Телескоп (грчки: теле = далеко, скопеин = гледати, τηλεσκ?πο? - телескопос) ?е инструмент ко?и омогу?ава посматра?е уда?ених об?еката у целом спектру електромагнетног зраче?а тако да ствара пове?ану слику или по?ачани сигнал посматраног извора ко?и се проучава, и као такав, има две функци?е: да сакупи што ве?у количину електромагнетног зраче?а како би обухватио што ве?и бро? тачака (дета?а) посматраног об?екта и да сво?ом раздво?ном мо?и , што више раздво?и слике или сигнале блиских тачака посматраних об?еката. ^{[1] [2] [3]} Обе функци?е су у сврху об?ективизаци?е посматраног(што тачни?е приказива?е реалности). За детектор телескопа се на?пре користило само око, ме?утим са по?авом фотографске емулзи?е, разви?али су се и начини за детекци?у. Данас се ве?ином користе CCD камере као и сложени комп?утеризовани електронски при?емници.

Телескоп ?е мерни инструмент за астрономско проматра?е и проучава?е електромагнетнога зраче?а далеких небеских тела , често опрем?ен додатним инструментима као што су фотометар , интерферометар и спектроскоп . Према подруч?у електромагнетних таласа назива се оптички телескоп , радио телескоп , рендгенски телескоп , гама телескоп , телескоп за инфрацрвено зраче?е , телескоп за ултра?убичасто зраче?е и други. Како би се ума?или ут?еца?и временских прилика и светлоснога зага?е?а на астрономска проматра?а, опсерватори?е се граде на пустим местима с много ведрих дана у години или се, када се истражу?у електромагнетни таласи за ко?е ?е Зем?ина атмосфера слабо пропусна или непропусна, или пак када ?е потребно извести прецизна снима?а без икаквих атмосферских утица?а, постав?а?у на астрономске сателите . ^[4]

Основни астрономски инструмент ?е телескоп, ко?и се покре?е у две ме?усобно окомите равни . За одре?ива?е смерова у тим равнинама служе угломери. Сам монокулар има задатак да олакша проналаже?е (визира?е) небеског тела . Пре проналаска телескопа у ту су сврху служиле визирне лини?е, ко?е су биле изведене чисто механички . Осе, око ко?их се телескоп покре?е и равни у ко?има се покре?е, постав?а?у се или у систему хоризонтског координатног система , или у систему небеског екваторског координатног система . У првом случа?у постав?а?е телескопа ?е алтазимутско, у другом случа?у екваторско или паралактичко. У астрометри?и астрономски инструменти приме?у?у алтазимутну уград?у. ^[5]

Задатак ?е телескопа да предмете ко?и се због велике да?ине виде под малим видним углом прикажу у великом видном углу. Они се деле на рефракторе и рефлекторе . Рефрактори се састо?е само од оптичких ле?а на ко?има се зраци сетлости ломе , па им ?е одатле и име. Рефлектори има?у конкавна (удуб?ена) огледала на ко?има се светлост рефлекту?е (одби?а) . ^[6]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Први телескопи су по конструкци?и били рефрактори , а по?авили су се почетком 17. века у Холанди?и . Ханс Липерше? ?е 1608. године при?авио патент за откри?е телескопа, али ?е одби?ен ?ер су сличне инструменте презентирали и други оптичари - Захари?ас ?ансен и ?акоб метиус . Галилео Галиле? , иако ни?е изумите? првог телескопа, унапредио му ?е оптичку конструкци?у 1609. те га ?е ме?у првима употребио у астрономи?и. Галилеови телескопи имали су пречник ле?е од 2 до 3 центиметра и пове?а?е изме?у 15x и 20x, али врло уско видно по?е . Ве? почетком 1610. ?име ?е направио велика откри?а. Утврдио ?е да на Месецу посто?е планине те да планета Венера показу?е фазе као Месец . Уочио ?е пеге на Сунцу и помо?у ?их измерио време ?егове врт?е ( ротаци?е ). Открио ?е четири на?ве?а ?упитерова месеца ( Галиле?ански месеци ), а први ?е разлучио Млечну стазу као мноштво звезда .

