Тавла или бекгемон ?е ?една од на?стари?их игара на плочи и играла се ?ош у Перси?ском царству , древном Египту и Римском царству . У ово? игри на табли учеству?у два играча. Сваки од играча има по петнаест жетона ко?е се помера?у преко двадесет и четири по?а ( троугластог облика) након баца?а коцкице . Ци? ове игре ?е бити први чи?и су жетони укло?ени са табле.

За победу ни?е важна само сре?а, него ?е потребно познавати стратешке и тактичке елементе игре, ?ер након сваког баца?а коцки играч мора одлучити ко?е ?е фигуре како одиграти и притом пазити на противникове контранападе. Победник ?е она? играч ко?и пре успе да извади свих 15 фигура с плоче. ^[1]

Као и шах , и бекгемон ?е предмет проучава?а помо?у комп?утерских програма. Данаш?и програми могу играти бекгемон ?еднако успешно као и на?бо?и ?удски играчи.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

На?стари?а плоча за бекгемон прона?ена ?е у ?спа?еном граду“, археолошком локалитету у источно? иранско? покра?ини Систан-Балухестан. ^[2] Та ?е плоча стара преко 5.000 година па ?е стари?а од плоче ко?у ?е средином 1920-их година у Уру пронашао енглески археолог Сир Леонард Вули. ^[3]

Нешто нови?е плоче, настале око 1.500 година п. н. е, прона?ене су у Тутанкамоновом гробу у делти Нила. Много цртежа у гробници доказу?е да ?е та игра била оми?ена код во?а као и код народа. Игра Сенат из древног Египта веома подсе?а на игру бекгемон, у ко?о? се потези повлаче зависно од коцки ко?е се доби?у.

Из египатске игре Сенет касни?е ?е настала римска игра Duodecim Scripta , ?ако слична данаш?ем бекгемону. Играло се с три коцке, а за игру су посто?ала три назива: Alea (коцка), Tabulae (плоча, стол) и Ludus duodecim scriptorum (игра од 12 лини?а). Код Помпе?а ?е прона?ена велика дводелна зидна слика: на прво? слици су приказана два Рим?ана ко?а разговара?у уз игру, а на друго? ?е слици приказан власник прено?ишта ко?и ту дво?ицу играча избацу?е из сво?е ку?е.

Древни Рим?ани су играли пуно игара веома сличних бекгемону. За Игру дванаест лини?а ( лат. Ludus duodecim scriptorum ) се користила табла са три реда од по 12 по?а а жетони су се премештали кроз сва три реда, према бро?у доби?еног коцкама. Опстао ?е и кратак текст ко?и говори о томе о ово? игри. Табула , што значи ?табла“, ?е игра ко?а се поми?е у епиграму византи?ског цара Зенона (владао 476 ? 481 ). Слична ?е савременом бекгемону у томе што ?е ци? игре да се што пре сви сво?и жетони уклоне са табле. Играчи су бацали по три коцкице и померали жетоне у смеру супротном од табле са 24 по?а. Римска верзи?а те игре, кренула ?е путем Европе . Игру су прво играли само припадници високог друштва, али се након неког времена пробила и до народа. Црква ?е децени?ама покушавала да забрани игра?е на сре?у, али су сви покуша?и били неусп?ешни.

Же де табл ( франц. jeux de tables ), претходник савременог бекгемона, први пут се по?авио у Француско? у 11. веку , и убрзо постао оми?ена коцкарска игра. 1254 . године, Лу? IX Свети ?е издао декрет ко?и забра?у?е судским званичницима да игра?у ову игру. Игре на табли су се играле у Немачко? у 12. веку , а током 13. века ?е дошла и на Исланд . Рукопис Алфонса X Libro de los juegos , написан 1283 . године, опису?е правила за велики бро? игара ко?е су се играле са коцкама и на табли, као прилог обимно? расправи о шаху . Током 17. века , игра ?е доспела и у Шведску . Дрвена табла и жетони су прона?ени у олупини ?едног брода , ме?у стварима бродских официра . Бекгемон се често по?ав?у?е на сликама из тог периода, углавном на делима холандских и немачких сликара (Ван Остад, ?ан Стин, Бош и други). ?едно од сачуваних дела ?е и дело Карава?а , ?Cardsharps“, на ком се по?ав?у?е табла за бекгемон, у до?ем левом углу.

