Светско првенство у диза?у тегова ?е годиш?е такмиче?е за сваку од тежинских категори?а, у организаци?и ИВФ ( енгл. International Weightlifting Federation ).

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Ме?ународна федераци?а за диза?е тегова основана ?е 1920 . у Паризу , на?пре као Ме?ународна федераци?а за диза?е тегова и културизам (бодибилдинг) ФИХК ( фр. Federation Internationale Halterophile et Culturiste ) и као таква опстала до 1968, када су се раздво?или дизачи тегова и културисти и настала данаш?а организаци?а ИВФ. После оснива?а 1920. ФИХК ?е ретроактивно доделила статус светских првенстава такмиче?има ко?а су рани?е одржавана.

Прво незванично светско првенство у диза?у тегова за аматере и професионалце одржано ?е 1887 . у Лондону , а прво званично одржано ?е 28. марта 1891 . у Лондону у мушко?, а од 1987 . и у женско? конкуренци?и.

Бро? тежинских категори?а се ме?ао од 1913 . до 1997 . од три до десет. Године 1998 . одржана ?е ?ош ?една редукци?а у категори?ама, приликом припрема?а уво?е?а овог спорта у женско? конкуренци?и на Олимпи?ске игре 2000. у Сидне?у . Одлучено ?е да се такмиче?е одржава у осам мушких и седам женских тежинских категори?а.

Светска првенства [ уреди | уреди извор ]

Мушкарци [ уреди | уреди извор ]

#	Година	Датум	Град и зем?а дома?ин	# Спортисти	# Зем?е
I	1891	28. март	Лондон ,   У?еди?ено Кра?евство	7	6
II	1898	31. ?ул ? 1. август	Беч , Аустри?а	11	3
III	1899	4?5. април	Милано , Итали?а	5	3
IV	1903	1?3. октобар	Париз ,   Француска	18	5
V	1904	18. април	Беч , Аустри?а	13	4
VI	1905	8?10. април	Берлин , Germany	41	4
VII	1905	11?13. ?ун	Дуизбург , Germany	7	2
VIII	1905	16. и 30. децембар	Париз ,   Француска	16	1
IX	1906	18. март	Лил ,   Француска	33	4
X	1907	19. ма?	Франкфурт , Germany	23	3
XI	1908	8?9. децембар	Беч , Аустри?а	23	2
XII	1909	3. октобар и 2. децембар	Беч , Аустри?а	23	3
XIII	1910	4?6. ?ун	Дуизбург , Germany	57	5
XIV	1910	9?10. октобар	Беч , Аустри?а	15	2
XV	1911	29?30. април	Штутгарт , Germany	36	3
XVI	1911	13?14. март	Берлин , Germany	27	2
XVII	1911	26. ?ун	Дрезден , Germany	21	3
XVIII	1911	29. ?ун ? 2. ?ул	Беч , Аустри?а	32	3
XIX	1913	28?29. ?ул	Breslau , Germany	40	4
XX	1920	4?8. септембар	Беч ,   Аустри?а	74	4
XXI	1922	29?30. април	Талин ,   Естони?а	33	4
XXII	1923	8?9. септембар	Беч ,   Аустри?а	76	7
XXIII	1937	10?12. септембар	Париз ,   Француска	50	10
XXIV	1938	21?23. октобар	Беч , Немачка	38	11
XXV	1946	18?19. октобар	Париз ,   Француска	79	13
XXVI	1947	26?27. септембар	Philadelphia , САД	39	12
XXVII	1949	4?6. септембар	Схевенинген ,   Холанди?а	38	13
XXVIII	1950	13?15. октобар	Париз ,   Француска	56	17
XXIX	1951	26?28. октобар	Милано ,   Итали?а	62	14
XXX	1953	26?30. август	Стокхолм ,   Шведска	70	19
XXXI	1954	7?10. октобар	Беч ,   Аустри?а	100	23
XXXII	1955	12?16. октобар	Минхен , Западна Немачка	108	25
XXXIII	1957	8?12. новембар	Техеран , Иран	76	21
XXXIV	1958	16?21. септембар	Стокхолм ,   Шведска	96	27
XXXV	1959	29. септембар ? 4. октобар	Варшава ,   По?ска	85	19
XXXVI	1961	20?25. септембар	Беч ,   Аустри?а	120	33
XXXVII	1962	16?22. септембар	Будимпешта ,   Ма?арска	113	27
XXXVIII	1963	16?22. септембар	Стокхолм ,   Шведска	134	32
XXXIX	1964	11?18. октобар	Токио ,   ?апан	149	42
XL	1965	27. септембар ? 3. новембар	Техеран , Иран	85	24
XLI	1966	15?21. октобар	Источни Берлин , Источна Немачка	117	28
XLII	1968	13?19. октобар	Мексико сити , Мексико	160	55
XLIII	1969	20?28. септембар	Варшава ,   По?ска	166	37
XLIV	1970	12?20. септембар	Коламбус ,   САД	129	28
XLV	1971	18?26. септембар	Лима ,   Перу	144	30
XLVI	1972	27. август ? 6. септембар	Минхен , Западна Немачка	188	54
XLVII	1973	15?23. септембар	Хавана ,   Куба	189	39
XLVIII	1974	21?29. септембар	Манила , Филипини	143	32
XLIX	1975	15?23. септембар	Москва , СССР	169	33
L	1976	18?27. ?ули	Монтреал ,   Канада	173	46
LI	1977	17?25. септембар	Штутгарт , Западна Немачка	186	44
LII	1978	4?8. октобар	Gettysburg ,   САД	35
LIII	1979	3?11. новембар	Солун ,   Грчка	189	39
LIV	1980	July 20?30	Москва , СССР	173	40
LV	1981	13?20. септембар	Лил ,   Француска	194	35
LVI	1982	18?26. септембар	?уб?ана ,   СФР?	205	38
LVII	1983	22?31. октобар	Москва ,   Сов?етски Савез	187	32
LVIII	1984	29. ?ул ? 8. август	Лос Ал?елес ,   САД	187	48
LIX	1985	23. август ? 1. септембар	Седерте?е ,   Шведска	195	38
LX	1986	8?15. новембар	Софи?а , , Бугарска	193	41
LXI	1987	6?13. септембар	Острава ,   Чехословачка	168	29
LXII	1989	16?23. септембар	Атина ,   Грчка	220	37
LXIII	1990	10?18. новембар	Будимпешта ,   Ма?арска	182	38

