слободан ба?и? па?а
Слободан Ба?и? Па?а
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1916-06-26 ) 26. ?ун 1916.
Место ро?е?а	Шидски Бановци , Аустроугарска
Датум смрти	16. ?ул 1943. ( 1943-07-16 )  ( 27 год. )
Место смрти	Калеси?а , НД Хрватска
Професи?а	студент филозофи?е
Делова?е
Члан  КП?  од	1938 .
Учеш?е у ратовима	Народноослободилачка борба
У току НОБ	политички комесар ГШ НОВ и ПО Во?водине
Херо?
Народни херо?  од	5. ?ула 1952 .

Слободан Ба?и? Па?а ( Шидски Бановци , 26. ?ун 1916 ? Калеси?а , 16. ?ул 1943 ) био ?е учесник Народноослободилачке борбе и народни херо? ?угослави?е . ?едан ?е од организатора Народноослободилачке борбе у Срему и први политички комесар Прве во?во?анске бригаде , а потом и Главног штаба НОВ и ПО Во?водине .

Као студент Филозофског факултета у Београду , прик?учио се студентском револуционарном покрету и почетком 1938. постао члан илегалне Комунистичке парти?е (КП?). Исте године ?е због илегалне политичке активности на Универзитету ухапшен, за?едно са ве?ом групом студената и осу?ен на казну од четири године затвора, ко?у ?е издржавао у затвору у Сремско? Митровици .

У затвору га ?е затекла окупаци?а ?угослави?е и проглаше?е Независне Државе Хрватске , па ?е у но?и 21/22. августа 1941 , са групом комуниста успео да побегне из затвора , кроз подземни отвор ко?и су прокопали. Након тога се придружио партизанима на Фрушко? гори .

На?пре ?е радио као издава?у листа ?Фрушкогорски партизан”, а потом ?е ступио у Фрушкогорски партизански одред . Био ?е политички комесар Прве чете, а од почетка лета 1942. политички комесар читавог одреда. Са овом ?единицом водио ?е успешне борбе у Срему , а потом и у источно? Босни . Када ?е априла 1943. формирана Прва во?во?анска ударна бригада постао ?е ?ен политички комесар.

Почетком ?ула 1943 , за?едно са другим руководиоцима НОВ и ПО? из Во?водине, сусрео се са Врховним командантом ?осипом Брозом Титом и тада ?е именован за политичког комесара новоформираног Главног штаба НОВ и ПО Во?водине . На путу ка Срему , где ?е требало да преузме дужност, погинуо ?е у борби са ?аким немачким снагама на друму Тузла ? Зворник , код Калеси?е .

За народног херо?а ?е проглашен 5. ?ула 1952. године.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е 26. ?уна 1916. у Шидским Бановцима . ^[1] Ово село данас се налази у хрватском делу Срема , на територи?и Општине Ни?емци , а све до после Другог светског рата налазило се у саставу Шидског среза , па одатле и потиче назив села ? Шидски Бановци. ^[2]

Потицао ?е из православне свештеничке породице. ?егов отац Божидар Божа Ба?и?, родом из сремског села Нови Карловци , код Ин?и?е , био ?е свештеник у сеоско? цркви Свете Петке . Са супругом Ти?аном званом Сто?а, родом из Равног Села , код Врбаса , имао ?е тро?ицу синова. На?стари?и син ро?ен ?е ратне 1916. због чега ?е назван Слободан. Друга дво?ица синова звали су се Борислав Бата и Милан. ^[2]

Одраста?у?и у свештеничко? ку?и, са доста к?ига, ?ош пре поласка у основну школу, Слободан ?е научио да чита и пише. Убрзо након поласка у први разред, породица се из Шидских Бановаца преселила у Пе?инце , где ?е отац Божа добио нову службу. ^[1] Био ?е одличан ?ак и очекивало се да ?е након завршене основне школе наставити очевим стопама и по?и у богослови?у . Како ни?е имао же?у да учи за свештеника, након основне школе ?е 1927. уписао Карловачку гимнази?у у Сремским Карловцима . ^[1] Породичну традици?у наставио ?е ?егов мла?и брат Борислав, ко?и ?е постао свештеник. ^[2]