У сред?ем веку игра се играла с две коцке и била ?е позната под разним именима: ?Нард“ (из перси?ског ), ? Plakoto “, ? Tric Trac “, ? Puff “, ? Tables “ итд. Тако?е се играла ?една верзи?а игре именом Вурфзабел, ко?а ?е директни претходник данаш?ег бекгемона.

У 16. веку , елизабетански закони и црквене регулативе, забранили су игра?е ове игре. Ипак, у 18. веку , ова игра ?е била врло популарна ме?у енглеским клером . Едмунд Хо?л ?е 1743 . об?авио сво? текст Кратак текст о игри Бекгемон ( енгл. A Short Treatise on the Game of Back-Gammon ), ко?и опису?е правила игре и стратеги?у за ?ено игра?е, и био ?е повезан за?едно са сличним текстом о игри Вист .

Нигде се у западном свету та игра ни?е играла као у Енглеско?. Енглезе ?е заразила у толико? мери да ?е тадаш?и кра? издао закон да нико то ни?е барем витез не сме да игра за новац. Име бекгемон ?е први пут записано 1645 . године, а значе?е опису?е правило да се камен ко?и ?е избачен из игре може вратити на плочу. Енглески писац игара Едмунд Хо?ле записао ?е правила игре 1743. године. ^[4]

Зад?а промена у правилима било ?е уво?е?е коцке за дуплира?е. Дуплира?е ?е измиш?ено 20-их година 20. века у ?едном клубу у ?у?орку , чиме ?е с ?едне стране пове?ана напетост у игри, а с друге стране сма?ен утица? сре?е. ^[5]

Правила модерног бекгемона дефинисао ?е Одбор за карте и бекгемон ?у?оршког клуба Racquet and Tennis Club 1931 . године.

Први велики талас у модерном бекгемону ?е настао кад ?е принц Алексис Оболенски организовао први ме?ународни турнир бекгемона 1964 . године на Бахамима . Та? се турнир од онда играо сваке године. Сви тадаш?и великани бекгемона - ?он Крофорд, Освалд ?акоби, Волтер Кук и други - записали су сво?а имена у листу победника. Иако ?е бекгемон у прошлим временима био игра само богатих и славних, доприносом познатих особа као што су Кристина Онасис, Х?у Хефнер , ?ими Конорс , Гантер Закс и меди?ским написима постао ?е популаран и доступан свакоме, а наста?у и прве теори?е те аналитичке к?иге о ?ему.

Правила [ уреди | уреди извор ]

Сама правила игре се могу врло брзо научити, али да се постане добар играч бекгемона потребно ?е много искуства у игра?у, као и чита?а к?ига те анализира?а потеза.

Основни ци? игре ?е да се иза?е с плоче са свих 15 фигура, пре него што то учини противник.

Почетне позици?е и основни по?мови [ уреди | уреди извор ]

Свака стране плоче има по 12 ши?астих троуглова . Троуглови се нумеришу од 1 до 24 у смеру потковице, као што ?е приказано на слици десно. По?а од 1 до 6 назива?у се home board или inner board , а од 7. до 12. по?а outer board . По?е бро? 7 зове се bar point , по?е 13 mid point , а по?е 24 ace point .

Сваки од играча почи?е с две фигуре на свом 24. по?у ( ace point ), пет фигура на 13. по?у ( mid point ), три фигуре на 8. по?у и по пет фигура на 6. по?у. Крета?е се врши од ве?их бро?ева према ма?има и ци? ?е са свих 15 фигура до?е у сво? home board . ^[6]

Крета?е и напада?е противничких фигура [ уреди | уреди извор ]

На почетку игре, свако од играча баца по ?едну коцку и она? играч ко?и ?е добио ве?и бро? одиграва два доби?ена бро?а. Након тога, у сваком следе?ем баца?у, играчи наизменично баца?у по две коцке и игра?у доби?ене бро?еве.

На пример, ако играч на коцкама доби?е 5 и 2 (што се запису?е као 52 или 5-2 ), мора или да одигра с ?едном фигуром 5, па с другом 2, или оба бро?а с истом фигуром.

У случа?у добивених истих бро?ева на коцкама, на пример 3 и 3, фигуре се помера?у за доби?ени бро? четири пута. (У овом примеру, играч четири пута помиче фигуре за 3 по?а)

Ако се на одре?еном по?у налазе две или више противничких фигура, то по?е ?е заузето (односно, противничке фигуре на том по?у су не?естиве ) и играч не може на ?ега да стави сво?у фигуру.

