Сир Дар?а

Координате : 46° 09′ 15″ N 60° 52′ 25″ E  /  46.15417° С; 60.87361° И  / 46.15417; 60.87361
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Сир Дар?а ( Yaxartes )
Сир Дар?а
Опште информаци?е
Дужина 2.212 km
Басен 402.760 km 2
Пр. проток 1.180 m 3 /s (42.000 cu ft/s) [1]   m 3 ⁄ s
Водоток
Извор Памир
Коор. извора 40° 54′ 03″ N 71° 45′ 27″ E  /  40.90083° С; 71.75750° И  / 40.90083; 71.75750
В. извора 400 m (1.300 ft) m
Уш?е Аралско ?езеро [2]
Коор. уш?а 46° 09′ 15″ N 60° 52′ 25″ E  /  46.15417° С; 60.87361° И  / 46.15417; 60.87361
Географске карактеристике
Држава/е   Та?икистан
  Казахстан
  Узбекистан
Насе?а Кизилорда , Коканд
Река на Викимеди?ино? остави

Сир Дар?а ( та?. Сирдарё или дарёи Ому , перс. ??????? , узб. Sirdaryo , старогрчки ?αξ?ρτη? (?аксартес)) ?е ?една од ве?их река сред?е Ази?е и сродна река Аму Дар?е . Наста?е спа?а?ем река Нарин (извире у централном Т?ен Шану ) и Карадар?а (извире у Ферганском гор?у). Протиче кроз Ферганску долину , пресеца Ферганско гор?е, тече источним рубом пусти?е Кизилкум и улива се у Аралско море . Река протиче кроз Казахстан , Узбекистан и Та?икистан .

Због велике количине наноса на уш?у (годиш?е око 12 милиона тона) корито се стално уздиже, па ?е околни терен знатно нижи од нивоа реке. Делта Сир Дар?е шири се у ?езеро (просечно годиш?е 50 метара). Главне притоке: Касанса? , Сох , Исфара , Ангрен, Чирчик и Арис. Слив обухвата 462.000 km². Река има на?ве?у количину воде у топлом делу године, па ?е зато битна за натапа?е (Велики фергански канал, Велики Адижански канал, Северни фергански канал и др.) Просечан годиш?и проток на?ве?и ?е низводно од уш?а Чирчика (703 m³/sek). Воде Сир Дар?е и ?ених притока користе се и за доби?а?е електричне енерги?е. У низу хидроенергетских система са акумулационим ?езерима издва?а се Чарвакска хидроцентрала на Чирчику. Пловна ?е местимично од уш?а до Бекабада . На Сир Дар?и леже ве?и градови: Бекабад, Чардара , Кизилорда , Ба?конур , Казалинск .

У сов?етско доба, екстензивни про?екти за навод?ава?е су изгра?ени око обе реке, преусмерава?у?и ?ихову воду у обрадиво зем?иште и узроку?у?и, током пост-сов?етске ере, виртуелни нестанак Аралског мора, некада четвртог по величини ?езера на свету. Тачка на ко?о? река тече из Та?икистана у Узбекистан ?е, на 300 m (980 ft) надморске висине, на?нижа надморска висина у Та?икистану. [3] [4] [5]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Река Сир Дар?а код Ху?анда

Када ?е македонска во?ска Александра Великог стигла до ?аксарта 329. пре нове ере, након што ?е пропутовала Бактри?у и Согди?у без икаквог против?е?а, наишла ?е на прве примере отпора домородаца ?иховом присуству. У октобру 329. пне Македонци су водили Битку код ?аксарта против Сака , убивши око 1200 бораца, ук?учу?у?и во?у номада. Александар ?е био приморан да се повуче на ?уг да би се изборио са побуном у Согди?и . Александар ?е ра?ен у борбама ко?е су уследиле, а домородачка племена су кренула у напад на македонске гарнизоне стациониране у ?иховим градовима. Како ?е побуна против Александра интензивирала, проширила се кроз Согди?у, гурнувши ?е у двогодиш?и рат, чи?и ?е интензитет надмашио сваки други сукоб Анабасис Александри?а . [6]

На обалама Сир Дари?е Александар ?е поставио гарнизон у граду Киру ( Кирополис на грчком), ко?и ?е потом преименовао по себи Александри?а Есхата ? ?на?уда?ени?а Александри?а“ ? 329. пре нове ере. Током ве?ег дела сво?е истори?е, барем од муслиманског осва?а?а Централне Ази?е у 7. до 8. веку нове ере, име овог града (у данаш?ем Та?икистану ) ?е било Хучанд .

Средином 19. века, током руског осва?а?а Туркестана , [7] [8] Руско царство ?е увело парну пловидбу на Сир Дар?и, првобитно из твр?аве Ра?м , [9] али са важном речном луком у Казалинску ( Казали ) од 1847. до 1882. када ?е служба престала.