Убрзо након рефрактора почело се размиш?ати о конструкци?и телескопа ко?и ?е уместо оптичке ле?е имати огледало за скуп?а?е светлости те имати бо?а оптичка сво?ства. И. ?унтн ?е 1668. направио први телескоп са огледалом. Такав тип телескопа и у данаш?е време носи ?егово име - ?утнов рефлектор . ?утнови рефлектори нема?у оптичку погрешку хроматске абераци?е , али ?е рефлективност тадаш?их огледала била врло мала - свега 50-60% светлости би након рефлекси?е од примарног огледала долазило до окулара . Рефлектори су тек у 19. веку добили сребрне премазе на огледалима, а почетком 20. века почи?у се радити прва алуминизирана огледала. Први радио телескоп пуштен ?е у рад 1937.

Подела [ уреди | уреди извор ]

Оптички телескопи [ уреди | уреди извор ]

Оптички телескопи се разлику?у према начину ствара?а слике. То су:

• рефрактори
• рефлектори
• катадиоптери

Рефрактори користе ле?у за скуп?а?е светлости. Ломом светлости (рефракци?ом) на површинама оптичке ле?е слика долази у жариште. Савремени телескопи могу бити ахроматски и апохроматски. Ахроматски телескоп има конструкци?у ле?е од барем два елемента како би се сма?ила хроматска абераци?а . Апохроматски телескоп има ле?у од посебних врста стакла с малим индексом лома како би све таласне ду?ине вид?ивог дела светлости на истом месту биле у жаришту те се потпуно уклонила хроматска абераци?а.

Рефлектори користе огледало за скуп?а?е светлости ко?е се одби?а ( рефлектира ) од ?егове површине. Огледало се налази на дну оптичке цеви, а зраци долазе до ди?агоналног огледала ко?е под углом од 90° одби?а светлост до окулара на врху оптичке цеви. Буду?и да не раде на принципу лома светлости рефлектори нема?у хроматску абераци?у. Профил огледала ?е на?чеш?е парабола како би се сма?ила сферна абераци?а .

Катадиоптери за скуп?а?е светлости користе систем ле?а и огледала. Таква конструкци?а омогу?ава велику жаришну да?ину унутар релативно кратке оптичке цеви. Зависно од положа?а ле?а и огледала посто?е многе врсте катадиоптера. У аматерско? астрономи?и на?чеш?е се користе Шмидт-Касегре?н, Максутов-Касегре?н те Ричи-Крет?ен. На?ве?и светски телескопи су ве?ином катадиоптери. Свемирски телескоп Хабл ?е катадиоптер типа Ричи-Крет?ен.

Радио телескопи [ уреди | уреди извор ]

Радио телескоп ?е астрономски инструмент за прихват и мере?е ?ачине свемирских радио таласа . Састо?и се од антене , при?амника с по?ачалом и електронских рачунара за анализу и похрану података. Антене могу бити полуталасни дипол, такозвана ?аги?ева антена, или дипол у жаришту удуб?енога колектора ко?и ?е на?чеш?е параболоиднога облика. По типу рада, радио телескопи се деле на оне с радио интерферометрима , с групном антеном и с рефлекси?ским огледалом . Мере рефлекси?ског огледала мора?у бити што ве?е како би се постигло бо?е разлучива?е. Буду?и да су таласне дужине радио таласа и до 100 000 пута ве?е од таласних дужина вид?иве светлости , потребне су антене с пречником од неколико десетака метара како би се добила мо? разлучива?а од неколико ступени , док оптички телескопи с пречником огледала од приближно 1 метар могу раздво?ити (регистрирати као два) изворе ме?усобно уда?ене ма?е од ?едне лучне секунде. Због тога све више у употребу улазе прва два типа радио телескопа, ко?има ни?е услов велика рефлекту?у?а антена. Код интерферометарскога типа у на??едноставни?ем случа?у користе се две антене уда?ене неколико десетака или стотина километара, ко?е су током рада ме?усобно фазно кохерентне ( дугобазична интерферометри?а ). Размак изме?у две антене има тада исту улогу ко?у у телескопу с ?едним огледалом има пречник површине огледала. Проблем ?е одржава?е фазне кохеренци?е на антенама због велике дужине водича ко?и их спа?а?у. Та? се размак може битно сма?ити употребом ве?ег бро?а антена на релативно малом простору (групна антена). Оне тако?е мора?у бити ме?усобно у фази те заузимати правилан распоред (у облику крста, круга, слова Y и тако да?е). Линеарне су димензи?е такве групне антене реда величине километра, а мо? ?е разлучива?а неколико лучних минута.

