Ова? чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-са?тове) кориш?ене за ?егову израду, али ?егови извори нису на??асни?и зато што има премало извора ко?и су унети у сам текст . Молимо вас да побо?шате ова? чланак тако што ?ете додати ?ош извора у сам текст (инла?н референци).

Талин ест. Tallinn рус. Таллин
Датотека:Le KUMU, musee dart estonien (Tallinn) (7637597178).jpg Талин
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Естони?а
Округ	Хар?у
Општина	Талин
Основан	12. век
Становништво
Становништво	‍
?  2023 .	453.864
?  густина	2.850,9 ст./km 2
Агломераци?а   ( 2023 . )	614.561
Географске карактеристике
Координате	59° 26′ 00″ С; 24° 45′ 00″ И  /  59.433333° С; 24.75° И  / 59.433333; 24.75
Временска зона	ЕЕТ ( UTC +2) EEST ( UTC +3)
Апс. висина	9 m
Површина	159,2 km 2
Талин Талин на карти Естони?е
Остали подаци
Градоначелник	Михаил Колварт
Веб-са?т
tallinn.ee

Талин ( ест. Tallinn ; истори?ско име: нем. Reval , рус. Ревель, Колывань, Таллин, Таллинн ) главни ?е град и на?ве?е насе?е Естони?е . Налази се на северно? обали Балтичког мора , у Финском заливу . на око 80 km ?ужно од Хелсинки?а . Град ?е и управно средиште округа Хар?у . Као главни град Естони?е , Талин ?е управно, трговачко и индустри?ско средиште и важна ?е путничка лука. ?едан ?е од на?стари?их и на?ве?их градова у североисточно? Европи .

Талин се простире се на 158,27 km² и према попису из 2004 . године у ?ему ?е живело 396.375 становника.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Талин се налази на ?ужно? обали.

На?ве?е ?езеро ?е Улемисте (обухвата 9,6 km²). То ?е главни извор питке воде за град. ?езеро Харку ?е друго по величини ?езеро на подруч?у Талина са површином 1,6 km². За разлику од многих других градова, Талин не лежи на велико? реци. ?едина знача?на река у Талину ?е Пирита у истоимено? градско? четврти. Долина реке ?е зашти?ено подруч?е због сво?е природне лепоте.

На?виша тачка ?е на 64 метра надморске висине у ?угозападном делу града. Дужина обале ?е 46 km.

Клима [ уреди | уреди извор ]

Клима у Талину ?е умерена, карактеришу га умерено топла лета и умерено оштре зиме. Време ?е често прохладно и влажно због близине Балтичког мора . Просечне температура су од 20,9 °C лети до -8 °C зими.

Има од 160 до 181 кишних дана у години. Снежни покривач тра?е од средине децембра до кра?а марта.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Подруч?е Талина ?е насе?ено естонским племенима ?ош у 2. милени?уму п. н. е. Рана истори?а Талина почи?е од дворца Иру, где ?е дворац за?едно са околним насе?има изгра?ен кра?ем првог милени?ума. Сезонска насе?а су служила скандинавским и руским трговцима на локаци?и данаш?ег До?ег града на почетку 2. милени?ума, али не посто?и ?асан доказ ни облик, ни писаних извора. Први помен града датира из 1154. године под називом Колури?а. Насе?е ?е захва?у?у?и свом добром положа?у брзо напредовало и брзо постало мета осва?а?а околних мо?них држава: Шведске , Данске , Руси?е , Тевтонаца . У 13. веку ту се учврш?у?у Данци и уводе насилно хриш?анство . Кра?ем истог века град ?е припадао трговачком удруже?у Ханза , а потом Тевтонцима . Немачки крсташи врше инвази?у над ?ужном Летони?ом и ?ужном и централном Естони?ом , а кра? Данске ?е напао северну Естони?у . Од 1227. до 1238. немачки трговци су преузели град Талин на управ?а?е од Данаца. 15. ма?а 1248, кра? Данске Ерик Адрарах ?е дао правни простор немачким трговачким градовима да обав?а?у важну улогу у трговини, посебно са Русима.

Руси?а , Шведска , По?ска и Данска су се бориле за превласт у северном делу Балтичког мора у рату од 1558. до 1583.

Године 1561. Талин запоседа?у Шве?ани и уводе протестантизам . Руске трупе су покушале да осво?е Талин два пута: 1570-1571. и 1577, али су биле приморане да се повуку без осва?а?а града. Шведска владавина тра?ала ?е до 1710 . године када нови господари поста?у Руси . Северни рат ?е опустошио балтички простор од 1700. до 1721. године. Главни противници су Шведска и Руси?а, ко?е су се бориле за превласт на ово? територи?и. 1710. године Талин ?е капитулирао без борбе против руских трупа. Град ?е претрпео велике несташице свега, ве?ина гарнизона и многи ?уди у граду су умрли од куге. Ако ?е 1708. године било 10.000 становника у Талину, преживело их ?е око 2000. Естони?а и Талин су задржали одре?ена права аутономи?е. Ме?утим, кра?ем 19. века и поред брзе индустри?ализаци?е и општем напретка започеле су и године ?аке русификаци?е града и ?еговог становништва. 1918 . г. Естони?а се осамоста?у?е и Талин поста?е ?ен главни град. Али, ве? 1940 . године град потпада под власт Сов?етског Савеза и то ста?е (са изузетком година Другог светског рата ) оста?е до 1991 . године и ?еговог распада.

У току Другог светског рата 28. августа 1941 немачке трупе су окупирале Талин и ставиле га под управу немачког комесара у то? области. Црвена арми?а ?е ослободила Талин 23. септембра 1944. Тада Талин поста?е престоница Естонске ССР ко?а ?е била у саставу Сов?етског Савеза .