Ако се на по?у налази само ?една противничка фигура (тзв. blot ), играч може по?ести противничку фигуру ко?а тада привремено иде изван игре, у bar (средина плоче, изме?у по?а 6 и 7, те 18 и 19). Тиме ?е играч противника успорио и вратио му ?едну фигуру скроз на почетак, ?ер пре да?ег помица?а сво?их фигура, он мора прво да извади сво?у фигуру из бара у супротни home board , на начин да бро? 1 на коцки одговара по?у 24 (на?уда?ени?ем од свог home board по?а; ace point ), бро? 2 одговара по?у 23, итд. Ако ?е по?е заузето с две или више противничке фигурне, на то место ни?е могу?е иза?и из бара - на пример, то ?е по?е 19 на слици десно и играч не може тамо иза?и из бара ако доби?е 6 на ?едно? од коцки.

У случа?у да ?е могу?е помакнути само ?едан од бро?ева на коцкама, потребно ?е одиграти ве?и бро?, или такву комбинаци?у ко?а ?е омогу?ити помица?е за оба бро?а. ^[6]

Кра? игре [ уреди | уреди извор ]

Пре него што почне да избацу?е фигуре с плоче, играч ?е дужан свих сво?их 15 фигура да доведе у home board . Тек тада може почети да избацу?е фигуре на начин да са сваким бро?ем коцке избацу?е фигуре ко?е су на по?у тог бро?а. На пример, ако играч на коцкама доби?е 3-2 , тада може избацити по ?едну фигуру с другог и тре?ег по?а, или само ?едну фигуру с петог по?а. Ако играч избаци све фигуре пре него што ?е противник избацио и?едну (на плочи му ?е остало свих 15 фигура), осва?а gammon и двоструки бро? бодова. Ако након свих избачених фигура, противник се ?ош налази у супротном home board по?у, играч осва?а backgammon и троструки бро? бодова.

У случа?у да играч на коцкама доби?е бро? за ко?ег не може директно избацити нити ?едну фигуру с плоче, дужан ?е одигра фигуре с позици?е на ве?ем бро?у. Ако су ве?е позици?е празне, онда с плоче вади фигуру с првог ма?ег бро?а. (Ако ?е позици?а 4 празна, а играч доби?е бро? 4, мора одиграти фигуру ко?а се налази или на позици?и 6 или на 5. Ако су и те две позици?е празне, тада вади с плоче фигуру ко?а се налази на бро?у 3)

Како ?е време потребно за одиграва?е ?едне парти?е релативно кратко, обично се игра на више доби?ених парти?а. Традиционално, ради се о непарном бро?у парти?а.

Стандардни запис [ уреди | уреди извор ]

У бекгемону посто?и стандардизовани запис одиграних потеза.

64: бар/21, 13/7* се чита као: играч ?е на коцкама добио бро?еве 6 и 4, прво ?е изашао из бара на позици?у 21 (одигравши бро? 4), а затим ?е с 13. по?а одиграо на 7. по?е (одигравши бро? 6), где ?е притом по?ео противничку фигуру.

55: 21/11, 10/5 (2) значи да ?е играч добио две петице ко?е одиграва на начин да ?е помакнуо ?едну фигуру с 21. на 11. позици?у (прво на позици?у 16 па на 11), те две фигуре помиче с 10. позици?е на пету.

42: 6/4*/off са 6. позици?е ?е играч с ?едном фигуром прво по?ео противничку фигуру на четврто? позици?и, а затим ?е ту исту фигуру извадио с плоче.

Коцка за дуплира?е [ уреди | уреди извор ]

Стандардна коцка за дуплира?е састо?и се од првих 6 Степена бро?а 2 - 2, 4, 8, 16, 32, 64. На почетку сваке игре, коцка се налази на средини плоче на бро?у 64 и каже се да ?е коцка центрирана на 1 . Сваки од играча може у току игре, пре свог баца?а коцки, да окрене коцку на бро? 2 и да пита противника да ли жели да игра за двоструко. У случа?у да противник то прихвати, он поста?е власник коцке (и само он може следе?и пут дуплати на 4). Ако не прихвати, аутоматски губи парти?у. Коцка ?е уведена 20-их година 20. века и донела ?е нову заним?ивост у игру, те додатно ставила нагласак на тактизира?е и стратеги?у.

Посто?е и правила везана иск?учиво за коцку за дупла?е.

Неки од играча користе Мерфи?ево правило ко?е каже ако на отвара?у игре играчи доби?у ?еднаке бро?еве на коцкама, игра аутоматски вреди двоструко. То правило ни?е службено и врло ретко се користи на турнирима.