Током сов?етске ере успостав?ен ?е систем поделе ресурса у коме су Киргистан и Та?икистан током лета делили воду ко?а потиче из река Аму Дар?а и Сир Дар?а са Казахстаном , Туркменистаном и Узбекистаном . Заузврат, Киргистан и Та?икистан су зими доби?али казахстански, туркменски и узбекистански уга?, гас и стру?у. Након пада Сов?етског Савеза 1991. ова? систем се распао и централноази?ске наци?е нису успеле да га поново успоставе. Неадекватна инфраструктура, лоше управ?а?е водом и застарели методи навод?ава?а додатно погоршава?у проблем. [10]

У Казахстану ?е 2012. године отворен Државни регионални природни парк Сирдар?а-Туркестан у нади да ?е заштитити екосистеме речне равнице, археолошка налазишта и истори?ско-културне споменике, као и би?не и животи?ске врсте, од ко?их су неке ретке или угрожене. [11]

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Река извире у два извора у планинама Ти?ан Шан у Киргистану и источном Узбекистану ? река Нарин и Кара Дар?а , ко?е се спа?а?у у узбекистанском делу долине Фергане ? и тече око 2.212 km (1.374 mi) западно и северно. западно преко Узбекистана и ?ужног Казахстана до остатака Аралског мора. Сир Дар?а дренира површину од преко 800.000 km 2 (310.000 sq mi), али не више од 200.000 km 2 (77.000 sq mi) заправо доприноси знача?ном протоку реке. Две на?ве?е реке у ?еном сливу, Талас и Чу , осуши се пре него што досегну до ?е. ?ен годиш?и проток ?е веома скромних [1] 37 km 3 (30.000.000  acre?ft ) годиш?е ? упола ма?е од ?ене сестринске реке, Аму Дар?е .

На свом току, Сир Дар?а навод?ава на?продуктивни?е по?опривредне регионе у цело? Централно? Ази?и , за?едно са градовима Коканд , Хучанд , Кизилорда и Туркестан .

Разне локалне самоуправе су током истори?е градиле и одржавале широк систем канала . [12] Ови канали су од централног знача?а у овом сушном региону. Многи су постали неупотреб?иви у 17. и раном 18. веку, али ?е Кокандски канат многе обновио у 19. веку, првенствено дуж Гор?е и Сред?е Сир Дар?е. [13] [14] [15] [16]

Име [ уреди | уреди извор ]

Други део имена ( darya , ???? ) значи ??езеро” или ?море” на перси?ском и ?река” на централно-ази?ском перси?ском. Садаш?и назив датира тек из 18. века.

На?рани?е забележено име било ?е ?аксартес или Iaxartes ( ?αξ?ρτη? ) на старогрчком , састо?и се од два морфема Iaxa и artes , ко?и се налазе у неколико извора, ук?учу?у?и и оне ко?и се односе на Александра Великог . Грчко име подсе?а на староперси?ско име Yakhsha Arta (?Прави бисер“), што ?е можда референца на бо?у ?ене воде ко?а се храни глаци?алном. [17] Више доказа о перси?ско? етимологи?и потиче од турског имена реке до времена арапског осва?а?а, Yincu , или ?Бисерна река“, од сред?окинеског 眞珠 * t??i?n-t???o . [12] [18] Танг Кинези су тако?е забележили ово име као река ?аоша 藥殺水 (сред?екинески: * j??k-???t ) и касни?е ?е река 葉河 (сред?екинсеки: * ji?p ).

Након муслиманског осва?а?а , река се у изворима по?ав?у?е у?едначено као Seyhun ( ????? ). Она ?е ?една од четири реке ко?е теку из Ра?а ( Jannah , ????? на арапском ). [19]

Садаш?е локално име реке, Сир ( Sir ), не по?ав?у?е се пре 16. века. У 17. веку, Абу ел-Гази Бахадур Кан, историчар и владар Хиве , назвао ?е Аралско море ?Сировим морем“ или Sir Tengizi .

Важан доказ ?е етимологи?а имена реке Сир-Дари?а ко?у поми?у антички аутори ? '''Yaksart''', ко?у ?е установио В. А. Лившиц (2003: 10). То значи ?тече“, ?стру?и“. Реч припада согди?ском ди?алекту ко?и ?е настао из групе Сака ?езика. [20]

Еколошка штета [ уреди | уреди извор ]

Масовно шире?е канала за навод?ава?е у Сред?о? и До?о? Сир Дар?и током сов?етског периода да би се заливала по?а памука и пиринча изазвала ?е еколошку штету на том подруч?у. Количина воде ко?а се узимала из реке била ?е толика да у неким периодима године вода уопште ни?е доспевала у Аралско море. Аму Дар?а у Узбекистану и Туркменистану се суочила са сличном ситуаци?ом.

