балтичко Во?водство ( нем. Vereinigtes Baltisches Herzogtum ). ^[2] Сходно одредбама Брестлитовског мировног споразума изме?у Руси?е и Централних сила потписаног 3. марта 1918. године, Руси?а ?е званично окончала сво?е учеш?е у Првом светском рату , а одрекла се и свих територи?алних претензи?а на Естони?у (изме?у осталих). Немачка окупаци?а Естони?е тра?ала ?е до новембра 1918. године, када ?е власт у зем?и званично поново преузела Привремена естонска влада. ^[3]

Немачка окупациона власт ни?е признавала Естони?и право на независност, самим тим ни привремену естонску владу, а сви ко?и су се залагали за те ци?еве сматрани су сепаратистима и узурпаторима права ко?а су припадала члановима балтичке племи?ке елите. Након капитулаци?е Немачког царства у Првом светском рату немачке трупе су се у периоду изме?у 11. и 14. новембра 1918. званично повукле из источног Балтика, а сва власт на територи?и Естони?е поново ?е прешла у руке Естонске привремене владе ко?а ?е ве? 16. новембра позвала све во?но способне Естонце да се доброво?но при?аве у во?ску, и самим тим ?е започео хитан процес оснива?а Во?ске Естони?е. Основано ?е министарство рата на чи?е чело ?е постав?ен Константин Патс , генерал-ма?ор Андрес Ларка дошао ?е на чело генералштаба, док ?е во?ском командовао генерал-ма?ор Александар Тинисон .

Сов?етска офанзива [ уреди | уреди извор ]

Након повлаче?а немачке во?ске са Балтика сов?етске власти доносе одлуку о поновном преузима?у контроле над прибалтичким државама, те ?е с тим у вези кра?ем новембра 1918. ка источним естонским границама упутила две дивизи?е са око 15.000 во?ника. Шести арти?ери?ски пук Црвене арми?е са око 7.000 во?ника напао ?е 28. новембра погранични естонски град Нарву , чиме ?е и званично почео Естонски ослободилачки рат. Град ко?и су бранили слабо наоружани припадници територи?алне одбране и немачка пешади?ска регимента бр 405 ве? наредног дана пао ?е у руке сов?етске во?ске. Одмах по уласку у град локалне бо?шевичке власти прогласиле су Естонску радничку комуну као врховни орган власти у граду. Готово истовремено са нападом на Нарву сов?етска Друга новгородска дивизи?а напала ?е Естони?у на подруч?у ?ужно од ?езера Пе?пус .

У моменту почетка сов?етске офанзиве естонске оружане снаге чинило ?е свега 2.000 лако наоружаних во?ника и око 14.500 припадника естонске територи?алне одбране. Кра?ем новембра 1918. формиран ?е Балтички бата?он коме се прик?учио и знатан бро? Балтичких Немаца .

Шеста сов?етска арми?а убрзо ?е заузела важно стратешко железничко чвориште код Тапе и до кра?а године приближила се на свега 34 km главном граду Талину . Са ?уга ?е продирао 49. црвени летонски пешади?ски пук ко?и ?е 17. децембра заузео Валгу , а 7 дана касни?е и стратешки важан град Тарту . Реорганизована естонска арми?а успела ?е почетком ?ануара да заустави да?и продор седме сов?етске дивизи?е, и ве? 7. ?ануара крне у контраофанзиву. Фински доброво?ачки одред ко?и се искрцао на северу зем?е (5.000 во?ника и 20 топова) у зале?у 6. црвене арми?е, за?едно са естонском во?ском успева да 18. ?ануара 1919 . ослободи Нарву и стабилизу?е северни фронт на обалама реке Нарве . ^[4] На ?угу ?е Тартумски партизански бата?он успео да поврати контролу над Валгом (31. ?ануара), чиме су све сов?етске трупе истиснуте ван граница Естони?е.

На позив естонске владе 31. децембра у Талинску луку упловио ?е британски сквадрон са 6.500 во?ника и 200 митра?еза. Британци су успели да од сов?ета заузму два разарача и препусте их естонско? морнарици.

Средином фебруара сов?етска во?ска започи?е нову офанзиву и до средине марта успева да заузме истори?ске естонске зем?е на ?угоистоку ( Сетуму , Вестселину и Рапину. Естонска друга дивизи?а поново започи?е контраофанзиву и 28. марта заузима град Петсери . Сличне борбе водиле су се и на ?ужном фронту, на лини?и А?нажи?Стренчи- Алуксне на северу Летони?е. На Нарвском фронту естонска прва дивизи?а успешно ?е одби?ала све сов?етске нападе. На естонско? страни борило се и око 4.000 руских Белогарде?аца .

Контраофанзива на територи?и Руси?е и сукоби са Ландесвером [ уреди | уреди извор ]

Ова? оде?ак би требало проширити . Можете помо?и додава?ем садржа?а .

Референце [ уреди | уреди извор ]