• Такмиче?а у диза?у тегова током Лет?их олимпи?ски игара 1964, 1968, 1972, 1976, 1980. и 1984. се рачуна?у као Светском првенству у диза?у тегова одговара?у?е године. После игара 1984. у годинама одржава?а Лет?их олимпи?ских игара, Светска првенства у диза?у дегова се не одржава?у.

Жене [ уреди | уреди извор ]

Прва четири Светска првенства за жене од 1987. до 1990. одржавала су се одво?ено од првенстава за мушкарце, а од 1991. одржава?у се за?едно.

#	Година	Датум	Град и зем?а дома?ин	# Спортисти	# Зем?е
I	1987	30. октобар ? 1. новембар	Де?тона Бич ,   САД	100	22
II	1988	2?4. децембар	?акарта ,   Индонези?а	103	23
III	1989	24?26. новембар	Манчестер ,   У?еди?ено Кра?евство	133	25
IV	1990	26. ма? ? 3. ?ун	Сара?ево ,   СФР?	109	25

Комбиновано [ уреди | уреди извор ]

#		Година	Датум	Град и зем?а дома?ин	Мушкарци		Жене
М	Ж				Бр. учес.	Зем?е	Бр. учес.	Зем?е
LXIV	V	1991	27. септембар ? 6. октобар	Донауешинген ,   Немачка	200	40	108	24
?	VI	1992	16?24. ма?	Варна ,   Бугарска	?	?	110	25
LXV	VII	1993	11?21. новембар	Мелбурн , Аустрали?а	195	57	94	25
LXVI	VIII	1994	17?27. новембар	Истанбул ,   Турска	242	52	105	30
LXVII	IX	1995	16?26. новембар	Гуанг?оу ,   Кина	345	63	93	26
?	X	1996	?11. ма?	Варшава ,   По?ска	?	?	102	24
LXVIII	XI	1997	6?14. децембар	Чи?анг Ма? ,   Та?ланд	189	51	143	39
LXIX	XII	1998	10?15. новембар	Лахти ,   Финска	210	53	122	35
LXX	XIII	1999	21?28. новембар	Пире? , Грчка	395	79	231	51
LXXI	XIV	2001	4?11. новембар	Антали?а ,   Турска	153	47	114	34
LXXII	XV	2002	18?26. новембар	Варшава ,   По?ска	170	47	115	37
LXXIII	XVI	2003	14?22. новембар	Ванкувер ,   Канада	297	59	208	47
LXXIV	XVII	2005	9?17. новембар	Доха ,   Катар	169	58	112	42
LXXV	XVIII	2006	30. септембар ? 7. октобар	Санто Доминго ,   Доминиканска Република	298	58	186	39
LXXVI	XIX	2007	17?26. септембар	Чи?анг Ма? ,   Та?ланд	355	70	225	53
LXXVII	XX	2009	20?29. новембар	Goyang ,   ?ужна Коре?а	196	57	133	38
LXXVIII	XXI	2010	17?26. септембар	Антали?а ,   Турска	312	63	203	50
LXXIX	XXII	2011	5?13. новембар	Париз ,   Француска	307	75	212	61
LXXX	XXIII	2013	20?27. октобар	Варшава ,   По?ска	168	49	124	37
LXXXI	XXIV	2014	8?16. новембар	Астана ,   Казахстан	307	62	219	51
LXXXII	XXV	2015	20?28. новембар	Х?устон ,   САД	324	76	261	72
LXXXIII	XXVI	2017	28. новембар?5. децембар	[[Анаха?м],   САД