Током уче?а гимнази?е живео ?е у Карловачком конвикту ? интернату ко?и ?е био резервисан за синове свештеника. Био ?е добар ?ак, а ?ако ?е волео к?иге и сваки слободан тренутак ?е користио за чита?е. Поред чита?а волео ?е шах и математику . Због тога ?е након завршетка гимнази?е одлучио да студира математику. ^[3]

Студи?е и роби?а [ уреди | уреди извор ]

Након матуре, 1935. уписао ?е Филозофски факултет у Београду . По доласку на студи?е, дошао ?е у додир са марксистичком литературом. Читао ?е дела Маркса , Енгелса , Ле?ина и др. Убрзо потом ук?учио се у револуционарни студентски покрет , ко?и ?е тих година био веома активан на Београдском универзитету . Убрзо ?е постао ?едан од на?активни?их активиста студентског покрета, а почетком 1938. ?е прим?ен у чланство тада илегалне Комунистичке парти?е ?угослави?е (КП?). ^{[1] [4]}

Лет?е распусте, на?чеш?е ?е проводио у родном месту ?еговог оца ? Новим Карловцима, где ?е одлазио код деде. Овде ?е имао доста ро?ака, а на?више се дружио са ро?аком Владом Ба?и?ем, кога ?е звао Брата. ^[4] У Београду се дружио и сара?ивао са студентима из Во?водине , а на?више ?е сара?ивао са студентом медицине Павлом Папом , ко?и ?е био ?едан од политичких руководилаца студентског покрета на Универзитету. Преко ?ега се ук?учио и у Омладински масовни покрет (ОМПОК), ко?и ?е био културно-привредни покрет во?во?анске омладине. Учествовао ?е 3. априла 1938. на скупу у Сремским Карловцима, ко?и ?е одржан у ку?и истакнутог писца и друштвеног радника Васе Ста?и?а . Овом скупу присуствовало ?е око 200 омладинаца, од чега 80 студената. На скупу ?е о облицима илегалног и масовног легалног рада говорио Павле Пап. ^[1]

Слободанова политичка активност на Универзитету, као и активност ?егових другова, ни?е остала неопажена од стране полици?е. Почетком ма?а 1938. полици?а ?е у групу во?во?анских студената убацила свог шпи?уна и преко ?ега открила парти?ски пункт на Техничком факултету , где ?е био скривен разни парти?ски матери?ал. Потом ?е уследила велика полици?ска провала, у ко?о? ?е ухапшено преко 20 студената са Техничког, По?опривредно-шумарског , Филозофског , Правног и других факултета. Па?а ?е био ухапшен 12. ма?а 1938. године. ^{[1] [5]}

Након хапше?а, затворен ?е у ? Глав?ачи ”, где ?е током истраге мучен и преби?ан. Након завршетка истраге, пребачен ?е у затвор на Ади Циганли?и . Новембра 1938. пред Државни суд за заштиту државе изведен ?е 21 студент. Поред Па?е, ко?и ?е био првооптужени, били су ту ?ош ? Пуниша Перови? , Милинко Куши? , Миро Попара , Рифат Бур?ови? , Ве?ко Машанови?, ?убомир Цветкови?, Валери?а Кари?о-Пап, супруга Павла Папа и др. Па?а ?е оптужен за припадност комунистичко? организаци?и и шире?е комунистичке пропаганде и осу?ен на пет година затвора. ^{[1] [5]}

Затворску казну издржавао ?е у затвору у Сремско? Митровици . ^[1] У време када ?е дошао у затвор, у ?ему ?е ве? била разви?ена широка активност политичких роби?аша-комуниста. У тзв. ?Млади?ко? згради”, посебном делу затвора у коме су политички затвореници били одво?ени од других роби?аша, тада су се налазили истакнути револуционари ? ?ован Веселинов , Станко Паунови? Ве?ко , Спасо?е Сте?и? , Бане Андре?ев , ?ован Тра?кови? , Мари?ан Стилинови? , Петко Милети? и др. Како би употпунили време у затвору, затвореници-комунисти су стално одржавали састанке, учили и прора?ивали марксистичку теори?у и др. Повремено су у ци?у заштите сво?их права организовали и штра?кове. У затвору ?е посто?ао и Казнионички комитет КП? на чи?ем се челу налазио Станко Паунови? Ве?ко, а преко ?ега су успевали и да одржава?у везе са руководством КП?. ^[6]