Концентраци?а урани?ума у поточно? води пове?ана ?е у Та?икистану са вредностима од 43 μg/L и 12 μg/L; гранична вредност СЗО за воду за пи?е од 30 μg/L ?е делимично премашена. Главни унос урани?ума се одви?а узводно у Узбекистану и Киргистану. [21]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б Daene C. McKinney. ?Cooperative Management of Transboundary Water Resources in Central Asia” (PDF) . Ce.utexas.edu . Приступ?ено 2014-02-07 .  
  2. ^ ?Lesser Aral Sea and Delta of the Syrdarya River” . Ramsar Sites Information Service . Приступ?ено 25. 4. 2018 .  
  3. ^ ?Tajikistan” . The World Factbook . Приступ?ено 30. 1. 2020 . ? lowest point: Syr Darya (Sirdaryo) 300 m ”  
  4. ^ ?Territorial and border issues” . Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Tajikistan . 1. 3. 2010 . Приступ?ено 31. 1. 2020 . ? The lowest spot of the country is on the height of 300 meters and the highest spot is on the height of 7495 meters above sea level. ”  
  5. ^ ?General information about Tajikistan” . Conference on Interaction and Confidence-Building Measures in Asia . Архивирано из оригинала 31. 01. 2020. г . Приступ?ено 31. 1. 2020 . ? Tajikistan is a typical mountainous country with absolute heights from 300 to 7495 m. ”  
  6. ^ Holt, Frank Lee (1989). Alexander the Great and Bactria: The Formation of a Greek Frontier in Central Asia . Brill. стр. 53. ISBN   9004086129 . Приступ?ено 31. 3. 2019 .  
  7. ^ Бекмаханова, Наиля E. (2015). Присоединение Центральной Азии к Российской империи в XVIII?XIX вв. [ Unification of Central Asia to the Russian Empire in the XVIII?XIX Centuries ]. Historia Russica (на ?езику: руски). ≪ЦГИ Принт≫. стр. 88.  
  8. ^ Бекмаханова, Наиля E. (2015). Присоединение Центральной Азии к Российской империи в XVIII?XIX вв. [ Unification of Central Asia to the Russian Empire in the XVIII?XIX Centuries ]. Historia Russica (на ?езику: руски). ≪ЦГИ Принт≫. стр. 89.  
  9. ^ Gucheval-Claugny, M. (1877). ?l'Asie Centrale Et Le Reveil De La Question D'Orient” . Revue des Deux Mondes (1829-1971) . 21 (2): 409. ISSN   0035-1962 . JSTOR   44751873 .  
  10. ^ International Crisis Group. " Water Pressures in Central Asia ", CrisisGroup.org . 11 September 2014. Retrieved 6 October 2014.
  11. ^ ?Сырдарья-Туркестанский государственный региональный природный парк” [Syrdarya-Turkestan State Regional Natural Park, The History of the Creation of the Regional Park]. Биологический Институт (на ?езику: руски). Tomsk State University . Приступ?ено 2022-11-01 .  
  12. ^ а б В. В. Бартольд. К истории орошения Туркестана. (On the history of Irrigation in Turkestan) in Работы по исторической географии (Works on Historical Geography). Moscow: Vostochnaia Literatura, 2002. Pages 210-231
  13. ^ Geiss, Paul Georg (2003). Pre-tsarist and Tsarist Central Asia: Communal Commitment and Political Order in Change . Routledge. ISBN   9781134384761 . Приступ?ено 19. 3. 2019 .  
  14. ^ Golden, Peter B. (2011), Central Asia in World History, Oxford University Press.
  15. ^ History of Civilizations of Central Asia (на ?езику: енглески). UNESCO. 2003-01-01. ISBN   9789231038761 .  
  16. ^ Levi, Scott C. (2017). The Rise and Fall of Khoqand, 1709 - 1876: Central Asia in the Global Age . University of Pittsburgh.  
  17. ^ "Sir Dary?." Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel, W.P. Heinrichs. Brill Online, 2014.
  18. ^ Tekin, Talat (1997). ?Notes on Some Chinese Loanwords in Old Turkic” (PDF) . Turk Dilleri Ara?tırmaları (7): 165?173.  
  19. ^ The introductory chapters of Y?q?t's Mu?jam al-buld?n, by Y?q?t ibn ?Abd All?h al-?amaw?, Page 30
  20. ^ Koryakova, Ludmila (2008-06-01). ?Elena E. Kuzmina (edited by J.P. Mallory). The Origins of the Indo-Iranians. xviii+762 pages, 132 figures. 2007. Leiden: Brill; 978-90-04-16054-5 hardback €139 & US$195.” . Antiquity . 82 (316): 457. ISSN   0003-598X . doi : 10.1017/s0003598x00097076 .  
  21. ^ Zoriy, P.; Schlager, M.; Murtazaev, K.; Pillath, J.; Zoriy, M.; Heuel-Fabianek, B. (2018). ?Monitoring of uranium concentrations in water samples collected near potentially hazardous objects in North-West Tajikistan”. Journal of Environmental Radioactivity . 181 : 109?117. PMID   29136519 . doi : 10.1016/j.jenvrad.2017.11.010 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Сир Дар?а на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сир_Дар?а&oldid=27500372 ”