Код игра?а за новац, често се приме?у?е ?акоби?ево правило ко?е призна?е гамоне и бакгамоне само ако се у току игре користила коцка за дупла?е. У супротном, и гамон и бакгамон вреде као обична победа.

Код игра?а мечева, односно сусрета на више доби?ених парти?а, врло често се приме?у?е Крофордово правило' . Када ?едан од играча први пут до?е на бод до победе, у следе?о? парти?и се не сме користити коцка за дупла?е. Након Крофордове парти?е , коцка се може користити као и рани?е. На пример, ако се игра до пет победа и ?едан од играча поведе 4-1, следе?а парти?а се игра без коцке за дупла?е. Ако противник доби?е ту парти?у и игра се настав?а, коцка се може користити - то ?е тзв. пост-Крофордова игра. ^[7]

Тактика и стратеги?а [ уреди | уреди извор ]

У бекгемону то ?ест тавли посто?е дефинисане теори?е о потезима на отвара?у игре. С обзиром да бро? могу?их позици?а сваким потезом страховито расте, теори?е нису толико разви?ене као код шаха . Играчи на?чеш?е први потез игра?у по тим теори?ама, док се за сваки следе?и потез осла?а?у на сво?е властито искуство.

Потези на отвара?у игре:

Коцке	Препоручени потез	На?чеш?е алтернативе
2-1	?	13/11, 6/5	13/11, 24/23	?
3-1	8/5, 6/5	?	?	?
4-1	13/9, 24/23	24/20, 6/5	13/9, 6/5	?
5-1	13/8, 24/23	13/8, 6/5	?	?
6-1	13/7, 8/7	?	?	?
3-2	13/11, 24/21	13/10, 13/11	?	?
4-2	8/4, 6/4	?	?	?
5-2	13/8, 24/22	13/8, 13/11	?	?
6-2	13/11, 24/18	?	?	?
4-3	?	13/10, 13/9	13/9, 24/21	13/10, 24/20
5-3	8/3, 6/3	?	?	?
6-3	24/18, 13/10	24/15	?	?
5-4	13/8, 24/20	13/8, 13/9	?	?
6-4	?	8/2, 6/2	24/14	24/18, 13/9
6-5	24/13	?	?	?

Препоручених потеза за ?еднаке бро?еве на коцкама нема, ?ер се у том случа?у коцке поновно баца?у све док ?едан од играча не доби?е ве?и бро? и игра први. На?бо?им бро?евима на отвара?у сматра?у се 3-1, 4-2, 5-3 и 6-1.

На??едноставни?а стратеги?а у току игре била би да се пази да противник нема шансу да по?еде или ?зароби“ играчеве фигуре и покуша? што бржег приближава?а свом home board по?у - running game . Препоручу?е се када ?е играч у во?ству. ^[8]

У случа?у да та тактика не усе и играчева фигура (или више ?их) буде по?едена, играч може пробати holding game стратеги?у - да направи сидро на противничко? страни плоче и да чека да противник остави неки blot (само ?една фигура на по?у) ко?ега ?е напасти. ^[8]

Фигуре се могу заробити ако се направи prime ( зид од 6 узастопних по?а ко?е противник не може прескочити). То ?е priming game стратеги?а и она може водити до blitz game стратеги?е - покуша?а заузима?а свих 6 позици?а у home board по?у, тако да се противнику онемогу?и излазак из бара. ^[8]

Backgame ?е стратеги?а у ко?о? играч пушта два сидра у противничког хоме боарду и истовремено покушава направити приме у властитом. На?чеш?е се користи када ?е играч у очигледном заостатку и то му ?е ?едина шанса за евентуалну победу. ^[8]

Када ?е играч приморан да изложи неку фигуру противничким нападима, препоручу?е се смешта?е фигуре тако да противнику треба исти бро? на коцки за постиза?е два различита ци?а, на пример да по?еде играчеву фигуру и да направи зид на неком другом месту. Таква тактика назива се дупликова?е . Диверзификаци?а (разноликост) ?е тактика код ко?е играч тако смешта сво?е фигуре да му приликом следе?их баца?а више различитих бро?ева може до?ети помак на неку од же?ених позици?а. ^{[6] [8]}

