Семе

Семе ?е репродуктивни би?ни орган присутан само код голосеменица и скривеносеменица ко?им би?ка прежив?ава непово?не услове спо?аш?е средине и у коме се налази клица , зачетак нове би?ке. Разви?а се из семеног заметка , после опло?е?а . На ?ему се разлику?у: семе?ача и ?езгро .

?езгро садржи клицу (ембрион) и ендосперм, или само клицу. Клица наста?е из диплоидног зигота, хаплоидне ?а?не ?ели?е спо?ене са хаплоидном сперматичном ?ели?ом полена. Ендосперм има триплоидан бро? хромозома ?ер наста?е спа?а?ем секундарне, централне ?ели?е ембрионове кесице ко?а ?е диплоидна са другом (хаплоидном) сперматичном ?ели?ом полена. Код голосеменица ендосперм ?е хаплоидан и формиран ?е пре опло?е?а па се назива и примарни.

Семе?ача ?е слаби?е или ?аче разви?ена опна, ?едносло?на или вишесло?на, ко?а наста?е од интегумената семеног заметка. На ?о? се обично уочава пупчани ожи?ак (хилум)(бела тачка код семена див?ег кестена) и микропила отвор кроз ко?и семе упи?а влагу и кроз ко?и коренак прораста при кли?а?у. Семе?ача може да има и друге додатке (арилус, куринкулус, криоца...)

Величина, маса и облик семена ?ако варира?у код различитих врста би?ака. Посебно велика семена има?у неке палме као што ?е Дво?ни кокос Lodoicea maldivica (J.F.Gmelin) Persoon и до 20 kg, а на?ситни?а су код орхиде?а (стоти делови милиграма). Интересантан ?е пример рогача ( Ceratonia siliqua L.) чи?а су семена толико посто?ане (непромен?иве) масе од 0,2g, да су служила као тегови за мере?е драгог каме?а и бисера па ?е ( карат ) добио назив по рогачу.

Свака би?ка образу?е велики бро? плодова и семена (или само семена код голосеменица) ко?има се распростире и тиме обезбе?у?е опстанак сопствене врсте. Свако зрно се не разви?а у нову би?ку. Многа семена доспева?у у непово?не услове за кли?а?е и разви?е . Ствара?ем великог бро?а семена се, у ствари, обезбе?у?е да се што ве?и ?ихов бро? на?е у пово?ним условима и разви?е у нову би?ку.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Прве копнене би?ке еволуирале су пре око 468 милиона година, ^[1] и оне су се размножавале помо?у спора. На?стари?е би?ке ко?е су носиле семе биле су голосеменице, ко?е нису имале ?а?нике ко?и би садржали семе, а настале су негде током касног девонског периода (пре 416 милиона до 358 милиона година). ^[2] Од ових раних голосеменица, семенске папрати су еволуирале током периода карбона (359. до пре 299 милиона година); имале су овуле ко?е су се носиле у купули, ^[3] и оне су биле групе окружу?у?их грана ко?е су се могле користити за заштиту семена у разво?у. ^[4]

Продукци?а семена [ уреди | уреди извор ]

Семе се производи у неколико сродних група би?ака, а ?ихов начин производ?е разлику?е ангиосперме (?затворено семе“) од голосеменица (?голо семе“). Семе ангиосперме се производи у тврдо? или меснато? структури ко?а се зове плод ко?и обухвата семе ради заштите како би се обезбедио здрав раст. Неки плодови има?у сло?еве и тврдог и меснатог матери?ала. Код голосеменица се не разви?а никаква посебна структура ко?а би обухватила семе, ко?е почи?е сво? разво? ?голо“ на листовима шишарки. Ме?утим, семе се прекрива ?ускама шишарки док се разви?а?у код неких врста четинара .

Производ?а семена у природним би?ним популаци?ама увелико варира из године у годину као одговор на временске вари?абле, инсекте и болести, и унутраш?е циклусе унутар самих би?ака. У периоду од 20 година, на пример, шуме ко?е се састо?е од боровине и кратколисног бора произвеле су од 0 до скоро 5,5 милиона здравих семенки бора по хектару. ^[5] У овом периоду било ?е шест незнатних, пет лоших и девет добрих семенских усева, када ?е оце?ивано за производ?у адекватних садница за природну репродукци?у шума.

Типови семена [ уреди | уреди извор ]

Према врсти хран?ивог ткива и месту где се оно налази разлику?е се:

семе са ендоспермом ( албуминско ), код ко?их ендосперм чини главну масу, док ?е клица незнатан део семена; на?распростра?ени?и ?е тип семема; има?у га житарице и све остале траве, би?ке из породице помо?ница (Solanaceae), ?и?ана (Liliaceae) све голосеменице и др.
семе без ендосперма ( ексалбуминско ) код ко?их котиледони апсорбу?у сав или скоро сав ендосперм тако да он не посто?и или се налазе ?едан до два сло?а овог ткива; такво ?е семе лептир?ача ( Fabaceae ), главочика ( Asteraceae ), ружа ( Rosaceae ), крсташица ( Brassicaceae ) итд.
семе са периспермом хран?ивим ткивом вегетативног порекла ?ер наста?е од нуцелуса ; има?у га представници породице каранфила ( Caryophyllaceae ), Chenopodiaceae и др.
семе са ендоспермом и периспермом садржи хран?иво ткиво дво?ног порекла и ре?е се ?ав?а; има га нпр. бибер.

Структура [ уреди | уреди извор ]

Клица (ембрион) [ уреди | уреди извор ]

Клица наста?е деобама опло?ене ?а?не ?ели?е. На ?о? се разлику?у следе?и делови:

коренак или радикула ,
стабаоце испод клициних листи?а или хипокотил
клицини листи?и или котиледони
стабаоце изнад клициних листи?а или епикотил
пупо?чи? или плумула

Семе?ача [ уреди | уреди извор ]

Семе?ача ( лат. testa = цигла, цреп, ?уска, кора) ?е део семена ко?и се налази на површини самог семена и штити ?езгро. Семе?ача наста?е од интегументана или интегумента уколико посто?и само ?едан.

Ретко у састав семе?аче улази и део nucelusa . Семе?ача има пре свега механичку улогу. Због тога су зидови ?ели?а семе?аче често дебели, одрвенели или оплут?али. Само код оних б?ака где ?е семе стално зашти?ено плодовим омотачем семе?ача ?е врло танка, често састав?ена само из два до три, понекад само од ?едног сло?а ?ели?а (на пример: житарице , бресква , ш?ива итд.). Ме?утим, ако плодов омотач не штити дово?но семе или семе рано излази из плода , семе?ача ?е врло чврста и кожаста ( пасу? , грашак ), коштана ( винова лоза ), или кораста ( мак ). Семе?ача код семена неких би?ака има разне скулптуре у виду квржица, удуб?е?а, бод?и или крила. ^[6]

Функци?е [ уреди | уреди извор ]

Семе има неколико функци?а за би?ке ко?е их производе. К?учне ме?у овим функци?ама су исхрана ембрионa , дисперзи?а на нову локаци?у и мирова?е током непово?них услова. Семе ?е у основи средство за репродукци?у, а ве?ина семена ?е производ сексуалне репродукци?е ко?а производи ремиксова?е генетског матери?ала и вари?абилности фенотипа на ко?е делу?е природна селекци?а . Семе би?ака садржи ендофитне микроорганизме ко?и могу да обав?а?у различите функци?е, од ко?их ?е на?важни?а заштита од болести. ^[7]