Биланс меда?а [ уреди | уреди извор ] Ста?е после СП 2015. Зем?а Укупно 1.   Кина 165 74 37 276 2.   Сов?етски Савез 151 90 33 274 3.   Бугарска 79 82 63 224 4.   САД 39 49 29 117 5.   Руси?а 37 47 33 117 6.   Аустри?а 32 27 31 90 7.   Немачка 27 39 30 96 8.   По?ска 25 37 56 118 9.   Иран 19 10 24 53 10.   Казахстан 15 6 7 28 11.   Турска 14 20 15 49 12. Та?пе? 12 20 24 56 13.   Ма?арска 11 38 42 91 14.   Северна Коре?а 10 15 20 45 15.   Грчка 10 15 11 36 16.   ?апан 10 11 27 48 17.   Египат 9 11 12 32 18.   Куба 8 4 11 23 19.   Француска 7 11 18 36 20.   Укра?ина 7 5 17 29 21.   Белоруси?а 7 5 6 18 22.   ?ужна Коре?а 6 15 20 41 23.   Румуни?а 5 13 10 28 24.   У?еди?ено Кра?евство 5 3 9 17 25.   Источна Немачка 4 19 29 52 26.   Шва?царска 4 4 2 10 27.   Финска 4 2 10 16 28.   Катар 4 1 3 8 29.   Та?ланд 3 11 15 29 30.   Естони?а 3 4 6 13 31.   Чехословачка 3 3 15 21 32.   Азербе??ан 3 2 3 8 33.   Инди?а 2 8 5 15 34.   Индонези?а 2 6 9 17 35.   ?ермени?а 2 6 8 16 36.   Колумби?а 2 6 5 13 37.   Грузи?а 2 2 0 4 38.   Итали?а 1 5 7 13 39.   Аустрали?а 1 3 4 8 40.   Норвешка 1 3 0 4 41.   Летони?а 1 2 5 8 42.   Канада 1 2 4 7 43.   Шведска 1 1 6 8 44.   Узбекистан 1 1 1 3 45.   Словачка 1 0 1 2 46.   Туркменистан 1 0 0 1 47.   Белги?а 0 4 3 7 48.   Данска 0 3 0 3 49   Ви?етнам 0 2 4 6 50.   Холанди?а 0 2 0 2 51.   Нигери?а 0 1 3 4   Шпани?а 0 1 3 4 53.   Молдави?а 0 1 2 3 54.   Аргентина 0 1 1 2   Еквадор 0 1 1 2 56.   Хрватска 0 1 0 1   Ги?ана 0 1 0 1   Либан 0 1 0 1 59.   М?анмар 0 0 5 5 60.   Доминиканска Република 0 0 3 3 61.   Ирак 0 0 1 1   Литвани?а 0 0 1 1   Макао 0 0 1 1   Мексико 0 0 1 1   Филипини 0 0 1 1   Тунис 0 0 1 1   Венецуела 0 0 1 1 Укупно 757 757 755 2.269

Вишеструки осва?ачи меда?а [ уреди | уреди извор ] Табела показу?е на?успешни?е дизаче тегова на светским првенстви. У табели се налазе само они ко?и су осво?или 5 и више златних меда?а. Спортиста Зем?а Пол Укупно Васили? Алексе?ев   Сов?етски Савез M 8 0 0 8 Yurik Vardanyan   Сов?етски Савез M 7 1 0 8 Naim Suleymano?lu   Бугарска /   Турска M 7 1 0 8 ?озеф Графл   Аустри?а M 6 2 0 8 Томи Коно   САД M 6 1 1 8 ?он Де?вис   САД M 6 1 0 7 Yoshinobu Miyake   ?апан M 6 0 1 7 David Rigert   Сов?етски Савез M 6 0 1 7 Waldemar Baszanowski   По?ска M 5 5 0 10 Аркади? Вороб?ев   Сов?етски Савез M 5 2 1 8 Pete George   САД M 5 2 0 7 ?анко Русев   Бугарска M 5 2 0 7 Halil Mutlu   Турска M 5 2 0 7 Mohammad Nassiri   Иран M 5 1 3 9 Виктор Куренцов   Сов?етски Савез M 5 1 0 6 Stanley Stanczyk   САД M 5 0 2 7 Anatoly Khrapaty   Сов?етски Савез /   Казахстан M 5 0 2 7 Владимир Стогов   Сов?етски Савез M 5 0 1 6

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Списак свих светских првенства од 1891 до данас