Многе позици?е захтева?у прорачунава?е како играчи сто?е у игри. За то се на?чеш?е користи pip count што ?е на?ма?и укупни бро? помака свих фигура како би се игра завршила. На почетку игре, сваки од играча има pip count ко?и износи 167 (2x24 + 5x13 + 3x8 + 5x6). Код софтверско? игра?а, та? ?е бро? на?чеш?е приказан, док код игре уживо играчи га мора?у сами израчунавати. ^[8]

Вара?е [ уреди | уреди извор ]

Да би се ума?ила могу?ност вара?а, ве?ина добрих сетова за тавле користе прецизне коцке и шо?е за коцке. ^[9] Тиме се редуку?е вероватно?а употребе намештених коцки, што ?е главни начин вара?а при игри лицем у лице. ^[10] Често кориштени метод онла?н вара?а ?е употреба комп?утерског програма за налаже?е оптималног потеза у сваком кораку; у борби против тога, многи онла?н са?тови користе софтвер за поре?е?е корака ко?и идентифику?е ситуаци?е у ко?има потези играча подсе?а?у на програмске. Онла?н вара?е ?е стога постало изузетно тешко изводиво. ^[9]

Вари?анте игре [ уреди | уреди извор ]

Посто?и много верзи?а бекгемона ко?е су се развиле кроз истори?у. Неке се игра?у зависно од географског подруч?а, а неке дода?у нове тактичке елементе у игру. Углавном има?у нешто друкчи?е стартне позици?е или онемогу?ава?у одре?ене потезе. ^[11]

Неке од верзи?а:

• Тавла - на?познати?а вари?анта игре на нашим просторима; иако ?уди често поистове?у?у бекгемон и тавлу, посто?и неколико битних разлика: у тавли нема коцке за дупла?е, играч не може да изгуби бекгемон (три бода) ако остане у противничком хоумеборду, те се игра с такнуто-макнуто правилом (играч мора помакнути ону фигуру ко?у ?е дотакнуо; док код бекгемона може да ме?а сво? потез све док не подигне коцкице с плоче).
• Acey-deucey - фигуре су на почетку изван плоче и играч прво мора све фигуре да убацити у противничко home board по?е. На?бо?и бро?еви на коцкама су 2-1 ?ер се тада играчу пружа могу?ност да одигра било ко?и пар ?еднаких бро?ева и након тога ?е поновно он на реду за игра?е. ^[12]
• HyperGammon - сваки играч има само три фигуре ко?е се на почетку игре налазе на 24., 23. и 22. по?у. ^[13]
• LongGamon - свих 15 фигура почи?е на 24. по?у, а сва остала правила су иста као и код стандардног бекгемона. ^[14]
• Misere - положа? фигура и правила су исти као и код бекгемона, само што ?е ци? игре завршити након противника. Не посто?е гемони и бекгемони. ^[15]
• NackGammon - за разлику од бекгемона, на почетку игре две фигуре се налазе на 23. по?у, а на 6. и 13. по?у ?е по ?една фигура ма?е. ^[16]

Играчи [ уреди | уреди извор ]

У свету посто?и врло много професионалних бекгемон играча. Светско првенство у бекгемону се одржава сваке године у Монте Карлу , где суделу?е од 200 до 250 на?бо?их светских играча. Прво светско првенство на то? ?е локаци?и одржано 1979 . године, а пре те године ни?е било службеног светског првенства него су се играли турнири у Лас Вегасу и на Бахамима . Светски првак из 2009 . године ?е Маса?уки Мочи Мочизуки из ?апана . Играчи су 1990. по први пут могли да суделу?у на Европском првенству и од тада се оно организу?е сваке године.

Осим светског и европског првенства, турнири у бекгемону се у Европи и САД игра?у готово свакодневно те сваки играч може прона?и нешто за себе. Наградни фондови варира?у од 100-нак евра за неке локалне турнире, па до чак 200.000 евра за турнире из WSOB сери?е.

Тренутно на?бо?им играчима се сматра?у Фалафел Натанзон ( ИСР ), Нак Балард ( САД ), Франсоа Тарди?е ( ФРА ), Сандер Ла?лоф ( ДК ), Нил Казарос (САД), Маса?уки Мочизуки ( ?ПН ), Стеве Сакс (САД), Кит Вулсеи (САД), итд.