Годину дана по Па?ином доласку у затвор, септембра 1939, отпочео ?е Други светски рат . Политичка ситуаци?а у Кра?евини ?угослави?и , али и свету, нагло се ме?ала, па су се роби?аши-комунисти одлучили за бекство из затвора. Они су тада почели да копа?у подземни тунел ко?и ?е из ?Млади?ке зграде” водио изван зидина затвора. Када ?е тунел био скоро готов, отпочео ?е рат у ?угослави?и , а након окупаци?е, затвор у Сремско? Митровици ?е предат усташама . Усташе су роби?аше-комунисте изместиле из ?Млади?ке зграде”, па ?е тако пропао план бекства. ^[6]

Сум?а?у?и да ?е их усташе на?вероватни?е ускоро убити, роби?аши-комунисти су се поново одлучили на бекство. Соба у ко?у су премештени имала ?е мали ходник испод кога се налазио велики канал за водовод и парно гре?а?е. Одмах су почели са копа?ем и убрзо су ископали тунел дуг 14 метара, ко?и ?е водио ван зидина затвора. У договору са парти?ском организаци?ом из Сремске Митровице, ко?а ?е имала задатак да им помогне у прихвату, организовали су бекство из затвора у но?и 21/22. августа 1941. године. У бекству су учествовала 32 роби?аша-комуниста, а прихватила их ?е група ско?еваца из Сремске Митровице, ко?у су предводили Бошко Палков?еви? Пинки , Станка Веселинов и Марко Перичин Каме?ар . ^{[1] [6]}

Народноослободилачка борба [ уреди | уреди извор ]

Истог дана, 22. августа 1941, група роби?аша-комуниста нашла се ме?у првим сремским партизанима на Фрушко? гори . Боравили су у партизанком логору, ко?и се налазио изме?у Граца и Танцоша, а придружили су им се и Сима Рели? и ?ор?е Никши? . Пошто ?е ова? логор убрзо откривен од непри?ате?а, група се поделила на два дела. Група ко?у ?е предводио Станко Паунови? Ве?ко пошла ?е ка Црвеном чоту и на путу срела жандармери?ску патролу и тада ?е избила прва борба у ко?о? су учествовали роби?аши-комунисти. ?едан жандар ?е уби?ен, а остали су се разбежали. Нове борбе су во?ене и сутрадан, а након неколико дана група се поново окупила и улогорила испод Ха?дучког брда. ^[7]

Група партизана, ко?у су сачи?авали роби?аши-комунисти, као и група ско?еваца из Сремске Митровице, временом ?е нарасла на око шездесет бораца, а у борбама су запленили и извесну количину наоружа?а. Од ове партизанске групе 9. септембра 1941. формиран ?е Фрушкогорски партизански одред . У току септембра, фрушкогорски партизани су успоставили везу са Врховним штабом и ЦК КП? , ко?и су део одбеглих роби?аша позвали да до?у на ослобо?ену територи?у западне Срби?е . ^[7]

Други део бивших роби?аша задржан ?е у Срему , где су остали са ци?ем организова?а и помага?а ослободилачке борбе у Срему и другим деловима Во?водине . Ме?у овом групом, поред Па?е, били су ?ован Веселинов , Станко Паунови? Ве?ко и ?ован Тра?кови? . У току ?есени, окупатор ?е покренуо низ акци?а против фрушкогорских партизана, па ?е Окружни комитет КП? за Срем донео одлуку да се борци Фрушкогорског одреда повуку у села. Борци су тада имали задатак да политички раде са народом, ангажу?у га и припрема?у за општенародни устанак, ко?и ?е био планиран за проле?е 1942. године. ^[7]