Гама телескоп [ уреди | уреди извор ]

Гама телескоп у површинским сло?евима изложеним зраче?у претвара гама зраче?е у брзе електроне и позитроне и усмерава их према сред?ему сло?у с ?онизаци?ском комором у ко?о? изазива?у светлуца?е, ко?е се потом бележи у уре?а?у за анализира?е и претворбу слике у електронички облик .

Рендгенски телескоп [ уреди | уреди извор ]

Рендгенски телескоп усмерава рендгенско зраче?е према жаришту и уре?а?у за претвара?е слике у електронички облик помо?у металних огледала . Она су постав?ена готово успоредно с правцем гледа?а, ?ер се рендгенски зраци могу одби?ати под углом од само неколико ступ?ева.

Телескоп за ултра?убичасто зраче?е [ уреди | уреди извор ]

Телескоп за ултра?убичасто зраче?е прикуп?а зраке вишесло?ним огледалима ко?а се, због тога што се ултра?убичасто зраче?е тешко одби?а, састо?е свака од стотину наизменично постав?ених сло?ева силици?ума и молибдена деб?ине око 10 нанометара .

Телескоп за инфрацрвено зраче?е [ уреди | уреди извор ]

Телескоп за инфрацрвено зраче?е користи углавном полупроводничке претвараче слике у електронички облик прилаго?ене малим енерги?ама инфрацрвенога зраче?а , а цели се телескоп хлади на ниске температуре како ?егово властито зраче?е не би утицало на мере?а.

Аматерска астрономи?а [ уреди | уреди извор ]

У аматерско? астрономи?и ве?ином се користе само оптички телескопи. Они су на?чеш?е склопиви те се пре сваког астрономског опажа?а састав?а?у, а након тога растав?а?у и поновно спрема?у. Састо?е се од: оптичке цеви, монтаже, и окулара.

Оптичка цев садржи оптички систем телескопа (ле?у и/или огледало) те фокусер. У фокусер телескопа се став?а?у окулари - скуп ле?а ко?има се пове?ава слика настала у жаришту телескопа. Пове?а?е телескопа ?е однос жаришне дужине телескопа и жаришне дужине окулара изражених у милиметрима. Ипак, на?важни?а особина телескопа ?е скуп?а?е што ве?е количине светлости уда?ених об?еката (звезда, маглица и галакси?а), а не ?ихово пове?а?е. Према томе, телескоп ве?ег пречника об?ектива омогу?ава да об?екти у ?ему буду с?а?ни?и те ?е се видти тамни?е звезде (ве?а гранична магнитуда ). Разлучивост телескопа (способност распознава?а два блиска об?еката) тако?е зависи од ?еговог пречника. Телескоп ве?ег пречника може да разлучи блиске дво?не звезде и више дета?а на планетима независно од пове?а?а телескопа. Максимално корисно пове?а?е телескопа ?е отприлике 2x пречника об?ектива у милиметрима. Према томе, ?ефтини телескопи пречника об?ектива 60 mm могу поднети максимално пове?а?е од 120x, а 200 mm телескоп 400x. У пракси се таква пове?а?а врло ретко користе.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Galileo to Gamma Cephei ? The History of the Telescope Архивирано на са?ту Wayback Machine (8. ма? 2013)
• The Galileo Project ? The Telescope by Al Van Helden
• "The First Telescopes". Part of an exhibit from Cosmic Journey: A History of Scientific Cosmology Архивирано на са?ту Wayback Machine (9. април 2008) by the American Institute of Physics
• Taylor, Harold Dennis; Gill, David (1911). ? Telescope ”. Encyclopædia Britannica (на ?езику: енглески). 26 (11 изд.). стр. 557?573.  
• Outside the Optical: Other Kinds of Telescopes
• Gray, Meghan; Merrifield, Michael (2009). ?Telescope Diameter” . Sixty Symbols . Brady Haran for the University of Nottingham .