Године 1980.. Талин ?е био важан као место одржава?а спортова на води током Олимпи?ских игара у Москви 1980 . године. Тада Сов?етским Савезом су сагра?ени многи об?екти од националног знача?а. Поновним осамоста?ива?ем Естони?е град поста?е поново ?ена престоница . Први локални избори после сов?етске власти повратили су независност Естони?е 1991. године, а одржани су 17. октобра 1993. године.

Нека предузе?а из сов?етских времена су постале приватне компани?е после независности Естони?е .

Становништво [ уреди | уреди извор ]

По послед?о? процени из ма?а 2015 . године. Талин има 435.927 становника. Велика тешко?а у вези становништвом Талина ?е положа? неестонског (на?више руског ) становништва, ко?е нема пуна гра?анска права и под сталном ?е присилом ?естонификаци?е“. Због тога чак 27,8% месног становништва нису гра?ани Европске уни?е .

Сличан удео становништва ?е и према матер?ем ?езику. На?чеш?е у употреби су естонски и руски ?език .

Естонски ?език припада угро-финско? групи народа.

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Модерни Талин ?е углавном комерци?ални и индустри?ски центар као и рибарска лука. Сов?ети су га начинили индустри?ским лучким градом. Главне гране индустри?е су бродоград?а и прерада хране. Разви?ена ?е производ?а електричних мотора, електричне и радио опреме, папира, текстила, производа од коже, намешта?а и обу?е. Услужни сектор ?е веома важан део градске економи?е. Многи становници раде у услужно? области, ко?а обухвата канцелари?е, комп?утере и финанси?ске послове. Бро?ни истори?ски споменици чине туризам ?едном од све ?ачих грана економи?е.

Саобра?а? [ уреди | уреди извор ]

Ова? оде?ак би требало проширити . Можете помо?и додава?ем садржа?а .

Градске знаменитости [ уреди | уреди извор ]

Талин има добро очуван стари град окружен делом сачуваним бедемима. Он ?е данас на списку културне баштине УНЕСКОа . Стари град се састо?и из три дела:

• Брдо сабора (Toompea)'?е одувек било утвр?е?е и седиште власти. Данас ?е ту место врховних власти Естони?е и многих иностраних посланстава;
• Старо ?езгро ', т?. подгра?е где се одви?ао градски живот. Некад ?е то био иск?учиво немачки и шведски део града. Данас ?е ово на?познати?а туристичко-пешачка целина у граду; Овде се налази Градска ку?а у Талину .
• 'Естонски полумесец ?е спо?ни део подгра?а, где се насе?авало естонско становништво, а данас ?е то спо?ни део градско средишта.

Катедрала Девице Свете Мари?е [ уреди | уреди извор ]

Катедрала Девице Свете Мари?е ?е сред?овековна црква ко?а се налази у центру Томпе?е и то ?е главна Лутеранска црква у Естони?и .

Основана ?е негде пре 1233 год. и црква приказу?е мешавину архитектонских стилова. Истори?ски, то ?е црква елитних немачких племи?а Естони?е . Унутраш?ост ?е испу?ена раскошним погребним грбом из 17. до 20. века, као и гробних каме?а од 13. до 18. века. Ту ?е сахра?ен Понтус де ла Гардие, ко?и ?е командовао шведским снагама током Великог северног рата, Адам ?охан фон Крусенстерн, балтичко-немачки адмирал ко?и ?е водио прву руску експедици?у широм света, и адмирал Сем?уел Греиг од Фифе.

Кристи?ан Акерман, направио ?е проповедаоницу 1686 год.и олтар 1694-1696 год.

Унутар главног улаза се налази велика камена плоча, ко?а се зове, ?Ото ?охан Туве“, а од 1696 год. се назива ?Талин Дон Жуана“, по чувеном великом женскарошу. Он ?е тражио да буде сахра?ен на прагу цркве, ?ер ?уди клекну да се моле по уласку, па ?е мислио да ?е на та? начин спасити сво?у душу од грешака ко?е ?е правио.

Палата ликовне уметности [ уреди | уреди извор ]

Палата ликовне уметности ?е величанствена барокна палата , ко?у ?е изградио Петар Велики за сво?у жену Катарину 1718. године. Про?ектовао ?у ?е итали?ански архитекта Никола Михети . У палати се налази двоспратна главна сала са богато осликаним плафоном.

Замак Томпе?а [ уреди | уреди извор ]

Замак Томпе?а ?е изгра?ен кра?ем 13. и почетком 14. века. Он ?е прера?ен безбро? пута кроз векове, али ?е и да?е задржавао сво? основни облик. Барокни дворац датира из времена Катарине Велике .

Посетиоци могу видети кулу ко?а ?е национални симбол . Сваки дан у зору естонска застава ?е подигнута изнад тор?а док се изводи химна.

Лука Талин [ уреди | уреди извор ]

У држави посто?е неколико знача?них поморских лука . У ?их се може убро?ити и главни град Талин, као ?една од ве?их естонских лука на Балтичком мору .

Партнерски градови [ уреди | уреди извор ]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

• 
  Твр?ава Тоомпеа
• 
  Старе и нове гра?евине
• 
  Лука Талин
• 
  Градски зидови
• 
  Олафова црква
• 
  Градска ве?ница

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Званични веб-са?т
• Туристичке информаци?е
• The Website of the City of Tallinn (official)
• Panoramas of Tallinn Old Town
• 3D model of Tallinn Old Town
• Historical footage of Tallinn, 1920 ( archive ), filmportal .de
• Tallinn на са?ту Curlie   (?език: енглески)