Па?а ?е тада добио задатак да ради као уредник листа Фрушкогорски партизан , ко?и ?е почео да излази ?ош у септембру. Током новембра, боравио ?е у селу Шу?ми , на падинама Фрушке горе. Ту ?е радио на другом бро?у листа, а упоредо ?е радио на учврш?ива?у парти?ске организаци?е и формира?у сеоске партизанске чете, у Шу?ми и околним селима. ^[1] Тада ?е стекао велики ауторитет ме?у се?ацима, па ?е добио надимак ?политички Па?а”. Поред политичког рада, као и рада на сакуп?а?у матери?ала за лист, учествовао ?е и у оружаним борбама. ?ануара 1942. у Бешенову ?е издао тре?и и послед?и бро? листа Фрушкогорски партизан . ^[8]

У рано проле?е 1942, фрушкогорски партизани су почели да напушта?у села и предузима?у акци?е против окупатора. Прва акци?а изведена ?е у но?и 5/6. марта 1942. када ?е извршен напад на непри?ате?ску посаду у Шу?ми. Потом ?е нападнута жандармери?ска станица у Бешенову. Кра?ем марта, на Фрушко? гори су се окупили борци Фрушкогорског и Подунавског партизанског одреда , па ?е 22. марта извршена реорганизаци?а оба одреда и они су поде?ени на две чете. Па?а ?е тада постав?ен за политичког комесара Прве чете Фрушкогорског одреда, а ?ен командант ?е био Марко Перичин Каме?ар . ^{[1] [8]}

Средином априла 1942 , окупатор ?е покренуо велику офанзиву са ци?ем да очисти Фрушку гору од партизана, али ?е Фрушкогорски одред успео да се извуче из обруча. Почетком лета 1942. године Народноослободилачки покрет у Срему се омасовио и проширио на скоро сва села. Кра?ем ?уна Фрушкогорски одред ?е нарастао на преко 350 бораца, а Подунавски на око 150 бораца. У до?ем Срему ?е формиран и Посавски партизански одред , а у босутским шумама ?е деловала Босутска ударна чета. Пошто ?е Фрушкогорски одред знатно нарастао, поново ?е извршена ?егова реорганизаци?а на пет чета. Па?а ?е тада постав?ен за политичког комесара Одреда, а за команданта Го?ко Дудаш. ^[9]

Главни задатак Фрушкогорског одреда у лето 1942. био ?е ?битка за летину” ? партизани су уз помо? се?ака палили жито ко?е ?е наме?ено окупатору. Део пож?евеног жита тада ?е сакриван у партизанским базама, како окупатор не бих дошао до ?ега. Тако?е, вршене су многе акци?е и диверзи?е на железничко? прузи Београд ? Загреб . За кратко време, током лета 1942, у Срему ?е створена велика ослобо?ена територи?а . Због тога ?е кра?ем августа 1942. окупатор, уз помо? усташко - домобранских ?единица, покренуо велику офанзиву у Срему, а посебно на Фрушко? гори. Током 26. августа Фрушкогорски одред ?е водио огорчене борбе, током ко?их ?е погинуо и командант Одреда. Тако?е, у току офанзиве су страдали и командант и политички комесар Штаба НОП одреда за Срем ? ?ор?е Маркови? и Станко Паунови? Ве?ко. ^[9]

Након погиби?е команданта Одреда Го?ка Дудаша, Па?а ?е на кратко преузео команду над Одредом и наредио ?егово проби?а?е из окруже?е и повлаче?е ка Босутским шумама. За?едно са Одредом, кроз обруч се пробио и део становништва. ^[1] Након тога Одред ?е кратко време боравио у источно? Босни , а потом се поново вратио у Срем. Након офанзиве, септембра 1942. поново ?е извршена реорганизаци?а партизанских одреда, па ?е створен нови ?единствени Тре?и сремски одред , ко?и ?е имао три бата?она. Први бата?он био ?е формиран од бораца Фрушкогорског одреда и за ?еговог командант ?е постав?ен Марко Перичин Каме?ар, а за политичког комесара Па?а. ^[10]