Неки од на?знача?ни?их играча кроз истуори?у: Пол Магриел, Тим Холанд, Освалд ?акоби, Карол Крофорд, Бил Роберти. ^[7]

FIBS бодови [ уреди | уреди извор ]

Играчи се обично рангира?у по FIBS ( First Internet Backgammon Server ) бодовима. Посто?е посебне математичке формуле по ко?има се рачуна ранк, као и колико ?е играч напредовати ако победи - зависно од ?ачине противника, дужини меча и властитог искуства. Бодови су отприлике распоре?ени по Гаусово? криво?, на?бо?и светски играчи има?у ре?тинг од отприлике 2000-2100 бодова, док про?ечни играчи, ко?их има на?више, има?у изме?у 1400 и 1600 бодова.

Софтвер [ уреди | уреди извор ]

Интернет игра?е [ уреди | уреди извор ]

Тавла софтвер ?е разви?ен не само да би се играло и да би се анализирале игре, него и да би се омогу?ила интеракци?а изме?у ?уди преко интернета . Баца?е коцки ?е омогу?ено путем рандомних или псеудорандомних генератора бро?ева . Почетак онла?н игра?а у реалном времену догодио се 1992 . са First Internet Backgammon сервером ( FIBS ). Одржао се до данас и остао ?е ?едан од ретких некомерци?алних са?това. ^{[17] [18]}

Данас се ве?ина са?това окренула игра?у бекгемона за новац, али неки су уз то задржали и могу?ност бесплатног игра?а.

Игра?е и анализа [ уреди | уреди извор ]

Бекгемон ?е предмет проучава?а комп?утерских струч?ака. Неуронске мреже и други приступи пружа?у знатне предности софтверу за видео игре и анализу. Први ?ак комп?утерски софтвер за бекгемон написао ?е Ханс Берлинер за DEC PDP-10 tokom 70-их и звао се BKG 9.8, ме?утим програм ?е играо слабо чак и против нешто слаби?их играча. Берлинер ?е уочио да се критичне грешке увек ?ав?а?у у транзиционим фазама игре. Он ?е применио принципе fuzzy логике у побо?ша?у програма, и 1978 . ?е програм успео да победити тадаш?ег светског првака, Итали?ана Луи?и?а Вилу, поставши тако први комп?утерски програм ко?и ?е победио светског првака у и?едно? игри на плочи . Берлинер ?е из?авио да ?е победа првенствено била ствар сре?ног случа?а, пошто ?е комп?утер добио пово?ни?а баца?а коцки. ^[19]

Током касних 80-их , бекгемон програмери су имали више успеха са приступом базираном на вештачким неуронским мрежама . TD-Gammon , ко?и ?е развио Тесауро у IBM -у, ?е био први ме?у тим програмима да игра на експертном нивоу. ?егова неуронска мрежа ?е била тренирана користе?и уче?е темпоралним разликама приме?ено на податке генерисане само-игра?ем. ^[20] За TD-Gammon су познати играчи попут Била Роберти?а и Кита Вулси?а тврдили да игра бо?е од било ко?ег ?удског играча. ^[20] Вулси ?е рекао о програму: ?Нема сум?е у мом уму да су ?егове позиционе одлуке далеко бо?е од мо?их“. ^[20]

Тесауро ?е предложио кориш?е?е извршне анализе при упоре?ива?у перформанси рачунарских алгоритама и ?удских играча. ^{[21] [22]} У том методу, се изводи Монте-Карлова евалуаци?а позици?а (типично за хи?аде покуша?а) при чему се симулира?у различите рандомне секвенце баца?а коцки. Извршна оцена човека (или комп?утера) ?е разлика просечних резултата игре кад се следи селектирани потез, у односу на сле?е?е на?бо?ег потеза.

На?познати?и данаш?и комерци?ални програми су Snowie ^[23] , Jellyfish ^[24] и eXtreme Gammon ^[25] , a predstavnici besplatnog sofvera su BGBlitz ^[26] i GNU Backgammon. ^[27]

Сви они нису само одличан противник, него су и снажан алат за анализу потеза и целокупних мечева. ?ачина тих програма лежи у ?иховим табелама тежина неуронских мрежа, ко?е су резултат вишемесечног тренинга. Без ?их, ти програми не игра?у бо?е од ?уди ко?и су почетници. У завршно? фази, бекгемон софтвер се обично осла?а на базу података ко?а садржи комплетан сет унапред прорачунатих позици?а.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Игре на табли

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Backgammon galore (упутства, савети, чланци)
• Gammon Links (линкови на разне бекгемон странице)
• Daily Gammon (онла?н дописно игра?е)
• FIBS (бесплатан бекгемон сервер без реклама)
• GNU Backgammon (бесплатан програм за уче?е, игра?е и анализира?е)
• Play 65 (онла?н игра?е)