Одмах по реорганизаци?и партизанских снага у Срему, бата?они су наставили борбу па су током 1942. створили велику слободну територи?у ? из 40 села ?е протерана окупаторска власт, а изведено ?е и око 1.200 оружаних диверзи?а и саботажа. ^[10] Почетком октобра 1942. у Срем су се пребацила два бата?она Шесте источнобосанске бригаде , ко?и су овде попу?ени новим борцима. Штаб Тре?ег сремског одреда тада ?е донео одлуку да се ве?и део сремских бораца пребаци преко Саве у источну Босну, где су посто?али бо?и услови за борбу. ^{[10] [1]}

Почетком новембра око 1.500 бораца Шесте источнобосанске бригаде и Тре?е сремског одреда пребацили су се у Сембери?у , а одатле на Ма?евицу . Након боравка у селу Трнови , они су 11. новембра 1942. водили борбе са четницима , под командом Драгослава Рачи?а , а потом са усташко-домобранским снагама. Након ових успешних партизанских акци?а, окупатор ?е покренуо офанзиву с ци?ем да Ма?евицу очисти од партизана. Босански и сремски партизани су успели да избегну офанзиву и да 28. новембра 1942 , код села Малешеваца , нападну и разби?у око 1.200 четника, под комадом ?уре Бижи?а. Након ових борби, покренута ?е нова офанзива против партизана, па су се они повукли у Бирач , где су остали до кра?а ?ануара 1943. године. ^[10]

У ме?увремену, док ?е главнина сремских партизана боравила у Босни, у Новим Карловцима ?е децембра 1942. одржано парти?ско саветова?е на коме ?е Врховном штабу НОВ и ПО? упу?ен предлог да се формира во?во?анска бригада . Ова? предлог спроведен ?е у дело тек 11. априла 1943. када ?е у селу Бр?анима , на Ма?евици, формирана Прва во?во?анска ударна бригада . За команданта и политичког комесара бригаде били су именовани ? Марко Перичин Каме?ар и Слободан Ба?и? Па?а. ^[1] Убрзо потом, кра?ем априла, формирана ?е и Друга во?во?анска бригада , а у ?уну и Тре?а во?во?анска бригада . ^[10]

Одмах по формира?у, Прва во?во?анска бригада водила ?е борбе на путу Брчко ? Тузла , а потом борбе са усташко-домобранским снагама у околини Би?е?ине . Тада ?е ?едан ?ен бата?он заробио више од 200 домобрана. Током офанзиве на Бирач, у прво? половини ?уна 1943 , бригада ?е водила жестоке борбе и у току но?и 11/12. ?уна извела марш-маневар дуг 50 километара и ослободила Сребреницу . Кра?ем ?уна, бригада ?е саде?ствовала снагама Главне оперативне групе НОВ? у борбама за Власеницу . ^[10]

Након формира?а Прве и Друге во?во?анске бригаде, у источну Босну су стигли А?им Грулови? и Срета Сави? , чланови Оперативног штаба НОВ и ПО Во?водине, са око 1.100 нових бораца из Срема. Они су потом месец дана по источно? Босни обилазили партизанске борце из Во?водине. У састав Оперативног штаба за Во?водину био ?е ук?учен и Па?а, као политички комесар. ^[1] После Пете непри?ате?ске офанзиве , 1. ?ула 1943. године, чланови Оперативног штаба за Во?водину су се у Клад?у сусрели са Врховним командантом НОВ и ПО? ?осипом Брозом Титом . ^[1] Они су му изложили во?но-политичку ситуаци?у у Во?водини, као и ста?е ме?у во?во?анским партизанским ?единицама. Сутрадан након овог сусрета, 2. ?ула 1943 , Врховни штаб ?е донео одлуку да се формира Шеснаеста во?во?анска дивизи?а и да Оперативни штаб за Во?водину прерасте у Главни штаб НОВ и ПО Во?водине . За команданта Штаба постав?ен ?е А?им Грулови?, а за политичког комесара Слободан Ба?и? Па?а. ^[11]

Након сусрета са Врховним командантом НОВ и ПО?, Па?а се вратио у Прву во?во?анску бригаду, ко?а ?е тада водила борбе за Зворник . Недуго потом, тада формирана Шеснаеста во?во?анска бригада, добила ?е задатак да пребаци око хи?аду ра?ених и болесних бораца на Ма?евицу. За?едно са дивизи?ом пошао ?е и Па?а, ко?и ?е имао задатак да се потом продужи преко Саве и у Срем. ^[1]

На путу ка Ма?евици, партизане су дошли до пута Зворник?Тузла, ко?и ?е био блокиран од ?аких окупаторских снага. У но?и 16/17. ?ула, у близини Калеси?е , покушали су да проби?у блокаду на друму. Тада се развила тешка борба са ?аким немачким снагама. У току ове борбе, ?една немачка граната ?е Па?у смртно ранила у стомак и он ?е убрзо преминуо. Иста граната тешко ?е ранила и Бранка Милорадови?а Брилета, курира Штаба бригаде, ко?и ?е био ?егов пратилац. ^[12] Након погиби?е, сахра?ен ?е у близини места где ?е страдао. ^[11]

Народни херо? [ уреди | уреди извор ]

Указом Президи?ума Народне скупштине Федеративне Народне Републике ?угослави?е 5. ?ула 1952. Слободан Ба?и? Па?а ?е проглашен за народног херо?а . ^[12]

Године 1959, када ?е уре?ивано Спомен-гроб?е у Сремско? Митровици , Па?ини посмртни остаци су пренети из Калеси?е и сахра?ени у за?едничко? гробници са другим истакнутим народним херо?има Срема ? ?анком Чмеликом , Бошком Палков?еви?ем Пинки?ем и Станком Паунови?ем Ве?ком . ^[13]

У знак се?а?а на народног херо?а Слободана Ба?и?а Па?у неколико основних школа понело ?е ?егово име. Године 1958. ?егово име понела ?е основна школа у ?еговом родном месту Шидским Бановцима . ^[14] Ова име школа ?е носила до 1995, када ?е након рата у Хрватско? , због сма?е?а бро?а становника, матична школа угашена и постала истурено оде?е?е основне школе из суседног села Илача . ^{[15] [16]}

Године 1959. ?егово име понела ?е основна школа у Пе?инцима , чи?и ?е некада био ?ак. Ова школа ?е 1969. добила нову школску зграду, а поред Пе?инаца, има истурена оде?е?а у околним селима ? Брестачу , Попинцима , Прхову , Сибачу и Суботишту . ^{[17] [18]} Године 1960. Па?ино име понела ?е и основна школа у Новим Карловцима , родном месту ?еговог оца Боже и месту у ко?е ?е волео да одлази код родбине. ^[19] Тако?е, ?егово име од 1958. године носи и основна школа у Сремско? Митровици, ко?а има истурено оде?е?е у селу Ман?елосу . ^[20]

Па?ино име носила ?е и основна школа у Калеси?и, месту у чи?о? близини ?е погинуо ?ула 1943. године. ^[21] Школа ?е ова? назив носила до рата у Босни и Херцеговини , када ?е преименована у основна школа ?Калеси?а”. Тако?е, име Слободана Ба?и?а Па?е носе ? Студентски дом у Новом Саду , ^[22] као и улице у Бачко? Паланци , Земуну , Новом Саду, Пе?инцима, Сомбору , Сремско? Каменици и Шу?му . ^[23]

У знак се?а?а на Слободана Ба?и?а Па?у подигнуто ?е неколико спомен-бисти и постав?ено неколико спомен-плочи. На Дан борца 4. ?ула 1969. испред основне школе у Шидским Бановцима откривена ?е ?егова спомен-биста, рад ва?ара Ва?е Радауша . Бисту ?е открио Па?ин ратни друг ?ован Веселинов , а открива?у су присуствовали и Стеван Доро?ски , Пашко Ромац , ?осип Цази и ?осип Хрнчеви? . ^[14]

Године 1973. у парку Студентског дома у Новом Саду постав?ена ?е ?егова спомен-биста, рад ва?ара Павла Радованови?а . ^{[24] [25]} Тако?е, ?егова спомен-биста посто?и у Сремско? Митровици испред школе ко?а носи ?егово име. ^[26]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]